Ispostavilo se da se ceo svet može uporediti sa kompjuterskom tehnologijom. Barizanom, pre svega, na diskretnim vrednostima gde kontinuitet ne postoji. Ideja je da je tako i u prirodi, samo daleko
SVESTRANIJE. Na kvalitetu se izgubilo zarad kvantiteta. Tako imamo usko stručnu
mašinu koja kalkuliše i čoveka koji može sve, pa još ima i svoju volju. Samo mnooogo sporije.
Ili još bolji primer Miki Mausa.
Najzanimljiviji su, svakako, talasi. Ma koliko nama teško bilo da otkrijemo..... EM talasi se prostiru za naša čula neprimetno, za neka bolja osetila primetno, ali opet nevidljivo..... da li smo zaključili da je samo vidljivo i opipljivo čulima materijalno i da li u tome grešimo?
Uzmite svetlost, sunčevu svetlost, svuda je oko nas, al' opet ne osećamo materiju, a svetlost je materija!? Možda su stvari pogrešno postavljene u startu, možda je problem u agregatnom stanju koje nikada nije propisno definisano, ustvari gomila novih agregatnih stanja, saradnja između prostor-vremena i materije. Možda temperatura nije jedini triger, možda je i temperatura materija... o da, definitivno bi bila i ona. Možda od šume ne vidimo drveće i tako, možda, nikada ne videsmo duše koje nam se češu o bokove i lelujaju prostorom u nadi da će dobiti neq novu svrhu. Jer smo, zamagljeni svrhom, propustili da je potražimo u materijalnom :shock:
Auuu..... ne znam šta mi je ovo trebalo.
Ne verujem da bih da bih preko svog srca mogla da prenesem nekom moje psihicke osobine, mozda samo moj puls
