Čemu istorija? Šta je za vas ili šta treba da bude istorija?

Naravno, pitanje je uvek i koliko je nešto iskreno što se napiše. Ili možde ne čak ni iskreno ili licemerno, već koliko u zabludi u vezi samog sebe? Istorija je prepuna pojedinaca koji se deklarišu u jednom smeru, a onda...to ne primene i u praksi.

Npr. podsetimo se koliko je Milojevićev sledbenik Sima Lukin Lazić bio otvoren:
да ми је само знати, да ћу тим усрећити род и народ свој, вјеруј ми, ја бих слатко поднио и највишу жртву, вишу и од живота, вишу и од части: лагао бих дан и ноћ, лагао бих као пас.

Po Lazićevom credo, u istoriji treba lagati kako bi se narod usrećio. I to je žrtva koju bi rado poneo na svoje breme, koja je iznad i od časti i od života (kako i sam kaže lagao bih dan i noć, kao pas).
То опет нема везе са њим самим
тада још није био издефинисан уопште приступ према историји такорећи чак и препричавања Панте Срећковића Хонијата су наративна.
Није се тада тачно знало од куда и како да се крене.
Свакако таква историја није имала шансе да преживи осим самог костура његове историје коју је негде несвесно и ненамерно потврдио Александар Лома.
 
То опет нема везе са њим самим
тада још није био издефинисан уопште приступ према историји тскорећи чак и птепричавања Панте Срећковића Хонијата су наративна.
Није се тада тачно знало од куда и како да се крене.

Pa, ne bih se baš složio. Govorimo o 1895. godini.
 
Није он био ни у најбољим односима са Русима нити око те историје био је крвни непријатељ санстефанске Бугарске касније Аустроугарске.
Ne znam u kakvim je odnosima bio sa Rusima, ali najviše se koristio istraživanjima akademika Čertkova

https://ru.wikipedia.org/wiki/Чертков,_Александр_Дмитриевич

Relja Novaković je dosta pisao o tome
 
То опет нема везе са њим самим
тада још није био издефинисан уопште приступ према историји такорећи чак и препричавања Панте Срећковића Хонијата су наративна.
Није се тада тачно знало од куда и како да се крене.
Свакако таква историја није имала шансе да преживи осим самог костура његове историје коју је негде несвесно и ненамерно потврдио Александар Лома.

Moje pitanje je bilo: koliko je možda Milojević bio sličan Laziću, ali ne samo toliko otvoren i iskren?

Nakon iščitavanja silnih stvari koje su romantičari pisali, moje je isksutvo da zapravo svi oni misle ovo isto što i Lazić. Jedina je razlika što izbegavaju ili neće toliko otvoreno da priznaju, za razliku od njega.

Dakle, u kojoj meri je i Milojeviću isto kao i Laziću, osnov bio da, pre svega, čitaoca učini radosnim, makar na uštrb časti i istine? 🤔
 
Inače akademik Čertkov je omiljeni naučnik nekih forumaša ovde. Kažu da je britka oštrica njegove kritike jednostavno neponovljiva!

1705005246676.png
 
Moje pitanje je bilo: koliko je možda Milojević bio sličan Laziću, ali ne samo toliko otvoren i iskren?

Nakon iščitavanja silnih stvari koje su romantičari pisali, moje je isksutvo da zapravo svi oni misle ovo isto što i Lazić. Jedina je razlika što izbegavaju ili neće toliko otvoreno da priznaju, za razliku od njega.

Dakle, u kojoj meri je i Milojeviću isto kao i Laziću, osnov bio da, pre svega, čitaoca učini radosnim, makar na uštrb časti i istine? 🤔
Не бих тако рекао уопште мислим али МИСЛИМ да му је инспирација и идеја био Вук Караџић како би обиљем прикупљеног материјала и пуним сандуцима нешто извукао на Бечком двору како је то учинио Вук Караџић.

Рекох није он тема нити сам хтео у то да се упуштам зато сам се оградио од свега осталог сем увода.
 
Не бих тако рекао уопште мислим али МИСЛИМ да му је инспирација и идеја био Вук Караџић како би обиљем прикупљеног материјала и пуним сандуцима нешто извукао на Бечком двору како је то учинио Вук Караџић.

Nisam ni rekao da nužno jeste. Postavio sam pitanje.

Рекох није он тема нити сам хтео у то да се упуштам зато сам се оградио од свега осталог сем увода.

Zapravo, upravo to i jeste tema. O tome i pričamo; o tome šta je istorija i kakvo je viđenje.

Mnogi i dan-danas misle potpuno isto kao i Lazić.
 
Nisam ni rekao da nužno jeste. Postavio sam pitanje.



Zapravo, upravo to i jeste tema. O tome i pričamo; o tome šta je istorija i kakvo je viđenje.

Mnogi i dan-danas misle potpuno isto kao i Lazić.

Не бих. знао нешто сам мало почео да читам и одустао није ми се свидело и немам центар за то.

Милош С Милојевић је нека врста "аномслије" иза кога су стојала храбра и родољубива дела.
Негде је правио истраживања нашег народа правећи одреде бораца из разних региона Србије ,Старе Србије и тако даље. Њихове карактерне особине , борбеност би испитивао на терену. Нешто слично што су Цвијић ,Жупанич се играли др Менгела и мерили индексе лобања на заробљеницима у првом светском рату и испитивали антрополошке типове.
Један од закључака да се према антрополошком типу индексу лобања Бугари се не разликују од Турака.
 
Не бих. знао нешто сам мало почео да читам и одустао није ми се свидело и немам центар за то.

Милош С Милојевић је нека врста "аномслије" иза кога су стојала храбра и родољубива дела.
Негде је правио истраживања нашег народа правећи одреде бораца из разних региона Србије ,Старе Србије и тако даље. Њихове карактерне особине , борбеност би испитивао на терену. Нешто слично што су Цвијић ,Жупанич се играли др Менгела и мерили индексе лобања на заробљеницима у првом светском рату и испитивали антрополошке типове.
Један од закључака да се према антрополошком типу индексу лобања Бугари се не разликују од Турака.

To opet postavlja sledeće stvari: zašto to da sprovođenje nekakvih teških i patriotskih poteza, baš kao neke što si navodio na primeru Milojevića, nekog čine većim istorijskim autoritetom? Dao si mi šlagvort jerbo me je to baš podsetilo da današnji novoromantičari u generalno branioci Miloševićevog lika i dela uglavnom izbegavaju da govore o njegovom tvrdnjama i skreću teren na priču koliki je on bio rodoljub. Više puta sam pokušavao da pokrenem tako neku diskusiju o Miloševićevim izvorima i metodološkom pristupu i svaki se, bez jednoga izuzetka, završio baš na tome što si spomenuo, na priču o njegovim vojno bezbednosnim zaslugama.

Zašto?

To me je podsetilo npr. na nešto što si ti svojevremeno bio jednom prilikom napomenuo vezano za Kaplana Burovića. Rekao si nešto u fazonu da je broj godina koji je Burović proveo u albanskom kazamatu ključan za njegove kvalifikacije.

Ispostavilo bi se da su zatvori Envera Hodže bili vodeća svetska naučna institucija i da su Burovića zasipali naučnom literaturom. Da je stajao stražar ispred i čekao da završi sa sabranim delima Filipa Brodela dok ovaj trpi sa bi mu dao kofu za nuždu.
 
To opet postavlja sledeće stvari: zašto to da sprovođenje nekakvih teških i patriotskih poteza, baš kao neke što si navodio na primeru Milojevića, nekog čine većim istorijskim autoritetom? Dao si mi šlagvort jerbo me je to baš podsetilo da današnji novoromantičari u generalno branioci Miloševićevog lika i dela uglavnom izbegavaju da govore o njegovom tvrdnjama i skreću teren na priču koliki je on bio rodoljub. Više puta sam pokušavao da pokrenem tako neku diskusiju o Miloševićevim izvorima i metodološkom pristupu i svaki se, bez jednoga izuzetka, završio baš na tome što si spomenuo, na priču o njegovim vojno bezbednosnim zaslugama.

Zašto?

To me je podsetilo npr. na nešto što si ti svojevremeno bio jednom prilikom napomenuo vezano za Kaplana Burovića. Rekao si nešto u fazonu da je broj godina koji je Burović proveo u albanskom kazamatu ključan za njegove kvalifikacije.

Ispostavilo bi se da su zatvori Envera Hodže bili vodeća svetska naučna institucija i da su Burovića zasipali naučnom literaturom. Da je stajao stražar ispred i čekao da završi sa sabranim delima Filipa Brodela dok ovaj trpi sa bi mu dao kofu za nuždu.

Зато што муке и тешки тренуци обликују карактер човека.
Ко се суочи са таквим стварима није трска коју ветар љуља у ком правцу хоће и који се према датим околностима прилагођава и продаје веру за вечеру.

Ако је хумана наука наука без хуманости и карактера онда ћу радије учити историју и све од вештачке интелигенције и софтвера који ће прикупити базу свих могућих података и ја ћу му постављати питања.
Програмиран са једном аномслијом!
Да не сме да лаже!

Чему назив хумане науке а човек докторирао нешто а тешка фукара?
Шта да научим од њега да будем фукара.
Која је идеја стуб просветитељства да човек буде моралан ,скрупулозан и да уме да стане у одбрану виших вредности а не да буде штампарска машина која избацује податке.
Каплан Буровић има много већу подршку од мене можда најмању од научног естсблишмента Србије и Албаније а има подршку и од неких Албанаца.
Дакле његов став је даћу им ја и Русију али нека докажу!
Већину данашњих научних ставова обликују политичке елите и интересне групе јеф је сам њихов напредак и каријера зависна од тога.
 
... i Laziću, osnov bio da, pre svega, čitaoca učini radosnim,
Није тако Сима написао и мислим да се његове ријечи не могу тако схватити. Напротив. Овдје ми говоримо о крају XIX вијека, Србија је тек постала државом, чемерна, сиромашна, непросвијећена, са свим насљеђем османлијске заоставштине, а српски народ уз то и расут по околним и не баш пријатељски наклоњеним државама. Ту ће српски родољуб поднијети жртву и у виду живота и части ако ће то писаније пробудити национални понос, занос, ако ће помоћи да се преброде искушења која слиједе и донијети добробит (илити усрећити) нацији. Ја то тако видим, ти људи су били, какве год мане имали, снажног интелекта, бесмислено је да би се водили тако плитким поривима као што је учинити читаоца радосним.

Но нека доживљава Симине ријечи како коме воља. Бјеше то друго вријеме, када се ваљало и одупријети пропаганди тада моћинх околних империја које су натурале интерпретацију историју у служби тадашњих политичких процеса. Но имамо то и данас, и данас се на историју удара, подмукло, кварно. Сваки догађај или личност из историје можемо приказати на више начина, зависи шта ћемо више истицати. Имамо искуства са ратовима 1990их.

И ту се у тој пропаганди подобро забраздило, ту се Србима подмеће приказ историјских епизода кроз који ће се селективно издвојити све оно ружно, рђаво, грешно, гдје ће се истицати само непочинства, у медијима којима фокус није историја, укључујући и таблоиде, 80+ % чланака који се баве историјом је са том сврхом, гдје ће се сваки догађај, свака личност, таквим приступом укаљати, изблатити, све приказати ружним, грешним, злочини, не ријетко измишљени и домишљени, максимално потенцирати и таквим приступом нацији усадити терет сталне кривице те осјећајк стида и самопорицања. У тако кварној игри, српски родољуби, укључујући и историке, на подилажење некој умјерености код писанија или "политичкој коректности", или таштини гдје ће доказивати моралност и пазити да их неко недај Боже назове националистима, немају право.
 
Није тако Сима написао и мислим да се његове ријечи не могу тако схватити. Напротив. Овдје ми говоримо о крају XIX вијека, Србија је тек постала државом, чемерна, сиромашна, непросвијећена, са свим насљеђем османлијске заоставштине, а српски народ уз то и расут по околним и не баш пријатељски наклоњеним државама. Ту ће српски родољуб поднијети жртву и у виду живота и части ако ће то писаније пробудити национални понос, занос, ако ће помоћи да се преброде искушења која слиједе и донијети добробит (илити усрећити) нацији. Ја то тако видим, ти људи су били, какве год мане имали, снажног интелекта, бесмислено је да би се водили тако плитким поривима као што је учинити читаоца радосним.

Но нека доживљава Симине ријечи како коме воља. Бјеше то друго вријеме, када се ваљало и одупријети пропаганди тада моћинх околних империја које су натурале интерпретацију историју у служби тадашњих политичких процеса. Но имамо то и данас, и данас се на историју удара, подмукло, кварно. Сваки догађај или личност из историје можемо приказати на више начина, зависи шта ћемо више истицати. Имамо искуства са ратовима 1990их.

И ту се у тој пропаганди подобро забраздило, ту се Србима подмеће приказ историјских епизода кроз који ће се селективно издвојити све оно ружно, рђаво, грешно, гдје ће се истицати само непочинства, у медијима којима фокус није историја, укључујући и таблоиде, 80+ % чланака који се баве историјом је са том сврхом, гдје ће се сваки догађај, свака личност, таквим приступом укаљати, изблатити, све приказати ружним, грешним, злочини, не ријетко измишљени и домишљени, максимално потенцирати и таквим приступом нацији усадити терет сталне кривице те осјећајк стида и самопорицања. У тако кварној игри, српски родољуби, укључујући и историке, на подилажење некој умјерености код писанија или "политичкој коректности", или таштини гдје ће доказивати моралност и пазити да их неко недај Боже назове националистима, немају право.

A da li je bilo toliko drugo vreme?

I danas ima Lazića.
 
Зато што муке и тешки тренуци обликују карактер човека.
Ко се суочи са таквим стварима није трска коју ветар љуља у ком правцу хоће и који се према датим околностима прилагођава и продаје веру за вечеру.

Ако је хумана наука наука без хуманости и карактера онда ћу радије учити историју и све од вештачке интелигенције и софтвера који ће прикупити базу свих могућих података и ја ћу му постављати питања.
Програмиран са једном аномслијом!
Да не сме да лаже!

Чему назив хумане науке а човек докторирао нешто а тешка фукара?
Шта да научим од њега да будем фукара.
Која је идеја стуб просветитељства да човек буде моралан ,скрупулозан и да уме да стане у одбрану виших вредности а не да буде штампарска машина која избацује податке.
Каплан Буровић има много већу подршку од мене можда најмању од научног естсблишмента Србије и Албаније а има подршку и од неких Албанаца.
Дакле његов став је даћу им ја и Русију али нека докажу!
Већину данашњих научних ставова обликују политичке елите и интересне групе јеф је сам њихов напредак и каријера зависна од тога.

A da li?

Pa šta karakter govori o poznavanju faktografije ili razumevanju naučne metodologije?
 
A da li?

Pa šta karakter govori o poznavanju faktografije ili razumevanju naučne metodologije?
Катактер може да погреши и да се исправи лош карактер се не исправља него се маскира и покушава знањем да надомести недостатак моралности.

Историју и њену методологију може научити свако али наша свеопшта тежња да будемо објективни а сви смо у дубини субјективна бића која теже објективности.

Свако гледа кроз призму себе ма колико покушавао да из тога изађе то важи све.

Ако му је прљав суд и окно неће ништа више од тога видети у свему што тражи па макар то била историја.

Вертикално гледано мутна вода се не мења.....
 
Катактер може да погреши и да се исправи лош карактер се не исправља него се маскира и покушава знањем да надомести недостатак моралности.

Историју и њену методологију може научити свако али наша свеопшта тежња да будемо објективни а сви смо у дубини субјективна бића која теже објективности.

Свако гледа кроз призму себе ма колико покушавао да из тога изађе то важи све.

Ако му је прљав суд и окно неће ништа више од тога видети у свему што тражи па макар то била историја.

Вертикално гледано мутна вода се не мења.....
Да не сме да лаже!

Чему назив хумане науке а човек докторирао нешто а тешка фукара?
Шта да научим од њега да будем фукара.

Evo, Lazić napisao i da bi lagao kao pas. Šta to svedoči o njegovom karakteru?

Je li npr. on fukara?
 
Sad ćeš možda reći da možda poređenje i nije najkorektnije, ali imaš i danas razne Šargiće, Mitiće, itd.
Није. Могуће је овај Митић корисни идиот (не бих био према њему престог), али овај Шаргић (и уопште та дружина око њега) је љигавац који негирањем свих сазнања и под плаштом "одбране српства" ради управо на слуђивању и распамећивању нације, и једне контаминације и прошлости (гдје су и Обреновићи које наводно "брани" само средство преко којег ће што више загадити српску прошлост) и данашњицњ упрошћено битанга пар екселанс.
Мислим да овакви љигавци не заслужују да се помињу на теми, ја свакако више о таквим типовима нећу барем на овој посветити неко слово
 
Poslednja izmena:
Историју и њену методологију може научити свако

Da li? Za sve treba imati elana, talenta, pored naravno strpljenja, želje i truda.

Štaviše, ovaj potforum je empirijski dokazao da definitivno istoriju i njenu metodologiju ne može da nauči svako. Postoje forumaši koji elemenetarne stvari nisu u stanju da nauče, čak ni kad naprave iste greške i po 20 puta.

Dakle, definitivno je netačno da to može svako.
 
Није. Могуће је овај Митић корисни идиот (не бих био према њему престог), али овај Шаргић (и уопште та дружина око њега) је љигавац који негирањем свих сазнања и под плаштом "одбране српства" ради управо на слуђивању и распамећивању нације, и једне контаминације и прошлости (гдје су и Обреновићи које наводно "брани" само средство преко којег ће што више загадити српску прошлост) и данашњицњ упроћено битанга пар екселанс.
Мислим да овакви љигавци не заслужују да се помињу на теми, ја свакако више о таквим типовима нећу више барем на овој посветити неко слово

Ma ne moramo ga pominjati, ali koliko je to što je Lazić činio drugačije?

Npr. ti reče da Simine reči treba posmatrati u kontekstu, da su laži tu da probude nacionalni ponos i pomognu da se prebrode neke stvari. Zašto misliš da ljudi koji su sledbenici tog (para)istorijskog pravca misle išta drugačije? Srbija se i danas nalazi u delikatnoj situaciji...ili se u najmanju ruku do relativno skoro nalazila.

I sa druge strane, iz kog razloga se to što je Lazić činio ne može nazvati sluđivanjem i raspamećivanjem nacije pod plaštom tobožnje odbrane Srpstva, kako si napisao?

Treba posmatrati stvari i iz drugog ugla. Sima Lukin Lazić je bio korišćen i kao plašt za srbofobiju; sredstvo za dehumanizaciju Srba. Njihovim knjigama se mahalo kao dokaznima materijalom za vreme antisrpskih histerija u Zagrebu, veleizdajničkih procesa i posebno ga je koristila predratna i ratna austrougarska propaganda protiv Kraljevine Srbije. Možda bi reči nekome zvučale pregrubo, aki Lazić je odigrao ulogu korisnog idiota, zato što je njegovo nasleđe bilo pravljenje od Srba bubašvabe koje muss sterben.
 
Kada govorimo o uticajima na viđenje istorije — i to sada iapk striktnije govoreći baš o laicima — moje je iskustvo, i to prevashodno na ovom forumu, da se ljudi (izuzetno grubo pojednostavljivanje) uglavnom dele u zavisnosti od svoje političke ideologije (ili barem sklonosti, ako je to prejaka reč) i nekih opštijih društvenih svetonazora, u dve kategorije (opet, kažem, ovo je izuzetno ugrubo, pa čak i dobrim delom pogrešno, ali ostavimo to na stranu zarad privremene simplifikacije i sa poentom do koje želim da dođem na umu): na nacionaliste i građaniste.

Ako je osoba generalno nacionalističke orijentacije, onda je njeno viđenje uglavnom usmereno ka tome da smatraju da je dužnost istoričara da bude neka vrsta nacionalnog radnika. Da patriotska misao mora da bude osnovna vodilja i da istoričar treba da se bavi odbranom nekih strateških nacionalnih ciljeva. Ako im zaključci ne gode ili ne deluju kao da mogu biti shvaćeni kao da su u skladu sa nekim, da kažemo, konzervativnim i/ili tradicionalističkim vrednostima, onda se za zaključcima prilazi sa negodovanjem i o onome kako se do njih došlo se ni ne raspravlja, već se odmah se tema pretvori u raspravu o Đerđu Sorošu, o interesima stranih fondacija i faktora, mondijalizmu, neoboljševizmu i slično. Sa druge strane, ako se zaključci onoga što je „poželjno“ dovede u pitanje, onda je uvek: pa šta, ti autori su pisali tako zato što su tako našli u izvorima tj. vodili su se istinitim principima, za razliku od ovih drugih.

Sa druge strane, ili možda bolje rečeno na drugom ekstremu, nalaze se ljudi koji istoriju doživljavaju kroz prizmu demitologizacije. Tema o Kosovskoj bitki iz 1369. godine koju je otvorio forumaš @ssmpmd mi deluje upravo u tom smeru. Ti ljudi imaju potpuno identično viđenje istorije kao i prethodna grupacija, ali samo sa drugačijim političkim kontekstom. Njima, pak, svaka manipulacija deluje kao proizvod nekih nacionalističkih manipulacija. A kada ih pitate šta piše ovde Dubravka Stojanović npr. odgovor bude: pa šta, piše to što misli jer piše u izvoru.

U suštini i jedna i druga grupacija su jedna strana iste medalje i manifestacija potpuno istog problema. Žive u iluziji da je njihovo stanovište 'ispravno', a ono drugo 'pogrešno'. U potpunosti uvereni da je ono šta zastupaju objektivan pristup, a da je ona druga strana, pak, pristrasna. Tako da kada se posmatraju rasprave na forumu između forumaša takvih ideoloških suprotstavljenosti, onda razgovori više poprimaju sličnosti teološkim raspravama između različitih hrišćanskih sekti. Diskusija se uvek svede na pokušaje nekakve 'konverzije' onog drugog i bes na neuspeh konvertitstva (koji je najčešći ishod, zato što uglavnom obe strane polaze od stanovništa sa kojih nemaju nikakve namere da se pomere). I naravno, uvek sa političkom pozadinom koja je nekako u suštini, dok je istorija samo paravan kojim se suština prekriva.
 
Poslednja izmena:
Primera radi, i ovih nekoliko komentara na ovoj temi vezano za Simu Lazića delovali su mi upravo u tom smeru. Ako nam je ideološko uverenje uslovno govoreći nacionalističko, onda ćemo i pojedincima za koje deluje da su nam kompatibilni puštati kroz prste. Laže, još se i hvali da laže? OK, ali nije to strašno. Važno je što su milojevićevci bili rodoljubi. Ako Miloš Ković neku glupost odvali, onda je to dopustila greška, ali ako dotično učini Milivoj Bešlin, onda je to neoprostivo greh.

Jednu ću paralelu povući sa nečim što sam na terenu video. Pa pošto se ovo i uglavnom vrti oko politike, da takvu paralelu jasnije i pocučem. Konkretno, sa situacijom u Crnoj Goru pred Đukanovićevog gubitka vlasti 2020/23. godine.

Naime, kod velikog broja glasačkog tela bivše vlasti, ali i samog članstva DPS CG, vladala je (ili u nekom smislu još uvek i vlada) percepcija o tome da su na vlasti zaista korumpirani lopovi. I to su i priznavali. U vreme izbora, čak je i Milo lično napisao jedan autorski tekst, u kojem suštinski priznaje kriminalni karakter sopstvenog režima, ali uz dodavanje da je, ipak, reč o patriotama. Oni su nacionalisti, tako da zahvaljujući tome imaju odrešene ruke i smeju da, kako je to ono Velja Ilić legendarno kazao svojevremeno, kraduckaju. Za razliku od one druge strane, srpske (ili prosrpske, kako ćete), koja je (odnosno koja se tako percipira i predstavlja) autošovinistička. I tako su i opravdavali gledanje u drugu stranu i pružanje podrške izvesnoj kliki, koja je iz tog razloga percipirana kao manje zlo.

Ovo o čemu ovde govorimo, jako podseća na isti majndset koji je doveo do toga da je Crna Gora tek nedavno promenila svoju vlast po prvi put od Drugog svetskog rata. Ljudi o ličnostima uglavnom (uz vrlo malo izuzetaka) ne cene po suštini, već po pomenutoj ideološkoj afilijaciji (ili preciznije, ne po tome, vi po onome što se percipira da to jeste - zato što je neretko, ako ne i najčešće, potpuno pogrešno). Ali, film ide i malo ko gleda na platno. Svi gledaju u mobilne telefone, dole, i tvituju, ne obraćajući nikakvu pažnju na ono što ide.

Takođe iskustvo na Krstarici pokazuje da ljudi koji se upravo žale na političke uticaje, zapravo (a i pomalo ironično) sami nikakav problem u suštini nemaju sa uticajem politike. Naprotiv, ispostavlja se da je njihov jedini problem jeste što ličnost o kojoj se diskutuje (ili u nekim slučajevima forumaški sagovornik) upravo nije u službi političkih interesa koje oni sami zastupaju.
 
U suštini i jedna i druga grupacija su jedna strana iste medalje i manifestacija potpuno istog problema. Žive u iluziji da je njihovo stanovište 'ispravno', a ono drugo 'pogrešno'. U potpunosti uvereni da je ono šta zastupaju objektivan pristup, a da je ona druga strana, pak, pristrasna. Tako da kada se posmatraju rasprave na forumu između forumaša takvih ideoloških suprotstavljenosti, onda razgovori više poprimaju sličnosti teološkim raspravama između različitih hrišćanskih sekti.
Јок. И једно веома пожељно мантрање самоумишљених моралних чистунаца и медијатора, који ће моралисати како су грдни једни, ови што нагињу том "злу" национализму, али су једнако грдни и ови што виде само оно ружно код нације којој припадају. И једно поимање веома пожељно у временима једноумља гдје та позиција моралног чистунца даје за право да судите свима, па како су ето и једни и други увјерени у своју заблуду.
Но ствари су сложеније, увијек између полова имамо читав спектар различитих, ближих једном или другом полу, мишљења, виђења, а овдје је то ипак ствар приоритета. Да ли је приоритет прагматичност и окретати се како прилике налажу (па ако треба одрећи се и матере и оца и брата и сестре и земље и народа, и попљуивати их ако има користи) или држати до неких вриједности и задатих скрупула.
Родољуб колико год био немушт у свом изражавању и колико год се преплитао и саплитао у својим виђењима и онак који се одродио и на свом путу самопорицања не могу никад и ни у којем вредновању бити двије стране исте медаље.
 
Ako Miloš Ković neku glupost odvali, onda je to dopustila greška, ali ako dotično učini Milivoj Bešlin, onda je to neoprostivo greh.
Ово је једноставно потирање свих критеријума код описа личности или колективитета, Тако неком ко нам није по вољи тражимо пандан у најгрђем примјеру, па ће србофобична грла изједначити генерала Младића и Хитлера, Српску са ендехазијом, када човјек дође у такво стање ума, то је ментални суноврат гдје нема повратка, постане заробљеником властите мржње.
Милош Ковић, шта год мислили о њему и какве год му мане налазили, и ова креатура Бешлин не могу никад и ни у ком случају бити панданом, а ставити их у исту реченицу је прилично перверзно.
Милош Ковић има та своја размишљања каква има, идеје, има и тај "гријех" што воли свој народ па то ти је, ова креатура је паћеник гадно оболио од србомржње. Имамо овдје његове "осврте" поводом задњег рођендана Српске, свака реченица одише патолошком мржњом (мањи бе-ха ентитет, изједначава Српску са трећим рајхом, прогони злочини, геноцид и тако у круг, да не наводим какве је све глупости у том бјеснилу блебнуо).
Ми можемо тражити одговарајући пандан мрском "негативцу", но ваља ипак имати мјеру, ово је како написах потирање свих критеријума
 
Јок. И једно веома пожељно мантрање самоумишљених моралних чистунаца и медијатора, који ће моралисати како су грдни једни, ови што нагињу том "злу" национализму, али су једнако грдни и ови што виде само оно ружно код нације којој припадају. И једно поимање веома пожељно у временима једноумља гдје та позиција моралног чистунца даје за право да судите свима, па како су ето и једни и други увјерени у своју заблуду.
Но ствари су сложеније, увијек између полова имамо читав спектар различитих, ближих једном или другом полу, мишљења, виђења, а овдје је то ипак ствар приоритета. Да ли је приоритет прагматичност и окретати се како прилике налажу (па ако треба одрећи се и матере и оца и брата и сестре и земље и народа, и попљуивати их ако има користи) или држати до неких вриједности и задатих скрупула.
Родољуб колико год био немушт у свом изражавању и колико год се преплитао и саплитао у својим виђењима и онак који се одродио и на свом путу самопорицања не могу никад и ни у којем вредновању бити двије стране исте медаље.

Ja nisam ništa rekao o naginjanju. Svako naginje ka raznim stvarima, neko voli rok, neko se zalaže za uvođenje teokratskog uređenja u Srbiji, neko voli da jede eurokrem na luku ili krstavcu, podržava legalizaciju droga ili želi da Srbija postane deo evoazijske unije. Svaka osoba ne skup specifičnosti na koje je uticala vrlo heterogena mreža faktora kao što su roditelji, najuže okruženje u kojem je odrastao, ortaci, mnogo dobar stric, mediji, škola, itd. Ima toliko ideja, ličnih afiniteta i ideologija, da sve ne mogu u jednu višetomnu knjigu stati.

Ne, ja ni reč nisam napisao o naginjanju. Već isključivo o fenomenu u kojem je istorija samo čaršav kojim se ono prekriva. O tome da suština uopšte nije u istoriji, a niti zanima onoga ko je (samo deklarativno) komentariše.
 

Back
Top