gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Русија се више бори за свој економски и национални просперитет него Србија.
-
- Popularno:
- Шеик: Геноцид је оно што су Американци...
- Zbog cega srpski anti-komunisti i...
- Da li je Drazi mesto na fresci?
- Koliko piva biste morali da popijete da...
- Paralelni odnosi
- Spam kao neizostavni deo foruma
- Horoskopski znaci sa najjačom intuicijom
- Zajednički život pre braka
- Normalna tema
- Razgovor o prespavljivanju
Да ли волите Русију?
- Začetnik teme Komunistkinja
- Datum pokretanja
- Poruka
- 5.913
Како објашњаваш твој нови аватар, јеси се разочарао у СНС и због чега?
- Poruka
- 744
Volim Rusiju
Jeste. SNS je najgora stranka u Srbiji. Sljam.
- Poruka
- 15.397
Јел Русија воли мене???
Ако воли, волим и ја њу!!!
Ако воли, волим и ја њу!!!
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Да, нисам очекивао онакву изјаву у вези сарадање са Хашким Трубуналом, а и раније је било ствари које су ми сметале, рецимо довођење бивших чланова ДС, Г17.
Ствар је у томе да СНС жарко жели да дође на власт и зато је сада претерано склона компромисима, по мом мишљењу.
Мада ћу у другом кругу подржати Тому, како би победио Тадића.
П.С. Ускоро враћам Русију на аватар.
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Данас је у Политици пренесен одличан говор Медведева из области економије, вреди прочитати.
Poslednja izmena:
gost 186118
Veoma poznat
- Poruka
- 10.118
Медведев: Нећемо хапсити предузетнике
Руски председник обратио се руским капиталистима, страним инвеститорима и економским експертима 18. јуна на пленарној седници Петербуршког међународног економског форума и 19. јуна члановима Комисије за модернизацију. – „Политика” у два наставка преноси најзанимљивије детаље председниковог погледа на излазак из кризе
Дмитриј Медведев говори у Санкт Петербургу Фото Фонет Либерализам у свету, желели ми то или не, замењен је умереним (а понекад и сасвим неумереним) протекционизмом. Висок рејтинг инвеститорима више не гарантује сигурност инвестиција. Први пут за дуг низ година наглас и веома приметно почело се говорити о потреби структурних реформи не само у земљама у развоју, него, пре свега, у развијеним земљама. Недавно је било чудно чути да ће претња кризе сувереног дуга и буџетски дефицит прећи преко ивице управо у напредним привредама. Али данас је то реалност и ми смо се на то навикли.
У тој реалности мењају сеекономски модели, финансијскаархитектура, технологије, социјални институти. Еластичност и способност адаптације – то су речи које се постале много популарније од појмова стабилности и предвидљивости. То не радује свакога, што је очигледно. Око тога се водевеома озбиљне дискусије. Једино што можемо да тврдимо апсолутно тачно јестеда се ми више нећемо вратити уназад, ка претходном поретку и ка претходним моделима развоја.
У току најближих деценија – то су наши планови – Русија треба да постане држава у којој се благостање и висок квалитет живота људи неће обезбеђивати само на рачун природних ресурса,него на рачун интелектуалних ресурса,иновационом економијом, која ствара уникатна знања, извозом најновијих технологија,извозом производа иновационе делатности.
Циљеви наше модернизацијесу реални и достижни. Главно што је потребно за њихово претварање у живот – то је „паметна политика” која омогућава, с једне стране, да се искористе наше могућности и конкурентске предности, а с друге – која ствара механизме сталног усавршавања и развоја.
У чему се садржи та политика? Набројаћу неколико њених компоненти.
Прва. Данас су се у Русији формирали повољни макроекономски услови за модернизацију.
У другом полугодишту прошле годинеуспели смо да стабилизујемо економију после тешког пада. И већ је започело њено постепено обнављање. Ако је по резултатима другог квартала економски пад износио скоро 11одстоу прошлој годину, види се да је по резултатима четвртог квартала пад већ много мањи – око четири.Ову годину,за нас је наравно то веома важно, започели смо растом. По подацима које ми имамо, ради се о четири одсто раста за пет месеци.
Штедња становништва,која је порасла,подржала је сектор банкарства и омогућила да се брже стабилизује ситуација у привреди. Само депозити физичких лица порасли супрошле године више него за једну четвртину.
Ми немамо проблема с нашим сувереним дугом – он је минималан. Обновљен је раст златних резерви и њихов данашњи ниво – око 460милијарни долара – веома је осетан.
После беспрецедентних по размерама мера подршке привреди, прелазимо ка више уравнотеженој и опрезној буџетској политици. Најважније је да се буџетски дефицит контролише, мада нас, наравно, дефицит не радује много. Али, налази се у оквирима разумних граница и не гуши задатке развоја асваке године ће се смањивати. Идуће, 2011. године дефицит федералног буџета треба да износи оријентационо четири одсто БДП, а 2012. године да се спусти до три одсто.
Висок ниво инфлацијепоследњих двадесет година био јеједан од наших најважнијих проблема. Инфлација је 2009. године знатноуспорена – отприлике до девет одсто. Иове године инфлација наставља да опада и сада износи око шестодсто годишње.
Да би се избегао велики буџетски дефицит и дужничка криза, данас многе државе доносе одлуке о осетном повећању пореза,или о смањењу социјалних програма и гаранција. Ми полазимо од тога да су наше социјалне обавезе безусловне. То је повезано са ситуацијом у којој је била наша социјална сфера последњих година. Ми треба да учинимо тако да специјалне мере за заштиту најслабијих,ипак,не заустављају прогрес. Имамо могућност да не повећавамо порезе, осим тих одлука које су већ познате. Следеће године ћемо дати додатне преференце иновационим компанијама. При повољним условима обнављања глобалне ирускапривредау скорије време ће се вратити на питања општег смањења пореза у бизнису.
Друга.Буџетска политика државе треба да стимулише структурни помак у привреди. Ми за сада немамо много новца у буџету за структурне трансформације. Чак и то што имамо у буџету, могуће је и потребно да искористимо на другачији начин, ефикасније и с већим резултатима.
Због тога,од 2011. године озбиљно мењамо буџетску политику. Буџет ћемо да преоријентишемо ка реализацији конкретних програма, појачаћемо акценат ка основним приоритетима развоја. Донели смо компликовано и важно решење да престанемо с праксом финансирања буџетских установа, које није повезано с разултатима њиховог рада. Уместо тога, финансираћемо промене, побољшања, нове пројекте, решења конкретних задатака. Например, буџетом ће бити финансирано увођење „електронске владе” и проширење доступа ка широкопојасном Интернету, обезбедиће се донације за младе научнике и за перспективна истраживања, подржаће се раст енергетске ефективности привреде и комуналног сектора.
Трећа. Русији је потребан прави инвестициони бум.
Стварање погодних услова за инвеститоре, у суштини је наш најважнији задатак и ми гапостављамо у центар наших дејстава.
Однедавно сам променио правила рада органа за спровођење закона према бизнису. Сада су по закону ограничене могућности хапшења предузетника у току истраге економских преступа. Процедуре провере бизниса су постале јасније и условљене су надзором тужилаштва.
Што се тиче инвестиционе климе, од 1. јануара ове године поједностављен је начин и проширене су могућности примене нулте ставке за порез на добит што се тиче дивиденди. Данас сам спреман да изјавим да ће у Русији од 2011. године бити у потпуности укинут порез на раст капитала при реализацији дугорочних директних инвестиција (Аплауз).Хвала за подршку.
Такве инвестиције су нам заиста критично неопходне за модернизацију националне привреде. Поручујем влади да разради идеју формирања специјалног инвестиционог фонда у комеће државна средства да буду попуњена приватним капиталом (рецимо на једнурубљу државних инвестиција, рачунамода ангажујемо трирубље приватних инвестиција). Фонд ће се бавити ангажовањем за пројекте стратешких инвеститора и суфинансираће такве пројекте. А њихов рад ће бити организован на апсолутно тржишним и транспарентним принципима. Мислим да би таква идеја могла бити реализована загодинудана.
Постоји још једна тема, још једна одлука, која је већ реализована – одговарајући закон сам већпотписао – поједностављен је миграциони режим за придошле висококвалификоване стручњаке. Између осталог, за оне који ће учествовати у великим инвестиционим, научним и високотехнолошким пројектима. Такође,радимо над побољшањем правила око виза, и надам се да ће многи гости нашег данашњег форума већ у најскорије време моћи да искористе нове могућности да би градили бизнис икаријеру у Русији.
Четврта. Ми одлично разумемо да савремену привреду није могуће изградити одозго и по наређењу. Колико год било код нас државних компанија, модернизација ће бити реализована,пре свега, снагама приватног бизниса. И само при постојању конкуренције. А улога државе је да ствара за руске и иностране предузетнике повољну пословну климу, а такође фер конкурентско окружење.
Некада је наш нобеловац физичар Петар Капица волео да понавља фразу: „Често се мисли да је онај који је откинуо јабуку и урадио главни посао. А уствари је то урадио онај који је посадио дрво”. Држава не треба увек сама да кида јабуке с дрвета економије. Наћиће се онај ко може то некада да уради боље и ефикасније. Али, шта држава треба да уради, шта спада у обавезе државе – то је да помаже да расте наш воћњак јабука, тј. да помаже да се развија сама привреда, привредна средина.
Зато ћу ја да смањим списак стратешких предузећа пет пута. Број стратешких акционарских друштава ће се смањити од 208 на 41, федералних унитарних предузећа – од 230 до 159. Такву наредбу сам данас потписао.
(Аплауз).
Пета. Ми разумемо да је међународна конкуренција одлучујући стимуланс за нашу модернизацију. У условима стакленика ништа озбиљно не расте. Због тога ми желимо конкуренцију и спремни смо за њу.
Знамо да конкуренција може да буде веома јака. Али, то значи само то да нам је потребно да још много тога урадимо да бисмо побољшали систем државне управе, да стимулишемо конкуретну способност не само руске привреде, него и руске државе, укључујући конкурентну способност руске надлежности.
Ефикасна са тачке гледишта модернизације треба да буде и наша спољноекономска политика. Успеси руског бизниса на светским тржиштима, а такође и реални резултати ангажовања инвестиција, технологија, пројеката у руску привреду – то су главни критеријуми таквих инвестиција, такве врсте економске делатности.
Руски председник обратио се руским капиталистима, страним инвеститорима и економским експертима 18. јуна на пленарној седници Петербуршког међународног економског форума и 19. јуна члановима Комисије за модернизацију. – „Политика” у два наставка преноси најзанимљивије детаље председниковог погледа на излазак из кризе
Дмитриј Медведев говори у Санкт Петербургу Фото Фонет Либерализам у свету, желели ми то или не, замењен је умереним (а понекад и сасвим неумереним) протекционизмом. Висок рејтинг инвеститорима више не гарантује сигурност инвестиција. Први пут за дуг низ година наглас и веома приметно почело се говорити о потреби структурних реформи не само у земљама у развоју, него, пре свега, у развијеним земљама. Недавно је било чудно чути да ће претња кризе сувереног дуга и буџетски дефицит прећи преко ивице управо у напредним привредама. Али данас је то реалност и ми смо се на то навикли.
У тој реалности мењају сеекономски модели, финансијскаархитектура, технологије, социјални институти. Еластичност и способност адаптације – то су речи које се постале много популарније од појмова стабилности и предвидљивости. То не радује свакога, што је очигледно. Око тога се водевеома озбиљне дискусије. Једино што можемо да тврдимо апсолутно тачно јестеда се ми више нећемо вратити уназад, ка претходном поретку и ка претходним моделима развоја.
У току најближих деценија – то су наши планови – Русија треба да постане држава у којој се благостање и висок квалитет живота људи неће обезбеђивати само на рачун природних ресурса,него на рачун интелектуалних ресурса,иновационом економијом, која ствара уникатна знања, извозом најновијих технологија,извозом производа иновационе делатности.
Циљеви наше модернизацијесу реални и достижни. Главно што је потребно за њихово претварање у живот – то је „паметна политика” која омогућава, с једне стране, да се искористе наше могућности и конкурентске предности, а с друге – која ствара механизме сталног усавршавања и развоја.
У чему се садржи та политика? Набројаћу неколико њених компоненти.
Прва. Данас су се у Русији формирали повољни макроекономски услови за модернизацију.
У другом полугодишту прошле годинеуспели смо да стабилизујемо економију после тешког пада. И већ је започело њено постепено обнављање. Ако је по резултатима другог квартала економски пад износио скоро 11одстоу прошлој годину, види се да је по резултатима четвртог квартала пад већ много мањи – око четири.Ову годину,за нас је наравно то веома важно, започели смо растом. По подацима које ми имамо, ради се о четири одсто раста за пет месеци.
Штедња становништва,која је порасла,подржала је сектор банкарства и омогућила да се брже стабилизује ситуација у привреди. Само депозити физичких лица порасли супрошле године више него за једну четвртину.
Ми немамо проблема с нашим сувереним дугом – он је минималан. Обновљен је раст златних резерви и њихов данашњи ниво – око 460милијарни долара – веома је осетан.
После беспрецедентних по размерама мера подршке привреди, прелазимо ка више уравнотеженој и опрезној буџетској политици. Најважније је да се буџетски дефицит контролише, мада нас, наравно, дефицит не радује много. Али, налази се у оквирима разумних граница и не гуши задатке развоја асваке године ће се смањивати. Идуће, 2011. године дефицит федералног буџета треба да износи оријентационо четири одсто БДП, а 2012. године да се спусти до три одсто.
Висок ниво инфлацијепоследњих двадесет година био јеједан од наших најважнијих проблема. Инфлација је 2009. године знатноуспорена – отприлике до девет одсто. Иове године инфлација наставља да опада и сада износи око шестодсто годишње.
Да би се избегао велики буџетски дефицит и дужничка криза, данас многе државе доносе одлуке о осетном повећању пореза,или о смањењу социјалних програма и гаранција. Ми полазимо од тога да су наше социјалне обавезе безусловне. То је повезано са ситуацијом у којој је била наша социјална сфера последњих година. Ми треба да учинимо тако да специјалне мере за заштиту најслабијих,ипак,не заустављају прогрес. Имамо могућност да не повећавамо порезе, осим тих одлука које су већ познате. Следеће године ћемо дати додатне преференце иновационим компанијама. При повољним условима обнављања глобалне ирускапривредау скорије време ће се вратити на питања општег смањења пореза у бизнису.
Друга.Буџетска политика државе треба да стимулише структурни помак у привреди. Ми за сада немамо много новца у буџету за структурне трансформације. Чак и то што имамо у буџету, могуће је и потребно да искористимо на другачији начин, ефикасније и с већим резултатима.
Због тога,од 2011. године озбиљно мењамо буџетску политику. Буџет ћемо да преоријентишемо ка реализацији конкретних програма, појачаћемо акценат ка основним приоритетима развоја. Донели смо компликовано и важно решење да престанемо с праксом финансирања буџетских установа, које није повезано с разултатима њиховог рада. Уместо тога, финансираћемо промене, побољшања, нове пројекте, решења конкретних задатака. Например, буџетом ће бити финансирано увођење „електронске владе” и проширење доступа ка широкопојасном Интернету, обезбедиће се донације за младе научнике и за перспективна истраживања, подржаће се раст енергетске ефективности привреде и комуналног сектора.
Трећа. Русији је потребан прави инвестициони бум.
Стварање погодних услова за инвеститоре, у суштини је наш најважнији задатак и ми гапостављамо у центар наших дејстава.
Однедавно сам променио правила рада органа за спровођење закона према бизнису. Сада су по закону ограничене могућности хапшења предузетника у току истраге економских преступа. Процедуре провере бизниса су постале јасније и условљене су надзором тужилаштва.
Што се тиче инвестиционе климе, од 1. јануара ове године поједностављен је начин и проширене су могућности примене нулте ставке за порез на добит што се тиче дивиденди. Данас сам спреман да изјавим да ће у Русији од 2011. године бити у потпуности укинут порез на раст капитала при реализацији дугорочних директних инвестиција (Аплауз).Хвала за подршку.
Такве инвестиције су нам заиста критично неопходне за модернизацију националне привреде. Поручујем влади да разради идеју формирања специјалног инвестиционог фонда у комеће државна средства да буду попуњена приватним капиталом (рецимо на једнурубљу државних инвестиција, рачунамода ангажујемо трирубље приватних инвестиција). Фонд ће се бавити ангажовањем за пројекте стратешких инвеститора и суфинансираће такве пројекте. А њихов рад ће бити организован на апсолутно тржишним и транспарентним принципима. Мислим да би таква идеја могла бити реализована загодинудана.
Постоји још једна тема, још једна одлука, која је већ реализована – одговарајући закон сам већпотписао – поједностављен је миграциони режим за придошле висококвалификоване стручњаке. Између осталог, за оне који ће учествовати у великим инвестиционим, научним и високотехнолошким пројектима. Такође,радимо над побољшањем правила око виза, и надам се да ће многи гости нашег данашњег форума већ у најскорије време моћи да искористе нове могућности да би градили бизнис икаријеру у Русији.
Четврта. Ми одлично разумемо да савремену привреду није могуће изградити одозго и по наређењу. Колико год било код нас државних компанија, модернизација ће бити реализована,пре свега, снагама приватног бизниса. И само при постојању конкуренције. А улога државе је да ствара за руске и иностране предузетнике повољну пословну климу, а такође фер конкурентско окружење.
Некада је наш нобеловац физичар Петар Капица волео да понавља фразу: „Често се мисли да је онај који је откинуо јабуку и урадио главни посао. А уствари је то урадио онај који је посадио дрво”. Држава не треба увек сама да кида јабуке с дрвета економије. Наћиће се онај ко може то некада да уради боље и ефикасније. Али, шта држава треба да уради, шта спада у обавезе државе – то је да помаже да расте наш воћњак јабука, тј. да помаже да се развија сама привреда, привредна средина.
Зато ћу ја да смањим списак стратешких предузећа пет пута. Број стратешких акционарских друштава ће се смањити од 208 на 41, федералних унитарних предузећа – од 230 до 159. Такву наредбу сам данас потписао.
(Аплауз).
Пета. Ми разумемо да је међународна конкуренција одлучујући стимуланс за нашу модернизацију. У условима стакленика ништа озбиљно не расте. Због тога ми желимо конкуренцију и спремни смо за њу.
Знамо да конкуренција може да буде веома јака. Али, то значи само то да нам је потребно да још много тога урадимо да бисмо побољшали систем државне управе, да стимулишемо конкуретну способност не само руске привреде, него и руске државе, укључујући конкурентну способност руске надлежности.
Ефикасна са тачке гледишта модернизације треба да буде и наша спољноекономска политика. Успеси руског бизниса на светским тржиштима, а такође и реални резултати ангажовања инвестиција, технологија, пројеката у руску привреду – то су главни критеријуми таквих инвестиција, такве врсте економске делатности.
daxt
Elita
- Poruka
- 17.079
rusija se vise bori od srbije za srpski narod u srpskoj i na kosovu
carobnodrvo
Aktivan član
- Poruka
- 1.986
Istina.
DRVOSEČA
Aktivan član
- Poruka
- 1.125
Волим Русију, Бајкалско језеро и Камчатку...
Slične teme
