GUSLE
- Začetnik teme commodore
- Datum pokretanja
Zarathustra:
Gde ti vidis u ovoj komunikaciji bilo kakav poziv na nasilje!Ja samo govorim o istorijskim cinjenicama,a to sto na forumu ima i nekoga ko nije odvratni desnicar tebi ocigledno smeta!To sto je doticni izgubio u ratu to nije moj problem,jer ja rat nisam ni zapoceo ni vodio!Nije tacno da ja za pojedince ne brinem ja samo nisam individualista!Bez oslobodjenja drustva nema ni oslobodjenja pojedinaca!
AntunTun
Veoma poznat
- Poruka
- 10.793
ja sam miloshevitjev vanbrachni sin....inache po religijskom ubedjenju satanist....pijem krv i mazhem se fekalijama po licu....shirim apatiju....a ponotji provaljujem u vrtitje i mazhem dechije tanjiritje fekalijama ljudi obolelih od esherihije....po ceo dan sedim ispred televizora i gledam kako smo yebali kevu albancima....moja pisanja su traljava i prostachka ali to je u redu s obzirom da sam i ja takav....pishem poeziju koja ima greshke u gramatici fak bash sam busen...odo da potrazhim struchnu pomotj....dok ne bude prekasno
tales this old tail could tell.....
blah.....apatija all over serbia
tales this old tail could tell.....
blah.....apatija all over serbia
- Poruka
- 3.568
ti samo dalje i dalje potvrđuješ sve moje teorijeAntunTun:
bizaran si... zaista, bez ikakvog malicioznog preterivanja... i najozbiljnije ti kažem da potražiš neku stručnu pomoć
Nije izlaz u tome da ovde na forumu tražiš srodne duše, nekog ko će reflektovati deo tvog problema i pored koga se nećeš osećati kao totalni luzer
i nemoj više da patetišeš i cviliš, nego radi nešto konstruktivno...
AntunTun
Veoma poznat
- Poruka
- 10.793
znash....lako je retji radi neshto konstruktivno....trazhiti srodnu dushu na internetu....to je tako opshteprihvatjena ideja....zashto polazish od toga da ja trazhim ovde srodnu dushu?....ja sam ovde jer mi je mnogo dosadno....radim,zhivim u malom gradu....tako da kad dodjem s posla ja nem nikaq obavezu....nije da mi trebaju obaveze lepo mi je ovako...al pomalo dosadnjikavo....jedan od onih likova koji vitlaju unaokolo svojim rukama apelujutji da se probudish iz depresije i radish neshto konstruktivno....heh....faaajn....struchna pomotj je za ljude koji su bolesni....sve bi mogao retji za sebe....sem da sam bolestan....a i da nije tako....nema te priche koju tje mi neki psihofrik proturiti da bi meni bilo lepshe....meni je inache lepo....to si ti stekao pogreshan utisak chitajutji moje postove...shto opet nema veze sa mojim pljuvanjem po srbima....smorila me cela ova pricha
the end
the end
koprivcaca
Početnik
- Poruka
- 1
commodore:
ЗАПЈЕВАЋУ, A ИМАМ O KOME!
Запјеваћу, a имам o коме,
O великом витезу српскоме,
Осветнику крвавијех рана,
Од Косова до данашњих дана,
Вођи Српске Републике нове,
A Радован Караџић се зове!
Кад Србину пропаст запријети,
Турци у рат кидисали, клети,
Рад прошлости, покоља и међа,
Усташе нам удариле c леђа,
C плановима папског Ватикана,
Да постану владари Балкана.
Сину муња c небеских висина,
A мутна се заталаса Дрина,
Плану огањ, a из огња тога,
Ето вође народа српскога,
Крст му златни у десници сија,
Свак би реко — Громовник Илија,
Српски витез без страха и мане,
Алал вјера, брате, Радоване!
Пјевало се у доба Новака:
„Друмови ће пожељет' Турака",
A данас их мало ко и срета,
Радован се Романијом шета...
Романијо, горо од јунака,
Гдје си крила Старину Новака,
Данас скривај брата Радована
Од крвника и српских душмана.
Нека вуци планином се шећу,
A орлови нека пролијећу...
Страшно ли је Романијом проћи,
A камо ли Радовану доћи!
КАРАЏИЋУ, ДУРМИТОРСКИ ДИВЕ
С Дурмитора полећела вила,
На Требевић раширила крила,
Караџића зове Радована,
Јер му помођ треба ових дана.
Послушајте шта ћу сада рећи,
O неправди и српској несрећи,
Шта Србина и Српство сад чека
Од новога свјетскога поретка...
Који тако лако одобрава,
Да се споји њемачка држава,
A кад Срби иста права траже,
За њих други параграфи важе,
Понавља се усуд историје,
То Србину ништа ново није.
Историјски српски народ стари,
Сад поново мора да крвари,
A Ватикан и папа Војтила,
За Хрвате поново навија,
Па Европи ултиматум дају
Да хрватску државу признају.
Послушајте за одлуку њину,
Да од Срба направе мањину.
Крајишници, без икаквих мана,
Потомци су Јанковић Стојана,
И ускока Смиљанић Илије,
Та истина не см'је да се крије!
Па шта ће нам историја рећи,
Смијемо ли c мегдана утећи
И пустити да нам други влада
Гледајући како народ страда?
Америка и велике силе,
Њемачки су услов прихватиле,
Да Алији подршку сви дају,
Јединствену Босну да признају...
Зле судбине и часа овога,
Остали смо опет без икога,
Ој, судбино, да те Бог убије,
Ово Србин заслужио није!
Ти, соколе, иди у висине,
Лети, види шта то Срби чине,
Романију планину прелети,
Караџића витеза посјети
И братске му пренеси поруке,
Да издрже невоље и муке,
Не жалећи живот за слободу,
Јер су сада понос српском роду!...
Треба рећи, зашто да се крије:
Ви сте данас бедем од Србије,
И да мушки, у одсудне дане,
Ваше пушке српске земље бране,
Животи се дају немилице,
Да Србину заштите границе,
Које'но су у давна времена,
Поставила њихова племена.
Да л' икоме ишта данас значи,
Да ту Срби нису освајачи?
Комска вило, сестро са Љубана,
Видим да си тужна ових дана,
Због Дејтона и срамнога мира,
Та неправда до срца ме дира...
Радоване, ти соколе сиви,
Цио ти се српски народ диви,
Српске шуме и планине сиве,
Чуваће те, дурмиторски диве!
ДОБРО ДОШО БРАТЕ, РАДОВАНЕ
Од Косова до данашњих дана,
Чека Србин свога Радована,
Чека вођу сличног Карађорђу!
Бистра ока, погледа широка,
Оштра слуха, Његошева духа,
Мудра пера, часног карактера,
Сјени благе, Обилића снаге,
A владара, ко Душана цара,
Што је моћан државу да ствара!
Од покоља код Газиместана,
Србин чека свога Радована.
Позната је народна изрека:
"Ко заслужи, треба да дочека!"
Бог га посла у пресудне дане,
Добро дошо, брате, Радоване!
У твоју се заклињемо славу,
C тобом Срби створише државу,
За коју смо залагали главе,
Од косовске вечере крваве,
Од кад Милош распори Мурата,
Па до овог Отаџбинског рата.
Сад се Срби од свијета бране,
Добро дошо, брате, Радоване!
Од велике косовске голготе,
Многи Срби дали су животе,
За државу ову и оваку -
Гинули смо на сваком кораку!
A у овом двадестом стољећу
Платили смо цијену највећу:
Људских глава српског национа —
Нешто више од три милиона,
C легендарног Цера до Пештера,
Од Сјенице, до „Плаве гробнице",
Од Мојковца, до српског Сокоца,
C Колубаре, до ријеке Таре,
До Требиња и до Невесиња!
Ево вакат и вријеме дође
Да се роди нови Карађорђе,
Да Бог српске благослови ране,
Добро дошо, брате, Радоване!
Немој стати, мораш издржати,
Нек те Господ кроз побједе прати!
Сво те Српство сложно подржава
Да се српска учврсти држава.
Преко Дрине — највећи Србине,
C обје стране — брате Радоване!
ДРУГИ ДИО БОЈА КОСОВСКОГА
Kад Алија узалудно крену
Да направи Босну суверену,
Да шеријат у Босни заведе
И све Србе на ислам преведе,
Да не буде божјих литурђија,
Но да оџа c мунара завија...
Да се прича и арапски пише,
Но му Срби c пјесмом поручише:
"Ој Алија, мани се белаја,
Нит' си султан, нит' су Срби раја"
Не шће Туре поруку да схвати,
Босна плану, љуто се зарати...
Куда српска војска ногом гази,
Туд' сулуди џихад не пролази!...
A на чело јуначке нације,
Стаде витез, ко вазда раније.
Српске мајке рађају јунаке,
К'о ничије у свијету мајке,
Своју дјецу подижу и хране,
За час судњи и овакве дане,
За спас вјере и српске нације,
Никад срца мањкало нам није.
Сад нађосмо вођу и војника
У Петници, надомак Шавника...
Ту је царство орла и хајдука,
Ту је лоза Караџића Вука,
Колијевка српских великана —
Ту Јованка роди Радована!
Бољег мајка подигнула није,
Српском роду прије, нит' касније.
Да отвори цркве забрављене,
Да измири Србе завађене,
Да све Србе под заставу сврста,
За спас вјере и часнога крста...
Трпјели смо зулум од Турчина,
Шест стотина и више година.
Никад више Срби пристат неће,
Да их гуши "хрватско цвијеће"!
Зар у српско Дучића Требиње,
Смије некрст хулит' на светиње,
И да оџа са мунара вије
Ђе је рођен Свети Василије,
Ђе је Лука подизао буне
И ђе грме са гусала струне?
Зар да клону Крајишници љути,
Ил\' да пушка невесињска ћути,
Да јуначка падне Романија,
Пред најездом босанских балија,
Семберија зар да не устане,
Када пушка устаничка плане,
Херцеговци да остану кући,
Кад се ваља c усташама тући?
То су била залудна надања,
Некаквога Алије и Фрања.
Сад је ово, драга браћо моја,
Други дио Косовскога боја!
После шесто љета владавине,
Још ће једном Мурат да погине!
Ено Марка на врх Качаника,
Дави Мусу, српскога крвника!
Новак гором Романијом пјева,
Плаши Турке око Сарајева,
Мирко носи Смаил-аге главу,
Стеван чека на Чегру крваву!
Дим се диже од Крајине старе,
Мишић кличе изнад Колубаре,
Бан Страхињић са Газиместана,
Милош пара Мурата султана,
Звекћу токе Вујадина старца,
Срђа Турке преко себе баца,
Бошко барјак по Косову вије,
Бој косовски тек се сада бије,
Да Господ нас напустио није!
Све су српске васкрснуле наде,
A Караџић командант постаде,
Добро пази на свесрпску слогу,
Са њим Срби изгубит' не могу.
По свијета са нама се бије,
Да Господ нас напустио није,
Бог је један, бојимо се њега,
Ал' на овај свијет - ни од чега!
Сви ратови у овом су рату,
Брат ће Србин припомоћи брату,
Да свршимо, са помоћу Бога,
Други дио боја косовскога!
zainteresovana
Poznat
- Poruka
- 9.881
gost 13024
Domaćin
- Poruka
- 3.927
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.625
BACKPC ВИДОВДАНА
Ни Мурата, ни шатора
На Косову нема више,
Мјесто њега и Турака
Потурице преплавише...
Оно што се одродило,
Полумјесец прихватило,
Сад је на крст насрнуло
Kao брави на солило.
Млијеко их огубало
Што заједно посисасмо,
Да смо макар од два соја,
Ни по јада — ками да смо.
Није лако — свој на свога,
У зли час се потурчили,
Дједови нам бјеху браћа,
Ми — крвници и катили.
То нијесу Муслимани,
Како смо их звали прије,
Од овога новог рата,
То су Турци и балије!
Било које друго име
Том несоју не пристоји,
Гори су нам no свачему,
Но душмани било који...
Откуд дрскост невиђена —
Да сад турско царство праве,
Са Алијом фанатиком
На сред земље Светог Саве?
У већ бившој Републици,
Што је некад Босна била,
Коначно се српска свијест
Из сна мртвог пробудила.
Сјетила се свих злочина
Из два прошла свјетска рата
И крваве турске сабље
Што још виси неопрата.
Од Косова наовамо,
Још је нико прао није,
Овог пута морала је
Српска рука сломити је.
Та матична српска земља,
Извор српске историје,
Ђе је рођен и одрасто
Свети Отац Василије,
И њен народ напаћени
Све ризике прими на се,
Да се Срби заувијек
Испод турске чизме спасе.
По свијета окоми се
На јуначки народ ови,
Да се овог пута Српству
Историја не понови...
У тој чудној Херцег-Босни
и у Српској Републици,
Сви су родом били Срби,
A сад љути противници.
Нешто Стамбол, нешто Папа,
Обрлати и премами,
Дио Срба полатини,
A дио се поислами...
Удружи се некрст љути
Са злим крстом кукастијем,
Српски народ сам са собом
И Господом јединијем.
У најтежи час по Србе,
Пред почетак ратне страве,
Господ посла Караџића
Међу народ Светог Саве.
Кроз сву бурну историју
Српског рода од давнина,
Ријетко сам нашо вођу,
Ко овога српског сина!
Што пропусти Петар први
И кнез Лазар не могаше,
Овај витез надокнади,
Залијечи ране наше.
Окупи се српски народ
Око вође Караџића,
Залепрша барјак српски
Ко у руци Југовића...
Заиграше испод земље
Свете кости прађедовске,
Кад су чули за јунаштво
Прослављене српске војске.
Република српска сад је
Задужила православље,
Како никад нико није,
Од Косова, па и даље.
Кад сви други посусташе
И савише земљи главе,
Ова нова српска Спарта
Спаси земљу Светог Саве,
Те нам после шесто љета
И великих српских рана,
Са помоћу Вишњег Бога
Стиже васкрс Видовдана!
Божидар Вучуревић
Ни Мурата, ни шатора
На Косову нема више,
Мјесто њега и Турака
Потурице преплавише...
Оно што се одродило,
Полумјесец прихватило,
Сад је на крст насрнуло
Kao брави на солило.
Млијеко их огубало
Што заједно посисасмо,
Да смо макар од два соја,
Ни по јада — ками да смо.
Није лако — свој на свога,
У зли час се потурчили,
Дједови нам бјеху браћа,
Ми — крвници и катили.
То нијесу Муслимани,
Како смо их звали прије,
Од овога новог рата,
То су Турци и балије!
Било које друго име
Том несоју не пристоји,
Гори су нам no свачему,
Но душмани било који...
Откуд дрскост невиђена —
Да сад турско царство праве,
Са Алијом фанатиком
На сред земље Светог Саве?
У већ бившој Републици,
Што је некад Босна била,
Коначно се српска свијест
Из сна мртвог пробудила.
Сјетила се свих злочина
Из два прошла свјетска рата
И крваве турске сабље
Што још виси неопрата.
Од Косова наовамо,
Још је нико прао није,
Овог пута морала је
Српска рука сломити је.
Та матична српска земља,
Извор српске историје,
Ђе је рођен и одрасто
Свети Отац Василије,
И њен народ напаћени
Све ризике прими на се,
Да се Срби заувијек
Испод турске чизме спасе.
По свијета окоми се
На јуначки народ ови,
Да се овог пута Српству
Историја не понови...
У тој чудној Херцег-Босни
и у Српској Републици,
Сви су родом били Срби,
A сад љути противници.
Нешто Стамбол, нешто Папа,
Обрлати и премами,
Дио Срба полатини,
A дио се поислами...
Удружи се некрст љути
Са злим крстом кукастијем,
Српски народ сам са собом
И Господом јединијем.
У најтежи час по Србе,
Пред почетак ратне страве,
Господ посла Караџића
Међу народ Светог Саве.
Кроз сву бурну историју
Српског рода од давнина,
Ријетко сам нашо вођу,
Ко овога српског сина!
Што пропусти Петар први
И кнез Лазар не могаше,
Овај витез надокнади,
Залијечи ране наше.
Окупи се српски народ
Око вође Караџића,
Залепрша барјак српски
Ко у руци Југовића...
Заиграше испод земље
Свете кости прађедовске,
Кад су чули за јунаштво
Прослављене српске војске.
Република српска сад је
Задужила православље,
Како никад нико није,
Од Косова, па и даље.
Кад сви други посусташе
И савише земљи главе,
Ова нова српска Спарта
Спаси земљу Светог Саве,
Те нам после шесто љета
И великих српских рана,
Са помоћу Вишњег Бога
Стиже васкрс Видовдана!
Божидар Вучуревић
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.625
Песма Србима
Куд гођ Срби ходили
Па се Богу молили
Свуд су добро стизали
И с песмом се враћали.
Кад се нису молили
Са пута су сходили
И дуго су лутали
И с плачем се враћали.
Што гођ Срби творили
Па се Богу милили
Свуд су срећни бивали
И сложно су певали.
Кад се нису молили
Вратове су ломили
Па су горко плакали
Душмани се смејали.
Кад су Срби зборили
Па се Богу молили
Братски су се сложили
Браћом су се словили.
Кад се нису молили
Зле су речи зборили
Зборисали с лупњавом
Враћали се с кукњавом.
Помолимо се браћо и ми
Да се Срби сложе сви
Куд ходили ходили
Што творили творили
Што зборили зборили
Да би Бога молили
Да их Бог благослови
Својом децом ослови.
Куд гођ Срби ходили
Па се Богу молили
Свуд су добро стизали
И с песмом се враћали.
Кад се нису молили
Са пута су сходили
И дуго су лутали
И с плачем се враћали.
Што гођ Срби творили
Па се Богу милили
Свуд су срећни бивали
И сложно су певали.
Кад се нису молили
Вратове су ломили
Па су горко плакали
Душмани се смејали.
Кад су Срби зборили
Па се Богу молили
Братски су се сложили
Браћом су се словили.
Кад се нису молили
Зле су речи зборили
Зборисали с лупњавом
Враћали се с кукњавом.
Помолимо се браћо и ми
Да се Срби сложе сви
Куд ходили ходили
Што творили творили
Што зборили зборили
Да би Бога молили
Да их Бог благослови
Својом децом ослови.
Zarathustra
Poznat
- Poruka
- 7.625
Gusle is an very old instrument played all over the Serb lands. Its songs were basic and often the only way to hand down traditions and memory of Serb people during the rule of foreigners. People gathered around gusle players and listened epic songs about Serb heroes and suffering of Serb nation. Very often, large crowd and players began to cry touched by very emotional contents. It is said that in the year of 1189 grand Serb chieftain Stefan Nemanja saw German Emperor Frederick Barbarossa off from the city of Nis to Third Crusade with the sounds of gusle songs. Montenegrin prince-bishop, greatest Serb poet and father of modern Serb national identity Petar II Petrovic Njegos, in his poem "The Mountain Wreath" through words of his literature hero Vuk Micunovic said: "In a house where the gusle is not heard, both the house and the people there are dead".
"World class, but ours !" - a new remarkable Serbian brand is right on the way to come UP ! :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink:
P. S. Za one poput igracine
link: http://www.njegos.org/index.htmgost 304860
Buduća legenda
- Poruka
- 44.404
Zarathustra:
Gusle is an very old instrument played all over the Serb lands. Its songs were basic and often the only way to hand down traditions and memory of Serb people during the rule of foreigners. People gathered around gusle players and listened epic songs about Serb heroes and suffering of Serb nation. Very often, large crowd and players began to cry touched by very emotional contents. It is said that in the year of 1189 grand Serb chieftain Stefan Nemanja saw German Emperor Frederick Barbarossa off from the city of Nis to Third Crusade with the sounds of gusle songs. Montenegrin prince-bishop, greatest Serb poet and father of modern Serb national identity Petar II Petrovic Njegos, in his poem "The Mountain Wreath" through words of his literature hero Vuk Micunovic said: "In a house where the gusle is not heard, both the house and the people there are dead".
"World class, but ours !" - a new remarkable Serbian brand is right on the way to come UP ! :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink: :wink:
P. S. Za one poput igracine
E osvezio si mi noc sa ovim brate Zarathustra.