Wuka
Veoma poznat
- Poruka
- 11.924
Samo nas dvoje
Voda
Notes
Zeleno
У пола речи на неку небитну тему, само си лежерно прошетао мислима ко свој на своме.
Онај ти, зимзелени...
Увек дођеш зелено, никад тамно црвено, никад најављено, једноставно улетиш не бирајући ни време ни место а понајмање тему разговора...
И само нестанеш или се ускопистиш, ко сад, цепаш странице нотеса које су остале празне твојим одласком оног михољског лета,
оне преступне године у пола речи на опет небитну тему...
У пар прескока срца испричам ти сву пошаст што ме је разарала од последњег твог бивствовања по нервним завршетцима,
у овим опшивцима осмеха који као личе на сећу, у кобајаги додирима набреклих удова, карикираних страсти, жеље... хтења...
А све је мимикрија, огледало истог... знаш, теби бар не треба да се самообјашњавам...
смејем се, ма пусти, морам мало, заборавио си како је дивно бити у ном мом међупростору-међувремена, а већ чујем;
Ајде молим те објасни ми шта је то међу-простор, која кап воде би је могла сабрати ил разделити, чуј међувреме!
Загледана у црну мрљу на зиду распредам оне клот и фркет петље погрешно исплетених љубави које јесу то - љубави!
Били смо само нас двоје...
Не волим своје прсте, со их је изгризла, зуби.
Не волим ни да их гледам.
Убијање времена док оно не убије мене, сачекати ноћ па поновити круг.
Сећање на имитацјиу живота.
Шминкање и купање, истрпећу свој одраз толико, таман толико да поново заличим на Жену,
расте ми коса, пуштам је да бих је поново одсекла.
Аутобуси у пролазу, желим да сам један од путника који иду ко зна где, од опет, ко зна одакле.
Волим да гледам мирне фигуре кроз замагљене прозоре, уредно заваљене у своје мисли,
паралелни свемири, чији смо ми једини јунаци и жртве... хммм
У неком тренутку почели смо да причамо у сред секса... да примећујемо да у фрижидеру фали хране..
да остављамо упаљен мобилни и ноћу.. престао си да слушаш шта пишем...
престала сам да те гледам док спаваш...
престали смо да сатима ћутимо насмејани....
у неком тренутку смо се уозбиљили и све зајебали!
У пола речи на неку небитну тему, само си лежерно прошетао мислима ко свој на своме.
Онај ти, зимзелени...
Сновиђење
Раскрсница
Поглед
Круг
Вино
Voda
Notes
Zeleno
У пола речи на неку небитну тему, само си лежерно прошетао мислима ко свој на своме.
Онај ти, зимзелени...
Увек дођеш зелено, никад тамно црвено, никад најављено, једноставно улетиш не бирајући ни време ни место а понајмање тему разговора...
И само нестанеш или се ускопистиш, ко сад, цепаш странице нотеса које су остале празне твојим одласком оног михољског лета,
оне преступне године у пола речи на опет небитну тему...
У пар прескока срца испричам ти сву пошаст што ме је разарала од последњег твог бивствовања по нервним завршетцима,
у овим опшивцима осмеха који као личе на сећу, у кобајаги додирима набреклих удова, карикираних страсти, жеље... хтења...
А све је мимикрија, огледало истог... знаш, теби бар не треба да се самообјашњавам...
смејем се, ма пусти, морам мало, заборавио си како је дивно бити у ном мом међупростору-међувремена, а већ чујем;
Ајде молим те објасни ми шта је то међу-простор, која кап воде би је могла сабрати ил разделити, чуј међувреме!
Загледана у црну мрљу на зиду распредам оне клот и фркет петље погрешно исплетених љубави које јесу то - љубави!
Били смо само нас двоје...
Не волим своје прсте, со их је изгризла, зуби.
Не волим ни да их гледам.
Убијање времена док оно не убије мене, сачекати ноћ па поновити круг.
Сећање на имитацјиу живота.
Шминкање и купање, истрпећу свој одраз толико, таман толико да поново заличим на Жену,
расте ми коса, пуштам је да бих је поново одсекла.
Аутобуси у пролазу, желим да сам један од путника који иду ко зна где, од опет, ко зна одакле.
Волим да гледам мирне фигуре кроз замагљене прозоре, уредно заваљене у своје мисли,
паралелни свемири, чији смо ми једини јунаци и жртве... хммм
У неком тренутку почели смо да причамо у сред секса... да примећујемо да у фрижидеру фали хране..
да остављамо упаљен мобилни и ноћу.. престао си да слушаш шта пишем...
престала сам да те гледам док спаваш...
престали смо да сатима ћутимо насмејани....
у неком тренутку смо се уозбиљили и све зајебали!
У пола речи на неку небитну тему, само си лежерно прошетао мислима ко свој на своме.
Онај ти, зимзелени...
Сновиђење
Раскрсница
Поглед
Круг
Вино