- Poruka
- 23.790
Prometeja nema, pa cu zadati nove reci, da možete da pišete 
Zeleno
Žice
Oblake
Papirologija
Čežnja
Zeleno
Žice
Oblake
Papirologija
Čežnja
-
- Popularno:
- Da li su važnije korice i dizajn ili je...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Odlazak na poslednji ispraćaj /sahrana
- Deset boljki koje leči rakija
- Normalna tema
- Da li je blam da muškarci piju koktel u...
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
- Dokle da cela Srbija finansira Beograd?
- Политичка превирања из дана у дан...
- Upornost Nemačke i zapada oko Kosova i...
Igra - sastavi priču
- Začetnik teme Mika
- Datum pokretanja
- Poruka
- 70.538
Zeleno
Žice
Oblake
Papirologija
Čežnja
Zeleno volim te zeleno - reče Konj dok je u glavi prebirao kako ide dalje.. čuvena Lorkina pesma. Nešti tipa.. hmmm...brod na moru, konj u planini? Da, zvuči poput neispunjene pesnikove čežnje.. ne znam šta bi lepše moglo da čučne pod ovim nebom nego čežnjivi Konj pod oblake jel da. Samo mi to još fali. Samo da nije tu ta silna papirologija.. plati telefon.. struju.. račune... Tu se udobije osećam. Prvo to odradim pa onda mogu da se opustim. Uzmem recimo gitaru.. naštimujem žice. Jel hoćete da vam sviram? Hoću što neću? Šta je život nego fantažia. Malo misli i malo muzike od konja. Držite se samo svi one moje parole. Ljubav, mir, kafa.. i biće sve ok. Obećavam. Ajde pa tako društo vidimo se ćao!
Mleko
Dijamant
Krečenje
Izvor
Magija.
Žice
Oblake
Papirologija
Čežnja
Zeleno volim te zeleno - reče Konj dok je u glavi prebirao kako ide dalje.. čuvena Lorkina pesma. Nešti tipa.. hmmm...brod na moru, konj u planini? Da, zvuči poput neispunjene pesnikove čežnje.. ne znam šta bi lepše moglo da čučne pod ovim nebom nego čežnjivi Konj pod oblake jel da. Samo mi to još fali. Samo da nije tu ta silna papirologija.. plati telefon.. struju.. račune... Tu se udobije osećam. Prvo to odradim pa onda mogu da se opustim. Uzmem recimo gitaru.. naštimujem žice. Jel hoćete da vam sviram? Hoću što neću? Šta je život nego fantažia. Malo misli i malo muzike od konja. Držite se samo svi one moje parole. Ljubav, mir, kafa.. i biće sve ok. Obećavam. Ajde pa tako društo vidimo se ćao!
Mleko
Dijamant
Krečenje
Izvor
Magija.
LastDay
Leptirica
- Poruka
- 5.701
Mleko
Dijamant
Krečenje
Izvor
Magija.
Tog tmurnog jutra dijamant je još jednom pogledao svoj lik u izvoru.
Izvoru koji je rađao potok i u čijoj bistroj vodi je dijamant svakoga dana gledao svoju providnost
.Tog jutra uopšte nije video sebe.
Kroz svoje telo je nazirao samo oblo kamenje na dnu potoka.I pomislio je da je to sama magija,ili možda bolno nestajanje.
Njegovo nestajanje.
Nedaleko odatle oblutci su se krečili i tako u odorama raznih boja sretni uskakali u vodu.
Dijamant ih je pomalo zavidno posmatrao.Bili su tako veseli i lepi .
Ne kao on.Providan i bezbojan.
Ponos mu nije dozvoljavao da ih pita može li i on da oproba to krečenje
.Rešio je sam da smisli nešto .I smislio je.
Sačekao je da sunce ode na počinak i u gustoj tami, osvetljavajući sam sebi put, lagano i tiho se prišunjao svom susedu maslačku.
Maslačak je sanjao neke duboke snove koje je dijamant svojim oštrim rubovima presekao.
Preklao je biljčicu i alavo navalio da se valja u mleku koje je šikljalo iz maslačkovog tela.
Prelepa belina ga je obojila
.Legao je zadovoljan kraj izvora,čekajući jutro da vidi svoj predivni novi lik u bistroj vodi.
Kapija
Sunovrat
So
Bambus
Melanholija
Dijamant
Krečenje
Izvor
Magija.
Tog tmurnog jutra dijamant je još jednom pogledao svoj lik u izvoru.
Izvoru koji je rađao potok i u čijoj bistroj vodi je dijamant svakoga dana gledao svoju providnost
.Tog jutra uopšte nije video sebe.
Kroz svoje telo je nazirao samo oblo kamenje na dnu potoka.I pomislio je da je to sama magija,ili možda bolno nestajanje.
Njegovo nestajanje.
Nedaleko odatle oblutci su se krečili i tako u odorama raznih boja sretni uskakali u vodu.
Dijamant ih je pomalo zavidno posmatrao.Bili su tako veseli i lepi .
Ne kao on.Providan i bezbojan.
Ponos mu nije dozvoljavao da ih pita može li i on da oproba to krečenje
.Rešio je sam da smisli nešto .I smislio je.
Sačekao je da sunce ode na počinak i u gustoj tami, osvetljavajući sam sebi put, lagano i tiho se prišunjao svom susedu maslačku.
Maslačak je sanjao neke duboke snove koje je dijamant svojim oštrim rubovima presekao.
Preklao je biljčicu i alavo navalio da se valja u mleku koje je šikljalo iz maslačkovog tela.
Prelepa belina ga je obojila
.Legao je zadovoljan kraj izvora,čekajući jutro da vidi svoj predivni novi lik u bistroj vodi.
Kapija
Sunovrat
So
Bambus
Melanholija
The Graeat Gatsby
Veoma poznat
- Poruka
- 12.391
ljubavni par bese stajao pored nekada davno podignute kuce cija je kapija izgledala bozanstveno na ulazu u jos velicanstevniji park koji je vodio do dvorca La Leoks, velelepne uzdignute aleje su se redjale u sunovrat.
Ne bas sasvim mladi par. Razmisljao je na krovu snajperista Georg Alfonso, nekadasnji pripadnik FIBE bio je na veomarasprostranjenom glasu kao jedan od boljih placenih ubica sa zapada Menhetna. Voleo je da pije so i bambus.
ljubanici, posmatrao ih je kroz nisan. Behu,znao je, iz mesta Gorotije na severu Pirineja, gde je vladala melahonija.
kafa
pompeja
atlantida
Burdz Kalifa
osmanlije
janicari
tastatura
bnw
- Poruka
- 23.790
kafa
pompeja
atlantida
Burdz Kalifa
osmanlije
janicari
tastatura
bnw
Namermo se zadržavam u senci tek rascvetale magnolije, odakle imam pregled čitavog dvorišta. Razgledam lica prisutnih ljudi, ali ni sa kim ne želim da razgovaram.
Imam želju da se samo povučem u svoju sobu, da ostavim iza sebe sva ta razdragana lica, koja uživaju u alkoholu, dok bi meni sad legla samo jedna kafa, i cigareta. Iritira me njihov smeh, njihova ležernost, lakoća kojom plove kroz prijatno majsko veće.
Ponekad proklinjem svoju čulnu rezervisanost, zbog koje delujem nedostižno i nedodirljivo, ali to mi jedini štit. Tako i sad, odlučim da mi je dosta, i povučem se u svoju jazbinu, u potpunoj samoći, treba mi da pišem, imam nešto za reći, ali šta....misli mi se guraju jedna ispred druge, u jednom trenu su tu, u drugom propadaju negde duboko gde ih ne mogu dostići.
Možda da se malo igram "Sastavi priču", da vidimo...
pompeja
atlantida
Burdz Kalifa
osmanlije
janicari
tastatura
bnw
Hm, i Gazbi mi otežava, neće ići ovo.
A i šta mu je "bnw", black and white, brave new world??? Želim li da razmišljam dublje? Želim li opet da zaglavim u taj vrtlog misli?
Pritišćem slepoočnice prstima, sklopljenih očiju. Zašto nisam kao drugih, zašto ne mogu da im se samo pridružim, da steknem poverenje. Vreme je da se opustim, vreme je da krenem.
predviđanje
venecijaneri
tabakera
boca
strah
pompeja
atlantida
Burdz Kalifa
osmanlije
janicari
tastatura
bnw
Namermo se zadržavam u senci tek rascvetale magnolije, odakle imam pregled čitavog dvorišta. Razgledam lica prisutnih ljudi, ali ni sa kim ne želim da razgovaram.
Imam želju da se samo povučem u svoju sobu, da ostavim iza sebe sva ta razdragana lica, koja uživaju u alkoholu, dok bi meni sad legla samo jedna kafa, i cigareta. Iritira me njihov smeh, njihova ležernost, lakoća kojom plove kroz prijatno majsko veće.
Ponekad proklinjem svoju čulnu rezervisanost, zbog koje delujem nedostižno i nedodirljivo, ali to mi jedini štit. Tako i sad, odlučim da mi je dosta, i povučem se u svoju jazbinu, u potpunoj samoći, treba mi da pišem, imam nešto za reći, ali šta....misli mi se guraju jedna ispred druge, u jednom trenu su tu, u drugom propadaju negde duboko gde ih ne mogu dostići.
Možda da se malo igram "Sastavi priču", da vidimo...
pompeja
atlantida
Burdz Kalifa
osmanlije
janicari
tastatura
bnw
Hm, i Gazbi mi otežava, neće ići ovo.
A i šta mu je "bnw", black and white, brave new world??? Želim li da razmišljam dublje? Želim li opet da zaglavim u taj vrtlog misli?
Pritišćem slepoočnice prstima, sklopljenih očiju. Zašto nisam kao drugih, zašto ne mogu da im se samo pridružim, da steknem poverenje. Vreme je da se opustim, vreme je da krenem.
predviđanje
venecijaneri
tabakera
boca
strah
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 67.966
Mrak i tišina.
Šta se ovo dešava? prošlo joj je kroz lgavu
Marina se uspravila u krevetu, i shvatila da je predviđanje koje joj se javilo samo ružan san.
Venecijaneri na prozorima malog stana u predgrađu škripali su pod udarima vetra.
Ustala je. sipala vodu za kafu u džezvu i strpljivo čekala da provri.
Pogled joj je privukla tabakera na stolu, ali je povukla ruku natrag na pola puta.
Shvatila je da je tabakera prazna kao i boca koja je stajala na stolu.
Prokleti alkohol, opet je preterala sinoć. Kad će naučiti lekciju?
A onda se vetar smirio, Marina je sipala vruču kafu u šoljicu i otpila prvi gutljaj.
Podigla je venecijanere do pola, i ugledala Sunce kako izlazi iza obližnjeg brda, i donosi novi dan.
Nasmešila se, i strah se izgubio u vrtlogu novih osećanja.
Novi dan, nova prilika.
mačka
ptica
stablo
jezero
livada
Šta se ovo dešava? prošlo joj je kroz lgavu
Marina se uspravila u krevetu, i shvatila da je predviđanje koje joj se javilo samo ružan san.
Venecijaneri na prozorima malog stana u predgrađu škripali su pod udarima vetra.
Ustala je. sipala vodu za kafu u džezvu i strpljivo čekala da provri.
Pogled joj je privukla tabakera na stolu, ali je povukla ruku natrag na pola puta.
Shvatila je da je tabakera prazna kao i boca koja je stajala na stolu.
Prokleti alkohol, opet je preterala sinoć. Kad će naučiti lekciju?
A onda se vetar smirio, Marina je sipala vruču kafu u šoljicu i otpila prvi gutljaj.
Podigla je venecijanere do pola, i ugledala Sunce kako izlazi iza obližnjeg brda, i donosi novi dan.
Nasmešila se, i strah se izgubio u vrtlogu novih osećanja.
Novi dan, nova prilika.
mačka
ptica
stablo
jezero
livada
snow dreamer ❤
Domaćin
- Poruka
- 3.477
Ptica na stablu! Mačka na livadi.
Jezero ih deli...ptica se veseli!
Dlaka
Tastatura
Hlad
Tišina
Razgovor
Jezero ih deli...ptica se veseli!
Dlaka
Tastatura
Hlad
Tišina
Razgovor
kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.485
Dlaka
Tastatura
Hlad
Tišina
Razgovor
Pet vodoravno : d l a k a.
Sklapa ukrštenicu . Noć je bila duga a bolovi i nesanica teški. Trljao je slepoočnice, čelo... kao i uvek navukao mu se neki mrak, oči su mu se sklapale, ali sna nije bilo ...
Zgužvana pakla cigara se zgrčila na stolu, a puna piksla opušaka je bila svedok neprospavane noći. Prebirao je prstima po njoj u potrazi za najdužim opuškom, pali ga, i povlači dim . Phuuuuuu... Olakšanje...
Zvuk voza u daljini je narušio ovu nezdravu tišinu i mir. Da je drugačija noć, voz bi ulepšao sve, ovako, klepetao je negde u daljini iritirajući već napete nerve.
Tastatura ga je mamila da zapiše vrtoglave misli od noćas, ali umor je bivao sve jači. Otupeo mu je sva čula.
Gluva tišina duge noći iznedrila je najluđe misli opet, uvrnute, turobne. Nespavanje ne donosi vedrinu, ne. Očaj je bivao sve veći iz noći u noć.
Razgovor sa nekim bi mu tako prijao, blizina bilo kojeg ljudskog bića bi mu sad bila dobrodošla, ali samoća je gospodarila ovom zadimljenom sobom.
Vrelina letnje noći ga je preznojavala po ko zna koji put, a stari panj pod prozorom mu je bio jedini prijatelj u ovom trenutku. Njegov hlad je nekada video svašta, a sad njih dvojica, dva stara panja, drugara, trunu lagano...
melem
kabal
vrteška
smoki
točak
Tastatura
Hlad
Tišina
Razgovor
Pet vodoravno : d l a k a.
Sklapa ukrštenicu . Noć je bila duga a bolovi i nesanica teški. Trljao je slepoočnice, čelo... kao i uvek navukao mu se neki mrak, oči su mu se sklapale, ali sna nije bilo ...
Zgužvana pakla cigara se zgrčila na stolu, a puna piksla opušaka je bila svedok neprospavane noći. Prebirao je prstima po njoj u potrazi za najdužim opuškom, pali ga, i povlači dim . Phuuuuuu... Olakšanje...
Zvuk voza u daljini je narušio ovu nezdravu tišinu i mir. Da je drugačija noć, voz bi ulepšao sve, ovako, klepetao je negde u daljini iritirajući već napete nerve.
Tastatura ga je mamila da zapiše vrtoglave misli od noćas, ali umor je bivao sve jači. Otupeo mu je sva čula.
Gluva tišina duge noći iznedrila je najluđe misli opet, uvrnute, turobne. Nespavanje ne donosi vedrinu, ne. Očaj je bivao sve veći iz noći u noć.
Razgovor sa nekim bi mu tako prijao, blizina bilo kojeg ljudskog bića bi mu sad bila dobrodošla, ali samoća je gospodarila ovom zadimljenom sobom.
Vrelina letnje noći ga je preznojavala po ko zna koji put, a stari panj pod prozorom mu je bio jedini prijatelj u ovom trenutku. Njegov hlad je nekada video svašta, a sad njih dvojica, dva stara panja, drugara, trunu lagano...
melem
kabal
vrteška
smoki
točak
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 67.966
Петар је лежао на кревету, дремуцкао и слушао музику са старог радио-апарата.
Старудија је преко музике производила чудне звукове, крцкања и шуштање...
Није му се дало да устане и помери потенциометар, а није ни желео.
Мелем који је намазао на израњаване дланове тек је почео да делује.
Посао механичара за лифтове није нарочито гламурозан, али зна да буде тежак.
Понекад и боли, као кад заглављени кабал голим рукама вучеш два метра, до заборављених рукавица.
Петар се осмехнуо лежећи. Сетио се своје наставнице српској језика која би га сад критиковала...
Како год, био то кабал или кабел, онеспособио га је на пет дана, бар тако је написао лекар.
У полусну који је изазавала балада са радио-апарата, вртешка снова се све брже окретала.
Одједном, чудан осећај га је пробудио, као да је нешто згњечено испод њега.
Био је у праву, а смоки на који је потпуно заборавио сада је сигурно пресована безоблична маса,
Није важно, помислио је Петар, и поново задремао јер, није могао да оде у продавницу у куповину.
Напољу је пљусак, а точак његовог бицикла који би морао да гура јер не може да вози, искривљен је.
Некад је најбоље пустити да све тече својим током, помислио је.
Киша је појачавала ритам, а уморни младић пловио је царством снова.
крема
вишња
шлаг
колач
шећер
Старудија је преко музике производила чудне звукове, крцкања и шуштање...
Није му се дало да устане и помери потенциометар, а није ни желео.
Мелем који је намазао на израњаване дланове тек је почео да делује.
Посао механичара за лифтове није нарочито гламурозан, али зна да буде тежак.
Понекад и боли, као кад заглављени кабал голим рукама вучеш два метра, до заборављених рукавица.
Петар се осмехнуо лежећи. Сетио се своје наставнице српској језика која би га сад критиковала...
Како год, био то кабал или кабел, онеспособио га је на пет дана, бар тако је написао лекар.
У полусну који је изазавала балада са радио-апарата, вртешка снова се све брже окретала.
Одједном, чудан осећај га је пробудио, као да је нешто згњечено испод њега.
Био је у праву, а смоки на који је потпуно заборавио сада је сигурно пресована безоблична маса,
Није важно, помислио је Петар, и поново задремао јер, није могао да оде у продавницу у куповину.
Напољу је пљусак, а точак његовог бицикла који би морао да гура јер не може да вози, искривљен је.
Некад је најбоље пустити да све тече својим током, помислио је.
Киша је појачавала ритам, а уморни младић пловио је царством снова.
крема
вишња
шлаг
колач
шећер
Poslednja izmena:
snow dreamer ❤
Domaćin
- Poruka
- 3.477
Mali Ciga
Hodamo raznim putevima...ne znamo gde nas život nosi.
Da li ćemo naići na priču, ili ćemo, mi sami, postati priča...
Na svom putu, ja sam naišao na vrtešku. Oštećenu, staru, reklo bi se - iskorišćenu preko mere.
Pogledom na okolinu, shvatam da je neko našao još jedan način, da je iskoristi...
Stoji na mestu, koje liči na deponiju...ali, ipak...to nije.
Sve je složeno...razvrstano...Uviđam da postoji red...
Znatiželja me vuče da priđem malo bliže...
Nazire se točak, na koji dečak mota kabal.
Moja radoznalost se tek tada razbuktava.
Prilazim. Deluje potpuno naviknuto, kao da su mu stranci svakodnevnica.
Potpuno mirno nastavlja svoj posao, kao da nikoga oko njega i dalje nema.
- Zdravo! - Pozdravljam ga.
-...i tebi - opozdravlja, moj mali, nezainteresovani neznanik.
-Šta ti treba? - Štrecnu me, neočekivanim pitanjem. Glasom, veoma neodgovarajućim njegovim godinama.
Na trenutak sam se zbunio. Shvatam, da sem sušte znatiželje, zaista nemam razloga da budem,
na očigledno, tuđem posedu.
Sabiram se i nalazim izgovor: - Ona vrteška...jel' na prodaju?-
- Nije. Ćale će da je proda u staro gvožđe. Tako će uzme više para.- Iskren je mali.
- ''Ćeš nešto drugo? -
Predstavljam se i pitam za njegovo ime, dok smišljam novi razlog da nastavim razgovor.
- Zovi me Ciga. .... i onako me svi Vi tako zovete!...ili Mali....- Sve jedno mi je... -
Poražen odgovorom, sa leđa skidam ranac. Vadim smoki koji se našao...
Pružam kesu svom novom prijatelju, Malom Cigi.
Osećam se nešto opuštenije nakon što je prihvata, jer je prvi put podigao glavu
i pogledao me, direktno u oči, zahvalnim pogledom.
Pitam ga da li mogu da sednem kraj njega.
Potvrdno je klimnuo glavom i nastavio da okreće točak.
-Da li je teško to što radiš? - Započinjem direktnim pitanjem.
...shvatajući da, u telu ovog deteta, živi mnogo starija osoba.
- Teško, brate...šta ćeš - moraš... -
- Koliko imaš godina? -
- 11 - ...kratko odgovara.
Pitam ga da li je siguran u to. Odgovara da će za dve godine da napuni...
Malo se nasmešim; primetim i na njegovom licu maleni osmeh... Deluje malo živahnije...
Direktnim pitanjem, još jednom, stavlja me u situaciju, gde mi je neprijatno pred samim sobom.
- Zašto si ti stvarno ovde? -
Uzdahnuo sam... i pitao ga zašto nije u školi.
- Tata mi ne da. Idem kad mogu...Kaže da je škola za lenčuge.
Sestru je ud'o...kaz'o da je uhvatila zadnji voz...ima 13 godina. -
Osećam knedlu u grlu. Pitanja naviru... Želja da zaštitim biće ispred sebe...a znam da ne smem.
Osećam se poraženo, ali nastavljam :
- Šta ti misliš o školi, da li bi voleo da je završiš? -
Hoću da budem policajac...al ćale ne da! - Odgovara, blago povišenim tonom.
Odlučan da dam svoj doprinos, ovom razumnom, vrednom, iskrenom dečaku - nastavljam :
- Znaš li da, ipak, možeš nešto da učiniš? -
Radoznalo me gleda. Shvatam da čeka odgovor.
- Možeš da učiš kradom! - izleće iz mene... - Da, daaa...!
U školu, svakako, mora da te pusti. Ti kradom uči i ne pričaj, kod kuće, da imaš dobre ocene. -
Gleda u daljinu.
Vidim da razmišlja o mojim rečima....ohrabren, nastavljam :
- Radi sve kao i obično, a kada te ne vide, ti uči!. Završi školu, upiši srednju.
Tada ćeš moći da napraviš sebi život, kakav voliš! -
- Misliš da to može? - Pita me, pomalo u neverici.
- Šta ti misliš?! To je bitno.
Ja znam da možeš! ...samo ako svaki dan, istrajno, radiš na tome.
Ako stvarno to želiš - Uspećeš! -
-Ti si dobar čovek. - Opet me iznenađuje konstatacijom....
Ustaje... Pružam i ruku... i taman, kada sam pomislio da je to kraj - privija mi se uz grudi i grli me!
Iznenađen...i dirnut do srži, savijam se i grlim i ja njega.
Mislim da mi se ništa toplije nije desilo u skorije vreme.
Njegov zagrljaj je meni, iz nekog razloga, bio lek...Kao melem na ranu...
Ispunjeni nekom, neobičnom radošću, pružamo ruku jedan drugom
i odlazimo, sa ukrštenog nam puta...
...gde sam naišao na neobičnu priču...a, možda sam i sam postao priča...
крема
вишња
шлаг
колач
шећер
(Videh da je već odgovoreno. Da ne pravim zabunu ...nastavite
)
Hodamo raznim putevima...ne znamo gde nas život nosi.
Da li ćemo naići na priču, ili ćemo, mi sami, postati priča...
Na svom putu, ja sam naišao na vrtešku. Oštećenu, staru, reklo bi se - iskorišćenu preko mere.
Pogledom na okolinu, shvatam da je neko našao još jedan način, da je iskoristi...
Stoji na mestu, koje liči na deponiju...ali, ipak...to nije.
Sve je složeno...razvrstano...Uviđam da postoji red...
Znatiželja me vuče da priđem malo bliže...
Nazire se točak, na koji dečak mota kabal.
Moja radoznalost se tek tada razbuktava.
Prilazim. Deluje potpuno naviknuto, kao da su mu stranci svakodnevnica.
Potpuno mirno nastavlja svoj posao, kao da nikoga oko njega i dalje nema.
- Zdravo! - Pozdravljam ga.
-...i tebi - opozdravlja, moj mali, nezainteresovani neznanik.
-Šta ti treba? - Štrecnu me, neočekivanim pitanjem. Glasom, veoma neodgovarajućim njegovim godinama.
Na trenutak sam se zbunio. Shvatam, da sem sušte znatiželje, zaista nemam razloga da budem,
na očigledno, tuđem posedu.
Sabiram se i nalazim izgovor: - Ona vrteška...jel' na prodaju?-
- Nije. Ćale će da je proda u staro gvožđe. Tako će uzme više para.- Iskren je mali.
- ''Ćeš nešto drugo? -
Predstavljam se i pitam za njegovo ime, dok smišljam novi razlog da nastavim razgovor.
- Zovi me Ciga. .... i onako me svi Vi tako zovete!...ili Mali....- Sve jedno mi je... -
Poražen odgovorom, sa leđa skidam ranac. Vadim smoki koji se našao...
Pružam kesu svom novom prijatelju, Malom Cigi.
Osećam se nešto opuštenije nakon što je prihvata, jer je prvi put podigao glavu
i pogledao me, direktno u oči, zahvalnim pogledom.
Pitam ga da li mogu da sednem kraj njega.
Potvrdno je klimnuo glavom i nastavio da okreće točak.
-Da li je teško to što radiš? - Započinjem direktnim pitanjem.
...shvatajući da, u telu ovog deteta, živi mnogo starija osoba.
- Teško, brate...šta ćeš - moraš... -
- Koliko imaš godina? -
- 11 - ...kratko odgovara.
Pitam ga da li je siguran u to. Odgovara da će za dve godine da napuni...
Malo se nasmešim; primetim i na njegovom licu maleni osmeh... Deluje malo živahnije...
Direktnim pitanjem, još jednom, stavlja me u situaciju, gde mi je neprijatno pred samim sobom.
- Zašto si ti stvarno ovde? -
Uzdahnuo sam... i pitao ga zašto nije u školi.
- Tata mi ne da. Idem kad mogu...Kaže da je škola za lenčuge.
Sestru je ud'o...kaz'o da je uhvatila zadnji voz...ima 13 godina. -
Osećam knedlu u grlu. Pitanja naviru... Želja da zaštitim biće ispred sebe...a znam da ne smem.
Osećam se poraženo, ali nastavljam :
- Šta ti misliš o školi, da li bi voleo da je završiš? -
Hoću da budem policajac...al ćale ne da! - Odgovara, blago povišenim tonom.
Odlučan da dam svoj doprinos, ovom razumnom, vrednom, iskrenom dečaku - nastavljam :
- Znaš li da, ipak, možeš nešto da učiniš? -
Radoznalo me gleda. Shvatam da čeka odgovor.
- Možeš da učiš kradom! - izleće iz mene... - Da, daaa...!
U školu, svakako, mora da te pusti. Ti kradom uči i ne pričaj, kod kuće, da imaš dobre ocene. -
Gleda u daljinu.
Vidim da razmišlja o mojim rečima....ohrabren, nastavljam :
- Radi sve kao i obično, a kada te ne vide, ti uči!. Završi školu, upiši srednju.
Tada ćeš moći da napraviš sebi život, kakav voliš! -
- Misliš da to može? - Pita me, pomalo u neverici.
- Šta ti misliš?! To je bitno.
Ja znam da možeš! ...samo ako svaki dan, istrajno, radiš na tome.
Ako stvarno to želiš - Uspećeš! -
-Ti si dobar čovek. - Opet me iznenađuje konstatacijom....
Ustaje... Pružam i ruku... i taman, kada sam pomislio da je to kraj - privija mi se uz grudi i grli me!
Iznenađen...i dirnut do srži, savijam se i grlim i ja njega.
Mislim da mi se ništa toplije nije desilo u skorije vreme.
Njegov zagrljaj je meni, iz nekog razloga, bio lek...Kao melem na ranu...
Ispunjeni nekom, neobičnom radošću, pružamo ruku jedan drugom
i odlazimo, sa ukrštenog nam puta...
...gde sam naišao na neobičnu priču...a, možda sam i sam postao priča...
крема
вишња
шлаг
колач
шећер
(Videh da je već odgovoreno. Da ne pravim zabunu ...nastavite
)
Poslednja izmena:
*VILA*
Aktivan član
- Poruka
- 1.846
krema
višnja
šlag
kolač
šećer
Ovo nije klasična priča, već recept za kolač od višanja,ali nisam mogla odoljeti.
Višnja je baš dobro rodila ove godine. U dvorištu su imali nekih petnaestak stabala, raznoraznog neprskanog voća. Svega pomalo ali dovoljno za njihove potrebe.
U rukama je držala staru svesku koja je uspješno odolijevala zubu vremena. Iz nje su joj se smješila pomalo kvrgava bakina slova i krasnmopis majke. „Trebalo bi ove recepte prepisati u novu svesku“, pomislila je. Jer dosta toga je pisano grafitnom olovkom, mnoga slova su već izblijedila, stranice pohabale od silnog listanja. Treba je čuvati na posebnom mjestu do dana kada će je predati svojim kćerkama i tako sačuvati od zaborava. Očima je prelazila preko slova. Jaja, šećer, brašno, prašak za pecivo, višnje, puding od vanilije i šlag.
Kora
Razbiti u plastičnu zdjelu 4 cijela jaja i 3 žumanca. Potom dodati 7 supenih kašika šećera i izmutiti dobro mikserom dok smjesa ne postane „pjenasta“. Zatim dodati 7 supenih kašika brašna i 1 prašak za pecivo te sastaviti sve mikserom. Uključiti šporet da se zagrije na 200 stepeni, a pri postignutoj temperaturi smanjiti na 150.
Napomena: Malo pouljiti i pobrašniti tepsiju prije sipanja smjese da bi se kolač lakše odvojio od dna. Tako peći nekih deset-petnaest minuta u zavisnosti od rerne. Zapravo najbolji način da se provjeri da li je kora gotova je izvaditi tepsiju iz rerne, zabosti „escajg nož“ po sredini i ako nema tragova, kora je gotova.
Fil
Staviti da provri 1 litar vode sa 17 ravnih supenih kašika šećera. Kad voda provri, dodati 1kg višanja i kuvati 10 min.tj. dok ponovo ne provri voda sa tim višnjama. Posebno razmutiti 4 pudinga od vanilije sa malo vode i dodati ih u šerpu sa višnjama. Smanjiti temperaturu i mutiti varljačom sve dok se ne dobije gušća krema (fil). Skloniti sa šporeta i sve sipati na ispečenu koru. Kad se prohladi preko premazati sa 2 umućena šlaga i ostaviti kolač u frižider da se stegne.
Pogledala je na sat. Ostalo je taman malo vremena da može da predahne do ručka. Zadovoljno je srknula gutljaj tek skuvane kafe.
rosa
san
spokoj
molitva
uzdah
višnja
šlag
kolač
šećer
Ovo nije klasična priča, već recept za kolač od višanja,ali nisam mogla odoljeti.
Višnja je baš dobro rodila ove godine. U dvorištu su imali nekih petnaestak stabala, raznoraznog neprskanog voća. Svega pomalo ali dovoljno za njihove potrebe.
U rukama je držala staru svesku koja je uspješno odolijevala zubu vremena. Iz nje su joj se smješila pomalo kvrgava bakina slova i krasnmopis majke. „Trebalo bi ove recepte prepisati u novu svesku“, pomislila je. Jer dosta toga je pisano grafitnom olovkom, mnoga slova su već izblijedila, stranice pohabale od silnog listanja. Treba je čuvati na posebnom mjestu do dana kada će je predati svojim kćerkama i tako sačuvati od zaborava. Očima je prelazila preko slova. Jaja, šećer, brašno, prašak za pecivo, višnje, puding od vanilije i šlag.
Kora
Razbiti u plastičnu zdjelu 4 cijela jaja i 3 žumanca. Potom dodati 7 supenih kašika šećera i izmutiti dobro mikserom dok smjesa ne postane „pjenasta“. Zatim dodati 7 supenih kašika brašna i 1 prašak za pecivo te sastaviti sve mikserom. Uključiti šporet da se zagrije na 200 stepeni, a pri postignutoj temperaturi smanjiti na 150.
Napomena: Malo pouljiti i pobrašniti tepsiju prije sipanja smjese da bi se kolač lakše odvojio od dna. Tako peći nekih deset-petnaest minuta u zavisnosti od rerne. Zapravo najbolji način da se provjeri da li je kora gotova je izvaditi tepsiju iz rerne, zabosti „escajg nož“ po sredini i ako nema tragova, kora je gotova.
Fil
Staviti da provri 1 litar vode sa 17 ravnih supenih kašika šećera. Kad voda provri, dodati 1kg višanja i kuvati 10 min.tj. dok ponovo ne provri voda sa tim višnjama. Posebno razmutiti 4 pudinga od vanilije sa malo vode i dodati ih u šerpu sa višnjama. Smanjiti temperaturu i mutiti varljačom sve dok se ne dobije gušća krema (fil). Skloniti sa šporeta i sve sipati na ispečenu koru. Kad se prohladi preko premazati sa 2 umućena šlaga i ostaviti kolač u frižider da se stegne.
Pogledala je na sat. Ostalo je taman malo vremena da može da predahne do ručka. Zadovoljno je srknula gutljaj tek skuvane kafe.
rosa
san
spokoj
molitva
uzdah
snow dreamer ❤
Domaćin
- Poruka
- 3.477
Ne dolazi san na oči... Ponoć je.
Mirno ležim u krevetu, savijene ruke pod glavom. Posmatram treperenje senki lišća na plafonu....
Sve deluje mirno, ali...ne osećam spokoj.
Fokus sa senki nestaje, zaranjam u dubinu, sopstvenih misli.
Uz uzdah, osećam kako se pretače u molitvu.
- Gospode! Neka bude Volja Tvoja, a ne moja.
...i Pomozi mi, da Je prihvatim... -...ponavljam...
Iz grudi teret nestaje, kapci postaju teži.
Osećam rosu u očima i dah kojim tonem u san...
Ruža
Duga
Jesen
Prut
Bagrem
Mirno ležim u krevetu, savijene ruke pod glavom. Posmatram treperenje senki lišća na plafonu....
Sve deluje mirno, ali...ne osećam spokoj.
Fokus sa senki nestaje, zaranjam u dubinu, sopstvenih misli.
Uz uzdah, osećam kako se pretače u molitvu.
- Gospode! Neka bude Volja Tvoja, a ne moja.
...i Pomozi mi, da Je prihvatim... -...ponavljam...
Iz grudi teret nestaje, kapci postaju teži.
Osećam rosu u očima i dah kojim tonem u san...
Ruža
Duga
Jesen
Prut
Bagrem
Poslednja izmena:
kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.485
Ruža
Duga
Jesen
Prut
Bagrem
"... bagrenje ... pod njima sam je ljubio... bosonogu ..."
Prošlo je to najlepše leto. Davno. Toliko davno da ne znam jasno ni da li je bilo.
Ostao je samo trag tih poljubaca , za srce, da bude puno. Pamtim još uvek miris sela , pekrupne avgustovske zvezde nad našim glavama. I dodire. Meke, najnežnije poljupce. Jesen je, a ja čekam neke nove usne meke, neke nove prste u kosi , ruke sigurne i jake.
Duga noć jesenja ruga se kratkom letu što je prošlo. Neka je, al bar se jednom drhtalo ko prut kraj žbunja divljih ruža. Nek ide život
serija
Hleb
Čarapa
Drhtaj
Ti
Duga
Jesen
Prut
Bagrem
"... bagrenje ... pod njima sam je ljubio... bosonogu ..."
Prošlo je to najlepše leto. Davno. Toliko davno da ne znam jasno ni da li je bilo.
Ostao je samo trag tih poljubaca , za srce, da bude puno. Pamtim još uvek miris sela , pekrupne avgustovske zvezde nad našim glavama. I dodire. Meke, najnežnije poljupce. Jesen je, a ja čekam neke nove usne meke, neke nove prste u kosi , ruke sigurne i jake.
Duga noć jesenja ruga se kratkom letu što je prošlo. Neka je, al bar se jednom drhtalo ko prut kraj žbunja divljih ruža. Nek ide život
serija
Hleb
Čarapa
Drhtaj
Ti
*VILA*
Aktivan član
- Poruka
- 1.846
serija
Hleb
Čarapa
Drhtaj
Ti
Uzela je hleb iz kese da napravi sendvič. “Može da prođe i polubajat” pomislila je, dok je laganim pokretima noža razmazivala margarin po njemu. Ne kupuje ga više svaki dan od kako su devojke otišle… svaka na svoju stranu. Uzme onaj raženi od po kile, a i taj im može biti tri dana. Prišla je frižideru i zagledala se. Na njemu magneti sa putovanja, grčevito priljubljeni na vratima ne dajući joj da se otrgne od uspomena. Treptajem oka i uzdahom dozivala je stvarnost. Otvorila je poklopac i zaronila drvenu kašiku u med.
Udobno se zavalila na dvosed. Čudno je to, televizor radi, zvrndaju reklame a njoj se činilo kao da joj tišina probija kosti. Sedeli su tako zajedno nemo, svako zaokupiran svojim mislima. Iritiralo je čak i jedva čujno krckanje komadića hleba pod zubima. Nigde ne žuri, ne mora se. Kad se samo seti graje, nereda, oči su joj uzaludno tražile male znakove života dok su joj se stvari nemo rugale. Sve je bilo pod konac i na mestu. Drhtaj joj je prožmeo celo telo koliko joj se sad soba činila sterilno. Ćutali su, lažući se međusobno da im ne smeta što je knjiga spala na dva slova:”TI i JA”. Dani su podnošljivi a noći turobne. Počela je serija i dobro poznati niz: reklame serija, reklame, reklame... sve se svodi na brojanje minuta koji tromo prelaze u sate. U toj neobičnoj tišini osećala je kao i da njih čuje “kako dišu”. Čekanje.
Telefona zvuk je prekinuo muk. Zaigralo je srce. Na displeju milo lišce njihove “gugutke” i par malih gicavih čarapa unelo je radost u njihova srca. Soba je ponovo oživela.
jedan
dva
tri
četiri
pet
stepenice
Hleb
Čarapa
Drhtaj
Ti
Uzela je hleb iz kese da napravi sendvič. “Može da prođe i polubajat” pomislila je, dok je laganim pokretima noža razmazivala margarin po njemu. Ne kupuje ga više svaki dan od kako su devojke otišle… svaka na svoju stranu. Uzme onaj raženi od po kile, a i taj im može biti tri dana. Prišla je frižideru i zagledala se. Na njemu magneti sa putovanja, grčevito priljubljeni na vratima ne dajući joj da se otrgne od uspomena. Treptajem oka i uzdahom dozivala je stvarnost. Otvorila je poklopac i zaronila drvenu kašiku u med.
Udobno se zavalila na dvosed. Čudno je to, televizor radi, zvrndaju reklame a njoj se činilo kao da joj tišina probija kosti. Sedeli su tako zajedno nemo, svako zaokupiran svojim mislima. Iritiralo je čak i jedva čujno krckanje komadića hleba pod zubima. Nigde ne žuri, ne mora se. Kad se samo seti graje, nereda, oči su joj uzaludno tražile male znakove života dok su joj se stvari nemo rugale. Sve je bilo pod konac i na mestu. Drhtaj joj je prožmeo celo telo koliko joj se sad soba činila sterilno. Ćutali su, lažući se međusobno da im ne smeta što je knjiga spala na dva slova:”TI i JA”. Dani su podnošljivi a noći turobne. Počela je serija i dobro poznati niz: reklame serija, reklame, reklame... sve se svodi na brojanje minuta koji tromo prelaze u sate. U toj neobičnoj tišini osećala je kao i da njih čuje “kako dišu”. Čekanje.
Telefona zvuk je prekinuo muk. Zaigralo je srce. Na displeju milo lišce njihove “gugutke” i par malih gicavih čarapa unelo je radost u njihova srca. Soba je ponovo oživela.
jedan
dva
tri
četiri
pet
stepenice
The Graeat Gatsby
Veoma poznat
- Poruka
- 12.391
Iso je citoce on, taj tib gosn Milic.
Gospodin milic inace nas uvaseni presendnik u nasem ti srezu dobri moj citoce.
Kazo je uvik jednu ti uzrecicu, odnosno tacnije pod merilima svih prespostavki je kazivao odnosno i iskazivao a nazivah je moja.
Uopste govoreci o tom mozemo zakljucifti da se radi o slecdecem. Kako je naime pod JEDAN nas sugradjaninf cua da je stalno sa onom njegovom njoj izsupustacao tu i po tom svim tu i tu uzrecicu.
Sastojala se iz dve proste reci, DVA puta je izgovarao dve te reci.
Sugradjani. naseg unase. Serezu M srezu naseg presdninka bese cuo, a cuo bese po njemu javljenom tog dana od carskog inspektora bese ofici, r a oficirskamu dusnost izjalkavase sledece.
Niko bas niko i nije i ni cuo sapatom kade mu je ovaj reka naime.
A ovahj se uvredia tade.
Rasirenih ti ociju ponovih on tu svoju i u samom nasem srezu i u samom nasem presedniku presednistvo se ispoljilo.
treceg juna u poslepodne oko TRI sata ti bese takva larma citsoce da su u srezu svi znali uzrecicu.
Ali vec u CETRI sata bese sunce zaslo za oblake i gosn milich opet ti ponovo zagradi graddju u u uzrecici, poput gradje nekog velelepnog ti romana od knjizevnih vam reci STEPENICE kao.
Obracao se u celini i mnozini.
Mnogo je valaj radi toga larmu golemu napravia.
Besemu uzrecica
Ozezi ozezi
Rostova Natasa
Knez Maskin
Surfer
Helena Trojanska
Inkonabula
Istambul
Lupa
- Poruka
- 1.705
Rostova Natasa
Knez Maskin - Knez Miškin ( Dostojevski "Idiot"..Maskin ne postoji )
Surfer
Helena Trojanska
Inkonabula
Istambul - Istanbul
Lupa
Jedne zimske noći, grofica Nataša Rostova trudila se, na svaki način, da zaspe. Znala je da je nespavanje loše. Loše je za zdravlje, ali i za lepotu.
Na kraju se odlučila da uzme malo, samo malo laudanuma.Želela je da bude odmorna na sutrašnjem balu, ali ne i ošamućena od velike količine laudanuma.
I zaista, laudanum i u maloj količini je delovao. Nataša Rostova je zaspala i usnila čudan san.
Inkonabula je stajala na stolu jedne velike biblioteke. Nataša se okretala po biblioteci. Bila je drugačija od svih u kojima je, do sada, boravila.
Izašla je i našla se u hodniku. Preko puta biblioteke nalazila su se vrata sobe. I još jedna vrata i još jedna i sa druge strane još dvoja vrata.
Nameštaj je bio drugačiji. Nije joj bilo jasno gde se nalazi.
U moderno opremljenom prizemlju Knez Miškin je pio konjak i kafu sa nekim mladićem. Kakvo to odelo nosi mladić, zapitala se Nataša.
- Dobro jutro grofice, pozdravili su je u glas Knez Miškin i mladić koji je rekao da je on Surfer.
- Gde se ja to nalazim, i otkud vi ovde kneže? uplašeno je upitala.
U tom trenutku sa sprata je sišla uplakana Helena Trojanska.
Jecajući je upitala sve: - Šta se to ovde dešava, gde sam ja, ko ste svi vi?
Mladić koji se predstavio kao Surfer, počeo je da se smeje.
-Moj otac je naučnik. Preko puta vile u kojoj se sada nalazimo, ima svoju laboratoriju. Još koji trenutak i on će doći da vam sve objasni.
-Ne mladiću, mi tražimo od tebe objašnjenje, nervoznim glasom se oglasio Knez Miškin.
- Pa...dobro.. Sačekajte da javim ocu da ne dolazi. Ja ću vam sve objasniti, a on može da ide do Ministarstva za nauku.
Prisutni su bili zapanjeni. Mladić je sa jednog stola uzeo neku spravu.
- Da li je to Lupa? upitala je Nataša Rostova.
Mladić je kuckao po toj spravi i onda počeo da govori: - Tata, možeš da ideš do Ministarstva. Ja ću tvojim gostima objasniti sve. Ne, nije mama kod kuće. Otišla je do tržnog centra, znaš da joj hitno treba nov laptop. Hoće popodne da rezerviše let za Istanbul. Znaš da tamo moraš da budeš za dva dana.
Ne..za dva dana, mama i ja ti redovno ažuriramo raspored. Hajde, ne brini ništa, kasnije ću naručiti jelo za sve nas. Ćao!
- Grofice Rostova, ovo nije lupa. Ovo je mobilni telefon. Džek se nasmejao, a onda je počeo da objašnjava.
- Dame i vi gospodine, moj tata je naučnik. Izumeo je vremeplov i prvi ga je probao. Šetao je po epohama. Prvo je sreo gospođu Helenu, a zatim je vas dvoje našao u Rusiji.
Svako od vas je poželeo da vidi budućnost. Ovo je budućnost, nasmejao se. Sada je 21.vek i nalazimo se u vili mog oca na Floridi. Leto je, što znači da ste ušli i u drugo godišnje doba. Pre nego što mi postavite pitanja, želim da vam kažem da možete slobodno da se poslužite.
Evo, Žanet, naša francuska pomoćnica, napravila je ovde par vrsta jela koje do sada niste probali. Pre dolaska mojih roditelja, naručiću ručak za sve. Žanet je danas slobodna. Pitajte me sada...sve što poželite.
Knez Miškin, Helena Trojanska i Nataša Rostova su u isti glas počeli da pričaju.
- Mi smo u 21. veku?
- Dečko, ako želiš, sipaj nam svima tu kafu i konjak. Moramo da se smirimo. Knez Miškin je bio zadovoljan informacijama.
- Kad možemo da se vratimo kući? Nataša Rostova i Helena Trojanska su se plašile ovih "novotarija".
- Sipaću nam svima kafu i konjak, ne brinite kneže. Dame, vratiće vas moj otac, odmah posle kafe koju pijemo posle ručka.
I tako su za velikim stolom sedeli Surfer, po imenu Džek, Helena Trojanska, knez Miškin i grofica Nataša Rostova. Zatim su se poslužili predjelom koje je spremila Žanet.
Džek im je pokazao celu vilu. Objasnio im je šta je smart kuća..Prošetali su i po dvorištu. Imali su priliku da vide i veliki bazen i đakuzi u jednom delu dvorišta.
Kada se začuo zvuk automobila, Nataša Rostova je osetila da je neko blago gura.
-Probudite se grofice. Molim vas otvorite oči. Dan je, uspavali ste se.
Nataša Rostova se trgla i pogledala oko sebe. Ležala je u svom toplom krevetu. Kroz prozor je videla sneg. Ali...i dalje je bila pospana..pomalo razočarana. Nije videla roditelje onog čudnog mladića..nije ručala..sigurno su to bila neka neobična jela.
-Ah Lizenjka, moram da ti ispričam šta sam sanjala..Njena sobarica je bila u čudu, dok je slušala svoju gospodaricu..
Torta
Pas
Beograd
Zona Zamfirova
Marija Terezija
Toster
Knez Maskin - Knez Miškin ( Dostojevski "Idiot"..Maskin ne postoji )
Surfer
Helena Trojanska
Inkonabula
Istambul - Istanbul
Lupa
Jedne zimske noći, grofica Nataša Rostova trudila se, na svaki način, da zaspe. Znala je da je nespavanje loše. Loše je za zdravlje, ali i za lepotu.
Na kraju se odlučila da uzme malo, samo malo laudanuma.Želela je da bude odmorna na sutrašnjem balu, ali ne i ošamućena od velike količine laudanuma.
I zaista, laudanum i u maloj količini je delovao. Nataša Rostova je zaspala i usnila čudan san.
Inkonabula je stajala na stolu jedne velike biblioteke. Nataša se okretala po biblioteci. Bila je drugačija od svih u kojima je, do sada, boravila.
Izašla je i našla se u hodniku. Preko puta biblioteke nalazila su se vrata sobe. I još jedna vrata i još jedna i sa druge strane još dvoja vrata.
Nameštaj je bio drugačiji. Nije joj bilo jasno gde se nalazi.
U moderno opremljenom prizemlju Knez Miškin je pio konjak i kafu sa nekim mladićem. Kakvo to odelo nosi mladić, zapitala se Nataša.
- Dobro jutro grofice, pozdravili su je u glas Knez Miškin i mladić koji je rekao da je on Surfer.
- Gde se ja to nalazim, i otkud vi ovde kneže? uplašeno je upitala.
U tom trenutku sa sprata je sišla uplakana Helena Trojanska.
Jecajući je upitala sve: - Šta se to ovde dešava, gde sam ja, ko ste svi vi?
Mladić koji se predstavio kao Surfer, počeo je da se smeje.
-Moj otac je naučnik. Preko puta vile u kojoj se sada nalazimo, ima svoju laboratoriju. Još koji trenutak i on će doći da vam sve objasni.
-Ne mladiću, mi tražimo od tebe objašnjenje, nervoznim glasom se oglasio Knez Miškin.
- Pa...dobro.. Sačekajte da javim ocu da ne dolazi. Ja ću vam sve objasniti, a on može da ide do Ministarstva za nauku.
Prisutni su bili zapanjeni. Mladić je sa jednog stola uzeo neku spravu.
- Da li je to Lupa? upitala je Nataša Rostova.
Mladić je kuckao po toj spravi i onda počeo da govori: - Tata, možeš da ideš do Ministarstva. Ja ću tvojim gostima objasniti sve. Ne, nije mama kod kuće. Otišla je do tržnog centra, znaš da joj hitno treba nov laptop. Hoće popodne da rezerviše let za Istanbul. Znaš da tamo moraš da budeš za dva dana.
Ne..za dva dana, mama i ja ti redovno ažuriramo raspored. Hajde, ne brini ništa, kasnije ću naručiti jelo za sve nas. Ćao!
- Grofice Rostova, ovo nije lupa. Ovo je mobilni telefon. Džek se nasmejao, a onda je počeo da objašnjava.
- Dame i vi gospodine, moj tata je naučnik. Izumeo je vremeplov i prvi ga je probao. Šetao je po epohama. Prvo je sreo gospođu Helenu, a zatim je vas dvoje našao u Rusiji.
Svako od vas je poželeo da vidi budućnost. Ovo je budućnost, nasmejao se. Sada je 21.vek i nalazimo se u vili mog oca na Floridi. Leto je, što znači da ste ušli i u drugo godišnje doba. Pre nego što mi postavite pitanja, želim da vam kažem da možete slobodno da se poslužite.
Evo, Žanet, naša francuska pomoćnica, napravila je ovde par vrsta jela koje do sada niste probali. Pre dolaska mojih roditelja, naručiću ručak za sve. Žanet je danas slobodna. Pitajte me sada...sve što poželite.
Knez Miškin, Helena Trojanska i Nataša Rostova su u isti glas počeli da pričaju.
- Mi smo u 21. veku?
- Dečko, ako želiš, sipaj nam svima tu kafu i konjak. Moramo da se smirimo. Knez Miškin je bio zadovoljan informacijama.
- Kad možemo da se vratimo kući? Nataša Rostova i Helena Trojanska su se plašile ovih "novotarija".
- Sipaću nam svima kafu i konjak, ne brinite kneže. Dame, vratiće vas moj otac, odmah posle kafe koju pijemo posle ručka.
I tako su za velikim stolom sedeli Surfer, po imenu Džek, Helena Trojanska, knez Miškin i grofica Nataša Rostova. Zatim su se poslužili predjelom koje je spremila Žanet.
Džek im je pokazao celu vilu. Objasnio im je šta je smart kuća..Prošetali su i po dvorištu. Imali su priliku da vide i veliki bazen i đakuzi u jednom delu dvorišta.
Kada se začuo zvuk automobila, Nataša Rostova je osetila da je neko blago gura.
-Probudite se grofice. Molim vas otvorite oči. Dan je, uspavali ste se.
Nataša Rostova se trgla i pogledala oko sebe. Ležala je u svom toplom krevetu. Kroz prozor je videla sneg. Ali...i dalje je bila pospana..pomalo razočarana. Nije videla roditelje onog čudnog mladića..nije ručala..sigurno su to bila neka neobična jela.
-Ah Lizenjka, moram da ti ispričam šta sam sanjala..Njena sobarica je bila u čudu, dok je slušala svoju gospodaricu..
Torta
Pas
Beograd
Zona Zamfirova
Marija Terezija
Toster
kalis
Buduća legenda
- Poruka
- 31.485
Torta
Pas
Beograd
Zona Zamfirova
Marija Terezija
Toster
Kiša pljušti po mojoj tek isfeniranoj kosi , koja se obesila, i cedi se sva srećna jer se rešila nasilnog kroćenja.
Kapi sa nosa mi padaju po usnama , a trepavice ne mogu da se izbore sa naletima kiše. Sve lije po meni i golica me, a da se počešem ne mogu jer u rukama nosim tortu (poručena za sutrašnju svadbu na koju idem. U Beograd.)
Neki pas lutalica mi se vrzma oko nogu, i već drugi put me sapliće. Samo gledam kad ću da tresnem i zalepim se u onu tortu, na svu sreću spakovanu u neku plastičnu kutiju.
Pola plate nosim u koverti na poklon ! (gde beše ono vreme kad staviš toster pod mišku i jednu lampu i odneseš na svadbu ? )
A ujutru moram opet kod frizera da savlada ovu meduzu na mojoj glavi.
Evo me nadomak kuće , izlazim iz ulice Marije Terezije i svom dužinom padam preko Flokija u zagrljaj baruštine na početku mračne i raskopane ulice Zone Zamfirove.
Torta se divno spakovala u iskopan kanal gde su vršili neke popravke, ja ležim i , najzad slobodnim rukama brišem kapi sa lica.
Pa da l' da idem sutra na tu svadbu , il' da ležim ovde dok ne proklijam, ne mrda mi se...
Veo
Muka
Mušmule
Hobi
Korak
Pas
Beograd
Zona Zamfirova
Marija Terezija
Toster
Kiša pljušti po mojoj tek isfeniranoj kosi , koja se obesila, i cedi se sva srećna jer se rešila nasilnog kroćenja.
Kapi sa nosa mi padaju po usnama , a trepavice ne mogu da se izbore sa naletima kiše. Sve lije po meni i golica me, a da se počešem ne mogu jer u rukama nosim tortu (poručena za sutrašnju svadbu na koju idem. U Beograd.)
Neki pas lutalica mi se vrzma oko nogu, i već drugi put me sapliće. Samo gledam kad ću da tresnem i zalepim se u onu tortu, na svu sreću spakovanu u neku plastičnu kutiju.
Pola plate nosim u koverti na poklon ! (gde beše ono vreme kad staviš toster pod mišku i jednu lampu i odneseš na svadbu ? )
A ujutru moram opet kod frizera da savlada ovu meduzu na mojoj glavi.
Evo me nadomak kuće , izlazim iz ulice Marije Terezije i svom dužinom padam preko Flokija u zagrljaj baruštine na početku mračne i raskopane ulice Zone Zamfirove.
Torta se divno spakovala u iskopan kanal gde su vršili neke popravke, ja ležim i , najzad slobodnim rukama brišem kapi sa lica.
Pa da l' da idem sutra na tu svadbu , il' da ležim ovde dok ne proklijam, ne mrda mi se...
Veo
Muka
Mušmule
Hobi
Korak
- Poruka
- 1.705
Veo
Muka
Mušmule
Hobi
Korak
Koračala je ka sali za venčanje korak po korak. Bilo joj je teško. Po hiljaditi put se zapitala zašto su toliko čekali da bi se venčali. Nije mogla da shvati njegovu želju, da što više novca zaradi pre venčanja.
Radili su u stranim privatnim kompanijama. Imali su dobre plate. Ali..on je želeo da zaradi više. "Moramo da imamo ušteđevinu, neću odlaziti u inostranstvo kad se beba rodi. Ti ćeš biti godinu dana na porodiljskom." Tako je pravdao svoj odlazak u Austriju gde je proveo tri meseca.
Bila sam bez njega tri meseca, i tri meseca smo spremali venčanje. A mogli su da se venčaju i pre tog njegovog odlaska.
Ali..neće više da mu nalazi zamerke. Voli ga. Ova gunđanja su valjda normalna za trudnice. Osmehnula se, i tada joj je ponovo bila muka.
Sinoć je jela mušmule. Preterala je sa njima.
Prišao joj je i pitao kako je. Njen izraz lica govorio je više od reči.
Dok su slušali matičarku, veo joj je spadao, pa ga je svaki čas nameštala. I veo je bio dugačak, kao i haljina. Krojačica se trudila da lepo izgleda u njoj, ali se ona osećala kao da nosi džak. Bila je nervozna.
Kada su se potpisali u matičnu knjigu venčanih, pogledala ga je sa osmehom. Poljubio je i šapnuo da će se potruditi da se svadbena večera brzo završi, ili da se oni iskradu pre kraja..njoj je potreban odmor.
Bio je pun razumevanja za nju.
Te večeri su pričali o danu D kako su nazivali svoju svadbu. Zaista su otišli pre kraja..ionako na kraju ostaju samo pijani gosti.
Već 15 dana nije išla na posao. Uzela je bolovanje. Hobi će joj pomoći da lakše prebrodi naredna tri meseca.
Da..nastaviće da vodi dnevnik buduće mame i budućeg tate. Znala je da će to pisanje jednom pokazati sada nemirnoj devojčici....
Zima
Tuga
Suze
Nova godina
Ruska salata
Muka
Mušmule
Hobi
Korak
Koračala je ka sali za venčanje korak po korak. Bilo joj je teško. Po hiljaditi put se zapitala zašto su toliko čekali da bi se venčali. Nije mogla da shvati njegovu želju, da što više novca zaradi pre venčanja.
Radili su u stranim privatnim kompanijama. Imali su dobre plate. Ali..on je želeo da zaradi više. "Moramo da imamo ušteđevinu, neću odlaziti u inostranstvo kad se beba rodi. Ti ćeš biti godinu dana na porodiljskom." Tako je pravdao svoj odlazak u Austriju gde je proveo tri meseca.
Bila sam bez njega tri meseca, i tri meseca smo spremali venčanje. A mogli su da se venčaju i pre tog njegovog odlaska.
Ali..neće više da mu nalazi zamerke. Voli ga. Ova gunđanja su valjda normalna za trudnice. Osmehnula se, i tada joj je ponovo bila muka.
Sinoć je jela mušmule. Preterala je sa njima.
Prišao joj je i pitao kako je. Njen izraz lica govorio je više od reči.
Dok su slušali matičarku, veo joj je spadao, pa ga je svaki čas nameštala. I veo je bio dugačak, kao i haljina. Krojačica se trudila da lepo izgleda u njoj, ali se ona osećala kao da nosi džak. Bila je nervozna.
Kada su se potpisali u matičnu knjigu venčanih, pogledala ga je sa osmehom. Poljubio je i šapnuo da će se potruditi da se svadbena večera brzo završi, ili da se oni iskradu pre kraja..njoj je potreban odmor.
Bio je pun razumevanja za nju.
Te večeri su pričali o danu D kako su nazivali svoju svadbu. Zaista su otišli pre kraja..ionako na kraju ostaju samo pijani gosti.
Već 15 dana nije išla na posao. Uzela je bolovanje. Hobi će joj pomoći da lakše prebrodi naredna tri meseca.
Da..nastaviće da vodi dnevnik buduće mame i budućeg tate. Znala je da će to pisanje jednom pokazati sada nemirnoj devojčici....
Zima
Tuga
Suze
Nova godina
Ruska salata
The Graeat Gatsby
Veoma poznat
- Poruka
- 12.391
Zima sima e pa stajse nikoj sse nemobji koji je zdrav
Culo se sa prozorceta miajla petrovca balvana
Kako se moglo vidjeti na prozorcetu se ukazivao neposredan nirizor
Miajlo balvan zvani petrovca je pevusio jedinstvenu notu basa alt
Hahahab smeja se
Tuga mu ne bese ista od kako je ona njega nogirala svu joj tikvu nejeeebem citaoce!
Ja sam uvek bio na njegovoj stran*' i uvjek ako chemo pravo sam za nju glasa ali ovog puta ga nogarirala a zapravo se sa njim malo poigrala vrah joj svu rricu odnia.
A lia je zuse ovolke ko lubence a bila ti je i nova godina a jea je rusku salatu donesenu iz rusije
Bezdan kraj aSombora
Fijaker
Bananamen
SOMBOR
INDIJANA DZONES
SAFARI KRAJ NEKOG SELA U AFRCI
Zima je. Hladnoca mi se uvlaci u kosti. Sombor je ogrnut snjeznim pokrivacem. Zamisljam kako se pretvara u vuneni. Kako se uvlacim pod njega. Mrznem. Sat okucava ponoc. Zavlacim se dublje pod most. Mjesec je pun. Iscekujem da s neba sleti carobni fijaker. Da me odvede u safari kraj nekog sela u Africi. Negdje gdje je toplo, toplo, toplo. Da upoznam Indianu Jones i Bananamena. Pa da skupa spasavamo svijet od gladi, tuge i neimastine.
Mostovi
Spanjolski
Ponos
Krila
Zaba
Mostovi
Spanjolski
Ponos
Krila
Zaba
rolo martins
Zainteresovan član
- Poruka
- 278
Mostovi
Spanjolski
Ponos
Krila
Zaba
Dragi Pavele,
Prošli su mnogi meseci kako si otišao. Da li ćeš se oporaviti? Da li ćeš se vratiti? Teške misli me pritiskaju kao kamen na leđima. Trudimo se,ali mi sve češće izgleda da nema nade. Sad se već ni ne povlačimo,samo bežimo. Ostavljamo sela za sobom,pale drugove,srušene mostove..
Više se i ne čuje španski,uglavnom smo ostali mi sa istoka Evrope. Izgleda da su Sloveni spremniji da ginu za ideale nego Germani ili Angli.. Nema veze,život je jedan,a ponos i čast su veći od gladi i smrti. Internacionalizam će nam dati krila i inspirisati druge da se bore i kad mi padnemo. Idemo do kraja,dok ne zgazimo fašizam kao žabu na putu ili dok ne ostavimo kosti u blatu i duh da luta nad Kordobom.
Izdrži,Pavele, i pričaj o nama.
Trening
Delfi
Korisnik
Banja
Moped
Spanjolski
Ponos
Krila
Zaba
Dragi Pavele,
Prošli su mnogi meseci kako si otišao. Da li ćeš se oporaviti? Da li ćeš se vratiti? Teške misli me pritiskaju kao kamen na leđima. Trudimo se,ali mi sve češće izgleda da nema nade. Sad se već ni ne povlačimo,samo bežimo. Ostavljamo sela za sobom,pale drugove,srušene mostove..
Više se i ne čuje španski,uglavnom smo ostali mi sa istoka Evrope. Izgleda da su Sloveni spremniji da ginu za ideale nego Germani ili Angli.. Nema veze,život je jedan,a ponos i čast su veći od gladi i smrti. Internacionalizam će nam dati krila i inspirisati druge da se bore i kad mi padnemo. Idemo do kraja,dok ne zgazimo fašizam kao žabu na putu ili dok ne ostavimo kosti u blatu i duh da luta nad Kordobom.
Izdrži,Pavele, i pričaj o nama.
Trening
Delfi
Korisnik
Banja
Moped
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.097
Trening
Delfi
Korisnik
Banja
Moped
Trčim kao da imam jutarnji trening. Maše mi prolaznik sa druge strane ulice, pokazuje rukom da stanem.
Gospodine, gospodine, da li znadete gde je Delfi!? Ne, nisam odavde, odgovaram i nastavim dalje.
Vidim, ispred na nekih dvadesetak metara velikim slovima transparent Intesa banke. Pomislih to trebam.
Usporim korak da bih iz novčanika izabrao karticu da podignem pare sa automata. Izaberem Mastercard.
Par pokušaja nikako da automat primi karticu, ljutit upadam u banku. Gospodine, imam problem,
objasnim o čemu se radi, da hitno trebam dinare da sam vlasnik, korisnik i da je kartica švapska.
Uze karticu, gunđajući da je u redu da će mi isplatiti željeni keš uz napomenu da je visoka provizija.
Beš proviziju, mislim, daj pare.
Uzmem lovu, ali službenik ima ponudu, naime, prospekte za banje, Banja Koviljaća, Zlatibor itd.
Ne, hvala gospodine, žurim. Istrčim napolje preko tratoara, kad ono škripa guma,
Moped, neki klinac bez kacige dobro da se ne sudarismo. Nastavim dalje, tražeći ulicu gde sam parkirao auto…
Kišobran
Sahara
Udica
Softver
Silicon
Delfi
Korisnik
Banja
Moped
Trčim kao da imam jutarnji trening. Maše mi prolaznik sa druge strane ulice, pokazuje rukom da stanem.
Gospodine, gospodine, da li znadete gde je Delfi!? Ne, nisam odavde, odgovaram i nastavim dalje.
Vidim, ispred na nekih dvadesetak metara velikim slovima transparent Intesa banke. Pomislih to trebam.
Usporim korak da bih iz novčanika izabrao karticu da podignem pare sa automata. Izaberem Mastercard.
Par pokušaja nikako da automat primi karticu, ljutit upadam u banku. Gospodine, imam problem,
objasnim o čemu se radi, da hitno trebam dinare da sam vlasnik, korisnik i da je kartica švapska.
Uze karticu, gunđajući da je u redu da će mi isplatiti željeni keš uz napomenu da je visoka provizija.
Beš proviziju, mislim, daj pare.
Uzmem lovu, ali službenik ima ponudu, naime, prospekte za banje, Banja Koviljaća, Zlatibor itd.
Ne, hvala gospodine, žurim. Istrčim napolje preko tratoara, kad ono škripa guma,
Moped, neki klinac bez kacige dobro da se ne sudarismo. Nastavim dalje, tražeći ulicu gde sam parkirao auto…
Kišobran
Sahara
Udica
Softver
Silicon
- Poruka
- 70.538
Kišobran
Sahara
Udica
Softver
Silicon
Velika kosmička udica treperela je nad tamnom materijom kao znamenje na nebu. Proročanstvo o tome kako će tama prestati da postoji i da se doći pustinja svetlosti poput Sahare čim se bude upecala riba reči stajalo je zaleđeno u vremenu paralelno sa prostorom. Sedeo sam u u uglu svojih sazvežđa pod kišobranom tacitusa pod kojim su padale kiše mojih frekvencija. Još 27 % ostalo je da softwer iscrta silikonsko lice i konačno postanem neko drugi. Neko ko će nositi lice koje će manje biti ozbiljno, neko koje će biti manje ja.. Neko koje će biti lakomisleno.. poput deteta. Neko u čijim će se očima videti radost tužnih krajeva što idemo sve iz početka. Još samo da zagrizem udicu. Još samo da progutam mamac od sebe. Evo me dolazim.
Kolovoz
Mokra ulica
Semafor
Ona
Simfonija
Sahara
Udica
Softver
Silicon
Velika kosmička udica treperela je nad tamnom materijom kao znamenje na nebu. Proročanstvo o tome kako će tama prestati da postoji i da se doći pustinja svetlosti poput Sahare čim se bude upecala riba reči stajalo je zaleđeno u vremenu paralelno sa prostorom. Sedeo sam u u uglu svojih sazvežđa pod kišobranom tacitusa pod kojim su padale kiše mojih frekvencija. Još 27 % ostalo je da softwer iscrta silikonsko lice i konačno postanem neko drugi. Neko ko će nositi lice koje će manje biti ozbiljno, neko koje će biti manje ja.. Neko koje će biti lakomisleno.. poput deteta. Neko u čijim će se očima videti radost tužnih krajeva što idemo sve iz početka. Još samo da zagrizem udicu. Još samo da progutam mamac od sebe. Evo me dolazim.
Kolovoz
Mokra ulica
Semafor
Ona
Simfonija
Sojo
sliko-stihoklepac
- Poruka
- 2.097
Kolovoz
Mokra ulica
Semafor
Ona
Simfonija
Nakon mnogo, mnogo godina nađu se na društvenim mrežama dva prijatelja: Srbin Jovan I Hrvat Josip, Joža. Dogovore da se nađu kod Jože u jednoj kafani. Nakon par pića izlaze iz kafane, Jovan je pio sok a Joža gemišt, špricer, naravno, on je na svom terenu..
- Ćuj Jovo, ja oboźavam, hik, kad je kolovoz mokar, mislim, kad je mokra ulica, ne, i kad kiśica pada.
Hajde, hajde pruži korak daleko je parkiralište, tras, udari Joža glavom u semafor.
- Joj, kaj me nisi prihvatil, **be*, nee, ne bum ti śpotal majku, ne.
Ako si pijan gledaj kud hodaš.
- Znadeś Jovan, nisam ti rekel da sam ja joś jedan fakultet završil a ti si zbrisal u njemaćku, ne. Nego, koja je ovo velika dvorana? Da vidim jesi li, hik, pozabil?
Ha, da se ne zove po kompozitoru opere Porin?
- Da, skladatelj nije kompozitor, hik, pre par tjedana gostovala Bećka filharmonija izvedba, kaj misliś, krasna, hikk, simfonija od Betovena Oda radosti. Ono tvoj avto-đip, eh, crna stakla, gume kak na kamionu, kaj se puśeś? Ak si otiśel prek i tam delaś ne mora da se pederiśeś. Nisan ti povedal, moja supruga pjeva u operi, ona je zavrśila viśu glazbenu śkolu strukovnu akademiju, ne. Eno, tam prek sam se parkiral, skroman avto A.6. Ne brigaj ne bum ja vozil, supruga dolazi, bum ju ćekal.
Hajde, žurim, doviđenja čujemo se.
- Vaźi, ćujemo se, Bog prijatel, bok.
Tamburica
Žica
Pašteta
Epruveta
Radijator
PS: Čudno, ma istine samo su imena pod pseudonimom.
Mokra ulica
Semafor
Ona
Simfonija
Nakon mnogo, mnogo godina nađu se na društvenim mrežama dva prijatelja: Srbin Jovan I Hrvat Josip, Joža. Dogovore da se nađu kod Jože u jednoj kafani. Nakon par pića izlaze iz kafane, Jovan je pio sok a Joža gemišt, špricer, naravno, on je na svom terenu..
- Ćuj Jovo, ja oboźavam, hik, kad je kolovoz mokar, mislim, kad je mokra ulica, ne, i kad kiśica pada.
Hajde, hajde pruži korak daleko je parkiralište, tras, udari Joža glavom u semafor.
- Joj, kaj me nisi prihvatil, **be*, nee, ne bum ti śpotal majku, ne.
Ako si pijan gledaj kud hodaš.
- Znadeś Jovan, nisam ti rekel da sam ja joś jedan fakultet završil a ti si zbrisal u njemaćku, ne. Nego, koja je ovo velika dvorana? Da vidim jesi li, hik, pozabil?
Ha, da se ne zove po kompozitoru opere Porin?
- Da, skladatelj nije kompozitor, hik, pre par tjedana gostovala Bećka filharmonija izvedba, kaj misliś, krasna, hikk, simfonija od Betovena Oda radosti. Ono tvoj avto-đip, eh, crna stakla, gume kak na kamionu, kaj se puśeś? Ak si otiśel prek i tam delaś ne mora da se pederiśeś. Nisan ti povedal, moja supruga pjeva u operi, ona je zavrśila viśu glazbenu śkolu strukovnu akademiju, ne. Eno, tam prek sam se parkiral, skroman avto A.6. Ne brigaj ne bum ja vozil, supruga dolazi, bum ju ćekal.
Hajde, žurim, doviđenja čujemo se.
- Vaźi, ćujemo se, Bog prijatel, bok.
Tamburica
Žica
Pašteta
Epruveta
Radijator
PS: Čudno, ma istine samo su imena pod pseudonimom.
The_Night_Hawk
Cloud surfer
- Poruka
- 67.966
Tamburica je žićani instrument.
Tako bi rekli mnogi od nas, ako ne i većina.
Ali ne i Pero, poznati molekularno biolog zaposlen na Berkliju, u Americi.
Daleka zemlja i posao nespojiv sa muzikom njemu nisu bili prepreka...
Hobi je večini ljudi služio za opuštanje, ali njegov je bio više od toga.
Izrada tamburica, koju je naučio od dede kao dečak, oduvek ga je ispunjavala pozitivnom energijom.
I tog dana, dok je čekao da kompjuter počne analizu podataka novih uzoraka, bio je veseo.
Toliko da je deo hobija, mimo običaja, poneo na posao, i zaboravio na oprez.
Pad na tlo laboratorije nije ga zaboleo koliko nešto drugo...
Žica za novu temburicu koju je zategnuo preko ruba sobe, sakrila se u polumraku...
Morao je tako zbog fotosteljivosti materijala za ekspreiment...i platio je duplu cenu.
Oborio je sve sa dva stolica nakon što je zapeo za žicu...posle desetak sekundi haosa, shvatio je.
Pašteta koja se razmazala po farmerkama kad je seo na nju, nije bila problem...
Epruveta sa biofluorescentnim materijalom jeste...ne zbog rezervnih ozoraka, koje je imao.
Morao je da skine pantalone i brzo ih opere pod mlazom tople vode...
Radijator na struju koji je doneo da dogreva prostoriju zimi polsužiće sjajno, pomislio je.
Sedeo je na stolici, i dremuckao, čekajući da se pantalone osuše, dok je kompjuter radio svoje proračune.
A onda je začuo zvuk okretanja ključa u bravi...zaboravio je da će asistentkinja doći u večernju smenu...
The end.
Šok
Stid
Smeh
Zagrljaj
Fotografija
Tako bi rekli mnogi od nas, ako ne i većina.
Ali ne i Pero, poznati molekularno biolog zaposlen na Berkliju, u Americi.
Daleka zemlja i posao nespojiv sa muzikom njemu nisu bili prepreka...
Hobi je večini ljudi služio za opuštanje, ali njegov je bio više od toga.
Izrada tamburica, koju je naučio od dede kao dečak, oduvek ga je ispunjavala pozitivnom energijom.
I tog dana, dok je čekao da kompjuter počne analizu podataka novih uzoraka, bio je veseo.
Toliko da je deo hobija, mimo običaja, poneo na posao, i zaboravio na oprez.
Pad na tlo laboratorije nije ga zaboleo koliko nešto drugo...
Žica za novu temburicu koju je zategnuo preko ruba sobe, sakrila se u polumraku...
Morao je tako zbog fotosteljivosti materijala za ekspreiment...i platio je duplu cenu.
Oborio je sve sa dva stolica nakon što je zapeo za žicu...posle desetak sekundi haosa, shvatio je.
Pašteta koja se razmazala po farmerkama kad je seo na nju, nije bila problem...
Epruveta sa biofluorescentnim materijalom jeste...ne zbog rezervnih ozoraka, koje je imao.
Morao je da skine pantalone i brzo ih opere pod mlazom tople vode...
Radijator na struju koji je doneo da dogreva prostoriju zimi polsužiće sjajno, pomislio je.
Sedeo je na stolici, i dremuckao, čekajući da se pantalone osuše, dok je kompjuter radio svoje proračune.
A onda je začuo zvuk okretanja ključa u bravi...zaboravio je da će asistentkinja doći u večernju smenu...
The end.
Šok
Stid
Smeh
Zagrljaj
Fotografija