Fiat
Mesec
Svitac
Beograd
Most
Instagram
Usamoljenost nije poželjna. Ta ogavna osobina je po mišljenju mnogih prvi simptom ludila.
Kad svet, ljudi, ustanove da si samoživ, ne gine ti Toponica, tj. ludara. Koliko čoveku treba da postane lud?
Dovoljno je da u jednom predvečerju nekom klincu u ulici, a inače si okarakterisan kao čudak, kažeš beži klinjo,
klinjo vikne – ovaj je lud, sutradan si ludak. Tako je i sa komšijama, tako je svuda, tako je na ovom jebenom Balkanu;
U našim patološkim zonama svi su ludi dok se drugačije ne dokaže. Ovde je lako dokazati
da si pametan, radi kao što svi rade i gotovo, dokaži da si lud, budi van partije. Odstupiš li za jotu gotov si,
Laza ti ne gine; sirene, uzbune, gužva na Slaviji, zakrčenje saobraćaja, i eto tebi košulja, čista ispeglana,
a rukavi se zakopčavaju na leđima.
I evo mene u tamnici, kažu nije tamnica, samo soba.
Ja ovako blesav, usamljen, željan ljubavi, ni mrava ne bih zgazio, sve skakućem kad hodam, slučajno da ne
naiđe neki mrav. Da se razumemo, i mravi znaju da zalutaju; mravi jesu društveni, super organizovani insekti
ali i oni imaju individualnost, i mrav može da kaže ja sam individua, neću da budem čopor, ovca, krdo. Biti različit
nije hir, kažu, ali biti isti je glupost. Budi svitac, ako želiš, ali moraš da sijaš, bar noću, da svi vie da sijaš, govorio
mi je drug, svetli. Kako? Nemam krila, nisam ni muva ni
svitac, nemam napajanje, ovo iz zarobljenih reka.
Mene voli gravitacija. Nije mala stvar leteti prema
mesecu.
Beograd je usran grad, mrava ima, svitaca ni ni za leka,
a hoće da je metropola. Evo New Yorka (pogreših li u pisanju?), u centru grada park. Imaju i patke. Problem i tu postoji.
Selindžer se pitao, bio klinja, mlad, šta se dešava sa patkama zimi, da li odlaze na jug? Nije propratio situaciju.
Zašto je morao da pita taksistu, oni su surovi?
-------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Jednom, kad sam sticajem okolnosti ostao do kasno u noć, bio sa druge strane Dunava, a taksisti pederčine nisu
htele da mi stanu, morao sam da pređem peške preko Pnačevačkog
mosta. Ljudi, dugačak je tommost. U jednom
trenutku tutnjava. Nagnem se a ispod voz. Zamislite, tabanam, polupijan, a ispod mene voz. Čudo!!! Oduševim se.
***** onoga sa lađom, onog Nojea, onog što je spasao od svih vrsta po dvoje. Ma majku li ti milosnu, što spasi i komarce,
pojedoše me na Pančevačkom mostu. Gde je sad onaj Dunavski spasilac što spasava samoubice? Videh u jutarnjem,
Renato se zove, setih se u mahu. Nije on kriv, dobrovoljac, mediji su vlasnici života i smrti, a vole i restorane.
Spasi mene Renato, neću da se ubijem, spasi me od komaraca? Restoran krcat. **** se njemu,
on je slavan, bio na tvu, ima riblji restoran. Restoran je pun, ekipa sa tva je glavna, svaki sto zauzet,
tanjiri puni riba. Ribe su normalno spremne, kao i uvek na tanjiru, rade, spremljene na razne načine, pržene, pečene, sa roštilja,
možda barene (kako to smrdi, strašno, probao, ove barene).
Sve je u životu nepovezano. Prešao sam most. Pešice. Sutra ni reportaže ni spasioca, nema slučaja, zauzeti ribom.
Jutarnji program pukao, nema ništa na tv. Nisam ni gledao, spavao.Budim se naduven, imam alergiju na ujed tih ogavnih insekata,
isisali me, izujedali. **** ih Noe gde ih poveze u onoj svojoj ARCI ili BARCI. **** ga komarac.
--------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
Odoh na pecanje. Selo Belegiš, uzvodno od Pančevačko mosta. Rano jutro, rosa kvasi cipele,
čist vazduh, divota. Sunce se promalja iza horizonta, namiguje mi, tek toliko da i ja namignem,
zaklanjam oči, spuštam kapak od kačketa. Primičem se obali. Traktor, pored traktora seljak.
- Dobro jutro domaćine.
- Dobro jutro.
Prođem, okrenem se, crevo iz traktora ugurano u Dunav.
Vratim se i pitam: „Majstore, šta to radiš, loviš ribu?“
- Praznim cisternu.
- Smrdi prijatelju.
- A *******, govna smrde.
- Ne smeš to da radiš:
- Ti ćeš da mi kažeš, ovo je moje selo, moja i reka.
- Ja ću da pecam nizvodno.
- Pecaj, ko ti brani.
- A tvoja govan?
- Ćuti. Okrenuo mi dupe.
Gledam čoveka, okrenuo mi leđa, uzimam telefon, fotografišem, a on mi kaže: „Samo slikaj, nisi prvi, moja ćerka radi u opštini. Za dž trošiš telefon!“
Bog te ****, gde ja živim. Ćerka mu radi u opštini i on ne **** živu silu!
*******. Okačim na Instagram. Pljušte lajkovi.
Ne prođoše ni dva dana a zvono. Nisam ni
Fiat rekao a nađoh se pred prekršajnim sudijom.
P.S.
Sada je 04.03h.
Zaglavio čovek temu , pa ajd, rekoh: da je "odglavim“
Pisanje u dahu, insomnija!
.
mamurluk
jutro
tuga
želja
san
