Lužički Srbin ponovo na čelu Saksonije

[Grammaton Cleric]

Па нормални људи. Њима су далеко ближи они са којима живе него неки тамо, на другом крају света.

Рецимо, ми нисмо нормални, па су нам ближи неки тамо, на другом крају света а не они са којима живимо у суседству.

Значи нисмо нормални што суседима не допустимо да нас покољу. Ето ни Јевреји нису нормални. Уместо да лепо допусте суседима да их покољу, они се бране. Није лепо ни од нас, ни од Јевреја.

 

[Alter_Ego_]

Значи нисмо нормални што суседима не допустимо да нас покољу. Ето ни Јевреји нису нормални. Уместо да лепо допусте суседима да их покољу, они се бране. Није лепо ни од нас, ни од Јевреја.

Ни Украјинци нису нормални.

 

[Nosferatu___]

Uf-uf, Luzicki Srbin.

Da je Uzicki, pa i nekako.

 

[zemunski kej]

Ovo za Bismarka ima nekoliko prica ,ja sam cuo da mu majka nije znala ni rec nemackog..Luzicka Srpkinja.

 

[Alter_Ego_]

Ovo za Bismarka ima nekoliko prica ,ja sam cuo da mu majka nije znala ni rec nemackog..Luzicka Srpkinja.

А ја сам чуо да му је баба Српкиња (лужичка) и отуд поменута бајка.

 

[Rayela]

Ovo za Bismarka ima nekoliko prica ,ja sam cuo da mu majka nije znala ni rec nemackog..Luzicka Srpkinja.

I majka i otac su Prusi, otac je plemickog porekla majka gradjanskog, ali iz porodice naucnika i visokih cinovnika na pruskom dvoru.

 

[Rayela]

За Гетеа је тачно. Он је био одушевљен "моћи" српског језика, а није никаква тајна да му је било жао што нема ниједног немачког дела које се може мерити са славенским, пре свега руским.
Ово за Бизмарка не верујем. Немачка је на почетку века била разбијена око Балкана. Док је један део хтео излаз Немачке на Јадран, други су сматрали да Балкан није вредан кости једног немачког војника. Нажалост, победила је она струја која је хтела излаз на Јадран, а Срби нису било довољно паметни да 1912. године стану на пут стварању албанске државе, него су то напротив подржали...

Gete jeste bio odusevljen slovenskim jezicima, ali je on bio jedan univerzalni genije koji se odusevljavao svim i svacim ( mislim tu samo pozitivno).
On je napisao delo koje moze da se meri sa slovenskom knjizevnoscu
A Hasanaginicu je prepeveo sa vec postojeceg prevoda na nemacki jer svakako da nije mogao da zna srpski.

Hasanaginica” (Hasan-agina žena) je narodna balada napisana u desetercu koji je karakterističan za junačkе epske pjesme. Prvi put je privukla pažnju Zapadne Evrope kada ju je gvardijan Alberto Fortis preveo i objavio u svojoj knjizi „Put po Dalmaciji“ (Venecija, 1774. godine). Fortis je baladu objavio na srpsko-hrvatskom i talijanskom jeziku (prijevod). Njegova knjiga „Put po Dalmaciji“ je 1778. godine prvi put prevedena na engleski (ponovo izdata 1971. godine od strane izdavačke kuće Arno Press), a na njemački ju je 1775. godine preveo Werthes. Upravo Werthesov prijevod je koristio Goethe pripremajući svoj prijevod pjesme „Klaggesang von der edlen Frauen des Asan Aga” koju je objavio Johann Herder u prvom dijelu svoje knjige Volkslieder. Sir Walter Scott je također uradio veoma opisan i slobodan prijevod ove pjesme na osnovu Goethe-ovog prijevoda. Srećom, to nikada nije objavljeno (za više detalja o ovome vidjeti D.H. Low, Slavonic Review, III, Dec. 1924).

 

[Срба Србић]

Возили се у аутобусу честит сељак, Србски Напредњак, и покондирена госпођа, жена корумбираног функционера демократске странке. Осећао се међусобни анимозитет.

Тзв. дама извади неки парфем и почне да се прска, осетило се по целом купеју.

Сељака је јако иритиро тај мирис да је упитао: "Јели море, шта ти је то?".

А ова сва поносно одговара: "Парфем мачка маде ин Немачка".

Прође неко време, а наш Србски сељак громогласно прдне.

Госпођа се избезуми: "Ју, шта то би?"

На то ће честити сељанин: "Пасуљ тетовац маде ин Лесковац!"

- - - - - - - - - -

Моро сам негде исбричати овај политички виц, па ми се ова тема учинила најбрикладнијом.

 

[gost 204907]

Kakav srpsko-hrvsatski jezik 1774. Da, da, Herder je bio najznačajniji za čitanje srpskih deseteraca i književne večeri među varvarskim narodima, dakle to je sve bilo pre Getea.

- - - - - - - - - -

Ovo za Bismarka ima nekoliko prica ,ja sam cuo da mu majka nije znala ni rec nemackog..Luzicka Srpkinja.

Jeste, tako se govori, ali ne znam da li te priče imaju i svoju potvrdu.

 

[dbkapo]

bas luzicke srbe zabole tuki za "bracu" sa balkana...

A da li su se Srbi setili njih a imali su bezbroj prilika. I posle1 svetskog rata a i kasnije. Luzicki Srbi su bili u mnogo tezoj situaciji a danas ih je ostala sacica.