Pročitao sam, ne postoji zaključak navedenih autora da DAI dokazuje etničku kontekst Zahumlja itd 7-9. st.
https://forum.krstarica.com/threads...a-je-na-kosovskom-zavetu.978483/post-48713210
Прво си тврдио да нико о томе не пише, па када сам ти поставио да пишу итекако, сада кажеш да не постоји закључак да доказују етничку припадност, што опет није тачно.Чак сам ти поставио и рад Предрага Коматине који баш доказује присуство Срба у Дукљи али авај.....
Ali moraš imati potvrdu za te tvrdnje. Mislim da ti već deseti put govorim da nemaš potvrdu da su Zahumje, Paganiju, Duklju, Dubrovnik naselili Srbi. To ti piše samo u DAI koji je izvor iz 10. st. a koji je u tom trenutku politički pogled. Zahumljani se do 12. st. nazivaju Slavenima tako da potvrde DAI nema ni u njegovom periodu.
Ja kažem da se u tom području spominju i neki Hrvati. Ako bizantski autori brkaju Hrvate sa Srbima pa ne brkaju taj pojam u kontekstu skupina oko slovenskog Triglava već je njima Srbija susjedna zemlja i vrlo dobro znaju tko su Srbi. To očito govori da i neki Hrvati borave prema Duklji jer ih ti autori ne bi ni navodili ni u kontekstu Srba ako tu žive samo Srbi. I svi primarni izvori koji postoje kod nekih povjesničara je dovelo do zaključaka da prema Duklji borave i Hrvati. I ja o tome govorim.
Ti kao kontra argument u tom smislu ne možeš ništa reći niti to osporiti jer o tome govore neki povjesničari. Ono što možeš je navesti kontra mišljenje nekog drugog povjesničara i postoji neki srpski povjesničar koji govori da su ti Hrvati ustvari Srbi. Ne znam koliko bi modernih i jakih srpskih povjesničara to potvrdilo i je li to potvrđeno.
To kao da hrvatski povjesničari počnu tvrditi da je Ljudevit ustvari pobegao Hrvatima a ne Srbima s obzirom da su Srbi puno jugoistočnije od Siska.
Па имамо потврду, постављао сам ти и ДАИ, и Ајнхарда, али сам ти постављао и списе са сплитских сабора који су теби спорни јер су у препису али постоје.Већ сам ти рекао да помињање Срба у тим склавинијама није политички контекст већ етнички, саме те кнежевине су политички фактор.Хрвате помињу византијски аутори само ако их сматрају Србима, и то сам ти постављао, користе и друге називе за те народе анахроно, ништа чудно јер су оба Словенски народи на које различити аутори различито и гледају.Напослетку баш и тим кнежевинама се развија српски језик а не хрватски, када већ имамо писане споменике писмености на тим просторима, свакако јер су информације да су те просторе населили Срби а не Хрвати тачни.Постоји данас неподељено мишљење да су те кнежевине насељене Србима и да су оне српске средњовековне територије, баш као што су жупе северно од реке Цетине насељене Хрватима где ће касније настати хрватска средњовековна кнежевина.Било је историчара који су то и тврдили везано за Људевита.Он је побегао Србима у Босну то је јасно, земљу суседну његовој територији, а која није била под влашћу Франака као његова кнежевина већ Византије.Касније је од Срба побегао у Борнину земљу.
Nemam što misliti, ako se spominju kasnije onda je to kasniji kontekst i o tome nema smisla diskutirati.
Ja navodim izvore koji spominju i Hrvate ili Hrvatsku u kontekstu Dubrovnika. Ti navedi primarne izvore sa strane koji u tom vremenskom periodu spominju Srbe ili Srbiju u kontekstu Dubrovnika.
Kao da citiranjem ovih izvora nisam ništa naveo jer to koriste neki nacionalisti. Ti navedi slične izvore koje navode neki nacionalisti sa srpske strane.
Ајде да ти верујем да нема смисла али и даље стоји да Хрвата нема ни у Дубровнику ни у Захумљу.
Наводиш одавно прежвакане цитате који то не значе када погледаш ширу слику.Навођено је то доста пута баш на овој теми прелистај је мало.И на томе базираш хрватство Дубровника!
Negativne recenzije Alekse Ivića su dali hrvatski povjesničari i u tom smislu navedeni autor nije kvalitetan izvor.
Верујем да јесу, е то ти је политички контекст а не научни.Још ниси написао ко би то од лингвистичара био релевантан.
Ne postoji srpski narod u dubrovačkim izvorima kada se govori o porijeklu stanovništva dubrovačkog područja. Dubrovački izvori u niti jednom trenutku ne spominju Srbe kao dio svog porijekla. Dubrovčani moraju komunicirati sa zaleđem i u tom smislu koriste lingua servianu ali to nije jezik Dubrovčana niti postoji jedan dokaz da su oni tako zvali svoj jezik.
Ја сам написао да постоји српски језик код Дубровчана, постављао сам ти чак и да пишу о косовском завету, а они се нису национално изјашљавали па да се декларишу по националности.Били су једноставно Дубровчани, грађани Дубровника и престани да понављаш једну те исту мантру о српском језику која није тачна.Нису они називали свој језик српски - лингва сервиана због околине него зато што су сами њим говорили, имаш и документа на истом том језику а намењена самим грађанима Дубровника, од малог или великог већа небитно.
Ево ти један дубровачки документ са почетка 15. века, где кажу ко живи у Дубровнику.
"латини срблѥ" - Латини и Срби.
Nemanjići su porijeklom Hrvati. Pisali su razni o tome još prije više stoljeća.
И ти сматраш да неко треба да те сматра нормалним дискутантом!
Piši još malo o tome. Srbi prije 200 godina su znali razliku između hrvatskog i srpskog.
To što vi shvaćate da u srpskom jeziku nema ništa pa posežete za hrvatskim i izmišljate bajke, vama na dušu.
Kad je bečka vlada 1782. zahtijevala od Srba u Ugarskoj da tiskaju srpske školske udžbenike na slavonskoj štokavici Stefan Vujanovski se, prema riječima Miše Kostića, u pismu mitropolitu Mihajlu Putniku oštro usprotivio toj odluci jer je smatrao da se time nastoji "pohrvatiti Srbe".
Наравно да су знали и сам Вук није сматрао хрватски делом српског:
https://kovceg.tripod.com/razlike_hrvatski-srpski.htm
а тај хрватски се и није говорио у Дубровнику него српски.
Бечка влада је тада донела закон о реформи школства чиме би образовање било селуларизовано и захтевала од Срба да уведу и латиницу чак и у литургијске сврхе.Митрополит Мојсије Путник и Стефан Вујановски школски надзорник загребачког школског округа који је обухватао Хрватску, Славонију и Срем били су децидно против.
https://www.academia.edu/42744846/Reforma_srpskog_školstva_u_Habzburšoj_monarhiji_1769_1777
Једно од дела Стефана Вујановског на славеносербском.