Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!

[Zvonimir Božić]

Sjetimo se jednog starijeg posta sa ovog foruma:

Po zapadnoj Hercegovini i mom dubrovačkom kraju (osobito u Konavlima) ima Hrvata s prezimenima za koja bi većina rekla da su srpska. Miljanić, Miljanović, Miletić, Jokić, Joković, Rajković, Milutinović, Mitrović, Milošević, Obradović, Bošković, Jović, Lazarević, Marković, Kraljević, Vuković, Marović, Pavličević, Milić itd. Kraj makete jednog broda u dubrovačkom Pomorskom muzeju stoji natpis "darovao Slobodan Milošević iz Zatona 1989." Moja profesorica iz hrvatskog prezivala se Milošević. Jednog sam Milutinovića kad sam bio mali zafrkavao da je srpskog podrijetla, a on me opalio šakom u glavu. Sasvim je uvjeren da je Hrvat, a preziva se Milutinović. Dobro da nema Hrvata Nemanjića. U Konavlima Miljanići, srpski guslar Milomir Miljanić iz Nikšića. U Konavlima Miletići, vrgorački junak Rade Miletić kao mali doselio iz Crne Gore i pokatoličio se. U nas Jokići, crnogorski vaterpolski reprezentativac Predrag Jokić. U nas Kneževići, srpski guslar iz Crne Gore Ivan Knežević. Načelnik općine Konavle Luka Korda, četnički zapovjednik iz Drugog svjetskog rata Korda (tri hiljade crne brade, a pred njima Korda Rade). U nas Marići, srbijanski voditelj Milomir Marić. U nas Đurići, po Bosni Srbi Đurići. U nas Pavlovići, po Srbiji i Crnoj Gori mnoštvo Pavlovića. U istočnoj Hercegovini Srbi Mikulići, u Širokom Brijegu Hrvati Mikulići (ustaški aktivist Stipe Mikulić, hrvatski guslar Vlado Mikulić, pjevač Ivan Mikulić). U nas Lakići, po Crnoj Gori i istočnoj Hercegovini Srbi Lakići. U nas Stanišići, jedan od najpoznatijih crnogorskih četnika iz Drugog svjetskog rata Bajo Stanišić. Mojim roditeljima dobri prijatelji Rajkovići iz Dubrovačkog primorja, u Crnoj Gori pjevač Dule Rajković. Jedan se Hrvat iz sela moje majke u Dubrovačkom primorju zvao Marko Kraljević. Kad su ga četnici 1991. zarobili i kad im je rekao ime, mislili su da ih zafrkava pa ih je tek uvjerio predočenjem osobne iskaznice. Moglo bi se nabrajati do sutra.

Ili su ovi naši iz zapadne Hercegovine i dubrovačkog kraja potomci pokatoličenih i pohrvaćenih Srba, ili su njihovi iz istočne Hercegovine i Crne Gore potomci popravoslavjenih i posrbljenih Hrvata. Treće nema, nemoguće je da toliko istih prezimena slučajno nevezano postoji u dva različita naroda. Ili su naši pohrvaćeni, ili su njihovi posrbljeni.

Da sumiramo, u dubrovačkom kraju dominiraju prezimena: Milanović, Miljanić, Miljanović, Miletić, Jokić, Joković, Rajković, Milutinović, Mitrović, Milošević, Obradović, Petrović, Bošković, Jović, Jovanović, Lazarević, Marković, Kraljević, Vuković, Marović, Pavličević, Milić...

Ta prezimena ili ne postoje u Istri i Hrvatskom Primorju ili su ekstremno rijetka. S tim da je Istra u 17. stoljeću opustjela radi kuge, i naseljena je stanovništvom iz zaleđa Dalmacije, iz Hercegovine i Crne Gore. Bez tih doseljenika ne bi bilo gotovo ni jedno od ovih prezimena, možda samo Milić (koje je neovisno nastalo i među Srbima i među čakavcima jer oni malom dijetu kažu "miliću").

Čakavci imaju prezimena: Bruketa, Benčić, Čargonja, Fućak, Frlan, Hlača, Kučić, Linić, Livelić, Mohorić, Mičetić, Manjgotić, Negovetić, Peruško, Polić, Šupak, Škerl, Srdoč, Velnić, Veličić, Zorzić...

Posebno je čakavsko prezime Pešćićić neizgovorljivo za govornike dubrovačkog, bosanskog, srpskog....

Jasno je da su čakavska i dubrovačka prezimena potpuno različita. Jasno je da su srpska/crnogorska i dubrovačka prezimena ista.

Ako su Dubrovčani Hrvati, onda čakavci nisu. Ako su Dubrovčani i čakavci isti narod, onda su i Srbi taj narod.

Nije moguće da Nikola Bošković (katolik iz Dubrovnika) i Nikola Bošković (pravoslavac iz Trebinja) budu različit narod, a Nikola Bošković i Mikula Pešćićić isti.

 

[ИгарЈ]

Potražio sam i ono o Hilandaru,prijevod prijevoda iz početka 19.st.

Лоше си потражио, и показао да најмањег појма немаш о језику..

Isti kao i drugdje u Europi do standardizacije državnih jezika. Ekvivalent srpskom bi bilo da su Hrvati pisali samo latinskim do 1867.

Не знаш ни аналогију направити, нити познајеш историју језика.
Грешиш ако мислиш да је савремени хрватски стандард непосредно произашао из ранијих писанија на левим штокавским, чакавским и кајкавским говорима.

 

[Urvan Hroboatos]

Нетачно, што би видео да си почео читати, што значи да свесно бираш остати у заблуди. На такве, да се не изражавам, не треба трошити речи и време.

Као и хрватски књижевни језици (множина).

Ne možeš oćekivati da itko tvoje teze prihvati, kad se argumenti Hrvata, kad su podkrijepljeni, automatski brišu jer su nezgodni za srpske uši. Ovo i nije diskusija nego nesuvislo nadgornjavanje.

 

[psmaniac]

Tvoji i moji preci pri dolasku na Balkan sigurno nisu bili štokavci a sa Slovencima smo dijelili međusobno razumljiv jezik pa se nadam da nećeš zaključiti kako i Slovenci imaju nekakve veze sa Srbima.

Теби кад човек постави доказе да штокавски постоји и мимо Балкана, код лужичких Срба, ти само мудро ћутиш.

Зашто страних? Мислиш да боље познају славистику од наших?
Немам појма када настаје а пре тога такође говоре српским језиком, такође
штокавског наречја.

Holečo sedźo při moŕju
Tak sebi samo praješe:
"Ach, luby božko w njebjesach
Što derje, hač morjo, šěrše je? ..."

 

[ИгарЈ]

Теби кад човек постави доказе да штокавски постоји и мимо Балкана, код лужичких Срба, ти само мудро ћутиш.

Не постоји. Осим ако не мислиш на дијаспору.

 

[psmaniac]

Не постоји. Осим ако не мислиш на дијаспору.

Što derje, hač morjo, šěrše je? ..."

 

[ИгарЈ]

Ne možeš oćekivati da itko tvoje teze prihvati, kad se argumenti Hrvata, kad su podkrijepljeni, automatski brišu jer su nezgodni za srpske uši. Ovo i nije diskusija nego nesuvislo nadgornjavanje.

Нисам износио никакве тезе, да јесам напали бе ме и једни и други. Само упутих онога невежу на средњовековне записе на народном језику.
И ти би му могао помоћи, да се не срамоти онако.
А за сропскохрватски дулазиам не марим одавно.

 

[ИгарЈ]

Što derje, hač morjo, šěrše je? ..."

Штокавица не подразумева (само) заменицу што, већ је назив за говоре које деле одређени низ и других одлика.

 

[Urvan Hroboatos]

Нисам износио никакве тезе, да јесам напали бе ме и једни и други. Само упутих онога невежу на средњовековне записе на народном језику.
И ти би му могао помоћи, да се не срамоти онако.
А за сропскохрватски дулазиам не марим одавно.

Pa onda da kažemo tričarije:

* postoje srpski i hrvatski tekstovi na uglavnom vernakularu od negdje 12. st. i dalje.
Većina je jasno nacionalno (glede nacionalnih filologija) atribuirana, a mali dio je, napose dobar dio onih dubrovačke slavenske kancelarije, ali i dio tekstova koji spadaju u epigrafiku, pravne ugovore i sl. tretiran ilo i kao zajednički, ili ga više strana modernih nacija smatra isključivo svojim

* ti su tekstovi od možda 11/12. st. do 14. ili na ranim inačicama štokavskih i čakavskih vernakulara, ili još češće, ako se radilo o ambicioznijim djelima, miješanom cksl- vernakularnom orječju.

* ono u čem je problem što dobar dio srpske filolologije drži da je dio hrvatskih (i tako u svjetskim filologijama prihvaćenih tekstova) od, okvirno, 14. do 19. stoljeća ili isključivo srpski, ili i srpski- s čim se nitko normalan u hrvatskoj flologiji ne slaže, pa ni u svijetu. To je, nazovimo ju tako, štokavska mitologija.

 

[Mej bregami]

Sjetimo se jednog starijeg posta sa ovog foruma:



Da sumiramo, u dubrovačkom kraju dominiraju prezimena: Milanović, Miljanić, Miljanović, Miletić, Jokić, Joković, Rajković, Milutinović, Mitrović, Milošević, Obradović, Petrović, Bošković, Jović, Jovanović, Lazarević, Marković, Kraljević, Vuković, Marović, Pavličević, Milić...

Ta prezimena ili ne postoje u Istri i Hrvatskom Primorju ili su ekstremno rijetka. S tim da je Istra u 17. stoljeću opustjela radi kuge, i naseljena je stanovništvom iz zaleđa Dalmacije, iz Hercegovine i Crne Gore. Bez tih doseljenika ne bi bilo gotovo ni jedno od ovih prezimena, možda samo Milić (koje je neovisno nastalo i među Srbima i među čakavcima jer oni malom dijetu kažu "miliću").

Čakavci imaju prezimena: Bruketa, Benčić, Čargonja, Fućak, Frlan, Hlača, Kučić, Linić, Livelić, Mohorić, Mičetić, Manjgotić, Negovetić, Peruško, Polić, Šupak, Škerl, Srdoč, Velnić, Veličić, Zorzić...

Posebno je čakavsko prezime Pešćićić neizgovorljivo za govornike dubrovačkog, bosanskog, srpskog....

Jasno je da su čakavska i dubrovačka prezimena potpuno različita. Jasno je da su srpska/crnogorska i dubrovačka prezimena ista.

Ako su Dubrovčani Hrvati, onda čakavci nisu. Ako su Dubrovčani i čakavci isti narod, onda su i Srbi taj narod.

Nije moguće da Nikola Bošković (katolik iz Dubrovnika) i Nikola Bošković (pravoslavac iz Trebinja) budu različit narod, a Nikola Bošković i Mikula Pešćićić isti.

Uzimaš primjere da guraš svoju agendu.
Ne možeš uspoređivati prezimena stara do 800 godina kod Hrvata i srpska usvojena prije 100-150 godina.
Uostalom postoji i prezime Nemanjić kod Hrvata, mislim iz Zagorja, ono što iskrivljeno nazivate pravom Hrvatskom.

Uzmi recimo Vinodolski zakonik iz 1288. i imaš prezimena poput Vučić, imena Dragoljub itd.
Miloš je ime rašireno od Jadrana do Baltika i čuditi se prezimenu iz tog imena kod drugih osim Srba pokazuje na informiranost.
Srbin iz Trebinja je Srbin od 1818. kad dolaze iz Srbije ljudi i daju mu novčić da rekne da je Srbin itd.

 

[psmaniac]

Штокавица не подразумева (само) заменицу што, већ је назив за говоре које деле одређени низ одлика.

Стипу филозофију.
Даринко је тврдио да чакавски, кајкавски и штокавски не постоје пре доласка на Балкан.
То што је тај дијалект говором промењен код Лужичана германским утицајем а на Балкану римским,
грчким, турским, персијским не поништава постојање основне матрице по којој се подела врши.
Ако зађемо у семантику и реченичне облике лужичког и кајкавског рекли би да је ближи њему већ
штокавском чију главну карактеристику носи.
То је већ штокавски кајкавског облика јер је дуже под немачким утицајем.
Словенци су очигледни потомци истих Венда само бауљјући кроз немачки, рубни романском говорни простор, језик им
се разликује и од извора(Лужица) и од ушћа(Срби)

 

[ИгарЈ]

Стипу филозофију.
Даринко је тврдио да чакавски, кајкавски и штокавски не постоје пре доласка на Балкан.

Постојале су неке претече тих говора, али не можеш их назвати њима, то су били говори општесловенскога језика.

То што је тај дијалект говором промењен код Лужичана германским утицајем а на Балкану римским,
грчким, турским, персијским не поништава постојање основне матрице по којој се подела врши.
Ако зађемо у семантику и реченичне облике лужичког и кајкавског рекли би да је ближи њему већ
штокавском чију главну карактеристику носи.
То је већ штокавски кајкавског облика јер је дуже под немачким утицајем.
Словенци су очигледни потомци истих Венда само бауљјући кроз немачки, рубни романском говорни простор, језик им
се разликује и од извора(Лужица) и од ушћа(Срби)

Питање је знаш ли сам шта си хтео рећи.
Шта год то било, нема основа за повезивање двају лужичких језика и штокавштине осим на прасловенској равни.

 

[Zvonimir Božić]

Uzimaš primjere da guraš svoju agendu.
Ne možeš uspoređivati prezimena stara do 800 godina kod Hrvata i srpska usvojena prije 100-150 godina.

Uzeo sam najčešća prezimena. Srbi su imali prezimena i prije 800 godina i prije 100-150, ali do prije 150 godina nisu bila stalna.

Uostalom postoji i prezime Nemanjić kod Hrvata, mislim iz Zagorja, ono što iskrivljeno nazivate pravom Hrvatskom.

Ništa čudno, kad znamo koliko se Srba naseljavalo u te krajeve u vrijeme Varaždinskog generalata. Hrvatsko Zagorje nije prava Hrvatska, nego prava Slavonija.

Uzmi recimo Vinodolski zakonik iz 1288. i imaš prezimena poput Vučić, imena Dragoljub itd.
Miloš je ime rašireno od Jadrana do Baltika i čuditi se prezimenu iz tog imena kod drugih osim Srba pokazuje na informiranost.

Prezime Vučić je moglo neovisno nastati i kod čakavaca i kod Srba jer čakavci na taj način stvaraju prezimena, ako je netko Vuk, on za čakavce ne bi bio Vuković ni Vučinić, nego Vučić, a taj Vučić je mogao biti i Srbin koji je služio hrvatskom plemstvu.

Miloš je zaista često ime, ali kod čakavaca je ono dalo prezime Miloš, npr. Anton Miloš.

Srbin iz Trebinja je Srbin od 1818. kad dolaze iz Srbije ljudi i daju mu novčić da rekne da je Srbin itd.

Kažeš da si iz Zagorja? Ni jedan Zagorec ni Purger ne kažu "rekne". "Rekne" kažu pokatoličeni Srbi, što bi objasnilo tvoju opsjednutost Srbima.

Ideja da bi netko plaćao seljake iz Bosne, Hercegovine ili Dalmacije da se bilo kako izjašnjavaju je kretenizam. Mi zaista znamo da je Srbija plaćala dva čovjeka iz Bosne, Ivana Franu Jukića i Stjepana Verkovića, ali jedan je širio bošnjačko ime, a drugi bugarsko.

 

[psmaniac]

Постојале су неке претече тих говора, али не можеш их назвати њима, то су били говори општесловенскога језика.

Питање је знаш ли сам шта си хтео рећи.
Шта год то било, нема основа за повезивање двају лужичких језика и штокавштине осим на прасловенској равни.

Шта је прасловенска раван?
Период језика без страних утицаја?
Како ми можемо знати како је тај језик изгледао ако немамо запис?
Немамо ни један еп из тог периода, који би певали макар и не разумевали,
да би могли макар и предпоставити.

 

[ИгарЈ]

Pa onda da kažemo tričarije:

* postoje srpski i hrvatski tekstovi na uglavnom vernakularu od negdje 12. st. i dalje.
Većina je jasno nacionalno (glede nacionalnih filologija) atribuirana, a mali dio je, napose dobar dio onih dubrovačke slavenske kancelarije, ali i dio tekstova koji spadaju u epigrafiku, pravne ugovore i sl. tretiran ilo i kao zajednički, ili ga više strana modernih nacija smatra isključivo svojim

* ti su tekstovi od možda 11/12. st. do 14. ili na ranim inačicama štokavskih i čakavskih vernakulara, ili još češće, ako se radilo o ambicioznijim djelima, miješanom cksl- vernakularnom orječju.

* ono u čem je problem što dobar dio srpske filolologije drži da je dio hrvatskih (i tako u svjetskim filologijama prihvaćenih tekstova) od, okvirno, 14. do 19. stoljeća ili isključivo srpski, ili i srpski- s čim se nitko normalan u hrvatskoj flologiji ne slaže, pa ni u svijetu. To je, nazovimo ju tako, štokavska mitologija.

Не марим за националне атрибуције писаних споменика.

 

[Mej bregami]

Лоше си потражио, и показао да најмањег појма немаш о језику..

Не знаш ни аналогију направити, нити познајеш историју језика.
Грешиш ако мислиш да је савремени хрватски стандард непосредно произашао из ранијих писанија на левим штокавским, чакавским и кајкавским говорима.

Meni su ovdje prije par godina navodili natpis na steli na Kosovu polju kao narodni srpski, ispostavilo se da nije.
Davan mi je tekst pjesme Slovo ljubve od Stefana Lazarevića kao primjer srpskog pa se ispostavilo da je original na crkvenoslavenskom itd.

Naravno da hrvatski književni standard proizlazi iz stare hrvatske književnosti i sadrži riječi iz svih dijalekata.
Pored ostalih hrvatskih dijalekata, ijekavski izabran je zbog bliskosti sa govorima drugih južnih Slavena uslijed jugoslavenskih ideja u Hrvatskoj i razvijene književnosti na njemu kod Hrvata..
Nitko u Hrvatskoj ne kaže da je osnova hrvatskoga standarda istočnohercegovački dijalekt jer je to smiješno. Prva knjiga u Istočnoj Hercegovini je na tom dijalektu napisana tek 1911.
Ispadalo bi da je taj pusti nepismeni kraj obrazovao 2-3x više stanovnika učenog Dubrovnika u koji nisu smjeli dolaziti, osim strogo kontrolirano kao nadničari.

 

[ИгарЈ]

Шта је прасловенска раван?

Период дијалекатски недиференцираног прасловенког језика.

Период језика без страних утицаја?

Не.

Како ми можемо знати како је тај језик изгледао ако немамо запис?

Уз помоћ историјскопоредбенога језикословља.

Немамо ни један еп из тог периода, који би певали макар и не разумевали,
да би могли макар и предпоставити.

Имамо шта имамо, нешто словенских речи у инојезичним записима, ране славизме у другим језицима, посведочене словенске језике од старословенскога.

 

[Лекизан]

Čitao sam i povjesničari koje ja navodim nigdje ne pišu da bi DAI dokazivao etnicitet nekoga 7-9. st. Niti to govore za 10. st. A Hrvoje Gračanin i Tibor Živković u radovima koje navodiš to nigdje ne zaključuju niti takav zaključak kod njih postoji. Zato te tražim da navedeš citate gdje to oni tvrde. Što se tiče Komatine na to sam odgovorio.

Показао сам ти да пишу и наводио и њихове радове само треба да прочиташ.Хрвоје Грачанин је то лепо и формулисао.

https://hrcak.srce.hr/36767

"Brijenije, naime saopštava: I „Hrvati i Dukljani, opet odmetnuvši se (1073. god.), pustošahu čitav Ilirik“ (Drački temat, po Šišiću). II „Kad Hrvati i Dukljani pustošahu Ilirik“, Brijenijev otac skupi vojsku po naređenju cara Mihajla VII, te je povede „na Dukljane i Hrvate“."
Ti ne čitaš izvor Špire Kulišića. Ako se uz Dukljane spominju Hrvati tj. Srbi onda Dukljani ne mogu biti Srbi ili Hrvati. U svakom slučaju se u tom području spominju i Hrvati uz Dukljane a brkanje istih sa Srbima ukazuje da se tu vjerojatno i radi o Hrvatima jer bizantska strana vrlo dobro zna tko su Srbi ili bi trebali puno bolje znati tko su im prvi susjedi.
Možda i Brijenije spominje Srbe-Hrvate ali koliko ja znam to nije slučaj u ovom kontekstu.
Prema tome to je odgovor i za Komatinu i njegove Dukljane-Srbe jer bi koristeći ove izvore imali Hrvate, Dukljane i Srbe koji ustvari označavaju jedne, Srbe.

Па то ти и кажем, на Вријенија и Скилициног настављача се Хауптман позива када износи ту своју претпоставку а не тврдњу, а сви ти византијски аутори мешају Србе и Хрвате, и Скилицин настављач, и Јован Зонара и Михаило Деволски, чак сви преписују један од другог, док Скилица помиње само Србе.Извор Шпире Кулишића је исто ово, ништа друго он није додао, позива се на ове исте византијске писце.Овде су по Вријенију Дукљани Словени у Дукљи, а Хрвати Словени у Рашкој, дакле Срби.Нема Хрвата у Дукљи и тако далеко од Хрватске.

Jezik određuje narod ali Srbi ne govore nekim specifičnim jezikom da bi se razlikovali od nekoga. Prema tome ne postoje lingvisti ili tvrdnje da bi Srbi dolaskom na Balkan 6,7,8,9.st. donijeli neki specifični jezik koji bi ih narodnosno obilježavao, ja ne znam ni da li postoje podaci za 9,10,11,12 st. Prema tome prvo moraš takve teorije dokazati a ti nemaš niti jedan jaki moderni lingvistički izvor koji bi to dokazao. Tako da je bolje da o tome ne diskutiramo jer su tvoje tvrdnje nedokazive.

Шта бре!?Срби говоре српски колико је тешко то схватити, језик који је словенског порекла и који је еволуирао из прасловенског, из кога су настали и други словенски језици конкретно хрватски.Аутори у 10. веку разликују Србе и Хрвате, Србе помињу и век раније, што значи да су у то време они формирани народи са својим језицима, обичајима и културом, на простору хрватске државе настаје хрватски а на простору српске, а ту спадају и ове кнежевине, српски језик, и ту спада и Дубровник који је насељен из српског залеђа и отуда српски језик штокавица тамо а не чакавица која се говори у Хрватској, све је то доказано тако да нема места мистификацији.

Ne znam na što misli Mehmed Paša, ako imaš znanstveni rad u kojem je njegova tvrdnja historiografski obrađena slobodno ga priloži. Ja samo znam za taj izvor koji spominje Hrvate do Dubrovnika.

Као што рекох мисли на хрватски санџак, нађи негде тај ферман па га прочитај.Знаш само за ту једну реченицу која је извађена из тог извора и из контекста и која се због тога врти по интернету.Помиње он ту чини ми се и Будим и Темишвар.

Noviji zaključci povjesničara govore da je Čelebija vrlo pouzdan izvor a da je do grešaka dolazilo pri prepisivanju njegovih zapisa. U svakom slučaju Hrvati oko Nikšića, u Boki i Podrinju se spominju i do danas ničim nisu dovedeni u pitanje.
Inače i popis bosanske vojske iz 1526. god spominje naziv Hrvat u Nikšiću, Podrinju ali i po Sandžaku. Srbi se kao oznaka u tom izvoru ne spominju.

Којих то повјесничара?Јел поуздан када наводи и џамије по Загребу!Да се не доводе у питање било би их тамо и пре и после Челебије али их нема као ни Црвене Хрватске.

Mile Bogović (Spisi Tajnog Vatikanskog arhiva XVI-XVIII veka, SANU, Zbornik za istoriju, jezik i književnost srpskog naroda, Beograd 1983,):
"U svojim natuknicama ispred teksta dokumenta često upotrebljava riječ Srbin, srpski, dok se u samom dokumentu niti jedno od toga ne spominje. Lako se može uočiti da je pridjev "srpski" stavljan na mjesto gdje je pisalo: Vlah, Morlak, šizmatik, Grk, pravoslavac, ili je jednostavno dodan, umetnut. Tu praksu Jačov ne stvara, nego je samo nastavlja. Tako su već pisali Aleksa Ivić, Nikodim Milaš, Jovan Radonić"

Дакле Миле Боговић је тај ауторитет по питању језика у Дубровнику који је надвисио и Ивића и Решетара, релевантан и неспоран јел тако!

Kako se pravim lud kada ti kažem da nigdje to nisam pročitao. Navedi 3-4 moderna povjesničara i njihove citate jer ja ne znam o čemu ti pričaš. Znam da je lingua serviana označavala kancelarijski jezik ili pismo koje su Dubrovčani koristili u komunikaciji prema srpskom području a možda i šire. I znam podatak da se taj jezik prevodio na dubrovački ilirski. Ako nešto ne znam onda je na tebi da navedeš moderne povjesničare koji govore da lingua serviana označava jezik Dubrovčana.

Па лепо правиш се луд и понављаш већ написане глупости.Постављао сам ти већ дубровачки католички молитвеник писам српским језиком, lingua serviana, и то није за комуникацију са локалним Србима, и још примера истог назива за језик који употребљавају сами Дубровчани које помињу и Ивић и Решетар, чак и Меда Пуцића који је приредио српске записе из Дубровника.Још ми ниси поставио те преводе са српског на илирски јер тако нешто не постоји.Написано је хиљаде текстова о дубровачкој књижевности али најлакше је окренути главу када ти се нешто не свиђа.

Ti mi jednim dokumentom bez ikakvog konteksta, tumačenja nekog povjesničara koji nešto temelji tim dokumentom dokazuješ da je to jezik Dubrovčana? Ako je to sve jasno navedi povjesničare koji nešto zaključuju temeljem tog dokumenta. Ima tisuće izvora, pisama, isprava itd u Dubrovniku a ti nešto tvrdiš jednom od njih. U Hrvatskoj se ne piše o Vlasima zato što to netko namjerno želi već iz razloga što postoji stotine primarnih izvora koji spominju Vlahe i u tom smislu postoje povjesničari koji nešto temeljem tih izvora zaključuju. Kod tebe nema ništa osim dokumenta gdje se nešto spominje a zaključak je kolosalan.

Поставио сам ти дубровачки документ где се као грађани Дубровника спомињу Латини и Срби, шта ти треба још.И то није једини документ, поставио сам ти доста тога већ.

https://www.academia.edu/35248469/Dubrovcani_i_nasjenci

Државни архив у Дубровнику 87, књ. 1., фол. 29, од 1. новембра 1638:
De mandato degli signori officiali sopra 1a prammatica si grida et proclama infrascritto tenore in lingua Serviana per maggior intelligenza di ogni uno alla logia del Commune…
(„По наређењу господе чиновника праматике извикује се и проглашава доленаписани садржај на српском језику да би га свак боље разумео са општинске луже (лође)…“), па се потом даје објава на дубровачком ијекавском српском.
https://www.in4s.net/kojim-se-jezikom-govorilo-u-dubrovniku-1890-prije/
има сасвим довољно за оног ко хоће да разуме.

 

[ИгарЈ]

Meni su ovdje prije par godina navodili natpis na steli na Kosovu polju kao narodni srpski, ispostavilo se da nije.

Није. Али ваљда сада са мном разговараш.

Davan mi je tekst pjesme Slovo ljubve od Stefana Lazarevića kao primjer srpskog pa se ispostavilo da je original na crkvenoslavenskom itd.

Види одговор горе.

Naravno da hrvatski književni standard proizlazi iz stare hrvatske književnosti i sadrži riječi iz svih dijalekata.

Не произилази непосредно, када већ терамо мак на конац.

Pored ostalih hrvatskih dijalekata, ijekavski izabran je zbog bliskosti sa govorima drugih južnih Slavena uslijed jugoslavenskih ideja u Hrvatskoj i razvijene književnosti na njemu kod Hrvata..
Nitko u Hrvatskoj ne kaže da je osnova hrvatskoga standarda istočnohercegovački dijalekt jer je to smiješno. Prva knjiga u Istočnoj Hercegovini je na tom dijalektu napisana tek 1911.
Ispadalo bi da je taj pusti nepismeni kraj obrazovao 2-3x više stanovnika učenog Dubrovnika u koji nisu smjeli dolaziti, osim strogo kontrolirano kao nadničari.

Слободно прихватај и учествуј у тим менталним гимнастикама и ревизионизму, али тешко ћете против писаних извора из доба стандардизације.

 

[Mej bregami]

Uzeo sam najčešća prezimena. Srbi su imali prezimena i prije 800 godina i prije 100-150, ali do prije 150 godina nisu bila stalna.

To kod Srba nisu bila prezimena u današnjem smislu, nego nadimci koji su se mijenjali sa svakim novim pokoljenjem.

Ništa čudno, kad znamo koliko se Srba naseljavalo u te krajeve u vrijeme Varaždinskog generalata. Hrvatsko Zagorje nije prava Hrvatska, nego prava Slavonija.

Nisu se Srbi naseljavali u Hrvatsko Zagorje, nego u Kalničko na granici sa Turskom.

Prezime Vučić je moglo neovisno nastati i kod čakavaca i kod Srba jer čakavci na taj način stvaraju prezimena, ako je netko Vuk, on za čakavce ne bi bio Vuković ni Vučinić, nego Vučić, a taj Vučić je mogao biti i Srbin koji je služio hrvatskom plemstvu.

Miloš je zaista često ime, ali kod čakavaca je ono dalo prezime Miloš, npr. Anton Miloš.

Nije tako, Vučić sam samo uzeo kao primjer jer Srbi znaju za njega kod sebe.
U zakoniku su i druga prezimena sa osnovom Vuk poput: Vučina, Vukodrzić, Vučinić, što je dosta s obzirom na ograničeni popis ljudi, koji su sudjelovali u pisanju zakonika.

Kažeš da si iz Zagorja? Ni jedan Zagorec ni Purger ne kažu "rekne". "Rekne" kažu pokatoličeni Srbi, što bi objasnilo tvoju opsjednutost Srbima.

Ideja da bi netko plaćao seljake iz Bosne, Hercegovine ili Dalmacije da se bilo kako izjašnjavaju je kretenizam. Mi zaista znamo da je Srbija plaćala dva čovjeka iz Bosne, Ivana Franu Jukića i Stjepana Verkovića, ali jedan je širio bošnjačko ime, a drugi bugarsko.

Nisam iz Zagorja nego iz Prigorja.
Ne pišem kajkavski nego štokavski i to o učenju pravoslavnih Bosanaca da se izjašnjavaju kao Srbi su opisali sami ti Srbi koji su to radili.

 

[Urvan Hroboatos]

Не произилази непосредно, када већ терамо мак на конац.

O proizlazi.
https://forum.krstarica.com/threads...atski-jezik-isti-ili-razliciti-jezici.985502/

 

[psmaniac]

Период дијалекатски недиференцираног прасловенког језика.

Не.

Уз помоћ историјскопоредбенога језикословља.

Имамо шта имамо, нешто словенских речи у инојезичним записима, ране славизме у другим језицима, посведочене словенске језике од старословенскога.

Забога, ти посведочени језици су измењени до непрепознатљивости.
Славизми у другим језицима такође нису ни од какве помоћи, кад реч од 'мутне' пређе пут до Модене, никаква је то помоћ.
Ако историјски поредиш црквеносрпски времена Душанова са народним на ком се певало и стихоклепала епика стећи ћеш
утисак да нису из истог периода.
Званични језици и канцеларије нису одраз стања језика на терену

 

[Mej bregami]

Не произилази непосредно, када већ терамо мак на конац.

Hrvatski standard kakav je danas je kompromis između svih dijalekata, zato se i uči. Slično je sa svim književnim standardima

 

[FDDD]

Nisam iz Zagorja nego iz Prigorja.
Ne pišem kajkavski nego štokavski i to o učenju pravoslavnih Bosanaca da se izjašnjavaju kao Srbi su opisali sami ti Srbi koji su to radili.

Hahahaha fukaro znao sam da si podrijetlom Srbin

 

[Mej bregami]

Слободно прихватај и учествуј у тим менталним гимнастикама и ревизионизму, али тешко ћете против писаних извора из доба стандардизације.

Nisu ni Srbi prihvatili Vukovu reformu kako je on napisao.
Zašto srpska elita prije 200 godina tvrdi da hrvatske štokavice nisu srpske, dok danas srpske elite tvrde da je to sve srpski?