Историја Бугара

[хан Ацо]

 

[хан Ацо]

 

[Casual Observer]

Дакле, већ почињеш да се слажеш,бар делимично, и то је напредак – Шевељовљева поента је о целом процесу дијалекатске диференцијације рефлекса *tј/*dј који је довео до формирања шт/жд.
Нисам никада тврдио да се прабугарски појавио у 5-6 веку, већ неке његове ране фонетске ознаке. Термин прото-бугарски дијалекат употребио је Шевељов управо да означи рефлекс шт/жд и његову припадност једном од самосталних дијалеката након распада прасловенске језичке заједнице.
Претпоставке Шевељева нису, наравно, једине, али је сам аутор један од најчешће цитираних у том погледу.
То није ништа ново што је Кортланд изнео као премису, већ оживљава и препричава старе одбачене теорије с почетка 20. века.

Цео овај разговор кренуо је од непоткрепљене тврдње Casual-a, како је назив „Пешт” у Панонију дошао тек доласком Мађара крајем 9. века, јер га је неки "преводилац чуо од Бугара".

Pa kako je drugačije imogao da se pojavi toponim sa št na mestu *tj tamo gde sve slovenske pozajmljenice imaju ć/đ i slično.

Cela tvoja konstrukcija oko ovoga se svodi od projektovanja sadašnjeg (tj željenog) stanja u prošlost.

 

[Casual Observer]

Zbog čega je Crno more onoliko hladno? Kao da je iz Sibira.

 

[хан Ацо]

Zbog čega je Crno more onoliko hladno? Kao da je iz Sibira.

Mislim da nije hladna.
https://www.stringmeteo.com/synop/sea_water.php?year=2023#sel

 

[Casual Observer]

Mislim da nije hladna.
https://www.stringmeteo.com/synop/sea_water.php?year=2023#sel

Kad sam bio par puta zamrzavao sam se, kao da je iz Sibira.

 

[хан Ацо]

Kad sam bio par puta zamrzavao sam se, kao da je iz Sibira.

Jer smo rusofili,sve je kao Rusija

 

[хан Ацо]

 

[Gedeon]

Bez komentara. Sad ni Bela Hrvatska nekako “nije postojala”? Ili je prosto nemoguće prihvatiti konstatacije iz De Administrando Imperio zato što Porfirogenit tu jasno pominje i Srbe pre bilo kakvog pomena slovenskih Bugara pa zbog toga ne može da se prosto “donese zaključak” da su i Srbi nekako “postali od Bugara” kao što to Sanstefanska mitologija tvrdi za Makedonce?

Ko tvrdi da je Bela Hrvatska “fiktivna” isto tako bi mogao i da negira i postojanje bilo koje bugarske države pre 1878/1908., može se paušalno i arbitrarno osporavati baš svaki istorijski dokument čiji se sadržaj nekome ne dopada iz ovog ili onog razloga.

De Administrando Imperio je ko zna kad napisao ili podmetnuo. U onodobnim izvorima se nigde ne pominje i niko se ne poziva na taj "kompendijum". Objavljen je tek u 17. veku a najstariji rukopis (navodno prepis) je iz 16. veka. Letopis popa Dukljanina je puno relevantniji a u njemu se pominju i bugarski pohodi čak do Zadra. Takođe se navodi da je bugarski narod bio mnogobrojan. Tu već padaju u vodu teze o malobrojnom ratničkom sloju. Historia Salonitana je takođe relevantnija.

 

[Casual Observer]

Tekst iz New York Times-a, objavljen 20. novembra 1918., preneo Srbobran 5. decembra 1918.

 

[Boris T]

Tekst iz New York Times-a, objavljen 20. novembra 1918., preneo Srbobran 5. decembra 1918.

Pogledajte prilog 1520956

Pogledajte prilog 1520959

Српски шовинизам који је, и поред 100 година од тада, и даље дубоко присутан у српском медијском простору.
NYT нема никакве везе са безобзирном антибугарском пропагандом.

 

[Casual Observer]

Српски шовинизам који је, и поред 100 година од тада, и даље дубоко присутан у српском медијском простору.
NYT нема никакве везе са безобзирном антибугарском пропагандом.

Besramna laž. Dokaži tvrdnju.

 

[Casual Observer]

Da li ti tvrdiš da su ljudi u Vraci, Montani i Vidinu bili Srbi?
Pogledajte prilog 1459458

U Montani se još uvek zadržala uspomena na Metohiju. Poznato je i koja sela su se doselila sa Kosova bežeći od Osmanlija:

Jedna bugarska istoričarka je prikupila veliki broj dokumenata i sastavila spisak karakterističnih reči i štokavskih oblika koji su se dugo koristili u doseljenim selima.

 

[Casual Observer]

Pre 2 meseca je pisao o nekakvim "Trakijcima" koji su navodno činili masovne zločine po Srbiji. Međutim ovakve tvrdnje je lako proveriti. Na teritoriju Jugoslavije tokom WW2 su iz Trakije ušli samo 21. pešadijski puk iz Asenovgrada koji je pomagao partizanima u oslobođenju, zatim 22. trakijski pešadijski koji je oslobodio Strumicu i vratio se u Plovdiv, te 72. pešadijski puk koji je delom bio sastavljen od Trakijaca. Nijedna od ovih jedinica nije počinila zločine nad civilnim stanovništvom. Najveći pojedinačni zločin u Jugoslaviji počinili su delovi 9. plevenske divizije mobilisane na području Pleven-Loveč-Svištov. Jedan puk iz ove divizije je zajedno sa 7. SS Prinz Eugen učestvovao u streljanju 700 civila u selu Kriva Reka na Kopaoniku u zapadnoj Srbiji.

Evo kakve su sve zločine u počinili ti Tračani tj filijala VMRO za Trakiju i Jedrene okupiranoj jigoistočnoj Srbiji tokom Prvog svetskog rata - ti si ovde inače poznat po neprekidnom laganju da u “jugoistočnoj Srbiji nije bilo bugarskih zločina” i da su ubijali samo “koloniste”. Gde su ti tvoji “doseljenici” i “kolonisti” u Crvenoj Jabuci i Pirotu?!

 

[Boris T]

Pa kako je drugačije imogao da se pojavi toponim sa št na mestu *tj tamo gde sve slovenske pozajmljenice imaju ć/đ i slično.

Cela tvoja konstrukcija oko ovoga se svodi od projektovanja sadašnjeg (tj željenog) stanja u prošlost.

Мађарска лингвистика се не слаже са тобом. Овде је реч о прото-бугарском дијалекту који је био присутан на прилично широкој територији у данашњој Мађарској и Словачкој:


https://www.academia.edu/44999573/Hungarian_and_Slavic

 

[Casual Observer]

Kako nije? Postojao je partizanski pokret u Bugarskoj koji je brojao 12,000 naoružanih partizana i bio je veći nego mnogi pokreti otpora u okupiranpj Evropi pa čak i od onog u zapadnoj Srbiji gde su Nemci streljali na desetine hiljada građana u odmazdama, a Dražini kolaboracionisti nesmetano vladali i jos sprovodili mobilizaciju u tzv. Jugoslovensku vojsku.


Žale, Bugari su stare komunjare. Oko 80% populacije oseća nostalgiju za komunizmom, više od bilo koje druge ex komunisticke zemlje.

Članova KPJ je 1941. bilo oko 8,000 i još oko 20,000 Skojevaca.

Ovo ti rekao Milosav Samardžić, lažni istoričar.

Ma da žestoke borbe a njegove trupe se predale za jedan dan, odgovoran je za najveći poraz u srpskoj vojnoj istoriji.

Bugari u “svoj” “pokret otpora” ubrajaju Srbe partizane iz tada anektirane jugoistočne Srbije. Inače, Dimitorvljev ogranak KP Bugarske je pružao otpor pod zaštitom formacija KPJ, najviše iz reona Crne Trave i Vlasotinca.

Bugarski partizani su bili u daleko najvećem broju mobilisani pripadnici bugarskih okupacionih trupa koje bi zarobili partizani pa ih onda Broz po Staljinovom nalogu poslao na prevaspitavanje u revolucionarnom duhu.

 

[Boris T]

U Montani se još uvek zadržala uspomena na Metohiju. Poznato je i koja sela su se doselila sa Kosova bežeći od Osmanlija:

Jedna bugarska istoričarka je prikupila veliki broj dokumenata i sastavila spisak karakterističnih reči i štokavskih oblika koji su se dugo koristili u doseljenim selima.

Кладим се да ако питаш Бугаре шта је штокавштина, више од половине ће одговорити да је то нешто као пљескавица. Тако да једва да постоји човек у Монтани који може и да претпостави где је Метохија на мапи. По мом мишљењу, Бугаре уопште не занимају српске грандоманске приче и бајке о неком протосрпском језику и народу. Али за пљескавицу увек ће наћи времена да скокну до Ниша.

 

[Casual Observer]

Мађарска лингвистика се не слаже са тобом. Овде је реч о прото-бугарском дијалекту који је био присутан на прилично широкој територији у данашњој Мађарској и Словачкој:


https://www.academia.edu/44999573/Hungarian_and_Slavic
Pogledajte prilog 1521040

O kakvom obliku “bugarskog jezika” može biti govora u Panoniji pre pojave Onogura?

Čovek svesno poriče postojanje Slovena govornika slovačke i zapadnojužnoslovenske grupe na teritoriji Mađarske pre doseljavanja Mađara.

Masa slovenskoh oblika koji se u raspravama tog tipa navode su u mađarski ušli preko govora erdeljskoh Mađara koji su bili u dodiru sa Bugarima u daleko kasnijem periodu.

Navodiš dela nastala u nacionalnim borbama mađarske filologije sa slovačkom i češkom.

 

[Casual Observer]

Кладим се да ако питаш Бугаре шта је штокавштина, више од половине ће одговорити да је то нешто као пљескавица. Тако да једва да постоји човек у Монтани који може и да претпостави где је Метохија на мапи. По мом мишљењу, Бугаре уопште не занимају српске грандоманске приче и бајке о неком протосрпском језику и народу. Али за пљескавицу увек ће наћи времена да скокну до Ниша.

Kladiš se ili ne, u selima u okolini Montane u kojima se pamti da su poreklom iz Metohije su zabeleženi i oblici i izrazi koji uopšte nisu karakteristični za bilo koji okolni govor - tj oblici koji su tu donešeni pomeranjima stanovništva krajem XVII i tokom XVIII veka.

Odakle na primer lingvističko ostrvo izrazito istočnojužnoslovenskog tipa u Zaječarskom Izvoru? I tamo ni jedno susedno selo ne govori kao stanovnici Izvora. Jedina razlika je u tome što u Bugarskoj sve do pre desetak godina nije smelo ni da se pomisli da se o tome piše ili govori.

 

[Casual Observer]

Bosilegradski je produžetak kratovskog dijalekta iz Severne Makedonije. Nema tu ničeg specijalnog, malo se leksički razlikuje od vranjsko-kumanovskog i tu i tamo se mestimično po selima javlja kratak član na -o npr prozoreco, konjo, grado što je odlika u maleševskom dijalektu. Umesto makedonskog refleksa -a ima refleks -u npr. dub, zub, sud, a umesto e ima ъ npr dъn, sъn, vъšká...meko bilabijalno L koje se po izgovoru približava v npr. soł, stoł, žełka, kopał, rabotił. Ima i:

• Наставак -мо за прво лице множина на сегашното време: викамо, гледамо, гăтамо, думамо, држемо, крчемо, носемо, памтемо, седемо, апемо, дишемо, идемо, сечемо итн.
• Наставка -т во трето лице множина на сегашното време: викат, носет, сечет итн.
• Имперфективни наставки –амо, -ате за прво и второ лице множина: вúкаамо- вúкаате, нóсеамо-нóсеате, сéчеамо-сéчеате итн., односно аористни наставки -мо, -те за прво и за второ лице множина: викнáмо-викнáте, дојдóмо-дојдóте, згрешúмо-згрешúте итн.
• Имперфективно-аористна наставка –а за трето лице множина: викаа, носеа, сечеа; викнáа, дојдóа, изгорóа, постојáа итн.

Za razliku od knjizevnog bugarskog i makedonskog, Bosilegradski govor ima i jedan padež, akuzativ, muški rod dobija nastavak oga, a ženski rod u. Gledam ženú, kopáł sъm njivu, rabotił sъm u moega brata... Množina imenica je na i ili na nje npr. bikovi, muži, kući, no Crnotravčanje, Beogradčanje, Vranjančanje

Majka rođena ga ne bi tolko nahvalila, da ti nije rođak?

Navdeno je upravo ilustracija konstatacije da se u Bosilegradu sreću i štokavske i definitivno ne-štokavske osobine:

Bosilegradski je produžetak kratovskog dijalekta iz Severne Makedonije. Nema tu ničeg specijalnog, malo se leksički razlikuje od vranjsko-kumanovskog i tu i tamo se mestimično po selima javlja kratak član na -o npr prozoreco, konjo, grado što je odlika u maleševskom dijalektu. Umesto makedonskog refleksa -a ima refleks -u npr. dub, zub, sud, a umesto e ima ъ npr dъn, sъn, vъšká...meko bilabijalno L koje se po izgovoru približava v npr. soł, stoł, žełka, kopał, rabotił. Ima i:

Uzgred budi rečeno, lepo od tebe što si naveo primer za kolegu @Boris T. : Ł je u srpskom na kraju reči prešlo u glas ‘o’ pa se kaže ‘so’ i ‘vo’, ali soliti i volovi, ovde vidimo nedovršeni proces:

*sȍlь > soł > so; u Bosilegradu je proces stao u fazi soł;

Sa druge strane, oblik prozorec (prozor) je definitivno ne-štokavski - različiti refleksi jerova, ilustracija prelaska malog jer u glas ‘e’ čega u štokavskom nema:

*zьrěti > *prozorьcъ > prozorec;

Refleks ь > е, istočnojužnoslovenski.

Množina imenica je na i ili na nje npr. bikovi, muži, kući, no Crnotravčanje, Beogradčanje, Vranjančanje

Što se tiče množine, nastavci su na ‘i’ i na ‘e’, a ne na “nje”, to je samo nepravilna množina (neki oblici su nastali od dvojine), što baš i nije neka karakteristična osobina bugarskog jezika, npr:

There is another group of Bulgarian nouns that have completely irregular plural forms. Here are some examples:

| Bulgarian | Pronunciation | English | | --- | --- | --- | | крава | krava | cow | | крави | kravi | cows | | дете | dete | child | | деца | detsa | children | | зъб | zab | tooth | | зъби | zabi | teeth |

 

[Boris T]

O kakvom obliku “bugarskog jezika” može biti govora u Panoniji pre pojave Onogura?

Čovek svesno poriče postojanje Slovena govornika slovačke i zapadnojužnoslovenske grupe na teritoriji Mađarske pre doseljavanja Mađara.

Masa slovenskoh oblika koji se u raspravama tog tipa navode su u mađarski ušli preko govora erdeljskoh Mađara koji su bili u dodiru sa Bugarima u daleko kasnijem periodu.

Navodiš dela nastala u nacionalnim borbama mađarske filologije sa slovačkom i češkom.

Какве бре националне борбе ? Више пута си показао да имаш IQ од 67.
Човек говори о 9. веку и словенском становништву које су затекли Мађари.

 

[Casual Observer]

Какве националне борбе бре ? Више пута си показао да имаш IQ од 67.
Човек говори о 9. веку и словенском становништву које су затекли Мађари.


Pogledajte prilog 1521096

Ne lupaj, Mađari iz političkih razloga najupornije tvrde da se na teritoriji današnje Mađarske govorio neki južnoslovenski dijalekt istočnog tipa a Slovaci i Česi da je bio u pitanju dijalekt iz češko-slovačke grupe.

Još jednom se pozivaš da ne lupaš i ne iznosiš poznate falsifikate u sopstvenoj doradi.

 

[Boris T]

Ne lupaj, Mađari iz političkih razloga najupornije tvrde da se na teritoriji današnje Mađarske govorio neki južnoslovenski dijalekt istočnog tipa a Slovaci i Česi da je bio u pitanju dijalekt iz češko-slovačke grupe.

Još jednom se pozivaš da ne lupaš i ne iznosiš poznate falsifikate u sopstvenoj doradi.

Како се може тако трабуњати без стида? Да ли си прочитао текст – Који бре политички разлози и какви фалсификати, тролчино?
Какве везе има твој горњи коментар са чланком који сам објавио?

 

[Casual Observer]

Svi govori jugoistočne Srbije su istočnoslovenskog porekla i to se najbolje vidi u akcentima. Svi akcenti u leskovačkom i pirotskom govoru odgovaraju 100% akcentima u ruskom, tj. akcenat po pravilu mora biti dinamičan i uvek je na poslednjem ili pretposlednjem slogu pa tako Npr. Leskovčani kažu rabÓta, ženÁ, detÉ kao i Rusi, uz to i leksika odgovara istočnoslovenskoj pa Leskovčani kažu "Arno" što znači dobro ili lepo, kao Ukrajinci svoje гарно (hárno), pridevi u južnoj Srbiji se uvek zaršavaju na O kao u ruskom pa se kaže lošo, a ne loše. Glagoli u juznoj Srbiji imaju veliki stepen poklapanja sa ruskim pa se kaže Na'odi od korenа находить, Do'odi od доходить... dok se u srpskom kaže dolazi, nalazi.

Samo kod @Casual Observer postoji suluda tvrdnja da su to zapadnoslovenski govori

Najbolje se “vidi u akcentima”, ‘oćeš reći da je staroštokavski “bugarski” jer je zadržao staru akcentuaciju? A da li ti je poznato kako zvuči čakavska akcentuacija? A, da @Boris T kaže da bi i to trebalo podrobno ispitati, moguće je da je i to bugarski, čim onako izgovaraju reč ‘jezik’ mora da tu ima nečega.

Jel i ovo “istočnojuźnoslovenski”? Kako se izgovara reč ‘jezik’ (oko 57 sekunde)? A koriste se i izraz “ići doma” i pojdem/dojdem kakvih više nema u književnom srpskom, i prestani da se brukaš:

 

[Casual Observer]

Како се може тако трабуњати без стида? Да ли си прочитао текст – Који бре политички разлози и какви фалсификати, тролчино?
Какве везе има твој горњи коментар са чланком који сам објавио?

Pitanje ne zavređuje odgovor - konstruišeš i izmišljaš po svom običaju.