Ајд, да одговорим мало детаљније на ову тему:
1. Први пут кад сам заиста осетила да сам одрасла (не скроз, него да одрастам) је када сам схватила да моји родитељи нису више савршени...(хмм..прејака реч, нисам никад ни мсилила да су баш савршени)....али то је био моменат, негде почетком деведесетих, када они више нису могли да прате промене у друштву, време студентских демонстрација... Тада смо се сукобили политички, увидела сам да их је време прегазило и да више не могу да прате трендове као некада... Увидела сам да сам у неким стварима почела да их превазилазим
.
То је врло болно сазнање. Као да одједном остајеш сам, ниси више мало дете које се крије иза мамине сукње....
2. Друга степеница је био прекид једне троипогодишње везе. Момак је био много старији од мене, тип заштитника, требало је да се венчамо, све је било дивно, супер смо се слагали.... Али ја сам осетила да је време за промене, знала сам да ће тим прекидом цела моја судбина да се преокрене, да неће бити ништа од тог планираног брака, да ћу изгубити његову подршку, помоћ, разумевање...да ћу остати сама - али ипак сам то одлучила! Први пут сам имала осећај да држим свој живот у својим рукама и да је само на мени одговорнсот за сопствени живот, и да од мојих потеза зависи цела моја будућност
. То је с једне стране моћан осећај, а са друге стране ужасан! Сам си одговоран и сам сносиш последица ако се сјебеш!
3. Трећа степеница је био брак, па касније деца. То није била тако бурна промена, ишло је полако и постепено, али тада сам схватила да сам сада ЈА тај неко који треба да буде јак и одговоран, не само за себе него и за та два мала бића. Увидела сам да ја то могу, да живот није тако страшна ствар, да није тако тешко бити одрастао.
4. Четврта степеница је развод и почетак самосталног живота. Опет једна бурна промена, али колико тешка, толико и корисна. После свега понекад мислим о себи да сам јака ко бетон и заиста осећам како држим све конце у својим рукама. Понекад је то стварно добар осећај (који ме је и навео да почнем са великим спремањем пре неки дан
)...понекад је тешко...
.
