- Poruka
- 4.991
Пази, генерално правопис уопште у језицима се много променио. Узми нпр. латински 12-ог 13-ог века, мислим на документа, видећеш да и то не иде као вода.
-
- Popularno:
- Da li je Srbija 1918. osvojila ili...
- Bivši partner
- Da li će srušiti ''Jugoslaviju''?
- Zajednički život pre braka
- Dejt
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Грађанска Војводина: Опасна фашистичка...
- Zasto se ovo desava?
- Da li su Hrvati normalni kada kupuju...
Dubrovačka književnost je srpska i bazirana je na kosovskom zavetu!
- Začetnik teme Neno
- Datum pokretanja
- Poruka
- 4.991
Што не пробаш нпр. да прочиташ повељу Стефана Првовенчаног Дубровнику. Текст је кратак, прост, у смислу нема неког залуђивања и алузија. Баш ме интересује колико би могао да разумеш, али да будеш објективан у одговору ако прочиташ.
- Poruka
- 26.326
У време када када Вук спроводи реформу српског народног језика који је сам говорио у Тршићу, уместо тадашњег црквено-словенског који се користио као књижевни до тада, Хрвати говоре кајкавски, попут Људевита Гаја и других хрватских писаца који прихватише његову реформу и српски језик са све граматиком као свој и такав уведоше у школе тако да се данас Срби и Хрвати разумеју добро док са Словенцима није то случај.Управо тај ијекавско-штокавски источно-херцеговачки дијалект који се говорио и у Тршићу и у Дубровнику прихватише као стандард.Nije ni rumunjski bio raširen početkom 19.st. pa je danas istisnuo sve drugo u današnjoj Rumunjskoj.
Nije ni danasnji štokavski ekavski bio početkom 19.st. u većem dijelu današnje Srbije pa dan je.
Ni Česi ne pišu kao što govore pa funkcioniraju.
Školstvo bi odradilo svoje pa bi ste se danas svađali sa Bugarima i Makedoncima tko je kome ukrao jezik i jel ohridska škola srpska.
Kao što vidimo Srbi su prije više od 200 godina znali što je hrvatski jezik i da Dubrovnik nema veze sa Srbima.
Ево ти Гајеве песме "Још Хорватска ни препала" па уживај.
Хрватска можда још није пропала али хрватски језик је издахнуо одавно.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Našao sam neke kratke povelje, "dešifriram" tek poneku riječ.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Ovo Gajevo razumijem savršeno za razliku od srpskih povelja.
To misli na sebe da je prihvatio štokavski za objavljivanje umjesto kajkavskog do tada. Kajkavski ima dužu tradiciju od ovog "srpskog" kod Srba.
- Poruka
- 26.326
Лепо је написао шта мисли у својим новинама не иде да изврћеш његове речи.
"Како да се препиремо што је код Срба народно, што ли није, код Срба, у којих од олтара до чобана ништа бити не може што не би народно било: код Срба, од којих ми језик у својој, и својој богатој мудрости. обичаји у својој изврсности и својој чистоћи учити морамо ако желимо да илирски живот обновимо: код Срба који су у светињи свога српства онај народни дух и оно родољубље новим именом или животом, који се односи на животе, који се односи на животе, којима се бавимо. ом ускрснули : код Срба, који су нама од старине све сачували, а којим ми мало али сасвим ништа изгледа самога народнога дати неможемо?"
Српски језик је одувек штокавски, и пре Вукове реформе и после, хрватски тек од 19. века.
- Poruka
- 4.991
Како ти иде с овом? @Mej bregami
Poslednja izmena:
- Poruka
- 4.991
Ако ово не можеш да прочиташ и разумеш барем 80-90 посто , ја не знам шта да ти кажем.
Ово је почетак 13-ог века, и требало би да иде као 'Политикин забавник'.
Ово је почетак 13-ог века, и требало би да иде као 'Политикин забавник'.
Dobro situirani gospodin
Poznat
- Poruka
- 8.516
ovo nije austrougarski popis.
Brate, kako da razumije?
Čovjek ne zna ćirilicu i smatra da su Srbi govorili crkvenoslovenskim a onda ciribu ciriba svi prešli na Vukov, čitaj hrvatski jezik. Zaključak - Srbi su najveći genijalci na zemaljskoj kugli.
Bez škole i medija se u sekundi prebace sa jednog na drugi jezik. To mogu samo Srbi.
Naravno, postoji hrvatska ćirilica koja je sva ćirilica zapadno od Drine.
Hrvati imaju ćirilicu (lupaju table ali nebitno), latinicu i glagoljicu.
A šta Srbi imaju? Ništa, samo ćirilicu, ali ne srpsku nego rusku.
Eto to bi bio opus našeg zapadnog prijatelja koji vas godinama troluje za medalju.
Pročitao sam, ne postoji zaključak navedenih autora da DAI dokazuje etničku kontekst Zahumlja itd 7-9. st.
https://forum.krstarica.com/threads...a-je-na-kosovskom-zavetu.978483/post-48713210
Ali moraš imati potvrdu za te tvrdnje. Mislim da ti već deseti put govorim da nemaš potvrdu da su Zahumje, Paganiju, Duklju, Dubrovnik naselili Srbi. To ti piše samo u DAI koji je izvor iz 10. st. a koji je u tom trenutku politički pogled. Zahumljani se do 12. st. nazivaju Slavenima tako da potvrde DAI nema ni u njegovom periodu.
Ja kažem da se u tom području spominju i neki Hrvati. Ako bizantski autori brkaju Hrvate sa Srbima pa ne brkaju taj pojam u kontekstu skupina oko slovenskog Triglava već je njima Srbija susjedna zemlja i vrlo dobro znaju tko su Srbi. To očito govori da i neki Hrvati borave prema Duklji jer ih ti autori ne bi ni navodili ni u kontekstu Srba ako tu žive samo Srbi. I svi primarni izvori koji postoje kod nekih povjesničara je dovelo do zaključaka da prema Duklji borave i Hrvati. I ja o tome govorim.
Ti kao kontra argument u tom smislu ne možeš ništa reći niti to osporiti jer o tome govore neki povjesničari. Ono što možeš je navesti kontra mišljenje nekog drugog povjesničara i postoji neki srpski povjesničar koji govori da su ti Hrvati ustvari Srbi. Ne znam koliko bi modernih i jakih srpskih povjesničara to potvrdilo i je li to potvrđeno.
To kao da hrvatski povjesničari počnu tvrditi da je Ljudevit ustvari pobegao Hrvatima a ne Srbima s obzirom da su Srbi puno jugoistočnije od Siska.
Nemam što misliti, ako se spominju kasnije onda je to kasniji kontekst i o tome nema smisla diskutirati.
Ja navodim izvore koji spominju i Hrvate ili Hrvatsku u kontekstu Dubrovnika. Ti navedi primarne izvore sa strane koji u tom vremenskom periodu spominju Srbe ili Srbiju u kontekstu Dubrovnika.
Kao da citiranjem ovih izvora nisam ništa naveo jer to koriste neki nacionalisti. Ti navedi slične izvore koje navode neki nacionalisti sa srpske strane.
Negativne recenzije Alekse Ivića su dali hrvatski povjesničari i u tom smislu navedeni autor nije kvalitetan izvor.
Ne postoji srpski narod u dubrovačkim izvorima kada se govori o porijeklu stanovništva dubrovačkog područja. Dubrovački izvori u niti jednom trenutku ne spominju Srbe kao dio svog porijekla. Dubrovčani moraju komunicirati sa zaleđem i u tom smislu koriste lingua servianu ali to nije jezik Dubrovčana niti postoji jedan dokaz da su oni tako zvali svoj jezik.
Na ovaj prostor dolaze i Slaveni.
Ne možeš pojam "Slaveni" staviti samo u hrvatski ili srpski kontekst. Tko su Slovenci, Dukljani, Makedonci, panonski Slaveni, dalmatinski Slaveni, grčki Slaveni?
A što se tiče pitanja tko su Srbi i Hrvati, treba ići od mjesta odakle isti migriraju na Balkan. Da li ima dokaza da netko migrira iz Lužice prema Balkanu? Ili netko migrira sa Visle ili južne Poljske? Ako bi netko migrirao iz Lužice onda se sigurno radi o Srbima a sa Visle o Hrvatima.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Nemanjići su porijeklom Hrvati. Pisali su razni o tome još prije više stoljeća.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Piši još malo o tome. Srbi prije 200 godina su znali razliku između hrvatskog i srpskog.
To što vi shvaćate da u srpskom jeziku nema ništa pa posežete za hrvatskim i izmišljate bajke, vama na dušu.
Kad je bečka vlada 1782. zahtijevala od Srba u Ugarskoj da tiskaju srpske školske udžbenike na slavonskoj štokavici Stefan Vujanovski se, prema riječima Miše Kostića, u pismu mitropolitu Mihajlu Putniku oštro usprotivio toj odluci jer je smatrao da se time nastoji "pohrvatiti Srbe".
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Ne razumijem na što ciljaš.
- Poruka
- 4.991
Свакако, генерално и Срби и Хрвати су Словени. Од осталих Словена имена нам нису остала. Требало би можда размислити и о томе да остали Словени можда и нису дошли као племена, већ као неки родови, неке шире породице-фамилије па због тога им не знамо имена. Оно што стоји је да имена тих Словена не знамо. Можда би за то досељавање фамилија пример управо могао бити Михаило Вишевић. Како ствари стоје изгледа да су само Срби и Хрвати на овај простор дошли озбиљније организовани.
- Poruka
- 26.326
Прво си тврдио да нико о томе не пише, па када сам ти поставио да пишу итекако, сада кажеш да не постоји закључак да доказују етничку припадност, што опет није тачно.Чак сам ти поставио и рад Предрага Коматине који баш доказује присуство Срба у Дукљи али авај.....
Па имамо потврду, постављао сам ти и ДАИ, и Ајнхарда, али сам ти постављао и списе са сплитских сабора који су теби спорни јер су у препису али постоје.Већ сам ти рекао да помињање Срба у тим склавинијама није политички контекст већ етнички, саме те кнежевине су политички фактор.Хрвате помињу византијски аутори само ако их сматрају Србима, и то сам ти постављао, користе и друге називе за те народе анахроно, ништа чудно јер су оба Словенски народи на које различити аутори различито и гледају.Напослетку баш и тим кнежевинама се развија српски језик а не хрватски, када већ имамо писане споменике писмености на тим просторима, свакако јер су информације да су те просторе населили Срби а не Хрвати тачни.Постоји данас неподељено мишљење да су те кнежевине насељене Србима и да су оне српске средњовековне територије, баш као што су жупе северно од реке Цетине насељене Хрватима где ће касније настати хрватска средњовековна кнежевина.Било је историчара који су то и тврдили везано за Људевита.Он је побегао Србима у Босну то је јасно, земљу суседну његовој територији, а која није била под влашћу Франака као његова кнежевина већ Византије.Касније је од Срба побегао у Борнину земљу.
Ајде да ти верујем да нема смисла али и даље стоји да Хрвата нема ни у Дубровнику ни у Захумљу.
Наводиш одавно прежвакане цитате који то не значе када погледаш ширу слику.Навођено је то доста пута баш на овој теми прелистај је мало.И на томе базираш хрватство Дубровника!
Верујем да јесу, е то ти је политички контекст а не научни.Још ниси написао ко би то од лингвистичара био релевантан.
Ја сам написао да постоји српски језик код Дубровчана, постављао сам ти чак и да пишу о косовском завету, а они се нису национално изјашљавали па да се декларишу по националности.Били су једноставно Дубровчани, грађани Дубровника и престани да понављаш једну те исту мантру о српском језику која није тачна.Нису они називали свој језик српски - лингва сервиана због околине него зато што су сами њим говорили, имаш и документа на истом том језику а намењена самим грађанима Дубровника, од малог или великог већа небитно.
Ево ти један дубровачки документ са почетка 15. века, где кажу ко живи у Дубровнику.
"латини срблѥ" - Латини и Срби.
И ти сматраш да неко треба да те сматра нормалним дискутантом!
Наравно да су знали и сам Вук није сматрао хрватски делом српског:
https://kovceg.tripod.com/razlike_hrvatski-srpski.htm
а тај хрватски се и није говорио у Дубровнику него српски.
Бечка влада је тада донела закон о реформи школства чиме би образовање било селуларизовано и захтевала од Срба да уведу и латиницу чак и у литургијске сврхе.Митрополит Мојсије Путник и Стефан Вујановски школски надзорник загребачког школског округа који је обухватао Хрватску, Славонију и Срем били су децидно против.
https://www.academia.edu/42744846/Reforma_srpskog_školstva_u_Habzburšoj_monarhiji_1769_1777
Једно од дела Стефана Вујановског на славеносербском.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Treba se prilagoditi da me vas dvojica razumijete.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Znači da zaključimo:
Slavonski štokavski, ne može nije to srpski.
Dubrovačko-dalmatinski štokavski, ne može nije to srpski.
Što god da se Srbima nudilo da bude zajedničko sa Hrvatima nije moglo, neće se Srbi pohrvačivati.
I Vuk nije smio više za života u Srbiju jer je prepisao hrvatski jezik i nazvao to srpskim. On je ionako bio kroatofil i smatrao hrvatsku kulturu superiornom srpskoj i da ju treba zato posrbiti.
Bio za Srbe čudak iz Beča, sve dok poslije njegove smrti ipak u Srbiji nije prihvaćena njegova nešto izmijenjena reforma srpskog i od tada traje posezanje za hrvatskom književnošću jer odjednom je sve štokavsko srpsko.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.434
У твојим прилозима јасно је објашњено зашто су такав језик сматрали хрватским, ти тврдиш нешто што у твојим прилозима не пише.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Svečanost povodom otkrivanja spomenika Ivanu Gunduliću u Dubrovniku 1893.
Bio je to i povod za pokazivanje mišića između Srbokatoličkog pokreta koji je tada sudjelovao u vlasti grada sa autonomašima i Hrvata Dubrovnika čija Narodna stranka zbog unutarnjih razmirica nije ni izašla na izbore i iz koje su kasnije proizašle druge hrvatske stranke koje su opet preuzele vlast.
Uglavnom da budu masovniji Srbokatolici su i kućnoj posluzi naredili da s njima idu na događaj.
I dok su se zadovoljno ogledali kako su popunili trg, odjednom iz okolnih ulica mase naroda sa hrvatskim zastavama i pjevajući domoljubne pjesme nahrupi na trg i izgura Srbokatolike u jedan ćošak.
U grad su došle i hrvatske udruge iz okolice grada i potpuno potisnuli suprotnu stranu iz svečanosti.
Svečanosti je na kraju došlo oko 8000 Hrvata i manje od 400 Srbokatolika zajedno sa prisiljenima da dođu.
To se označava kao početak kraja Srbokatoličkog pokreta.
Program sa pjesmom koja se pjevala u čast Gunduliću.
Bio je to i povod za pokazivanje mišića između Srbokatoličkog pokreta koji je tada sudjelovao u vlasti grada sa autonomašima i Hrvata Dubrovnika čija Narodna stranka zbog unutarnjih razmirica nije ni izašla na izbore i iz koje su kasnije proizašle druge hrvatske stranke koje su opet preuzele vlast.
Uglavnom da budu masovniji Srbokatolici su i kućnoj posluzi naredili da s njima idu na događaj.
I dok su se zadovoljno ogledali kako su popunili trg, odjednom iz okolnih ulica mase naroda sa hrvatskim zastavama i pjevajući domoljubne pjesme nahrupi na trg i izgura Srbokatolike u jedan ćošak.
U grad su došle i hrvatske udruge iz okolice grada i potpuno potisnuli suprotnu stranu iz svečanosti.
Svečanosti je na kraju došlo oko 8000 Hrvata i manje od 400 Srbokatolika zajedno sa prisiljenima da dođu.
To se označava kao početak kraja Srbokatoličkog pokreta.
Program sa pjesmom koja se pjevala u čast Gunduliću.
Mej bregami
Buduća legenda
- Poruka
- 40.127
Duga književnost na narodnim govorima u Hrvata je taj jezik poistovjetila s njima.
Srbi koji su radije izmišljali jezike nego pisali na narodnom pa su se u trenutku uvođenja školstva našli u dilemi da moraju odustati od korištenja dotadašnjeg srpskog književnog jezika kojim su se "branili" od asimilacije i prihvaćanja narodnog jezika sličnog jeziku koji je svugdje znan kao hrvatski jezik.
Rasrbljavanje je tada bilo strašilo srpske elite bez svoje države i svojih jakih institucija iza sebe. Bojali su se utapanja Srba u jačoj hrvatskoj kulturi, što bi po njima značilo nestanak srpskog naroda.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.434
Нека га сви сматрају само хрватским, српским или клингонским, то неће бити тачно. Имаш интернет, читај спрске средњовековне повеље на народном језику и престани се овако срамотити.
