Kriza 30tih..

Hm. Ja sam se uvek ponasala kao da vreme ne postoji. I onda sam - posle tridesete - ukapirala da postoji. I zabrinula se :) zato sto sam prvi put shvatila DA CU DA OSTARIM. Kad si mlada, stvarno mlada, fizicki, uopste nemas predstavu sta je starost, to je neki apstraktni pojam. Al kad pocne nesto boli i kada pocnes da imas manje energije (trebalo mi je dve tri godine da shvatim da nisam umorna i neispavana, nego stara!), -zabrines se. Sad nekako mogu da zamislim i cetrsete, i pedesete... Pa sam, u vezi sa tim, pocela da se plasim bolesti i siromastva :) - sto stvarno mladoj osobi ne pada na pamet.
A inace, izgledam mlado, zivim kao tinejdzer - bolje, imam platu! - ali mi je potrebno mnogo vise sna nego ranije, i ne mogu tako lako da smrsam k'o pre. A i kad imam istu kilazu ko sa dvadeset pet... to izgleda drugacije :-?

(bar se ne brinem oko stvari poput "ko sam ja u svetu" i "da li sam postigla sta sam htela" itd. - tu sam nekako na svom mestu)
 
Eto to sam otprilike i ja mislila....nije moguce da isto posmatrate zivot sa 30-ak i 20-tak...
U dvadesetim sam posetila decijeg psihologa(imala sam neka pitanja u vezi vaspitanja sina) a kad sam vec bila tu,rekoh da si i ja olaksam dusu....zena mi je rekla da verovatno zbog svih stvari koja su mi se desila u zivotu,razmisljam preozbiljno za tako mladu osobu....da su to razmisljanja zrele zene....to mi je tada izgledalo preterano....sada nije.
 
Ovaj..nešto me žiga, kleca mi staračko koleno..
U 30tim nemam baš neku bogatu biografiju..
Decenije nek se nižu, uspavnim se slovom dižu... :lol:
"Život počinje u 30." Uplašila me MuHalo sa hipohondrijom, sve mogu da podnesem, ali da se razbolim - nikako..
 
w.witch:
....zena mi je rekla da verovatno zbog svih stvari koja su mi se desila u zivotu,razmisljam preozbiljno za tako mladu osobu....da su to razmisljanja zrele zene....to mi je tada izgledalo preterano....sada nije.
Kliknite za proširenje...
Cesta pojava na ovim prostorima za koju ja znam da kazem ko zna zasto je to dobro (mada me nevidjeno nervira ova izjava, sta ima doboro u tome da mi je lose :))))) iako do tog sazrevanja nisu dovele dobre stvari. Ali kasnije onda druge teske stvari lakse preguras, i ta zrelost ima smisla iako je stecena na tezi nacin.
 
M4j4:
`..........
"Potrebna devojka izmedju 20 i 26 godina za distribuciju kozmetickih prozivoda"

:"Sa 30 ste jos uvek relativno mladi,ALI..."
Onda se zapitam,da li ti ljudi poznaju samo nekakve olupine od ljudi i kakvu sliku imaju u glavi kad im neko kaze da zamisle osobu od 30 godina

Sto se ponasanja tice,smeta mi sto kad izadjem recimo,na zurku neku (vise ne idem)neko me pita koliko imam godina,ja kazem,a komentar bude otprilike:"Pa sta ces ti ovde?"

Treba li sputavati sebe? Ne izlaziti po mestima gde izlaze tinejzderi maltene,iako mi se to mesto svidja? Ja vise ne izlazim. Skacem li kada se radujem necemu? Ne skacem,svi ce reci:"Vidi budalu,ima 30 godina,a ponasa se..."

"Kad ces se zeniti/udavati/radjati, a stalan posao," itd. Zezanje je apsolutno neprihvatljivo!
..................
Kliknite za proširenje...

A JOOOOOOOOOOOOOJJJJJJJ :(
 
E, znate koliko čovek nenormalno dugo živi?
Jednom sam čuo na ulici čoveka kako kaže drugome " Tako mi je drago što sam te sreo, nisam te video 15 godina" , meni je to bilo čudno, tad imao manje godina od njihovog poslednjeg susreta i rekao sam sebi da ću da zapamtim i proverim situaciju u praksi :lol: I još malo, mislim da kapiram o čemu se radi, ja bih sve te ljude od pre deceniju, dve zaboravio, ali pošto to pamćenje ulazi u neki ćošak tamo..SVI PAMTE..onda sam ja rešio da pamtim, inače ..zašto bih se sećao..sad mi je jasno da neke neću nikada da zaboravim. Starost ima svoje predosti, jedina mana mu je što čovek postaje fizički nemoćan..jbga, mentalno si super, mudar, ali ne možeš da prdneš uz tri stepenika..
 
phenomenon:
Cesta pojava na ovim prostorima za koju ja znam da kazem ko zna zasto je to dobro (mada me nevidjeno nervira ova izjava, sta ima doboro u tome da mi je lose :))))) iako do tog sazrevanja nisu dovele dobre stvari. Ali kasnije onda druge teske stvari lakse preguras, i ta zrelost ima smisla iako je stecena na tezi nacin.
Kliknite za proširenje...

Svaka losa stvar koja ti se desi u zivotu,ne ponistava vec prezivljenu,vec pretstavlja jos jedan teret koji moras podneti.
Pri tom ne mislim na prizemne stvari,tipa,izneverio me prijatelj,a ja mu verovala.
Kada mi zivot lupa samare,jos uvek nisam spremna da okrenem i drugi obraz....mozda jos uvek nisam dovoljno zrela :?
Mozda to dodje kasnije...40-tim,50-tim?!
 
Ne mogu da pisem "recept", jer to nije recept. :-)
Meni se u poslednjih par meseci promenio pogled na zivot i sad sam u fazi uspostavljanja ekvilibrijuma. :cool:

If you know what I mean! :lol:


Moje resenje, nije resenje za nekog drugog. Kapiras? :-)

edit: npr. meni vise ne odgovara da zivim kao tinejdzer, dosta je bilo i smucilo mi se. :lol:
To ne znaci da mi ponestaje energije, bas naprotiv, nego da cu tu energiju mudrije da koristim, a i konstruktivnije. Necu da je rasipam vise. To je samo jedna od stvari.:razz:
 
Sta ja znam, sto se tice tracenje energije na pogresne ljude, ja sam to razresila jos pocetkom dvadesetih. :lol: :-P

A znas kako se kaze, nikad nije kasno. :wink:
 
Svako me se to desava bez obzira na godine ... periodicno , a naravno u zavisnosti od toga dal vam je neko nesto dobacio pa vi posle to potvrdili u detaljnijem buljenju u ogledalo i slicno .... al sve je to srnj jel ja se sada bolje osecam nego kada sam imao 20 tada me je bolela glava zbog gluposti , a verujem da kad budem imao 60 smejacu se svojim izjavama od danas ... malo padnes fizicki , ali ako vezbas kreces se radis , to se nece toliko osetiti , a shvatices puno stvari o zivotu i bice ti lakse da se pomiris sa sobom i sa drugima , a bice ti lakse i da oprostis ako treba ...
nema krize
 
ja nisam razmisljala o godinama sve dok moja okolina na direktan il indirektan nacin nije pocela da mii predocava neke stvari: kad cete se vencati imate 30 godina, kad cete radjati decu imate 3o godina, kad ces dete ojacati imas 30 godina... a u mojoj 28. godini ja pricam s mamom i kazem joj kako sam se ugojila, kako sam debela, a ona kaze Pa sta hoces imas 30 godina, sad ti se vise lepi nego pre...ta njena recenica je za mene bila hladan tus.
Sad vidim kako zivot brzo prolazi, i zaista primecujem da ipak covek u 30-im se pita sta je do sad postigao, da l je u braku il bar ozbiljnoj vezi, zudi da ima bar jedno dete, da ima stalan posao...oseca se depresivno ako jos zivi s roditeljima, ako mu je mala plata...
sve u svemu priznnajem da sam pod uticajem drugih ljudi koji mi stalno pricaju o godinama...
 
e, baki, gde si, kako stojiš sa onom dilemom? :D
ja imam 25, malo mi je rano da odgovaram na ovo pitanje o krizi sa 30, ali jedno mogu da kažem: ako osećate krizu zbog pritiska okoline, to možete da osećate i sa manje godina, samo je stvar u tome kako gledate na to. ja imam 25 godina i osećam se veoma mlado i naravno da obožavam da nosim dukseve i patike, i da skačem od sreće, i sve ostalo što ste nabrojale iako već sad nailazim na reakcije okoline tipa "ponašaš se nezrelo za svoje godine" - iskreno, baš me briga za njih, mislim da su siromašni duhom. ALI, ono što hoću da kažem je da sam se sve do par godina ponašala "zrelije" po nekim kriterijumima kao što je oblačenje, ponašanje... a zapravo sam sada zrelija u svakom smislu. sve je to vrlo relativno ;)
 
baki 75:
ja nisam razmisljala o godinama sve dok moja okolina na direktan il indirektan nacin nije pocela da mii predocava neke stvari: kad cete se vencati imate 30 godina, kad cete radjati decu imate 3o godina, kad ces dete ojacati imas 30 godina... a u mojoj 28. godini ja pricam s mamom i kazem joj kako sam se ugojila, kako sam debela, a ona kaze Pa sta hoces imas 30 godina, sad ti se vise lepi nego pre...ta njena recenica je za mene bila hladan tus.
Sad vidim kako zivot brzo prolazi, i zaista primecujem da ipak covek u 30-im se pita sta je do sad postigao, da l je u braku il bar ozbiljnoj vezi, zudi da ima bar jedno dete, da ima stalan posao...oseca se depresivno ako jos zivi s roditeljima, ako mu je mala plata...
sve u svemu priznnajem da sam pod uticajem drugih ljudi koji mi stalno pricaju o godinama...
Kliknite za proširenje...

Mene je ovo podsetilo na onu pricu...
Sta radis? - Ucim. - A kad ces da diplomiras?
Onda diplomiras, pa te pitaju -Kad ces da se udas\ ozenis?
Onda se vencas, pa te pitaju - Kad ce deca?
Onda dobijes decu, pa te pitaju - Kade ce deca da ti diplomiraju? i tako :lol:

Treba ponekad i iskulirati, inace ti se zivot pretvori u vic koji pricaju drugi 8-)
 
aha...znači kriza 30tih prolazi tako što upadneš u krizu 40tih....

pajz ovamo: skoro da sam počela da osećam da sam mLogo stara pre neku godinu ....a onda sam počela da se družim sa 50gošnjacima, sad sam "mala Bet" :lol: :lol: :lol:

I sad ponovo otkrivam mlad svet....ONI su za mene čudo :P
 
Vidim da se svi plasite da ostarite. Ja ne znam,svidja mi se onaj trip kad se vidis sa prijateljima koje poznajes 40 godina,a imate po 60,nekako je to jako blisko,intimno,videla sam kako oni komuniciraju pogledima.Jedino sto telo ostari,slab si,ruzan,strasno sve visi ,brrr.,ali mene licno to ne opterecuje (HCV pozitivna,imam jos izmedju 2 i 15 godina da zivim po procenam doktora,tako da ja to doziveti necu),ja zivim u sadasnjosti,ne brine mene buducnost nego me iritira sadasnjost. A i meni je trebalo isto dve tri godine da ukapiram da nisam umorna nego sam ostarila,najvise mi nedostaje ona energija iz mladosti (nije bilo ni dovoljno hrane,ja sam bila tinejderka u vreme hiper inflacije,a opet sam nekako lakse podnosila sve,ne znam...).
Sto se tice onog osecaja koje imamo u 20-tima ,da je ceo zivot pred nama,toliko novih stvari koje treba probati,toliko novih ljudi za upoznati,ja se sada zaista osecam kao da nemam maltene nista vise da vidim/cujem/saznam-mislim,ima,uvek ima,ali mi vise ne izgledaju toliko bitne te stvari. Radim nesto ako mi se radi,a ne jurim po svaku cenu neka nova iskustva.
Jes` da je offtopic,ali pitam se da li bih ja uopste trebalo da zivim kako zivim,s ozbzirom da mi nije mnogo zivota ostalo,mislim,neki ljudi kad cuju tako nesto,ili daju sve da se izlece,ili prodaju sve pa odu da se provode po svetu,a ja nista...niti mi se provodi,a pravo da vam kazem,niti mi se leci,nekako kad sam pre 2 godine cula od cega sam bolesna,i sta ce mi biti,i koliko jos,itd,ja sam nekako osetila olaksanje...Sva ona pitanja tipa :"Joj,imam vec 30,moram da odlucujem hocu li decu ili ne,ako ne,sta cu sama ceo zivot,ako da,da se oderknem svega,da radim kao konj,da azkoracim u neizvesnost,nemam stalne prihode",pa onda pitanja u vezi inostranstva,preseljenja....itd,itd,itd,sve je odjednom reseno:nemam vremena ni za sta od toga,dakle-ne moram vise da brinem,moja sudbina se nekako sama od sebe resila. Rece neko ovde da svi dobijemo onoliko koliko mozemo da po(d)nesemo,ja izgleda da sam dobila "skracenje vojnog roka" :) I ne znam zasto mnogi ljudi kriju da su bolesni,ili da umiru,mene to nije sramota,pa nisam ja kriva. Zato ja zamolih Betty da pricamo o krizi 30-tih,kao sto rekoh,zivim u sadasnjosti,pa da si ulepsam/olaksam/maskimalno iskoristim prednosti,eto.
 
Imate krizu 30? 20? 10? 9, 8, 7, 6, 5, 4, 3, 2, 1, 0, -1...........

Ja mislim da je to josh jedna 'izmishljena' stvar da bi zenski chasopisi imali shta da pishu, ameri da snimaju sveje seksigradolike serije, psiholozi da zaradjuju na pacijentima [uh, oprostite mislim klijentima], farmaceutske kuce da prave nove 'prirodne' [kako to bezveze zvuchi] lekove, televizije da reklamiraju sve to i tako dalje u nedogled.
E to vam je kriza tridesetih.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top