Anonimni alkoholicar

Сви ми имамо окидаче у животу, питање је само колико је особа лабилна и на који начин одлучи да се бори са ситуацијом.
Неки и одлуче, али немају довољно снаге.

Немање снаге је удобни изговор оних који имају одговорну особу која их опслужује и вади флеке.
 
Dobar podkast. Ovaj čovek tako lepo i pametno priča, milina ga je slušati.
Да, др Ивица Малденовић је начелник одељења за лечење зависности, конкретно алкохолизма.
Има сигурно богато искуство.
Имају они успеха у лечењу.
Палмотићава и Институт за ментално здравље предњаче, кажу да су бољи од Драјзерове. Морам да нагласим да сама не могу да дан суд али сам чула то од једне младе жене која се лечила од алкохолизма.
 
Немање снаге је удобни изговор оних који имају одговорну особу која их опслужује и вади флеке.
Еј али то и јесте комплементарна патологија.
Ако одслушаш овај подкаст, видећеш да је то уобичајена спојка- муж алкохоличар и контролишућа жена.
Обоје својим понашањем препокривају заправо основну грешку коју имају.
Што каже Ивица Младеновић, те суприге истински осећају патњу али не схватају да оне заправо одржавају тај систем имајући, уствари, секундарну добит- апсолутна контрола.
 
Еј али то и јесте комплементарна патологија.
Ако одслушаш овај подкаст, видећеш да је то уобичајена спојка- муж алкохоличар и контролишућа жена.
Обоје својим понашањем препокривају заправо основну грешку коју имају.
Што каже Ивица Младеновић, те суприге истински осећају патњу али не схватају да оне заправо одржавају тај систем имајући, уствари, секундарну добит- апсолутна контрола.
Понашање супруге се можда развило као реакција на лабилног мужа. Мислим, неко мора да буде јак. Алтернатива је развод.
 
Не разилази се твоје мишљење са Метлиним.
Траума+ индивидуални емотивни доживљај= код неких људи зависност, а код неких неуроза, шизофренија, емотивно затварање или пак ништа од тога ако особа није рођена осетљивија.
Наша индивидуална "грађа", генетика, дефинише начин реаговања.
Зато и кажем да су родитељи ту некад немоћни и да им се превише ставља на терет.
Roditelji su u potpunosti nemocni.
U stvari, svi su nemocni, osim te osobe, sve zavisi samo od nje.
Ogroman manjina njih se uspesno bori sa tim sto imaju, ja mislim da je to sustini neizlecivo.
Oni koji se bore uspesno, svakog dana misle o tome, i bore se.

Ali ogromna su manjina.

Govorim o psihickoj zavisnosti, ja bih samo i to nazivao alkoholizam/narkomanija, ako se fizicki skine, i ne pomisli na to, meni to nije to.
 
Да, др Ивица Малденовић је начелник одељења за лечење зависности, конкретно алкохолизма.
Има сигурно богато искуство.
Имају они успеха у лечењу.
Палмотићава и Институт за ментално здравље предњаче, кажу да су бољи од Драјзерове. Морам да нагласим да сама не могу да дан суд али сам чула то од једне младе жене која се лечила од алкохолизма.
Mnogo verovatno zavisi i od osobe.
Ali za vecinu njih, ne mogu oni mnogo nista.
Ja znam osobu koja je prosla sve to.
Bio i kod ovih Rusa gde je bio Dzordan Piterson, bio sam i ja jednom sa njim kao kobajagi podrska, da se javi kao kobajagi napredovao.
Nema nista.
Opet, ako ima samo fizicku zavisnost, dok ova kao psihicka lako prodje, da, to mogu da tretiraju verovatno.
Tesko da moze da razume ovo neko ko nije imao bliski slucaj tog tipa.
Kada ja nisam mogao da razumem bez iskustva, tesko da moze bilo ko, ja sam najjaci sto se tice apstrakcije :lol:
Ovo je toliko komplikovana stvar, iskreno, jedina u mom zivotu za koju mislim da je potrebno iskustvo da bi se razumela.
To sto ti ljudi pricaju je lepo u teoriji. I ja sam tako pricao nekad :lol:

Opet, tacno je za one koji imaju samo fizicku zavisnost. U principu, sve je do same osobe.
 
Еј али то и јесте комплементарна патологија.
Ако одслушаш овај подкаст, видећеш да је то уобичајена спојка- муж алкохоличар и контролишућа жена.
Обоје својим понашањем препокривају заправо основну грешку коју имају.
Што каже Ивица Младеновић, те суприге истински осећају патњу али не схватају да оне заправо одржавају тај систем имајући, уствари, секундарну добит- апсолутна контрола.
Nije rekao da je uobičajena, samo je uzeo kao primer. A realno i nije.
 
Радна терапија на њиви или у каменолому, тамо где нема ни флаше ни игле ни коцкарнице.
Скидаш се на суво, без сувишне анализе и тетошења.
Како се звао онај манастир где су их млатили лопатом? Црна река, да.
 
Радна терапија на њиви или у каменолому, тамо где нема ни флаше ни игле ни коцкарнице.
Скидаш се на суво, без сувишне анализе и тетошења.
Како се звао онај манастир где су их млатили лопатом? Црна река, да.

Pa sa tobom se strucnjaci ne bi slozili javno (u 2 oka je druga prica), ali po mom misljenju, nema gore stvari od pondering/tetosenja takvih osoba.

Nazalost, to ne valja ni da se prica u javnom diskursu, sam sam doziveo uzivo 243432 puta ozbiljnije svadje vezano za to, nego za bilo sta vezano za moje 'ekstremne politicke stavove' :zcepanje:.

Jedina stvar od mojih postova na Krsti koje sam napisao a sa kojima se sada 100% ne slazem, su moji postovi za popa Branislava, svojevremneo kada je bilo aktuelno. :mrgreen:

Ali u sustini, ne pomaze ni to, ako ta osoba jednostavno bira da nece. Dzaba mu i taj grublji pristup, ako on bira da nece. (ili ne moze da izabere nesto drugo, kako bi oni rekli)

Kada roditelji traze pomoc, oni traze pomoc pre svega za sebe, u smislu 'ja ne mogu vise sam, treba mi pomoc', jer to, kao sto rekoh, izjeda porodicu gore nego rak. Da ne uporedjujem sad ekstremisticki kao sto znam, ali ovo je nesto najgore za porodicu, i ti roditelji su ocajni ljudi. Ocajni ljudi koji duboko u sebi znaju da je neizlecivo, ali koji ce verbalno da se bodre i nadaju, i vape za pomoc.

Ali najgore je kada im dodje neko da ih tetose. Taj ili naivno ne zna nista o alkoholicarima, ili se namerno folira zbog kinte.

Ali hajde bolje da cutim vise o tome, sigurnije mi je da idem ovamo glupiram se na Politici :P
 
Да, др Ивица Малденовић је начелник одељења за лечење зависности, конкретно алкохолизма.
Има сигурно богато искуство.
Имају они успеха у лечењу.
Палмотићава и Институт за ментално здравље предњаче, кажу да су бољи од Драјзерове. Морам да нагласим да сама не могу да дан суд али сам чула то од једне младе жене која се лечила од алкохолизма.
Palmoticeva ima odeljenje samo za alkoholizam, a drajzerova ima siri spektar, pa zato u palmoticevoj mogu bolje da se usmere na pacijenta sa problemom alkohola, dok u drajzerovoj su rastrkani na sve strane
U palmoticevoj postoji jedan sjajan klinicki psiholog, koji radi vec 30 god sa njima, ja boljeg strucnjaka srela nisam do sad, predivan covek, velika je steta sto ne radi i privatno van klinike

Problem je sto mi kuburimo sa kapacitetima, s obzirom da smo podrucje na kome bujaju mentalne bolesti, nama jako fali jos klinika
 
Blizak rođak je bio teški alkoholičar praktično od mladosti. Alkohol mu se odražavao na sve aspekte života od lične nehigijene, preko zanemarivanja posla do nemanja porodice niti žene uopšte. Prosto nije imao volje za životom. A uzrok je bila majka koja ga je praktično odbacila i prepustila svojoj majci, njegovoj babi koja ga je maltretirala. Posle se preudala a otac nije hteo ni da čuje za njega, isto je bio alkoholičar. Ovo je jedan ekstreman primer gde čovek beži u alkohol jer ne može da preboli traume iz detinjstva, nedostatak ljubavi, podrške, što je ostavilo duboku nesigurnost, nepoverenje u ljude i onda kao posledicu nemanje životnog motiva.
Kakav kamenolom, Sibir, šta pričate
Mali procenat alkoholičara su oni što to postali iz hira (kao pušači recimo) pa im treba malo batina po turu da se dozovu pameti jer su besni i bezobrazni.
 
Понашање супруге се можда развило као реакција на лабилног мужа. Мислим, неко мора да буде јак. Алтернатива је развод.
Ништа се не развија накнадно.
Ми се сви међусобно уклапамо као кључ и брава у датом тренутку.
Ако, у међувремену, једна од особа сазри, превазиђе своју грешку, онда и дође до развода.
Ако брак опстаје упркос проблемима, ту патологија шишти континуирано код обе стране.
 
Roditelji su u potpunosti nemocni.
U stvari, svi su nemocni, osim te osobe, sve zavisi samo od nje.
Ogroman manjina njih se uspesno bori sa tim sto imaju, ja mislim da je to sustini neizlecivo.
Oni koji se bore uspesno, svakog dana misle o tome, i bore se.

Ali ogromna su manjina.

Govorim o psihickoj zavisnosti, ja bih samo i to nazivao alkoholizam/narkomanija, ako se fizicki skine, i ne pomisli na to, meni to nije to.
Да, то је прича о борби са самим собом. И она истински јесте најтежа.
 
Mnogo verovatno zavisi i od osobe.
Ali za vecinu njih, ne mogu oni mnogo nista.
Ja znam osobu koja je prosla sve to.
Bio i kod ovih Rusa gde je bio Dzordan Piterson, bio sam i ja jednom sa njim kao kobajagi podrska, da se javi kao kobajagi napredovao.
Nema nista.
Opet, ako ima samo fizicku zavisnost, dok ova kao psihicka lako prodje, da, to mogu da tretiraju verovatno.
Tesko da moze da razume ovo neko ko nije imao bliski slucaj tog tipa.
Kada ja nisam mogao da razumem bez iskustva, tesko da moze bilo ko, ja sam najjaci sto se tice apstrakcije :lol:
Ovo je toliko komplikovana stvar, iskreno, jedina u mom zivotu za koju mislim da je potrebno iskustvo da bi se razumela.
To sto ti ljudi pricaju je lepo u teoriji. I ja sam tako pricao nekad :lol:

Opet, tacno je za one koji imaju samo fizicku zavisnost. U principu, sve je do same osobe.
Људи који лече зависности знају да та болест има своје две димензије. То је та психичка и физичка зависност само они то не деле тако грубо јер имају разрађену методологију како третирају то паралелно.
Свакако највише завиди од саме особе али верујем да има и до умешности терапеута.
 
Nije rekao da je uobičajena, samo je uzeo kao primer. A realno i nije.
Ја сам га баш тако схватила. И на крају емисије се опет вратио на тај образац.
Онда сам промислила о алкохоличарима из мог окружења и схватила да је таквих комбинација 90%. Чак и у обрнутом случају, жена алкохоличарка, муж контролишући.

Едит: Сад сам прочитала твој коментар о рођеку који је био трауматизован одбацивањем од родитеља. Наравно, то је страшно и код њега је очито произвело осећај немања вредности и забрану да живи. Јер ако те родитељи одбаце, то је за дете најстрашнија ствар која му се може десити, а код неких се то манифестује путањом-не воле ме јер не вредим, ја сам безвредан, ја не треба да постојим. И ето алкохолизма, упрво да би се лакше савладавала бол.
Да се сад вратим на однос муж/жена.
Да се оженио, вероватно би био класичан примерак тог обрасца. Што је скроз логично. Јер би кроз то контролисање имао утисак да неко коначно брине о њему. Па макар и кроз дреку, љутњу, вриску...
Пази, и негативна пажња је боља ниодкакве пажње. Нажалост.
 
Poslednja izmena:
Ја сам га баш тако схватила. И на крају емисије се опет вратио на тај образац.
Онда сам промислила о алкохоличарима из мог окружења и схватила да је таквих комбинација 90%. Чак и у обрнутом случају, жена алкохоличарка, муж контролишући.
Ja mislim da je to mnogo kompleksnije, Tu ta osoba koja je sa alkoholicarom u toj vrsti odnosa, mora da vuce kao lav. I da bude najgora u javnosti, i da je najgori kontrol-frik, da bi ga drzala. Isto tako, idealan izgovor za alkoholicara zasto se ponovo napio je- Gledaj kako pokusava da me kontrolise. U sustini, to vremenom postaje provaljeno u tom njihovom odnosu, i oni sami znaju sta je tu u pitanju. Samo neko ko gleda odnos sa strane to moze da bude tako- jedan kontrol frik, drugi alkoholicar. Veruj mi, nema niceg, osim ocaja, biti u bliskom dugogodisnjem odnosu sa takvom osobom. Kakav kontrol frik, to je obican ocaj, samo maskiran u kontrol frika.

Opet kazem, moje misljenje, naravno znam da se vecina psihijatra i psihologa nece sloziti sa tim, makar javno.
 
Ја сам га баш тако схватила. И на крају емисије се опет вратио на тај образац.
Онда сам промислила о алкохоличарима из мог окружења и схватила да је таквих комбинација 90%. Чак и у обрнутом случају, жена алкохоличарка, муж контролишући.
Koga god znam s tim problemom on je slab a uz sebe ima dominantnu i kontroli sklonu osobu.
 
Ja mislim da je to mnogo kompleksnije, Tu ta osoba koja je sa alkoholicarom u toj vrsti odnosa, mora da vuce kao lav. I da bude najgora u javnosti, i da je najgori kontrol-frik, da bi ga drzala. Isto tako, idealan izgovor za alkoholicara zasto se ponovo napio je- Gledaj kako pokusava da me kontrolise. U sustini, to vremenom postaje provaljeno u tom njihovom odnosu, i oni sami znaju sta je tu u pitanju. Samo neko ko gleda odnos sa strane to moze da bude tako- jedan kontrol frik, drugi alkoholicar. Veruj mi, nema niceg, osim ocaja, biti u bliskom dugogodisnjem odnosu sa takvom osobom. Kakav kontrol frik, to je obican ocaj, samo maskiran u kontrol frika.

Opet kazem, moje misljenje, naravno znam da se vecina psihijatra i psihologa nece sloziti sa tim, makar javno.
И ја тако мислим. Описана фиктивна жена није таква јер јој то прија него што мора.
 
Ja mislim da je to mnogo kompleksnije, Tu ta osoba koja je sa alkoholicarom u toj vrsti odnosa, mora da vuce kao lav. I da bude najgora u javnosti, i da je najgori kontrol-frik, da bi ga drzala. Isto tako, idealan izgovor za alkoholicara zasto se ponovo napio je- Gledaj kako pokusava da me kontrolise. U sustini, to vremenom postaje provaljeno u tom njihovom odnosu, i oni sami znaju sta je tu u pitanju. Samo neko ko gleda odnos sa strane to moze da bude tako- jedan kontrol frik, drugi alkoholicar. Veruj mi, nema niceg, osim ocaja, biti u bliskom dugogodisnjem odnosu sa takvom osobom. Kakav kontrol frik, to je obican ocaj, samo maskiran u kontrol frika.

Opet kazem, moje misljenje, naravno znam da se vecina psihijatra i psihologa nece sloziti sa tim, makar javno.
Ако си слушао пажљиво подкаст, могао си чути како не Ивица наводио примере, шта се крије иза тог контеолисања. Баш је навео пример фригидне жене.
Ти си пијандура, е сад нема секса!
Шатро кажњава њега, а уствари се не суочава са разлозима своје фригидности.
Терапија алкохоличара је терапија породице.
Наводи лепо како и деца имају секундарну добит.
Јер чим се из неког односа не излази, нешто се крије у позадини.
 
И ја тако мислим. Описана фиктивна жена није таква јер јој то прија него што мора.
Што мора?
Не мора.
И немој сад са оним примерима жена са вршке чуке које не могу да се врате код родитеља.
Толико је оних других примера, где може да оде, а не одлази.
 
Ако си слушао пажљиво подкаст, могао си чути како не Ивица наводио примере, шта се крије иза тог контеолисања. Баш је навео пример фригидне жене.
Ти си пијандура, е сад нема секса!
Шатро кажњава њега, а уствари се не суочава са разлозима своје фригидности.
Терапија алкохоличара је терапија породице.
Наводи лепо како и деца имају секундарну добит.
Јер чим се из неког односа не излази, нешто се крије у позадини.
Slusao sam nekih 5 minuta, i mislim da se ne bih mnogo slozio sa njegovim vidjenjem toga, ali ja nisam relevtan da o tome pricam, a on jeste, tako da je u sustini i nebitno :mrgreen:
 
Што мора?
Не мора.
И немој сад са оним примерима жена са вршке чуке које не могу да се врате код родитеља.
Толико је оних других примера, где може да оде, а не одлази.
Мора јер мисли да мора. Не зато што нема где. Јесте патологија.
 
Што мора?
Не мора.
И немој сад са оним примерима жена са вршке чуке које не могу да се врате код родитеља.
Толико је оних других примера, где може да оде, а не одлази.
Postoji prirodna simbioza nekih karaktera, to sigurno jeste tacno.

Uz alkoholicare/narkomane, ide isto specifican tip karaktera, ali to nisu control frikovi, po meni. Mislim da bi mi tesko bilo i da objasnim recima kakvi bi to likovi bili. U sustini, oni koji misle da mogu da poprave nesto, koji misle da su snazni za vise ljudi, neostvareni prirodni lideri van kuce, itd. Tesko mi je da opisem.
 

Back
Top