Dačić: Sprečavanje rasprave o bombardovanju presedan koji se odavno nije desio

[a bre Milun]

Pisao sam vise puta.Tu djubrad treba tuziti za ratne zlocine i ne dozvoliti im da se uvlace pod kozu,na bilo koji nacin.Sve sto je uradjeno za vreme bombardovanja ,je ratni zlocin i to treba iskoristiti i pokazati im ko su i sta su.Hitler je za njih malo dete.

ne treba sud, tuzba, zakon, presuda........buduci da se radi o zverima. Zna se kako se postupa sa zverima.......... Eliminacija.

 

[Бранко Нешић]

СРЕДА, 27.03.2024, 12:42 -> 13:51
ИЗВОР:ТАНЈУГ/РИА НОВОСТИ

Пољански: Седница СБ УН о агресији НАТО-а на СРЈ 28. марта​

Седница Савета безбедности УН поводом 25. годишњице почетка агресија НАТО-а на СР Југославију заказана је за 28. март, навео је заменик сталног представника Руске Федерације при УН Дмитриј Пољански.

''Поново смо затражили седницу Савета безбедности УН о агресији НАТО-а на Југославију. И после дана жестоког отпора наших противника, обезбедили смо да Јапан, председавајућа земља, ипак закаже седницу за 15 часова по њујоршком времену (20 часова по средњеевропском) 28. марта'', написао је Пољански на свом каналу на мрежи Телеграм, преноси агенција РИА Новости.

Пољански: Седница СБ УН о агресији НАТО-а на СРЈ 28. марта
На седници СБ УН одржаној 25. марта, на дневни ред није стављено НАТО бомбардовање СРЈ јер је 12 чланица тог тела било уздржано, а три - Русија, Кина и Алжир једине су биле за расправу о тој теми.

https://rts.rs/vesti/svet/5399681/poljanski-sednica-sb-un-o-agresiji-nato-a-na-srj-28-marta.html

 

[bas kao]

sutra da se osudi agresorski nato pakt
a ti ivice bolje da cutis, ili samo srpski pricaj, pa neka te prevode

 

[bas kao]

На питање зашто представници западних земаља у УН упорно желе да докажу да питање агресије НАТО на СРЈ више није актуелно, Пономарјова каже да је то очекивано јер би Запад поновним отварањем тог питања признао да је то био злочин.
https://srbin.info/svet/ruski-polit...a-je-napoleon-sveti-se-rusiji-i-preko-srbije/

 

[bas kao]

Значај НАТО агресије за Србију и свет

 

[kapetanmark]

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da sprečavanje rasprave o NATO bombardovanju Jugoslavije u Savetu bezbednosti predstavlja "presedan koji se odavno nije desio" i da je Srbija razočarana takvim ishodom.

Pogledajte prilog 1521084
Nakon što na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) nije prihvaćen predlog Rusije da se raspravlja o NATO bombardovanju Jugoslavije, Dačić je na konferenciji za medije u sedištu UN u Njujorku rekao da je Srbija razočarana „zbog toga što je sprečeno da se u SB UN čuje istina o agresiji NATO-a“.

„Došli smo na poziv SB UN da raspravljamo o ovoj temi. Smatramo da je ta tema izuzetno važna za međunarodno-pravni poredak i da se danas, kao što je i samo bombardovanje Srbije bilo izvedeno kao presedan, desio jedan presedan koji se odavno nije desio u SB UN. Uvedeno je proceduralno glasanje, o čemu je trebalo mnogo ranije da odlučuju, a ne kad je sednica već počela“, kazao je Ivica Dačić.
Za dnevni red sednice glasale su tri članice Saveta bezbednosti – Rusija, Kina i Alžir, dok je ostalih 12 bilo uzdržano. Za usvajanje je bilo potrebno devet glasova.

Dačić je zahvalio Rusiji, Kini i Alžiru, dok je za zemlje koje su bile uzdržane rekao da su mnoge od njih zauzele takav stav „jer nisu htele da nameću sebi probleme u odnosima sa velikim silama“, a da neke „nisu želele da se govori o nečemu o čemu očigledno postoje dvostruki standardi“.

„Govorili su 1999. da je bombardovanje bilo potrebno zbog humanitarnih razloga. A kakvi su to humanitarni razlozi bili govori podatak da je izvršeno gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba praktično proterano u poslednjih nekoliko meseci, kada Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali se zato nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama kao što su Parlamentarna skupština NATO-a i Savet Evrope“, naveo je Dačić.

„Kršenje principa međunarodnog prava“​

On je kazao da mu je „žao što neke zemlje preuzimaju ulogu glasnogovornika onih koji su izvršili agresiju na Jugoslaviju“ i dodao da će ono što nije mogao da kaže na sednici SB UN distribuirati svim medijima – „da je NATO agresija nelegalna sa aspekta međunarodnog prava“.

Naveo je da upotreba sile u međunarodnim odnosima predstavlja kršenje temeljnih principa međunarodnog prava i dodao da su to i same članice NATO-a govorile, „kvalifikujući tu akciju kao nelegalnu, ali legitimnu upotrebu sile u cilju zaustavljanja navodne humanitarne katastrofe“.

„Cinično je da danas ne možemo ni da govorimo o tome u SB UN, a pre 25 godina nisu ni pitali SB UN da li će da nas bombarduju. Pored bombi, ne možete ništa ni da kažete o svemu tome. To govori o međunarodno-pravnom poretku, to govori o međunarodnom pravu, to govori da li UN i dalje postoje“, rekao je Dačić.


Dodao je da samovoljna upotreba oružane sile nije dopuštena i da je jedino moguća u strogo definisanim uslovima koji su predviđeni Poveljom UN.

„NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslaviju. Zato što je svih ovih godina i decenija bila u pitanju nelegalna borba za odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije“, rekao je Dačić.

Link

Što bi raspravaljali o neprijatnom presedanu koji sada može da ih košta u Ukrajini?
Natovci imaju slabo pamćenje. Za njih je ovo u Ukrajini prvi rat u Evropi od ww2.

то је западна политика:

МОЖЕ НАМ СЕ

 

[doppler]

Прошло је 25 година од НАТО агресије на Србију. Са истих оних страна одакле су 1999. долазили бомбардери – данас Србима непрестано долазе ултиматуми, уцене, претње и притисци Четврт века дели нас од агресије НАТО алијансе. Српском читаоцу малтене је сувишно понављати зашто је рат најмоћније војне алијансе света против једне мале земље – која никог није напала и ником није представљала претњу – био агресиван, илегалан, подло планиран и брутално изведен. Рачак и Рамбује камени-међаши су остварења удруженог злочиначког подухвата Запада, од чијих се последица Србија још није опоравила.​

Свестрано сагледавање геостратешке суштине тог рата тек предстоји. Она се назире у чињеници да његови покретачи и актери сматрају да је рат био успешан. Поменимо само више пута поновљене изјаве Хилари Клинтон током две предизборне кампање у којима се кандидовала, као и пре тога у процедури именовања за државног секретара пред Спољнополитичким одбором америчког Сената, да је НАТО рат против Србије светли пример ангажмана САД који је, наводно, мотивисан моралним нормама. Тај рат је, са становишта својих твораца, био успешан јер је остварио три циља:

Остварен је циљ слабљења српског фактора у геополитичкој једначини Балкана, што је још од 1980-их константа политике западних сила на Југоистоку.
Остварен је циљ редефинисања мисије и оперативне доктрине НАТО пакта као средства политике САД, деценију након што је сломом СССР и Варшавског уговора алијанса наизглед изгубила сврху свог постојања.
Остварен је стратешки циљ промоције доктрине „глобалне доминације пуног спектра” која третира сваки кутак наше планете као „витални интерес САД”.
Смисао НАТО опстанка
Не треба се заваравати: Србија је изашла из рата 1999. као губитник. Људске жртве и материјална штета и даље су ненадокнађени и неокајани. Седмина територије остаје до даљег отета и од Срба практично очишћена. Београд је у перцепцији агресора и даље монета за поткусуривање и предмет подругљивог омаловажавања. Игра се наставља са нескривеним цинизмом. Као што указује криза око Украјине и изнуђени рат у њој – НАТО је успешно прекројен по шаблону глобалних хегемониста.
Трећи, стратешки циљ агресије изискује пажњу. Модел спољне политике САД – утемељен на рату против Србије 1999. – представља глобалну копију модела совјетске спољне политике од пре више од пола века. Идеолошко покриће за совјетску окупацију Чехословачке 1968. представљала је тзв. „Брежњевљева доктрина”. Ту је новотарију у међународном праву њен аутор, покојни генерални секретар КП СССР, дефинисао као обавезу социјалистичких земаља да своју политику усклађују са интересима Москве, јер је њихов суверенитет ограничен. „Слобода одлучивања о развоју своје земље”, рекао је Брежњев, не сме да угрози природу власти у тој земљи јер „суверенитет социјалистичке земље не може бити старији од интереса светског социјализма”.

Тридесет година после прашког пролећа, марта 1999, није више било ни СССР-а ни Варшавског пакта. НАТО је, међутим, опстао а његови контролори били су у потрази за новом мисијом. Они су принципе Брежњевљеве доктрине пресвукли у рухо неолиберализма. Бомбардовање Срба изведено је у име амбициознијих принципа. Председник Бил Клинтон је у ауторском тексту у Њујорк Тајмсу из маја 1999. истакао да без бомбардовања Србије „сам НАТО не би био достојан себе – јер би подбацио у одбрани вредности које му дају смисао.” Том приликом Клинтон је вероватно несвесно парафразирао Брежњева, тврдећи да се „законске норме не смеју тумачити стриктно и формално – изоловано од општег контекста – у савременом свету.”
арушен „Вестфалски мир”
Међународни правни систем – на снази још од Вестфалског мира 1648. – брутално је разорен током 78 дана бомбардовања Србије 1999. године. Тај систем – заснован на суверенитету држава – није био савршен и често је нарушаван. Свеједно је пружао темељ поретка од кога је мало која држава отворено одступала. Попут свог совјетског претходника, Клинтон је то учинио и притом употребио идеолошки засновану лаж као оправдање сурове силе.

Постоји разлика између Брежњева 1968. и Клинтона 1999, јер је совјетски вођа своје право на интервенцију географски ограничио на „социјалистичку заједницу”, наспрам неограниченог, глобалног оквира „одбране вредности које дају смисао Северноатланском савезу”. „Интереси светског социјализма” као оправдање за војне интервенције били су далеко мање амбициозни од западног мита о „универзалним људским правима”. Совјетска империја престајала је на реци Елби, на западном рубу Источне Немачке. Заменила ју је вашингтонска „међународна заједница”, која не престаје нигде – јер претендује да има јурисдикцију над целим светом.


Пола века после Брежњева и четврт века после Клинтона, и под Бајденовим руковаоцима на снази је визија Америке као бранитеља „поретка заснованог на правилима” и свих оних који се супротстављају њеној вољи (Русија, Белорусија, Кина, Северна Кореја, Иран, Венецуела, Сирија…) као отелотворења зла. Тиме је унапред обесмишњена свака расправа о односу циљева и средстава америчке политике. И у неоконзервативној и у неолибералној обланди – њу, наводно, не мотивишу интереси већ „темељне вредности” изабране нације. Следи самододељено право на рат – увек и свуда.

Асиметрична мултиполарност
Стратези у Вашингтону сматрају да са Србијом посао приводе крају. Они негирају чињеницу да, са предстојећим поразом „Колективног запада” у Украјини, подела светске моћи добија карактеристике асиметричне мултиполарности. Ово је – како нас учи историја – нестабилан модел међународних односа, који своје структурне противречности тешко може да разреши без рата великих размера.

Током Хладног рата, свет је почивао на биполарном моделу, који се показао као релативно стабилан. Обе суперсиле прећутно су прихватале постојање недодирљивих интересних сфера супарника. Геополитичка утакмица водила се у сивим зонама света (Блиски Исток, Индокина, Кореја, Ангола, Никарагва итд.), али су правила игре почивала на рационалном прорачуну односа снага. Ратови клијената остајали су локализовани. Рационалност обеју страна чинила је могућом контролу криза (Берлин 1949, Кореја 1950, Куба 1963.) које су претиле сукобима катастрофалних размера.

Свет поново постаје мултиполаран, али САД још увек нису спремне да ту чињеницу прихвате. Сведоци смо ироничног преокрета улога. Совјетска Русија била је деценијама приказана као „револуционарни хегемон и подстрекач жаришта нестабилности”, коме се супродстављала Америка као „конзервативни поборник статуса кво”. После Хладног рата, међутим, дошло је до замене улога. Са ратом против Србије 1999. године, САД су коначно прерасле у носиоца револуционарног динамизма са глобалним амбицијама. Том неуротичном динамизму супродставља се Кина, а од 22. фебруара 2022. пре свега Русија, у име традиционалних принципа суверенитета, националних интереса и мултиполарности.

25 година касније…
Још увек убеђен да је пре четврт века на Балкану обавио један одличан посао, сходно својим глобалним амбицијама, званични Вашингтон још увек не схвата да доктрина глобалног интервенционизма – која сваки кутак Земље третира као америчко двориште – мора имати за последицу империјалну пренапрегнутост и стварање контра-коалиција, попут оних које су дошле главе Наполеону, Кајзеру и Хитлеру.

Питање је да ли ће – када и по којој цени за себе и остали свет – ову чињеницу схватити вашингтонски апаратчици који формирају спољну политику још увек најмоћније земље света. Зенит њене бахато разуздане моћи достигнут је марта 1999. и сада је увелико иза нас. За жаљење је неспремност носилаца власти у Србији да ту чињеницу спознају и да из ње извуку нужне поуке за опстанак српске државе и народа.

Прошло је 25 година. Са истих оних страна одакле су 1999. долазили бомбардери – Србима непрестано долазе ултиматуми, уцене, претње и притисци. Над Србима се у целини надвила двострука опасност. Прети им даље сужавање матичне територије – до тачке нестанка њихових демографски и економски исцрпљених земаља – негде крајем овога века. Прети им истовремени захтев приклањања културној матрици западног суноврата и слављења перверзија дугиних боја, како би доказали своју зрелост за наставак, тобоже неупитних и наравно неостваривих, процеса евроинтеграција.

Разарања и жртве из 1999. године подсећају нас да хобзовски свет у коме живимо не функционише по принципу лепог, доброг и паметног, већ сходно ономе шта његови моћници поимају као пожељно и могуће. Сходно тој чињеници – у тренутку крајње рањивости на више фронтова – последњи је час да Срби свој политички дискурс и своју стратегију опстанка више не заснивају на лажима потрошеног бриселског европејства, већ на трајно важећим темељима учења Светога Саве, на поукама Николе Макијавелија и државничкој пракси Милоша Обреновића.

 

[Belgradeboy]

A pod čijom vlašću to beše bilo?

 

[jolemisa]

ne treba sud, tuzba, zakon, presuda........buduci da se radi o zverima. Zna se kako se postupa sa zverima.......... Eliminacija.

Kako cemo mi to silom protiv takve sile.Za to sam da se kazne najzesce,pa cak i osuda ubistvom,lai oni su sila i ne moze im niko nista.

 

[a bre Milun]

Kako cemo mi to silom protiv takve sile.Za to sam da se kazne najzesce,pa cak i osuda ubistvom,lai oni su sila i ne moze im niko nista.

pa niko nije lud da se kaci sa NATO. Znas kako se ratovalo u anticko vreme..........roknes im kralja i oni oma pobegnu.

 

[jolemisa]

pa niko nije lud da se kaci sa NATO. Znas kako se ratovalo u anticko vreme..........roknes im kralja i oni oma pobegnu.

Nekad bilo i kakvo srce su imali nasi ljudi i borci nekada,ne bi me nista cudilo i da bi sa amerima izasli na kraj,ali dans je to prosto nemoguce,jer su nam politicari takvi bednici da vise postuju te kriminalce,nego svoj narod.

 

[kapetanmark]

Nekad bilo i kakvo srce su imali nasi ljudi i borci nekada,ne bi me nista cudilo i da bi sa amerima izasli na kraj,ali dans je to prosto nemoguce,jer su nam politicari takvi bednici da vise postuju te kriminalce,nego svoj narod.

власт је огледало народа

 

[jolemisa]

власт је огледало народа

Nikada se moj lik nece poklkapati sa njihovim.Zato ogledalo izmedju mene i njih nikada nece postojati.

 

[kapetanmark]

Nikada se moj lik nece poklkapati sa njihovim.Zato ogledalo izmedju mene i njih nikada nece postojati.

ти нијеси народ

у целини, био сам јасан знаш и сам

 

[a bre Milun]

Nekad bilo i kakvo srce su imali nasi ljudi i borci nekada,ne bi me nista cudilo i da bi sa amerima izasli na kraj,ali dans je to prosto nemoguce,jer su nam politicari takvi bednici da vise postuju te kriminalce,nego svoj narod.

kad gedzi padne mrak na oci, bice mu svejedno ciji su to politicari.

 

[jolemisa]

ти нијеси народ

у целини, био сам јасан знаш и сам

Znam da ovakvih ima mnogo,pa nisam hteo da opisujem neki roman o tome.I jesam predstavnik naroda.

 

[kapetanmark]

Znam da ovakvih ima mnogo,pa nisam hteo da opisujem neki roman o tome.I jesam predstavnik naroda.

власт је огледало народа.

већина је каква је и власт.

поткупљива. прода се...

 

[jolemisa]

kad gedzi padne mrak na oci, bice mu svejedno ciji su to politicari.

 

[jolemisa]

власт је огледало народа.

већина је каква је и власт.

поткупљива. прода се...

Nije ni to istina.Mnogo naroda glasa za nekoga,a onda ih taj jednostavno zahebe.

 

[kapetanmark]

Nije ni to istina.Mnogo naroda glasa za nekoga,a onda ih taj jednostavno zahebe.

буди конкретан ?

много народа ово много народа оно...

ок има таквих као ти доста њих ... много...

али је више оних као власт

проданих поткупљивих, то је чињеница

 

[jolemisa]

буди конкретан ?

много народа ово много народа оно...

ок има таквих као ти доста њих ... много...

али је више оних као власт

проданих поткупљивих, то је чињеница

Sta hoces,da ti nabrojim poimence,e pa ne mogu mnogo ih je.Sta ti imas sada konkretno u ovoj vladavini,kada pricaju samo bajke i zalopojke.To narod koji je i glasao za njih i nije bas hteo.Poznajem poprilivcan broj slanova SNS-a koji su se popismanili,jer su verovali u nesto drugo.

 

[ves.bole]

sutra da se osudi agresorski nato pakt
a ti ivice bolje da cutis, ili samo srpski pricaj, pa neka te prevode

Pa kako drugačije?
Ja mislim da je on jedini ministar spoljnih poslova koji ne zna strani jezik.

 

[MOST6]

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić izjavio je da sprečavanje rasprave o NATO bombardovanju Jugoslavije u Savetu bezbednosti predstavlja "presedan koji se odavno nije desio" i da je Srbija razočarana takvim ishodom.

Pogledajte prilog 1521084
Nakon što na večerašnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) nije prihvaćen predlog Rusije da se raspravlja o NATO bombardovanju Jugoslavije, Dačić je na konferenciji za medije u sedištu UN u Njujorku rekao da je Srbija razočarana „zbog toga što je sprečeno da se u SB UN čuje istina o agresiji NATO-a“.

„Došli smo na poziv SB UN da raspravljamo o ovoj temi. Smatramo da je ta tema izuzetno važna za međunarodno-pravni poredak i da se danas, kao što je i samo bombardovanje Srbije bilo izvedeno kao presedan, desio jedan presedan koji se odavno nije desio u SB UN. Uvedeno je proceduralno glasanje, o čemu je trebalo mnogo ranije da odlučuju, a ne kad je sednica već počela“, kazao je Ivica Dačić.
Za dnevni red sednice glasale su tri članice Saveta bezbednosti – Rusija, Kina i Alžir, dok je ostalih 12 bilo uzdržano. Za usvajanje je bilo potrebno devet glasova.

Dačić je zahvalio Rusiji, Kini i Alžiru, dok je za zemlje koje su bile uzdržane rekao da su mnoge od njih zauzele takav stav „jer nisu htele da nameću sebi probleme u odnosima sa velikim silama“, a da neke „nisu želele da se govori o nečemu o čemu očigledno postoje dvostruki standardi“.

„Govorili su 1999. da je bombardovanje bilo potrebno zbog humanitarnih razloga. A kakvi su to humanitarni razlozi bili govori podatak da je izvršeno gotovo potpuno etničko čišćenje Srba sa Kosova i Metohije. Da li je sada potrebna humanitarna intervencija protiv Prištine kada se vrše zločini nad srpskim narodom, kada je 14 odsto Srba praktično proterano u poslednjih nekoliko meseci, kada Priština ne želi da formira Zajednicu srpskih opština, ali se zato nagrađuje članstvom u raznim međunarodnim organizacijama kao što su Parlamentarna skupština NATO-a i Savet Evrope“, naveo je Dačić.

„Kršenje principa međunarodnog prava“​

On je kazao da mu je „žao što neke zemlje preuzimaju ulogu glasnogovornika onih koji su izvršili agresiju na Jugoslaviju“ i dodao da će ono što nije mogao da kaže na sednici SB UN distribuirati svim medijima – „da je NATO agresija nelegalna sa aspekta međunarodnog prava“.

Naveo je da upotreba sile u međunarodnim odnosima predstavlja kršenje temeljnih principa međunarodnog prava i dodao da su to i same članice NATO-a govorile, „kvalifikujući tu akciju kao nelegalnu, ali legitimnu upotrebu sile u cilju zaustavljanja navodne humanitarne katastrofe“.

„Cinično je da danas ne možemo ni da govorimo o tome u SB UN, a pre 25 godina nisu ni pitali SB UN da li će da nas bombarduju. Pored bombi, ne možete ništa ni da kažete o svemu tome. To govori o međunarodno-pravnom poretku, to govori o međunarodnom pravu, to govori da li UN i dalje postoje“, rekao je Dačić.


Dodao je da samovoljna upotreba oružane sile nije dopuštena i da je jedino moguća u strogo definisanim uslovima koji su predviđeni Poveljom UN.

„NATO i njegove članice nisu imale osnov utemeljen u međunarodnom pravu za agresiju na Jugoslaviju. Zato što je svih ovih godina i decenija bila u pitanju nelegalna borba za odvajanje Kosova od Srbije i Jugoslavije“, rekao je Dačić.

Link

Što bi raspravaljali o neprijatnom presedanu koji sada može da ih košta u Ukrajini?
Natovci imaju slabo pamćenje. Za njih je ovo u Ukrajini prvi rat u Evropi od ww2.

Kakva glupost. Političar neke zemlje smara cijeli svijet (odluke i mišljenja koja se donose na sjednicama Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda trebala bi biti od globalnog značaja; sic!) s nekim događajem koji se dogodio prije četvrt stoljeća i onda se još ljuti kada mu se kaže da uzurpira dragocjeno vrijeme na povijesne rasprave. Svašta.

 

[doppler]

Kakva glupost. Političar neke zemlje smara cijeli svijet (odluke i mišljenja koja se donose na sjednicama Vijeća sigurnosti Ujedinjenih naroda trebala bi biti od globalnog značaja; sic!) s nekim događajem koji se dogodio prije četvrt stoljeća i onda se još ljuti kada mu se kaže da uzurpira dragocjeno vrijeme na povijesne rasprave. Svašta.

Pa i Krim je imao referendum davne 2014g kada se i pripojio Rusiji, pa NATOVCI i dalje smaraju o tome.

 

[MOST6]

Pa i Krim je imao referendum davne 2014g kada se i pripojio Rusiji, pa NATOVCI i dalje smaraju o tome.

Teritorijalni prijepor oko Krima i onaj oko Kosova nisu ista stvar. U prvom slučaju susjedna država je drugoj državi otela njen teritorij i to oštećena država ne priznaje, u drugom slučaju je došlo do međunarodne vojne intervencije zbog djelovanja državne vojske u njenoj pokrajini koja se otela kontroli, jer je bilo zabilježeno etničko čišćenje pa je međunarodna zajednica izdvojila dio teritorija jedna države i stavila ga pod međunarodni nadzor do postizanja konačnog riješenja. Nema dodirnih točaka između dvije priče.