Kada se ustvari mladost zavrsava?

[Sally_Solomon]

Prochitah odgovore i primecujem da je za svakog zavrshetak mladosti asocijacija za drugu stvar...za neke je to materijalno osamostaljivanje, za neke je to trenutak kad postanesh roditelj...ili kad postanesh svestan da ti telo stari...Na neki nachin svaki od ovih preokreta jeste pokazatelj toga da si prevazishao mladost..ali...onaj osecaj koji sam imala juche nije se izjednachavao ni sa jednom slichnom situacijom...a sa druge strane po malo jeste sa svim navedenim...
Imam 28 godina. Za neke sam mlada, za neke stara. Valjda mu to dodje neki prelazni period. Zavrshavam fakultet za par meseci, josh uvek nisam udata, ni trudna. Sa telom sam sasvim zadovoljna...Mislim da dete u meni, nikad nece ischeznuti jer sam prosto karakterno takva - zvrk sam. Tako da nije ni to...
Ono shto me je istinski zabolelo sinoc, jeste chinjenica da nikad necu moci da vratim onu nevinost i chistocu, koju sam imala u srednjoj ili za vreme faxa...Kao da su mi godine donele neku vrstu mudrosti koju sad trenutno ne zelim da posedujem.
I mozda je Helen u pravu...mozda jesam kukavica...
Ali da li se neko od vas ikada osecao tako? Da li pozelite nekad da budete naivni i "chisti" kao shto ste bili nekad, da mozete bez ikakvih predrasuda i straha da se prepustite u bilo kojoj situaciji? Da se zaljubite prvi put, da padnete ispit, ili slavite polozen ispit sa drushtvom negde bogu iza tregera,da poljubite nekoga prvi put, da volite nekoga prvi put, da se oshishate na kratko bez razmishljanja o tome kakve ce biti posledice sutra kad se probudite jer vas ne cheka posao i odgovornost, da jednostavno budete sve shto zaista istinski jeste bez ikakvih ogranichenja...jer je valjda samo mladima to "dozvoljeno"...
Nadam se da je neko razumeo shta sam htela da kazem...
I vishe zaista nikad nece biti isto kao shto je bilo. Ne zato shto ja ili neko drugi to ne moze, vec zato shto prosto okolina vishe nije takva. Ne bi bilo bash prikladno da odem na sred kalemegdana kao nekad i da sviram akustichnu gitaru, dok 2 drugarice pevaju sa mnom na sav glas...Ne bi bilo prikladno sa 28 sesti u shkolsko dvorishte neke osnovne shkole i popiti pivo iz flashe sa drushtvom, oshishati se skroz na kratko i ofarbati se u roze zato shto eto..neshto zelite da promenite u svom zivotu..a kosa ce svejedno izrasti...
vacariti se sa dechkom ispod klupe na predavanju iz nekog predmeta...itd...
Sve se svodi na dosadne, potpuno nekreativne izlaske sa drushtvom koje se sastoji iz parova, izlasci sa drugaricama na kafu, gde slusham par sati shta je koja videla u kom butiku, shta ima novo u vezama, i kad se koja seli, udaje...NE ZELIM TO! To nisam ja! Ne zelim da odrastem...APSOLUTNO NEOPOZIVO ODBIJAM DA ODRASTEM I POSTANEM OGRANICHENA NEZADOVOLJNA DOSADNA ZENETINA!
I tako...Izvinjavam se na monologu, nekako mi je lakshe kad sve iskuckam ovde...A ako neko ima slichna iskustva...nek se javi...
Pozdrav svima...

Uh uh uh..isproziva ti mnoge. Znas kako..ja imam isto godina kao ti, faks sam zavrsila pre 3 godine doduse, radim 2 godine, a zivim odvojena od roditelja godinu dana. Pretpostavljam da sam malo zrelija zbog toga..neko razvlaci sve to ne bi li se sto duze osecao kao klinac, znam ljude zive sa roditeljima a imaju 33 godine..meni je to tuzno. Boje se odgovornosti a nisu svesni da postaju emotivno retardirane osobe ako se grcevito drze svog "detinjstva", ponasaju se isto kao kad su imali 16..zaostali na tom nivou. NE zelim nikog da prozivam, i znam da ima ljudi koji zive sa roditeljima jer moraju, nemaju dovoljno dobre plate da se samoizdrzavaju a trude se da nadju..njih izuzimam. ALi pricam o onima koji svesno biraju da studiraju do 40-te ne bi li zadrzali lazni osecaj da su mladjani..ne znam sta je sa ovim drustvom i tim sto se propagira...*** pa to znaci da kad napunim 30 ili 35 treba da odustanem od zivota ili da se ubijem u pojam kako je sve crno ruzno odvratno...pa vecinu zivota si odrasla osoba, znaci vecina zivota je sranje po toj teoriji...nekom je zivot sranje i sa 20 a neko se sa 40 provodi bolje od onih sa 20..prema tome..furaj napred a ne nazad

 

[Nina]

Onda kada se oseca i pocne da se razmislja kao u uvodnom postu..

 

[flpflp]

Potpuno razumem postavljacicu teme, nemam sta da dodam ili oduzmem sve je receno.

 

[Hellen]

Sve se svodi na dosadne, potpuno nekreativne izlaske sa drushtvom koje se sastoji iz parova, izlasci sa drugaricama na kafu, gde slusham par sati shta je koja videla u kom butiku, shta ima novo u vezama, i kad se koja seli, udaje...NE ZELIM TO! To nisam ja! Ne zelim da odrastem...APSOLUTNO NEOPOZIVO ODBIJAM DA ODRASTEM I POSTANEM OGRANICHENA NEZADOVOLJNA DOSADNA ZENETINA!
I tako...Izvinjavam se na monologu, nekako mi je lakshe kad sve iskuckam ovde...A ako neko ima slichna iskustva...nek se javi...
Pozdrav svima...

Хехе, овако сам и ја писала у свом дневнику... Додуше, у једном свом мрачном периоду негде око 17. Тада ме је ваљда први пут ухватила та фрка око одрастања. Иако су моји родитељи увек живели један сасвим испуњен, креативан живот - не знам зашто сам ја имала страх да зрелост, године - значи досада, сивило, недостатак свих животних радости, незадовољство, физичка ружноћа...шта све не...

Као што већ рекох, срећа је што наше потребе не стоје у месту, што су нам различите ствари забавне са 15, 25 и 45 година. Замисли како би било досадно двадесет година у континуитету ђипати по дискотекама свако вече?!
Као што ниси остала на нивоу девојчице од 12 година којој су интересантне приче о барбикама, сличицама, постерима...тако нећеш вечно остати ни студенткиња којој пријају само приче о испитима, изласцима, књигама, филмовима...
Ускоро ћеш открити да има дражи и у причама о бирању венчаница, и у свадбама, и у томе која је какве шољице за кафу купила, а која какву гарнишну за завесу... у причама о пеленама и бебећим кашицама...
Свако време има своје лепе ствари, своје занимације. Ако би остала вечно у истом фазону - значило би да тавориш у месту, да се не развијаш!

 

[Gost 131338]

E, nemoj da je plasis sa tim vencanicama i biranjem soljica.
Ja sam se udala a da nisam ni pomislila na vencanicu a kamoli birala, probala i sta se vec s tim radi.
Znaci, moze se i drugacije, ne mora sve da bude tako ustaljeno - ako se nekome ne svidja to "ustaljeno".
Meni se to nikad nije svidjalo i gle, ne mora!
Sa drugaricama i dalje ne pricam o garnisnama, o tome eventualno sa mamom i to kad bas moram.

Ima toliko tema, ako cemo samo o prici - ne deli se valjda zivot na period izlazaka, pa onda period garnisni. :i

A sa drugim stvarima se slazem.

 

[lyon69]

Upravo tako Hellen.
Onaj zivotni stil i ritam koji nam deluje bljak, glupo i besmisleno sa 20 u 40toj ce nam mozda delovati kao nesto sto nas ispunjava i u cemu nalazimo smisao.
Ali ko ce to objasniti nekom ko misli da ce time ah, izdati sam sebe.
I ja ponekad imam momente kad mi je zao sto se neko ne pobrine za sve moje probleme i dileme, sto neko carobnim stapicem ne resi moje brige i sto eto, nisam filmska ili rock zvezda, da ne moram da se patim po forumu, ali avaj

 

[flpflp]

Problem je u izlascim, nije to vise to, prvo proredjeni su u odnosu na nekada, a drugo bzvz je raditi stvari koje se rade u mladjim godinama, a i garderoba se nekako menja i tako........a najveca je muka videti nove generacije kako dolaze, shvatas kako ti vreme prolazi, kako moras da budes drugacija, a dusa trazi............
I zapitas se zasto zivis?
Zivis od danas za sutra, kao imas neke planove, a cemu sve to kada nas sve ceka isto na kraju, kao nesto se trudis da postignes i uradis u zivotu, ali koji je cilj...........

 

[Hellen]

E, nemoj da je plasis sa tim vencanicama i biranjem soljica.
Ja sam se udala a da nisam ni pomislila na vencanicu a kamoli birala, probala i sta se vec s tim radi.
Znaci, moze se i drugacije, ne mora sve da bude tako ustaljeno - ako se nekome ne svidja to "ustaljeno".
Meni se to nikad nije svidjalo i gle, ne mora!
Sa drugaricama i dalje ne pricam o garnisnama, o tome eventualno sa mamom i to kad bas moram.

Ima toliko tema, ako cemo samo o prici - ne deli se valjda zivot na period izlazaka, pa onda period garnisni. :i

A sa drugim stvarima se slazem.

Па добро, увек има изузетака!

Само не знам зашто су ти изласци толико синоним за ''пун живот''. Мислим, био је један период у мом животу (касне двадесете) када ми је много већи гушт био да седим са драгим, гледам филм и једем кокице, да играмо шах или потапања подморнице (а то смо једно време играли као суманути )...него да се намонтиравам и да излазим увече у не знам какве проводе. Зар су вечерњи изласци једино што нас чини живим и ''младим''?

И зар гарнишне морају бити нешто неспојиво са изласцима?

(Ово су реторска питања! )

 

[Hellen]

Ево, моја сестра је старија од мене, деценијама у солидном браку - а излази ако не сваки, оно сваки други викенд! Сад би неко рекао како је духом млађа од мене и како живи неки богатији живот јер излази чешће од мене.

С друге стране - ја сам активнија на неким другим пољима, чешће одлазим на базен, лети на језеро, зиму сам провела на клизању, хајцам бициклом по целом граду...и гледајући само то неко би рекао како сам ја активнија и млађа духом...

Мислим, једноставно - људи сами по себи имају различите приоритете и занимације. То што неко не лудује по дискотекама - не мора да значи да је живот за њега завршен!

Има ТОЛИКО ствари у животу које још нисмо видели, осетили, доживели...

 

[Hellen]

Problem je u izlascim, nije to vise to, prvo proredjeni su u odnosu na nekada, a drugo bzvz je raditi stvari koje se rade u mladjim godinama, a i garderoba se nekako menja i tako........a najveca je muka videti nove generacije kako dolaze, shvatas kako ti vreme prolazi, kako moras da budes drugacija, a dusa trazi............
I zapitas se zasto zivis?
Zivis od danas za sutra, kao imas neke planove, a cemu sve to kada nas sve ceka isto na kraju, kao nesto se trudis da postignes i uradis u zivotu, ali koji je cilj...........

Јој, јој, јој, какво црнило!

Надам се да је то код тебе само нека пролазна фаза изазвана јануарским сумраком и пуним месецом.

 

[lyon69]

Ево, моја сестра је старија од мене, деценијама, у солидном браку - а излази ако не сваки, оно сваки други викенд! Сад би неко рекао како је духом млађа од мене и како живи неки богатији живот јер излази чешће од мене.

С друге стране - ја сам активнија на неким другим пољима, чешће одлазим на базен, лети на језеро, зиму сам провела на клизању, хајцам бициклом по целом граду...и гледајући само то неко би рекао како сам ја активнија и млађа духом...

Мислим, једноставно - људи сами по себи имају различите приоритете и занимације. То што неко не лудује по дискотекама - не мора да значи да је живот за њега завршен!

Има ТОЛИКО ствари у животу које још нисмо видели, осетили, доживели...

 

[Borac za prava zivotinja]

Mladi su romantični a stari reumatični.

Ja volim sve što vole mladi. Je l' to dovoljno?

 

[Hellen]

Шта чини један зарез, а?

(Ош да ме убије, јес нормалан?)

 

[gospodjica14]

Mladi su romantični a stari reumatični.

Ja volim sve što vole mladi. Je l' to dovoljno?

Tuše!
Borčice, carice!

 

[Gost 131338]

Па добро, увек има изузетака!

Само не знам зашто су ти изласци толико синоним за ''пун живот''. Мислим, био је један период у мом животу (касне двадесете) када ми је много већи гушт био да седим са драгим, гледам филм и једем кокице, да играмо шах или потапања подморнице (а то смо једно време играли као суманути )...него да се намонтиравам и да излазим увече у не знам какве проводе. Зар су вечерњи изласци једино што нас чини живим и ''младим''?

И зар гарнишне морају бити нешто неспојиво са изласцима?

(Ово су реторска питања! )

Nemoj sad i sa tim sahom da preterujes. Sledeca faza je da hranis golubove na Kalemegdanu.

Kod mene sve naopacke - sa 20 mi se nije preterano izlazilo, na zurke su me terali pod pretnjom smrti pa sam tek onda sam poludela. Tad mi uopste nije prijala ni masa ljudi, ni glasna muzika ni sve redom sto ide uz izlaske. A s druge strane nisam mogla da podnesem "sedeljke", usiljene razgovore, strebere, parove...itd.
Volela sam free climbing, putovanja, par prijatelja, pricanje/duvanje/pijenje do ujutro, citanje...itd.
Tek negde posle 27-me sam pocela da "podnosim" masovna okupljanja, lude zurke, skakanje u bazen, igranje, gay clubove , i tome slicno.

To sve uopste ne mora da ima veze sa godinama. Prosto ne treba biti pod pritiskom da se nesto mora, da je nesto u skladu sa godinama a nesto nije. Treba covek da slusa sebe i da radi sta mu se radi i da ga bas briga kako to izgleda, ako se on oseca dobro.

 

[LBarbara]

Mladost se nikad i ne završava..to je zabluda.Uvek smo od nekog mladji od nekog stariji.
Kako vreme prolazi tako se i naša interesovanja svode na neke granice
ili pak rušimo granice koje nam smetaju.
Zanimljivo je to da dečica koja su vesela,nezaustavljiva,nametljivo zahtevna..kasnije
postaju mirni(povučeni)ljudi svesni sebe,tako barem deluju na okolinu a deca koja su
sputavana,deca kojoj su strogo nametali neka pravila ponašanja,kasnije postaju pustolovi,
mangupi i ne retko problematične ličnosti.
Šta nam to govori?
Govori nam to,da sve što se u životu dešava ima svoj redosled i treba ga pratiti.

 

[marina.c]

Prochitah odgovore i primecujem da je za svakog zavrshetak mladosti asocijacija za drugu stvar...za neke je to materijalno osamostaljivanje, za neke je to trenutak kad postanesh roditelj...ili kad postanesh svestan da ti telo stari...Na neki nachin svaki od ovih preokreta jeste pokazatelj toga da si prevazishao mladost..ali...onaj osecaj koji sam imala juche nije se izjednachavao ni sa jednom slichnom situacijom...a sa druge strane po malo jeste sa svim navedenim...
Imam 28 godina. Za neke sam mlada, za neke stara. Valjda mu to dodje neki prelazni period. Zavrshavam fakultet za par meseci, josh uvek nisam udata, ni trudna. Sa telom sam sasvim zadovoljna...Mislim da dete u meni, nikad nece ischeznuti jer sam prosto karakterno takva - zvrk sam. Tako da nije ni to...
Ono shto me je istinski zabolelo sinoc, jeste chinjenica da nikad necu moci da vratim onu nevinost i chistocu, koju sam imala u srednjoj ili za vreme faxa...Kao da su mi godine donele neku vrstu mudrosti koju sad trenutno ne zelim da posedujem.
I mozda je Helen u pravu...mozda jesam kukavica...
Ali da li se neko od vas ikada osecao tako? Da li pozelite nekad da budete naivni i "chisti" kao shto ste bili nekad, da mozete bez ikakvih predrasuda i straha da se prepustite u bilo kojoj situaciji? Da se zaljubite prvi put, da padnete ispit, ili slavite polozen ispit sa drushtvom negde bogu iza tregera,da poljubite nekoga prvi put, da volite nekoga prvi put, da se oshishate na kratko bez razmishljanja o tome kakve ce biti posledice sutra kad se probudite jer vas ne cheka posao i odgovornost, da jednostavno budete sve shto zaista istinski jeste bez ikakvih ogranichenja...jer je valjda samo mladima to "dozvoljeno"...
Nadam se da je neko razumeo shta sam htela da kazem...
I vishe zaista nikad nece biti isto kao shto je bilo. Ne zato shto ja ili neko drugi to ne moze, vec zato shto prosto okolina vishe nije takva. Ne bi bilo bash prikladno da odem na sred kalemegdana kao nekad i da sviram akustichnu gitaru, dok 2 drugarice pevaju sa mnom na sav glas...Ne bi bilo prikladno sa 28 sesti u shkolsko dvorishte neke osnovne shkole i popiti pivo iz flashe sa drushtvom, oshishati se skroz na kratko i ofarbati se u roze zato shto eto..neshto zelite da promenite u svom zivotu..a kosa ce svejedno izrasti...
vacariti se sa dechkom ispod klupe na predavanju iz nekog predmeta...itd...
Sve se svodi na dosadne, potpuno nekreativne izlaske sa drushtvom koje se sastoji iz parova, izlasci sa drugaricama na kafu, gde slusham par sati shta je koja videla u kom butiku, shta ima novo u vezama, i kad se koja seli, udaje...NE ZELIM TO! To nisam ja! Ne zelim da odrastem...APSOLUTNO NEOPOZIVO ODBIJAM DA ODRASTEM I POSTANEM OGRANICHENA NEZADOVOLJNA DOSADNA ZENETINA!
I tako...Izvinjavam se na monologu, nekako mi je lakshe kad sve iskuckam ovde...A ako neko ima slichna iskustva...nek se javi...
Pozdrav svima...

Ako si se tako natempirala, lutko-jednog dana(a čini mi se vrlo skoro!) baš takva ćeš biti- nezadovoljna i dosadna ženetina!!! Sorry...

 

[Hellen]

Mladost se nikad i ne završava..to je zabluda.Uvek smo od nekog mladji od nekog stariji.
Kako vreme prolazi tako se i naša interesovanja svode na neke granice
ili pak rušimo granice koje nam smetaju.
Zanimljivo je to da dečica koja su vesela,nezaustavljiva,nametljivo zahtevna..kasnije
postaju mirni(povučeni)ljudi svesni sebe,tako barem deluju na okolinu a deca koja su
sputavana,deca kojoj su strogo nametali neka pravila ponašanja,kasnije postaju pustolovi,
mangupi i ne retko problematične ličnosti.
Šta nam to govori?
Govori nam to,da sve što se u životu dešava ima svoj redosled i treba ga pratiti.

Надам се да нећу заборавити да сутра за овај пост дам репутацију (данас ми не дају више ).

 

[Hellen]

Nemoj sad i sa tim sahom da preterujes. Sledeca faza je da hranis golubove na Kalemegdanu.

Kod mene sve naopacke - sa 20 mi se nije preterano izlazilo, na zurke su me terali pod pretnjom smrti pa sam tek onda sam poludela. Tad mi uopste nije prijala ni masa ljudi, ni glasna muzika ni sve redom sto ide uz izlaske. A s druge strane nisam mogla da podnesem "sedeljke", usiljene razgovore, strebere, parove...itd.
Volela sam free climbing, putovanja, par prijatelja, pricanje/duvanje/pijenje do ujutro, citanje...itd.
Tek negde posle 27-me sam pocela da "podnosim" masovna okupljanja, lude zurke, skakanje u bazen, igranje, gay clubove , i tome slicno.

To sve uopste ne mora da ima veze sa godinama. Prosto ne treba biti pod pritiskom da se nesto mora, da je nesto u skladu sa godinama a nesto nije. Treba covek da slusa sebe i da radi sta mu se radi i da ga bas briga kako to izgleda, ako se on oseca dobro.

Слажем се! Ето, ја сам до половине двадесетих све то истутњала и имала потребу да се смирим. Ти си била у обрнутој ситуацији. Све то иде у прилог овога што си рекла у последњем пасусу, а у то спада и храњење голубова, ако је то некоме гушт!

 

[Borac za prava zivotinja]

E, a šta fali tome da, npr, hranim golubove na Kalemegdanu? Naročito to volim da radim dok sam na rolerima.
Volim i da kibicujem šahovske partije koje igraju penzioneri na Kališu, ali nažalost, nakratko. Bezobrazni su ti penzioneri.

 

[Ванда]

Шта чини један зарез, а?

(Ош да ме убије, јес нормалан?)

Мислим да ће твоја сестра да убије Лајона , ти си, канда, невина овог пута!

 

[причалица]

Хехе, овако сам и ја писала у свом дневнику... Додуше, у једном свом мрачном периоду негде око 17

i ja isto..sa 28 sam radila, bila mama i definitivno nisam više razmišljala o svom detinjstvu kao nekoj magičnoj priči, a pogotovo ne razmišljam sada (46. godini) o sebi kao dosadnoj ženetini.
dakle, period kad definitivno shvatiš da si odrasto je za mene bio trenutak odlaska iz roditeljske kuće, kada sam imala 26 godina i kada sam počela da živim isključivo od svog rada.
mada, odgajanjem dece mislim da se odrastanje nastavlja....

 

[Borac za prava zivotinja]

Objektivno ne postoji večna mladost. Postoji nešto, što se zove subjektivan osećaj ("osećam se kao da još uvek imam 20 godina"). Varljiv, naravno, jer vreme čini svoje. Ne možemo večno imati 20, ali možemo stariti lagano i lepo.
Kad si mlad, uživaš; onog trenutka kad toga postaneš svestan, počinješ da stariš. Takođe, zna se da čovek ostaje duhom mlad sve dok još može da uči i menja stare ili stiče nove navike.
Neko se rodi već star, zbog manjka nadarenosti, optimizma, energije.
A kada bi takvi samo znali šta propuštaju; jer, propuštene ludosti u mladosti ne može nadoknaditi sva mudrost starosti.

 

[Hellen]

Мислим да ће твоја сестра да убије Лајона , ти си, канда, невина овог пута!

Јееее, невина сааам и јаааа!

Молим да се ово запамти!

 

[Ванда]

Јееее, невина сааам и јаааа!

Молим да се ово запамти!

Рекох, овог пута!