Како је покатоличена Западна Херцеговина

Bajcino nekulturno je na pitanje odogovarati protupitanjem i nije te niko nista pitao....pepaj
Па ниси ти мене ништа питао, тако да је теби не одговарам, него започињем разговор постављањем питања. Бићеш љубазан и одговорити ми, не?
 
На основу књиге Марка Јачова "Списи тајног ватиканског архива XVI-XVIII вијека, објављене у Београду 1983. године Жутић, уз консултовање паралелних и међусобно сагласних извора, износи конкретне податке: "Године 1629. которски бискуп Вићентије Бућа хвалио је активност фра Серафина на пољу унијаћења српског живља. У извјештају од 12. јуна 1637. Вићентије Бућа јавља да је око 7 000 православних Паштровића преведено у римокатличку вјеру. У том извјештају се помиње да у Луштици, Кртолама и Љешевићима живи око 2 000 православних Срба. Бискуп очекује да ће и њих ускоро превести у римокатоличку вјеру. У писму Лудовику Лудовисију, кардиналу Конгрегације за пропаганду вјере, Карло Карафа, бискуп из Анверса и папски нунциј код аустријског цара Фердинанда II, пише 16. априла 1627. шта би све требало урадити да би се за Рим везали православни Срби у Хрватској и Славонији. Кардинал Бернардин Спада реферисао је на сједници Конгрегације за пропаганду вјере, 1636. године, да је српски народ Паштровића спреман да пређе на унију под условом да задржи православне црквене обреде. Конгрегација је такве захтјеве прихватила. У одлуци Конгрегације истакнута је и улога представника Венеције, провидура которског, који је ширио империјалну млетачко-ватиканску власт у српским крајевима. Потребно је истаћи да су римокатолички мисионари у свом прозелитском раду редовно истицали да је суштина разлике између католицизма и православља само у различитим обредима (ритуалима), а не у догматима, односно у битнијим духовним садржајима и доживљајима (осјећајима) хришћанске вјере. Ради тога, римокатлички мисионари су "великодушно" дозвољавали преобраћеним унионистима задржавање православних обреда, а никако светих догмата седам васељенских сабора и хришћанских (православних) осјећаја духовности. Мисионар Франческо Леонардис 1641. године упутио је Конгрегацији за пропаганду вјере извјештај о томе како би требало спроводити унијаћење Срба у Зети, Боки и на подручју данашње Албаније." Од префекта те конгрегације писмом од 16. новембра 1661. задарски надбискуп Теодосије захтијева "предузимање ригорозних мјера против "шизматичких Морлака" (Срба из Книнске Крајине, Буковице и Равних котара) како би се они превели на унију. Дакле, у православним крајевима Балкана Ватикан је упорно спроводио прозелитску мисију над православним шизматицима"." (стр. 63.)

О томе Жутић износи мноштво вјеродостојних података. Тако нински бискуп извјештава писмом од 5. октобра 1680. године, "да у многим мјестима нинске бискупије живе православни Срби. Бискуп изражава жељу да Рим пошаље мисионаре да раде не њиховом унијаћењу. Нарочито истиче да у селу Будину "станује најгори шизматички народ". У извјештају из априла 1693. бискуп Нина Ђорђе Парчић наводи да на територији нинске бискупије живи 5.486 римокталика и 7.363 православних Срба. Римокатолицима служи 21 свештеник док православци имају свега 15 свештеника. Бискуп Парчић активно ради на унијаћењу православних Срба обучавајући их у вјери и "истинитом католичком учењу". Захваљујући бискуповој ревности "становници села Поличник" одрекли су се "шизматичких грешака", тј. православне вјере и примили "католичку римску вјеру". Од времена Великог бечког рата, који је вође између Турске и Аустрије (1683-1699), односно припојења Лике, Кордуна, Баније, Славоније, Срема и Бачке католичкој аустријској царевини, наступа фаза изузетно појачане римокатоличке мисионарске активности на подручјима насељеним православним Србима. Од тих времена, односно од кардинала Колонића који је покрштавао Србе данашње Барање и Славоније, и попа Месића који је био задужен за православно-муслиманско становништво Лике и шире Крајине, мисионари, првенствено фрањевци и језуити, од српских "шизматика" стварају римокатоличке покрштенике (конвертите) који временом постају Хрвати. У одвраћању Срба од православне и превођењу у римокатоличку вјеру нарочито се истицао архиђакон, бискупски викар и папин апостолски делегат, поп Марко Месић. Одмах по ослобођењу Лике и Крбаве од Турака, он је превео добар број српских мухамеданских и православних породица на римокатоличку вјеру. Месић је на римокатолицизам превео највише породица у селима која су Срби оснивали с једне и друге стране Велебита... На том подручју највише је покатоличено Срба због јаког утицаја башких (карлобашких) капуцина... Пошто је на приједлог сењског бискупа Брајковића постављен 22. септембра 1702. за главног војног команданта над цијелом Ликом и Крбавом и наименован бискупским намјесником за обје цркве, Месић је предузимао све могуће да Србе преведе у Римску цркву, милом или силом. По слободној вољи дијелио је парохије, смјењивао римокатоличке али и православне свештенике по парохијама (жупама). Бољу земљу одузимао је православним и давао покатоличеним Србима. Уз то је православне Србе натјеривао да од своје земље плаћају десетину римокатличким свештеницима. У циљу што успјешнијег унијаћења и поримокатличавања српског народа, свјетовне и духовне власти Аустријске царевине нису дозвољавале да се за Лику оснује православни епископат, без обзира што је патријарх Арсеније Чарнојевић добио 1690/91. привилегије за православну цркву на територији аустријске монархије. Власти су радиле на томе да црквену управу над Србима у Лици и Крбави врши марчански унијатски владика. Такво стање је потрајало све до 1707. године, када је православни митрополит Атанасије Љубојевић добио царску потврду за владику у Лици и Крбави. Међутим, и за вријеме владике Љубојевића, који је био епископ свим Србима Лике, Крбаве и Гацке до смрти 1712. године, вршена су и даље вјерска насиља над српским народом због превођења на унију и римокатлицизам." (стр. 64-66.)

Срби који су живјели између Драве и Дунава масовно су превођени на унију 1690. године, а тим послом је руководио царски и краљевски комесар Тулије Миљио. Он је већ 1689. "предао све 'шизматике'" "часним оцима мисионарима", исусовцима из Печуја, да их поучавају у католичкој вјери. Исусовци су задатак своје "апостолске дужности" ваљано испуњавали уводећи православце у познавање једне исте вјечне истине католичке и апостолске под једним видљивим и истим врховним и свеопштим римским понтифексом - главом свих вјерних у свијету". "Шизматици" су пред језуитима обећали папи да ће му се у свему најсмјерније потчињавати". Церемонијал заклињања одржан је 18. јануара 1690. и означио је прелазак мноштва барањских и славонских Срба са православља на унију. "Заклетва о прелазу на унију аутоматски се, преко општинских изасланика, проширивала и на све поједине "веома многобројне црквене и свјетовне шизматике" који су живјели између Дунава и Драве. Тиме су сви Срби - православци са тог подручја морали бити сједињени са Римском црквом." (66-67.) По свему судећи, "унија је представљала врло ефикасан облик превођења православних у римокатлицизам. Сваки припадник унијатске (гркокатличке) вјероисповијести морао је положити заклетву, тзв. "српску формулу", за исповиједање вјере приликом преласка на унију." (стр. 67.) Кардинал Колонић је као угарски примас, по царском и ватиканском овлашћењу, лично надзирао прозелитске активности у Барањи, Славонији, Бачкој, Срему и Банату. Он је као руководилац Дворске комисије за уређење имовинских односа, основане још 1688. године, "послије закључења Карловачког мира показао да борба за унијаћење Срба неће престати упркос добијеним привилегијама. Колонић је у једном писму жестоко напао патријарха Арсенија III који је забранио поунијаћеним Грцима и Русима у Будиму и Пешти да се моле за римског папу. Он је оштро опоменуо патријарха да то више не чини, да се не мијеша у више у његову надлежност, већ да поправља своје "ђаволске присталице". Патријарха је назвао узнемиритељем и отимачем туђег добра и оптужио га да ради против Бога и аустријског цара. За аустријске власти и католичку хијерархију Срби "дошљаци" су непријатељи римокатоличке вјероисповијести." (стр. 69.)
 
Poslednja izmena:
Па ниси ти мене ништа питао, тако да је теби не одговарам, него започињем разговор постављањем питања. Бићеш љубазан и одговорити ми, не?

naravno da cu odgovoriti.za pocetak mora se znat neki redoslijed u zivotu,kaj ne. da ne pravimo zbrku bezveze,sacekat cemo da mladi gospodin zavrsi sa odgovorom na moje pitanje,te cemo potom ja i ti nastaviti diskusiju potanje
 
naravno da cu odgovoriti.za pocetak mora se znat neki redoslijed u zivotu,kaj ne. da ne pravimo zbrku bezveze,sacekat cemo da mladi gospodin zavrsi sa odgovorom na moje pitanje,te cemo potom ja i ti nastaviti diskusiju potanje

Кафанске доскочице и мангупирање остави за неку биртију у Широком у којој ионако брује србијански народњаци,
а на мојој теми се дисктује конкретно и одређено о презименима, поријеклу, ономастици... итд...
Питање је било гдје се то помињу Хрвати као аутохтони народ у Херцеговини ? Мени то није познато.... Читао сам понешто од Ивана Мужића о покушају доказивања "аутохтоности динарских Хрвата" и све ми дјелује прилично неувјерљиво као још један у низу промашених покушаја хрватске повјесне памфлетистике.

P. S. Наставићу са писањем о покатоличавању Срба. Нисам завршио са Жутићем.
 
Poslednja izmena:
Кафанске доскочице и мангупирање остави за неку биртију у Широком у којој ионако брује србијански народњаци,
а на мојој теми се дисктује конкретно и одређено о презименима, поријеклу, ономастици... итд...
Питање је било гдје се то помињу Хрвати као аутохтони народ у Херцеговини ? Мени то није познато.... Читао сам понешто од Ивана Мужића о покушају доказивања "аутохтоности динарских Хрвата" и све ми дјелује прилично неувјерљиво као још један у низу промашених покушаја хрватске повјесне памфлетистике.

P. S. Наставићу са писањем о покатоличавању Срба. Нисам завршио са Жутићем.

slab sam sa cirilicom
 
Poslednja izmena:
Који су исторјиски докази који стављају Хрвате у Херцеговину?

naravno da cu odgovoriti.za pocetak mora se znat neki redoslijed u zivotu,kaj ne. da ne pravimo zbrku bezveze,sacekat cemo da mladi gospodin zavrsi sa odgovorom na moje pitanje,te cemo potom ja i ti nastaviti diskusiju potanje

:whistling:
 
Matija zar čedo vam nacije - ustaše,nisu popalili sve matične knjige po Hercegovini ?

Neoboriva istorijska činjenica - veći deo današnje Dalmacije i cela Hercegovina - jesu bili deo srpske države i u istima jesu bili Srbi.
Pa ti sada razmisli kako su ti ljudi mogli postati Hrvati... Imaš dve mogućnosti:

1. Hrvati su se masovno naselili u te zemlje i preovladali na tim prostorima (a nisu).
2. Govori sama tema...

Ovdje me zanimaju neke stvari koje se inače kontinuirano pojavljuju kod srpskih forumaša, a ne znam odakle crpe te podatke, pa da priupitam. Zanima me "neoboriva istorijska činjenica" koja tako "neoborivo" tvrdi da je veći dio današnje Dalmacije bio dio srpske države. Na koje se točno dijelove Dalmacije misli i na koji period se takva konstantacija odnosi?

Btw, moji preci također (jako davnom!) starinom vuku podrijetlo iz Hercegovine. Od početka 18. st. može se pratiti loza u Dalmaciji, gdje su redovito uredno popisivani kao katolici i ne postoji nikakva obiteljska priča, legenda, bilo što, što bi moglo naslutiti da su nekoć promijenili vjeru. Pojedini pripadnici roda nosili su nadimak "Krbota" (=Hrvota), što znači "Hrvat". Odakle onda ta "neoboriva" uvjerenja da netko tko vuče podrijetlo iz Hercegovine baš MORA biti konvertirani pravoslavac ili Srbin?!? :dontunderstand:
 
Poslednja izmena:
Ovdje me zanimaju neke stvari koje se inače kontinuirano pojavljuju kod srpskih forumaša, a ne znam odakle crpe te podatke, pa da priupitam. Zanima me "neoboriva istorijska činjenica" koja tako "neoborivo" tvrdi da je veći dio današnje Dalmacije bio dio srpske države. Na koje se točno dijelove Dalmacije misli i na koji period se takva konstantacija odnosi?

Btw, moji preci također (jako davnom!) starinom vuku podrijetlo iz Hercegovine. Od početka 18. st. može se pratiti loza u Dalmaciji, gdje su redovito uredno popisivani kao katolici i ne postoji nikakva obiteljska priča, legenda, bilo što, što bi moglo naslutiti da su nekoć promijenili vjeru. Pojedini pripadnici roda nosili su nadimak "Krbota" (=Hrvota), što znači "Hrvat". Odakle onda ta "neoboriva" uvjerenja da netko tko vuče podrijetlo iz Hercegovine baš MORA biti konvertirani pravoslavac ili Srbin?!? :dontunderstand:

Pa ne mora biti pravoslavac ,ali postoji daleko veca verovatnoca da je Srbin nego li Hrvat .Inace nadam se da nije u pitanju Stara Hercegovina ,pola Slavonije je odatle naseljeno .;)(ne mislim bukvalno pola ,ali veliki broj ljudi):)
 
Ne brini. Prezime mi se ne nalazi među navedenima na ovoj temi. :per:

Pa dobro ,nisam to ni mislio:) Kazem samo da ima dosta podataka koji ukazuju na poreklo dela zap.Hercegovaca ,koji su po svoj prilici Srbi .Ali da ne ispadne da nesto forsiram ,ali zaista recimo prezime Milosevic je zaista tipicno za Srbe ,a ims ga po Hercegovini kod Hrvata i to dosta .Naravno ima i obrnutih situacija ,ne sporim to ,ali ne ovako grupisano na jednoj teritoriji.;)
 
slab sam sa cirilicom

Значи да си полуписмен, односно неписмен. А ово је пдф који се бави науком, а баљење науком подразумева читање књига и елементарно познавање локалних језика и писама у изворима и одлично познавање језика и писама у литератури... Тако да, ниси само слаб са ћирилицом, слаб си са знањем.

Који су исторјиски докази који стављају Хрвате у Херцеговину?

Нема их. Ради се о католицима, а који су вековима живели у народном непријатељству са локалним православцима, а што су ови други више истицали своје српство и поистовећивали га са православљем, то се код ових више губило, на крају остало само код малобројних интелектуалаца као својеврсна политичка идеја, а потом, развојем хрватске (локалне католичке српског језика) државности сасвим и нестало да се више никад у будућности не поврати.
 
Imam jedno pitanje...Deda mi se prezivao Krkić, a baba Žilić, rođeni su Bosni (mamini rodetelji).Koje poreklo je u pitanju?Inače su bili muslimanske veroispovesti...samo za vreme Tita to nije bilo važno...;)
Nemoj da razbijaš glavu jer je mnogo komplikovano, ima ih i katolika i pravoslavaca i muslimana ( ako su iz Dubice ili Prijedora onda su jednorodni sa svojim pravoslavnim komšijama), Krkića ima i u Crnoj Gori i u Srbiji oko Jagodine.
Za Žiliće ( ako su iz Tuzle) postoji dokumentacija da su doseljeni iz Niša kao Srbi muslimanske vere koji nisu hteli da se vrate u pravoslavlje. Postoje i Žilići koji su Hercegovci katolici.

Nadam se da shvataš kako su nastajale nacije na teritoriji bivše Jugoslavije?
 
Nemoj da razbijaš glavu jer je mnogo komplikovano, ima ih i katolika i pravoslavaca i muslimana ( ako su iz Dubice ili Prijedora onda su jednorodni sa svojim pravoslavnim komšijama), Krkića ima i u Crnoj Gori i u Srbiji oko Jagodine.
Za Žiliće ( ako su iz Tuzle) postoji dokumentacija da su doseljeni iz Niša kao Srbi muslimanske vere koji nisu hteli da se vrate u pravoslavlje. Postoje i Žilići koji su Hercegovci katolici.

Nadam se da shvataš kako su nastajale nacije na teritoriji bivše Jugoslavije?

Znaš li možda za onog Dragana Žilića golmana (branio par utrakmica za SiCG) koji je kasnije prešao u Rijeku, na zaprepaštenje i srpske i hrvatske javnosti... e on je iz Vojvodine, ali je (vjerovatno) potomak kolonista... je li pravoslavac ili katolik?
 
Znaš li možda za onog Dragana Žilića golmana (branio par utrakmica za SiCG) koji je kasnije prešao u Rijeku, na zaprepaštenje i srpske i hrvatske javnosti... e on je iz Vojvodine, ali je (vjerovatno) potomak kolonista... je li pravoslavac ili katolik?

Znam da navijači Rijeke nisu bili zadovoljni zato što je Srbin, i da jedno vreme nije smeo da stanuje u Rijeci nego u hotelu u Opatiji jer se plašio za bezbednost.
 
Ma ne mislim na Šokce iz Slavonije... u narodu se u BiH katolici nazivaju Šokci... moja baka pokojna nikad nije preko usta prevalila 'rvat samo Šokac ili Latin eventualno...

Ni oni sami za sebe nisu govorili da su Hrvati. Iz severne Bosne, u vojsci sam ih imao dosta, ja sam ih video kao Hrvate 1/1, a oni su govoril za sebe da su "katolici iz Bosne".
 

Back
Top