Ja, naravno, nisam siguran u teoriju zavere i znam da se zezaš, ali tako bi mogao da čini i zaverenik.
Kao što sam mnogo puta morao da ponovim u mnogim diskusijama, moguće i verovatno su dve različite stvari. Tebi ostavljam da proceniš koje je u pitanju ovde.
Ja sam siguran da postoji žestok interes moćnika i da će svim silama sprečiti upotrebu rezultata nauke ako su oni protiv tih interesa, Nauka više nije opšte dobro - ona je sve više tajna jer predstavlja moć i znači moć.
Iskreno, lakše je istrebiti bubašvabe nego sprečiti neželjenu upotrebu nauke. Čak i u vremenima kada je postojala mnogo snažnija kontrola misli, i kada je širenje ideja bilo daleko ograničenije (srednji vek, recimo), nova otkrića su se nezaustavljivo širila.
Ja sam se ovde oko toga prepirao sa raznim ljudima, i ne znam da li ima svrhe da i tebi još jednom pričam, ali...iz perspektive nekoga ko radi u nauci, apsolutno je nemoguće ograničiti širenje naučnog znanja, ne u svetu kakav je danas. Novo naučno otkriće se ne može tek tako potisnuti, niti se podaci mogu tek tako ignorisati; bar ne zadugo.
Možemo zamisliti svet u kome je drugačije. Recimo, ako neko želi da zaista ograniči širenje ideja, morao bi da nekako blokira Internet, da blokira sajtove slobodne publikacije, da blokira stvari kao što su arXiv...i da onda plati naučnike makar pet puta više nego što su plaćeni danas, eda bi oni imali nešto da izgube ako se usprotive. Da ponovim još jednom, dobar deo mojih kolega zarađuje manje nego
sekretarice odeljenja. Ako bi im zapretio da ćeš ih otpustiti ako objave neko otkriće, to otkriće bi sutra bilo na pedeset sajtova na Internetu, i odštampano i izlepljeno u vidu plakata u radijusu od trideset kilometara. Jedina stvar koja drži ljude na poslu je opšte dobro (i ok, nuzprodukti toga - neki ljudi se nadaju slavi koju velika otkrića nose, neki statusu...ali sve to zavisi od slobode istraživanja).
Društvo više nije humano, nažalost, došli smo u situaciju da je gotovo sramota biti pošten čovek - prevarant se ponosi time što je prevario poštenog čoveka koji mu je verovao, pripisujući to svojoj "pameti".
I opet, moraću da se ne složim. Istorija je retko bila bolja po tom pogledu. Iskreno ne mogu da se setim nekog iole dužeg perioda u kome je bilo drugačije...
Ti si, naravno, zagovornik nauke što je sasvim ispravan stav, ali veliki deo naučnih istina otkriven je slučajno i ne bi trebalo biti isključiv po mnogim drugim pitanjima gde nauka nije siguran osnov jer se na taj način sprečava mogući razvoj nauke odnosno novih otkrića.
Mnogo manje toga je otkriveno slučajno nego što se misli. Jeste, na neke stvari su određeni naučnici slučajno naleteli. Ali da nisu, neko drugi bi ili naleteo, ili promišljeno otkrio.
Ako nam istorija nauke išta pokazuje, to je neminovnost progresa. Matematika dođe do određene tačke, i u Dekartovom vremenu gomila matematičara počne da uvodi analizu funkcija. Lajbnic počne da razmišlja o funkcijama koje opisuju kretanje objekata; a Njutn počne da razmišlja o računanju dužine krivih linija i o promeni kroz vreme. Obojica nezavisno, iz potpuno drugačijih razloga i principa, razviju integralni račun.
Mikroskop biva otkriven nezavisno od osmoro ljudi u roku od dvadeset godina. Evoluciju nezavisno otkriva gomila biologa i lekara, mada nikome nije jasan mehanizam iza nje, zbog čega ona ostaje hipotetička do Darvina; ali Darvin ne objavljuje odmah, već troši dvadeset godina na sakupljanje dokaza. U međuvremenu, opet, Alfred Volas potpuno nezavisno, bez ikakvog pojma o Darvinovoj ideji, nezavisno otkriva mehanizam evolucije.
Svako otkriće koje možeš da nađeš je otkriveno paralelno od strane više ljudi. Tesla je prvi proizveo radio, ali je Markoni nezavisno od njega nešto kasnije uradio isto. Itd, itd.
I ovo se ubrzava. Danas na svakom aspektu nauke radi po nekoliko laboratorija, koje sve u paraleli otkrivaju iste stvari, plus nekoliko različitih. Poklapanje otkrića omogućava instant proveru rezultata, a ona koja se ne poklapaju predstavljaju prozore za dalji razvoj.
Naravno:
Mi ustvari mnogo ne znamo čak i o nekim stvarima za koje mislimo da su nam poznate.
...potpuno tačno. Što čovek više zna, više je svestan koliko ne zna. Niko nije svesniji našeg neznanja od samih naučnika.
Zbog toga, ima veoma malo isključivosti, i ona je dugoročno neodrživa. Uvek postoji neko ko će da se zapita povodom svake stvari, ma koliko ona bila ustanovljena. I u većini slučajeva, samo će je potvrditi - ali povremeno će je i oboriti.
Ono što je problem je što se moramo držati procesa. Ako odstupimo od procesa nauke,
nigde nećemo stići. Recimo:
Moj pokušaj da dermatologe nagovorim da istraže ili bar da primenjuju ovaj lek dočekan je s pristojnim osmehom i ništa više. Kako ovo protumačiti osim kao bahatom ohološću tobožnjeg poznavanja procesa koji se događaju u našem organizmu ali koje oni ne umeju da spreče.
...pokušaj da ovo protumačiš sa stanovišta lekara.
Prosečnom lekaru ljudi prijavljuju na desetine ovakvih lekova neprestano. Lekar je istovremeno svestan problema stohastičnosti (kada se slučajna poklapanja vide kao lek), problema reproducibilnosti (kada se pojedincu desi nešto, ali onda u široj populaciji ne), i problema placebo efekta (pogledaj poslednjih nekoliko poruka u temi "Prvi homeopatski lek koji stvarno funkcioniše").
Prosto rečeno, da dermatolozi i drugi lekari svaki put istražuju kada im neko nešto ovakvo prijavi, oni ne bi imali vremena ništa drugo da rade do da jure glasine i anegdote.
Mora se pratiti proces.
U osnovnoj liniji procesa, otkrivaju se mehanizmi funkcionisanja prirode, i onda se na osnovu njih (odozdo nagore) planiraju terapije. Tako recimo nađeš strukturu DNK, nađeš mehanizme organoplatinskih jedinjenja, nađeš da je rak testisa posebno zavisan od sistema za replikaciju DNK, i odatle napraviš ideju za korišćenje cisplatina kao leka protiv ove vrste raka. Pet godina kasnije, sa 99.9% smrtonosnosti, rak testisa je otišao na 95% i više izlečivosti.
Ovo je veoma sporo, zato postoji i prečica.Ti si prijavio ovaj seljankin recept, i dermatolozi su se nasmejali. Ali ne znači da su zaboravili. Ako se sada javi drugi, pa treći, pa peti, pa dvadeseti slučaj gljivičnih oboljenja koja su rešena na ovaj način, neko će to objaviti. Ako se nađe desetak ili petnaestak takvih objava, neko će početi pažljivije ispitivanje. Ako to ispitivanje da obećavajuće rezultate, onda će se ići u puno istraživanje mehanizma i funkcije.
Na ovaj način je otkrivena gomila lekova. Više stotina današnjih terapija je upravo tako počelo.
Nije problem u isključivosti, problem je u nedostatku resursa da se juri za svakim izveštajem. Da nauka ima podršku i budžet kao što ima vojska...
Trećim rečima:
Zabrana takvog istraživanja pod bilo kojim izgovorom je apriori pogrešna.
...ništa nije zabranjeno. Samo je pitanje šta se može realno postići.
Moj ti je savet da probas sa iznenadnom promenom boje fonta na pola poruke. To uvek upali. Endonuclease pati od jedne vrste poremecaja. Ako pola poruke napises 
