BERTOLT BREHT
Bertolt Breht se posle duge i naporne plovidbe jednog dana našao u Americi. Morao je, nije se
Brehtu išlo tako daleko iz udobnosti svog pozorišta. O uzrocima i razlozima i vrapci cvrkuću.
Lutao je tako, izgubljen, Nemac među čudnim svetom pristiglim odasvud. Bogatstvo ljudi, šarenilo
kultura, rasa i religija bilo je za njega nešto novo. Na dobrodošlicu nije naišao, ni stanovnici Kolumbovog
otkrića ne voli marksiste. Lutao je gradom, bolje reći skitao, bežeći od mrkih pogleda.
Tog jutra Berti je bio nervozan. Pokušavao je da obustavi konzumaciju duvana. Ko se god upustio u sličnu
avanturu zna koje su to muke. Setio se đačkog doba, „uzjahao“
trotinet i krenuo putem 666 i otisnuo u nepoznato.
Put 666 mističan, većina to zna, Breht ne. Svesno mu je govorilo –
ne tamo(!), nesvesno je pobedilo - što iz
neobaveštenosti samog BB - što iz radoznalosti. Zadihan, a već ga je i noga zabolela, seti se nemačke tradicije
planinarenja i dugih šetnji, razgovora sa Tomasom Manom i njegove ljubavi prema tom načinu rekreacije. „Hajde
da probam, mada ne mirišem tog snoba i nemačku tradiciju, da vidim kako to izgleda.“ Breht nije tip prirode, rekreacije,
sporta, on je čovek zatvorenog prostora, okružen knjigama, prijateljima i duvanskim dimom kroz koji nazire sagovornike
i vodi duge rasprave.
Put prav, pešačenje napor, povremeno zastane, odmori se i nastavlja. Razmišljao je: kako svetinu da osvesti,
kako da svoju publiku nauči kritičkom rasuđivanju, da masi ukaže da poseduje kritičku moć, da je ta moć jaka,
da ih nauči da prepoznaju zlo u društvu i da ga menjaju. Zamišljen, udubljen u misli o mislima nije ni osećao umor,
nije ni primetio da mu u susret ide
Indijanac „zapurenog“ lica, vremešan čiča, sa štapom u ruci, lica preplanulog i
izbrazdanog borama. Indijanac „zapurenog“ lica prošao je pored njega ne primećujući ga.
Breht pogleda za njim, osvrnu se oko sebe, probuđen iz misli o mislima. Tabla sa kilometražom. Zaključi da je pešačio,
u svom zanosu, dobrih petnaest kilometara. Već je dovoljno odmakao, pomisli, bilo je vreme za povratak. Očekivao je da
će ispred sebe videti Američkog starosedeoca. Nije ga bilo.
Iznenađen ovom pojavom, osmatrao je okolinu i vide da mu slučajni prolaznik maše rukom i zove na odmor.
Prilazi mu Breht i pita: „Što me nisi pozdravio u prolazu?“
„Od mog naroda se vi bledoliki bojite, nisam hteo da te preplašim. A što se ti ne javi meni?“
„Iznenadio si me, malo sam se i uplašio, gde je strah tu je i stid, mada bi se moglo i drugačije posmatrati, gde je stid tu je i strah,
jer ko god se zastideo taj se i uplašio, pod uslovom da zna šta je stid. Uplašio se rđavog glasa o sebi.
Od straha se uvek ne moramo stideti, to je ljudski, strah sadrži i stid, stid je deo straha.“
Gleda ga prastanovnik Amerike i odgovori: „Slično misli i moj narod.“
„Jeste li oprostili bledolikim sve ono što su vam uradili?“
Ćuti prastanovnik, zagledan u nigde, ćuti i Breht, tišina, šušti lišće koje im pravi hladovinu.
A onda Breht odjednom poče kao na pozornici:
„
Jer za bogove verujemo, a za ljude znamo, da po nuždi prirode vladaju gde god mogu. Ovaj zakon nismo mi doneli.
Niti smo se prvi njime okoristili; mi smo ga samo zatekli i preuzeli i za sva vremena ga ostavljamo potomstvu, a mi znamo
da biste i vi i svi drugi, kada bi bili tako jaki kao što smo mi, činili ono što i mi činimo.“
Prastanovnik Amerike ga gleda širom otvorenih očiju, ljutito.
„Ovo je rekao jedan Grk, Tukidid se zvao, davno, davno, to je najveća i najbesramnija demonstracija volje za moć u istoriji.
I nije se mnogo promenilo od tada“, objasni Breht, da bi uklonio sagovornikovu srdžbu.
„Indijanac“ se zamisli, pogleda Brehta i reče: “Dobar si i pametan čovek. Nije sve što je bogu drago i sveto!“
Ustade Berti i ode u žbunje da isprazni bešiku. Pražnjenje je bilo dugo i završilo se uzdahom olakšanja. Koračajući prema
sagovorniku uzviknuo je: „ Šta misliš, da krenemo, druže moj?“
Odgovora nije bilo. Nije bilo ni prastanovnika Amerike. Štap je bio naslonjen na drvo. Okrenu se oko sebe, jednom, pa još
jednom u suprotnom smeru, uze štap i zaputi se nazad putem 666.
Rečnik
Dim
Kiša
Mimika
Mamurluk
