Није тако Сима написао и мислим да се његове ријечи не могу тако схватити. Напротив. Овдје ми говоримо о крају XIX вијека, Србија је тек постала државом, чемерна, сиромашна, непросвијећена, са свим насљеђем османлијске заоставштине, а српски народ уз то и расут по околним и не баш пријатељски наклоњеним државама. Ту ће српски родољуб поднијети жртву и у виду живота и части ако ће то писаније пробудити национални понос, занос, ако ће помоћи да се преброде искушења која слиједе и донијети добробит (илити усрећити) нацији. Ја то тако видим, ти људи су били, какве год мане имали, снажног интелекта, бесмислено је да би се водили тако плитким поривима као што је учинити читаоца радосним.
Но нека доживљава Симине ријечи како коме воља. Бјеше то друго вријеме, када се ваљало и одупријети пропаганди тада моћинх околних империја које су натурале интерпретацију историју у служби тадашњих политичких процеса. Но имамо то и данас, и данас се на историју удара, подмукло, кварно. Сваки догађај или личност из историје можемо приказати на више начина, зависи шта ћемо више истицати. Имамо искуства са ратовима 1990их.
И ту се у тој пропаганди подобро забраздило, ту се Србима подмеће приказ историјских епизода кроз који ће се селективно издвојити све оно ружно, рђаво, грешно, гдје ће се истицати само непочинства, у медијима којима фокус није историја, укључујући и таблоиде, 80+ % чланака који се баве историјом је са том сврхом, гдје ће се сваки догађај, свака личност, таквим приступом укаљати, изблатити, све приказати ружним, грешним, злочини, не ријетко измишљени и домишљени, максимално потенцирати и таквим приступом нацији усадити терет сталне кривице те осјећајк стида и самопорицања. У тако кварној игри, српски родољуби, укључујући и историке, на подилажење некој умјерености код писанија или "политичкој коректности", или таштини гдје ће доказивати моралност и пазити да их неко недај Боже назове националистима, немају право.
