Lepi Bora
Buduća legenda
- Poruka
- 38.423
Madzarski honvedi , njilasi i Hortijevci okupljeni zajedno u koaliciji sa vojvodjanskim separatistima najzesci su protivnici ,,Juznog toka ,, ...
Ta mala grupa sastavljena od madzarskih neonacista i srpskih ludaka je najglasnija u kritikovanju izgradnje ,, Juznog toka ,, i prodaju ,,NIS , Rusiji - iz svojih podmuklih , rusilackih , zlocinackih i sebicnih politickih intersa !
Антируска хистерија долази отуд што НИС и Јужни ток обједињују Србију
Те нападе на Русију углавном предводе актуелни политичари из Војводине и они који у Србији заговарају “еуропску” регионализацију и даље комадање преостале државе. Када се напади тог дела политичке елите Србије сагледају у ширем контексту њихове политике и политичких планова, онда постаје много јасније зашто се плаше и зашто им смета Русија у Србији. Наводна забринутост Запада и угрожавање европских интеграција Србије су само јавно покриће и нека врста оправдања.
Све је почело са економским, а не политичким, присуством Русије у Србији. Сезону антируске “приче” је отворила продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) Русима, а онда је дошао договор о изградњи руско-европског гасовода Јужни ток. Оба та пројекта се у великој мери дотичу и Војводине и зато лидери антируске “приче” и долазе из те покрајине.
Прво, НИС. У сада већ нескривеним плановима да “Војводина узме од Србије оно што је њено”, а то су, како се тврди, полиција, судство, железница, путеви, воде и, у ствари, комплетна инфраструктура, продаја НИС-а је постала велики проблем. Војводина је некада имала своју нафтну компанију Нафтагас и нема сумње да је био план да се та компанија обнови и издвоји из НИС-а што би требало да буде још један корак ка војвођанској државности. Овако, у условима приватизације и тржишне привреде, то више није могуће.
НИС у власништву Русије се показао као интегративни фактор у Србији. То је у још већој мери случај са гасоводом Јужни ток. Тај гасовод пролази кроз велики део Србије а у једном делу и целом дужином Војводине. Тако велики и важан пројекат има изузетно велику интегративну снагу у Србији јер испреплетани значајни интереси које он носи неће дозволити било каква територијална изненађења.
Није само реч о Русији него и онима због којих се тај гасовод и гради, а то је та, толико жељена, Европа. Јужни ток ће носити гас за Европу а не за Русију. Свима у Европи је јасно да је то најважнији и највећи инвестициони пројекат у Србији и што је најважније, његово ефикасно функционисање ће Србију много више приближити европским земљама него било које извињење или политичка декларација.
Када европске земље схвате да се могу ослонити на транспорт њиховог гаса купљеног од Русије кроз Србију онда ће и Србија добити статус поузданог партнера. Јужни ток се не прави због Србије, али Србија ће имати велике користи. Поред тог статуса у Европи добиће и позамашну своту кроз таксе за пренос гаса, гаранције да све иде како треба и наравно запошљавање људи који ће опслуживати гасовод.
Губитници су само они који заговарају војвођанску државност и који се надају да ће под изговором такозваних европских интеграција Војводина једног дана постати засебна држава. У условима интегративних, важних инвестиционих пројеката тај план постаје, међутим, мало вероватан. И ту је “руски проблем” у актуелној политичкој елити Војводине али и Србије.
Има ту још нешто, рекло би се вулгарно али не мање важно. Са свим тим инвестиционим пројектима који долазе из Русије промениће се и услови економске моћи актуелне политичке елите. Она губи економско-политичке инструменте контроле и делом личног богаћења. Није реч да у условима руских инвестиција неће бити и личне економске користи локалних партнера али то више неће бити ови који су сада доминантни. Они ће изгубити своје финансијске позиције.
То су, утисак је, основни разлози анти-руске, на махове, хистерије једног дела политичке елите Србије и скоро целе у Војводини. Нема ту никакве велике политике а поготово не одбране западних интереса у Србији и на Балкану.
У потискивању тих чињеница често се у медијима пласирају разне бајке о западном гасоводу Набуко који би требало да иде преко Бугарске и Румуније, наводно је то конкуренција Русији а пошто Србија прихвата руски гасовод онда ће то угрозити евро-атлантске интеграције Србије. Каква лаж!
Прво, Набуко је веома неизвестан пројекат јер још увек нема пара за његову изградњу а што је још важније - нема земаља које хоће да продају и транспортују гас тим гасоводом. Друго, Набуко је предвиђен да снабдева само три одсто европских потреба да гасом па је у том свом капацитету безначајан и не може бити конкуренција.
А што се тиче осталих коментара из тог европског пакета о Јужном току заборавља се да је центар тог гасовода у Бугарској, земљи која је чланица и Европске уније (ЕУ) и НАТО пакта. Па нико није забранио тај пројекат.
У односу на Русију, генерално, заборавља се да је Русија, уз Кину, највећи трговински партнер Европске уније и да, на пример, Москва до сада има далеко веће инвестиције у Хрватској него у Србији. И то Хрватској није била препрека за будуће чланство у ЕУ. Додуше, Хрватска нема сепаратистичких проблема па зато ваљда руске инвестиције и нису проблем.
Приметно је да је далеко мање реакција и беса било поводом формирања српско-руског центра за ванредне ситуације у Нишу. Било је реакција од истих тих кругова али, ипак, далеко мање. А Запад је, генерално, много више заинтересован, тачније забринут због тог центра него због Јужног тока или руских инвестиција у Србији. У политичком смислу, тај центар и јесте важнији од економских инвестиција. Другим речима, ако су ти политички кругови стварни заступници интереса Запада онда би били много гласнији због центра у Нишу. Али, нису, јер то не угрожава њихове локалне политичке интересе.
Ти самозвани заштитници Запада у Србији вешто користе и западне предрасуде о Русији. Верује се, наиме, да је Запад забринут на свако помињање Русије у Србији па би свака осуда Москве могла донети неки поен код Запада. Запад заиста има предрасуде о Русији али западно-руски односи функционишу на много другачији начин него што то замишљају они који предводе “антируску хистерију”.
http://fakti.org/autori/ljepojevic/a...dinjuju-srbiju
Ta mala grupa sastavljena od madzarskih neonacista i srpskih ludaka je najglasnija u kritikovanju izgradnje ,, Juznog toka ,, i prodaju ,,NIS , Rusiji - iz svojih podmuklih , rusilackih , zlocinackih i sebicnih politickih intersa !
Антируска хистерија долази отуд што НИС и Јужни ток обједињују Србију
Те нападе на Русију углавном предводе актуелни политичари из Војводине и они који у Србији заговарају “еуропску” регионализацију и даље комадање преостале државе. Када се напади тог дела политичке елите Србије сагледају у ширем контексту њихове политике и политичких планова, онда постаје много јасније зашто се плаше и зашто им смета Русија у Србији. Наводна забринутост Запада и угрожавање европских интеграција Србије су само јавно покриће и нека врста оправдања.
Све је почело са економским, а не политичким, присуством Русије у Србији. Сезону антируске “приче” је отворила продаја Нафтне индустрије Србије (НИС) Русима, а онда је дошао договор о изградњи руско-европског гасовода Јужни ток. Оба та пројекта се у великој мери дотичу и Војводине и зато лидери антируске “приче” и долазе из те покрајине.
Прво, НИС. У сада већ нескривеним плановима да “Војводина узме од Србије оно што је њено”, а то су, како се тврди, полиција, судство, железница, путеви, воде и, у ствари, комплетна инфраструктура, продаја НИС-а је постала велики проблем. Војводина је некада имала своју нафтну компанију Нафтагас и нема сумње да је био план да се та компанија обнови и издвоји из НИС-а што би требало да буде још један корак ка војвођанској државности. Овако, у условима приватизације и тржишне привреде, то више није могуће.
НИС у власништву Русије се показао као интегративни фактор у Србији. То је у још већој мери случај са гасоводом Јужни ток. Тај гасовод пролази кроз велики део Србије а у једном делу и целом дужином Војводине. Тако велики и важан пројекат има изузетно велику интегративну снагу у Србији јер испреплетани значајни интереси које он носи неће дозволити било каква територијална изненађења.
Није само реч о Русији него и онима због којих се тај гасовод и гради, а то је та, толико жељена, Европа. Јужни ток ће носити гас за Европу а не за Русију. Свима у Европи је јасно да је то најважнији и највећи инвестициони пројекат у Србији и што је најважније, његово ефикасно функционисање ће Србију много више приближити европским земљама него било које извињење или политичка декларација.
Када европске земље схвате да се могу ослонити на транспорт њиховог гаса купљеног од Русије кроз Србију онда ће и Србија добити статус поузданог партнера. Јужни ток се не прави због Србије, али Србија ће имати велике користи. Поред тог статуса у Европи добиће и позамашну своту кроз таксе за пренос гаса, гаранције да све иде како треба и наравно запошљавање људи који ће опслуживати гасовод.
Губитници су само они који заговарају војвођанску државност и који се надају да ће под изговором такозваних европских интеграција Војводина једног дана постати засебна држава. У условима интегративних, важних инвестиционих пројеката тај план постаје, међутим, мало вероватан. И ту је “руски проблем” у актуелној политичкој елити Војводине али и Србије.
Има ту још нешто, рекло би се вулгарно али не мање важно. Са свим тим инвестиционим пројектима који долазе из Русије промениће се и услови економске моћи актуелне политичке елите. Она губи економско-политичке инструменте контроле и делом личног богаћења. Није реч да у условима руских инвестиција неће бити и личне економске користи локалних партнера али то више неће бити ови који су сада доминантни. Они ће изгубити своје финансијске позиције.
То су, утисак је, основни разлози анти-руске, на махове, хистерије једног дела политичке елите Србије и скоро целе у Војводини. Нема ту никакве велике политике а поготово не одбране западних интереса у Србији и на Балкану.
У потискивању тих чињеница често се у медијима пласирају разне бајке о западном гасоводу Набуко који би требало да иде преко Бугарске и Румуније, наводно је то конкуренција Русији а пошто Србија прихвата руски гасовод онда ће то угрозити евро-атлантске интеграције Србије. Каква лаж!
Прво, Набуко је веома неизвестан пројекат јер још увек нема пара за његову изградњу а што је још важније - нема земаља које хоће да продају и транспортују гас тим гасоводом. Друго, Набуко је предвиђен да снабдева само три одсто европских потреба да гасом па је у том свом капацитету безначајан и не може бити конкуренција.
А што се тиче осталих коментара из тог европског пакета о Јужном току заборавља се да је центар тог гасовода у Бугарској, земљи која је чланица и Европске уније (ЕУ) и НАТО пакта. Па нико није забранио тај пројекат.
У односу на Русију, генерално, заборавља се да је Русија, уз Кину, највећи трговински партнер Европске уније и да, на пример, Москва до сада има далеко веће инвестиције у Хрватској него у Србији. И то Хрватској није била препрека за будуће чланство у ЕУ. Додуше, Хрватска нема сепаратистичких проблема па зато ваљда руске инвестиције и нису проблем.
Приметно је да је далеко мање реакција и беса било поводом формирања српско-руског центра за ванредне ситуације у Нишу. Било је реакција од истих тих кругова али, ипак, далеко мање. А Запад је, генерално, много више заинтересован, тачније забринут због тог центра него због Јужног тока или руских инвестиција у Србији. У политичком смислу, тај центар и јесте важнији од економских инвестиција. Другим речима, ако су ти политички кругови стварни заступници интереса Запада онда би били много гласнији због центра у Нишу. Али, нису, јер то не угрожава њихове локалне политичке интересе.
Ти самозвани заштитници Запада у Србији вешто користе и западне предрасуде о Русији. Верује се, наиме, да је Запад забринут на свако помињање Русије у Србији па би свака осуда Москве могла донети неки поен код Запада. Запад заиста има предрасуде о Русији али западно-руски односи функционишу на много другачији начин него што то замишљају они који предводе “антируску хистерију”.
http://fakti.org/autori/ljepojevic/a...dinjuju-srbiju
Poslednja izmena:
..... 
