Igra - sastavi priču

Šok
Stid
Smeh
Zagrljaj
Fotografija

Bila je noć. Zimska. Hladna. U sobi je, pored kamina sedeo i posmatrao belinu na ekranu svog laptopa. Na planinu je došao da se odmori i da počne sa pisanjem novog romana, ali...

Misli su mu bile zbrkane. Stalno je u mislima vraćao onaj jesenji dan kada ju je poslednji put video.

Fotografija koja je stajala na stolu, pored velike šolje kafe, laptopa i pepeljare podsećala ga je na njen smeh.

Zagrljaj njih dvoje u jednom kafiću, njen stid što se grle u javnosti, iako su odrasli.

I jutro koje je usledilo i najavljivalo poslednje jesenje sunce. Bio je srećan što su se, napokon, zbližili. Ona je bila njegovo Sunce, njegov Mesec, njegova srodna duša. Istovremeno, ona je bila i Tajna koju je, od drugih, vešto skrivao.
I on je bio njena Tajna.
Zato je doživeo šok kada je pogledao u mobilni telefon. Jedna SMS poruka.

" Ne mogu sa tobom, a ne mogu bez tebe. Ova Ljubav nam šteti. Tebi jer ne možeš da napišeš novi roman. Meni jer ne želim da zbog mene ostaviš svoju prvu Ljubav-pisanje. Bolje je da budemo neko vreme odvojeni. Budi mi dobro. VT. "

Duboko je uzdahnuo. Ustao je i iz kuhinje doneo flašu vina, Crnog. Eto, i to crno vino ga podseća na nju. Ona voli kuvano vino.

Popio je gutljaj kafe, gutljaj vina, zapalio je cigaretu i počeo da kuca:

" Ti možda i ne postojiš. Možda si samo bila deo mog najvećeg sna. Moja želja. Moja čežnja.
Ne, ti ne postojiš. Ne postojim ni ja. Ovu knjigu piše vam jedna ruševina. Ruševina od čoveka koji je nestao..nestao samo zato što je voleo..."


Sneg
Noć
Mačka
Kafa
Ljubav
 
Sneg
Noć
Mačka
Kafa
Ljubav

Napolju su se još ocrtavili obrisi snega dok sam ispijao poslednji gutljaj kafe. Mogao sam čuti kako je zavijala mačka iz mog klana. Bilo je jako hladno. Kazali su da će uskoro biti toplije vreme ali ja nisam mogo ni da zamislim da se uopšte mrdnem iz svoje tople fotelje ove tihe noći. Zima se uvukla u moje stare kosti. Ima utehe kad boli ljubav u tome da sam sa sobom u svojstvu katalizatora svojim tužnim mislima pesmama čistim svoje rane pažljivo kao da crtam čajem. Iza svake laži stoji neko iskustvo, iza svakog iskustva po jedna lekcija. Ponekad deluje da ih je nikad dosta. I poput Dorijana Greja.. svaki ubod nožem u moje srce crtao je jednu čistu suzu na etarskom platnu beskonačnog sopstva. Ko se jednom okupa i izgori u plamenu boli zna je da je ta vatra vatra pročišćenja i da svaki svoj hubris ima svoj ate. Ne može se ići prljav kroz blato zvezda do svega što je u početku bilo jedno. I ti i ja smo jedno. Hteli to ne hteli. Kad se bolimo i kad se lažemo. Jer sve je ljubav. A ljubav je Bog. Smiluj se na mene grešnog.. Gospode.

Laž
Tuga
Snaga
Vera
Nada
Ljubav.
 
Laž
Tuga
Snaga
Vera
Nada
Ljubav.


Nikada do tada nije lagala. Te kasne jeseni izgovorila je svoju prvu laž. Laž da treba da budu malo odvojeni. Trudila se da ne razmišlja o tome. Morala je da pusti svoju pticu velikih krila, da slobodno leti.
A on slobodno leti kada je sam. Tada piše najbolje. Verovala je u to, želela je da veruje.

Ove zimske noći razmišljala je o Njemu. Kako je, šta radi. Nije znala da je on budan. Da ispija šoljicu kafe i piše i razmišlja o ljubavi.
Tuga je ušla u njenu dušu. Ranjenu. Želela je da zaspe i da spava sve do Njegovog povratka. Bože, da li sada mirno spava? Da li mu je hladno, da li je zdrav?
Sve njene misli hrlile su ka Njemu.
Nije znala kada je zaspala. Nije se sećala ni da je sanjala.
Ne, nije mogla bez njega. U takvom raspoloženju je donela odluku. Idem kod Njega. Ptica moja velikih krila može ponekad da se smiri, odmori, da pronađe vreme za sebe, da voli.
Snaga ljubavi bila je jača od tuge. Spremala je užurbano stvari jer nije želela da propusti autobus koji bi je odveo do planine. Do njega.
Na izlasku iz grada napisala je SMS poruku:

" Dolazim kod tebe. Previše te volim da bih mogla da izdržim još par meseci bez tebe. "

*
Čitao je ovu poruku i sve vreme se osmehivao. Vera i nada u Ljubav oterale su tugu zimske noći.


More
San
Pas
Pahulje
Knjiga
Čaj
 
More
San
Pas
Pahulje
Knjiga
Čaj

Stajao je na površini mora sasvim bos. Okolo njega nije bilo ničeg sem talasa okeana kojem se nije nazirao kraj. Za trenutak se upitao zašto je ovde i šte se to dešava. Logika je brzo odradila svoje i shvatio je da je ovo verovatno samo san. Uostalom kako je mogao da stoji bos na površini vode. Da ovo nije bio san upao bi u vodu i verovatno se udavio. Hmm dakle ovo je sve san? Onda je u njemu sve moguće jel da? Rekao je sebi. Pa da. Izvukao je stolicu.. čekaj malo. Kakvu stolicu? Pa da evo u rukama mu je stolica. Očigledno da je ovo san u kojem na pomisao nekog pojma taj pojam se stvori. Oh, kako je to moćno. Brzo je stvorio pahulje da na moru da potvrdi svoju teoremu i kada se uverio stvorio je stolicu i sto. I na stolu topao čaj. Srknuo je i ukus mu se nije svideo. Srknuo je ponovo i ukus je sad bio odličan. Hmm.. Okrenuo je glavu da vidi šta još postoji oko njega. Odjednom se stvorio hodnik i on je ustao da vidi šta ima iza njega. Neka prostorija koja je očigledno bila nečija radna soba sa bibliotekom prepunom knjiga. Prišao je policama i na jednoj knjizi koja mu je zapala za oko pisalo je.."Kako se probuditi dok si svestan da si budan dok spavaš" Izvukao je knjigu i otvorio prvu stranu. Na njoj je pisalo..
".. Otvorio je prvu stranu kad se u daljini začuo lavež pasa..." Brzo je zatvorio knjigu začuđen onim što je pričitao kad se u daljini začu lavež pasa...

Čokolada.
Krem.
Pozorište.
Zavesa.
Gaćice.
Uzbuđenje.
 
Čokolada.
Krem.
Pozorište.
Zavesa.
Gaćice.
Uzbuđenje.

Đe si bitango, sad dolaziš iz radnje a poslala sam te da kupiš šlag krem i Persil za veš?!
Nakvasila sam tvoje usrane gaćice, zavjesa je skoro suva, čekam da je okačiš, džukalo pijana!
- U rr-urr, u reedu, mm - ma - malo sam po - poop - popio, hik. Imam po - pok - poklon za tee - tebe. Ee, evo
čo - čok, čokolada i ka - karr, karte za po - poz - pooozo, pozorište.
Štaa, napolje đubre pijano!
- Ne uzb - uzz, uzbuđuj se, sad ću - ću da oo - oka – čim, okačim zavjese.
Ma, kakvo uzbuđenje, napoooljee!

Volovi
Frula
Paprika
Ksilofon
Čizma
Kanalizacija
 
Poslednja izmena od moderatora:
Volovi
Frula
Paprika
Ksilofon
Čizma
Kanalizacija


Uh..zar je baš danas morala da se izlije kanalizacija? Dan je u celini bezveze. Kad kažem bezveze, mislim da se baš ništa dobro i lepo ne dešava.

A šta lepo može da se desi u ovoj selendri? U daljini se čuju ksilofon i frula. Luda kombinacija...a ja moram da je slušam.

Volovi se šetaju po seoskom drumu. Jedna čizma mi se zaglavila u blatu.

Na starom šporetu kuva se paprika.

Bože, hoću da odem odavde..hoću da odem odavde..

***
" Čedo babino, šta to sanjaš? " Otvaram oči i vidim moju babu koja me miluje po glavi. Miluje me onim svojim žuljevitim rukama, grubim pa ipak i nežnim.

Pijemo kafu i prepričavam joj san. Smeje se. Kaže mi da niko tu, u tom ravničarskom selu nema ni frulu a kamoli ksilofon.

" Uplatili smo samodoprinos za kanalizaciju, čedo.." I dodaje mi da se redovno čisti septička jama. Osećam da crvenim. Nisam baš morala da joj sve ispričam..

***
" Daleko, daleko, srce mi je ostalo " budi me zvuk alarma koji je istovremeno i zvuk za pozive.

Šta se to sa mnom dešava kada sanjam dva sna? Nema više moje babe..Ne pamtim kada sam otišla u to vojvođansko selo.

Dok pijem prve gutljaje kafe razmišljam kakve poruke prenose snovi? Nostalgija..čežnja..tuga za prošlim vremenima.. Ko zna.

Uključujem računar. Vreme je da napišem dva nova poglavlja. Sigurno ću, bar u jednom, ubaciti ponešto od sećanja.

Samo tako traju sećanja. Kada se o njima priča i piše.

***
Mačka
Kafa
Sećanja
Beograd
Leto
Ruska salata
 
Mačka
Kafa
Sećanja
Beograd
Leto
Ruska salata

Često me sjećanja vrate u Beograd, posebno u vrijeme kad sam bio brucoš. Stanovao sam kod tetke u prizemlju. Pokraj stola su bila velika zeleno ofarbana balkonska vrata koja su gledala u terasu komšinice, udovice. Bilo je ljeto, zvijezda je žarila, nekih 30. °C. Komšinica u čipkastom tanga bikiniju lickala nešto kao ruska salata. Na kraju stola kafa u maloj plavoj šoljici. Svaki pokret sam pratio. Otišla je u prostoriju, taj moment je iskoristila mačka, skočila na stolić kog je srušila. Nastala dreka mačke koja se uplašila i pobjegla. Izašla komšinica sa cigaretom, počela da galami, psuje spominjući ime mačke. Primjetila me da provirujem iza zavjese, reče:

-Viđe li moju mačkicu?
Uh, izlazim na terasu kako bih rekao da sam sve vidjeo.
Vivi, vi, vide, video, ss, sam. Ma, maa, mam, mačkicu.
-Da li je čupava-rutava?
D, da, ču, čup, čupa, čupava je. Pozvala me na kafu, dalje se zviždi.:D

Liliputaner
Kondukter
Ribar
Žaba
Matematika
Džungla
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top