Luca Torreli:
Nije nego. Reakcije na moje pisamce su Vam više nego burne, te bih rado upitao zašto? Ovde Vam je tržište za lekove malo, a ako oćete da nafatate kojeg pacijenta ne marim.
Anksiozna depresija i poremećaji koji spadaju u tu grupu nisu definisani kao bolest, mada su na najboljem putu da to postanu. U osnovi svega je trauma koja ima svoje projekcije u tim poremećajima. E sad, što je trauma dublja to ublažavanje simptoma ide teže.
Uglavnom, ovde vredi medicinski paradoks:što je pacijent svesniji svog stanja to se smatra lakšim slučajem.
I još nešto: bez obzira na materijalno i drugo stanje nisu svi ljudi pogodni za terapije, zatim terapeut može nekom da u potpunosti odgovara, nekom drugom pak u potpunosti ne.
Nigde nisam spomenuo da su doktori u državnim institucijama loši. Naprotiv, ali nemaju uslove da se bave terapeutskim radom. Počev od broja pacijenata do neprimerenog radnog vremena.
Reakcija na Vase pisamce je burna zato sto ste napisali svakojake netacnosti, proizvoljne licne projekcije, i nenaucne i u praksi nedokazive tvrdnje koje se nazivaju jos i licni stav, sto je u redu dok se taj stav ne natura drugim ljudima kao pravilo, zakonitiost, ili istina.
Anksiozna depresija ne postoji, a sta podrazumevate pod 'poremecajima iz te grupe' rado bih saznala od Vas. U preko 80% slucajeva depresija je pracena simptomom anksioznosti, nekad cak toliko dominantnim da se depresija ne prepozna, pa se pacijenti na pocetku lece anksioliticima umesto antidepresivima - naravno, ova terapija je potpuno beskorisna.
Sve to nije uopste bitno, jer se tema zove FOBIJA JE IZLECIVA ako niste zapazili, pa stoga ne pricamo o depresiji, anksioznoj ili nekoj drugoj, niti o 'poremecajima iz te grupe' (koji li su - to verovatno samo Vi znate).
U osnovi fobija i panicnih poremecaja uopste NE MORA biti nikakva trauma, i bilo bi lepo da ne baratate polusaznanjima koje imate kao da ste profesionalno lice, jer tako dezavuisete ljude bespotrebno. To sto citate naucnopopularnu literaturu ili ste bili na terapiji pa ste 'pohvatali' par strucnih termina ne znaci da treba da glumite poznavanje materije o kojij vrlo ocigledno ne znate mnogo, da ne kazem nista.
A sto se lekova tice, kao sto Vam je farmaceut gore napisao, lekovi koje pominjete su davna proslost, to sto se kod nas jos povremeno i mozda ne ni tako retko koriste za lecenje DEPRESIJE ima veze jedino sa visokom cenom lekova novije generacije. Jedino se ne bih slozila da su SSRIzeri manje delotvorni; oni su jedino nesto sporije delujuci (dakle pocetni efekat ostvaruju za 7 do 15 dana, pun efekat za mesec dana)ali nikako se ne bih slozila da su manje delotvorni, sta vise, ako govorimo o fobijama i panicnom poremecaju ispostavilo se u praksi da su jedino ovi antidepresivi delotvorni.
Sto se same fobije i panicnog poremecaja tice, psihoterapija uopste nije primarno orudje u razresavanju ovih poremecaja - naprotiv, to je pomocna metoda a najdelotvornije se pokazalo koriscenje 'antipanicnih' lekova i kognitivno-bihevioralna terapija. Integrativni nacin lecenja koji ukljucuje sva tri oblika pomoci najuspesniji je, i trebalo bi da ga sprovode svi psihijatri koji su se dovoljno edukovali i koji prate trendove u psihijatriji i rade odgovorno svoj posao. Ako neki to ne rade, zao mi je, svuda ima nazalost izuzetaka. A prirodno je da svakom pacijentu ne odgovara svaki terapeut, ali to je stvar izbora - svako ima pravo da bira, i drzavnog lekara a pogotovu privatnog.
I najzad, svi su ljudi pogodni za terapiju, samo je pitanje vrste terapije.
