Anonimni alkoholicar

Poslednja Igra Leptira:
Dobra emisija.
Zanimljivo mi je ovo o motivima, koliko su strah za zivot i strah od gubitka porodice motivatori. I koliko zensko pijanstvo vodi skoro sigurnom krahu porodice.
Na Domu i porodici sam procitala jedan post od forumasa, gdje sam u momentu pomislila da je tata moje drugarice. Alkoholicar, on je za razliku od forumasa bio i nasilan prema zeni kad popije i jedan vikend podigne ruku, ko zna sta da uradi, mozda nesto da dohvati mozda i da pomazi djecu a njih dvoje, drugarica i brat podignu gard, sakriju glavu iza ruku.
On je, kako kaze, tog dana ostavio casicu. Pijan nikada nije primijetio da ga se djeca plase.
Koliko je motiv bitan. Ali opet ne znam kako odrze volju, jer svi stresori sy i dalje tu.
Kliknite za proširenje...
Рационалан је.
Паметнији него што ти се чини.
Прави човек.
 
електрика:
Изговори. Не постоји увек неки разлог.
Kliknite za proširenje...
Мислим да постоји само не умеју да дефинишу.
Кажу ови што се баве баш алкохолизмом да су у основи преосетљиве особе. Е сад, може на то бити надограђено свашта, па да буду и безобразни, агресивни...
 
Жена је доминантна,манипулише.
Мајка управља из позадине.
Шеф нема милости.
Друг је отишао за сукњом.

Итд...

А потајно...то је линија мањег отпора...никоме не чиним зло ако се мало напијем...
Тако заправо почиње...
 
Отварач мозга...опет:
Жена је доминантна,манипулише.
Мајка управља из позадине.
Шеф нема милости.
Друг је отишао за сукњом.

Итд...

А потајно...то је линија мањег отпора...никоме не чиним зло ако се мало напијем...
Тако заправо почиње...
Kliknite za proširenje...
Јесте линија мањег отпора. Супротстави се, чега се бојиш.
 
Metla na vestici:
Jer u ranoj mladosti dok je jos ucio sta je suocavanje nije dobio podrsku i sigurnost/ledja
Kliknite za proširenje...
Ne slazem se.

Bolesti zavisnosti ne zavise od trauma, traume su samo neki trigeri.

Postoje milijarde ljudi koji su doziveli traume i nisu imale pomoc, i nisu alkoholicari/narkomani.

Ljudi koji imaju to imaju odredjeni ciklus po kojim njihov um funkcionise. Rade lose stvari, osecaju krivicu zbog toga, pa uzimaju alkohol/opijat da bi zaboravili na to, pa rade lose stvari pod uticajem opijata, i tako u krug. Kada nemaju fizicku zavisnost, vecito su zaglavljeni u 'osecam krivicu' delu ciklusa, ali je psihicka zavisnost i dalje tu. Spoljne stvari su tehnicke, to ne mogu nikako biti neki uzroci bolesti zavisnosti. Pomoc/nepomoc, podrska/nepodrska, sve je to toliko malo bitno, od cinjenice da je sve do njih.

Ovo je fenomenalan kraci monolog u najfenomenalanijoj animiranoj seriji o tome:

 
38imak:
Ne slazem se.

Bolesti zavisnosti ne zavise od trauma, traume su samo neki trigeri.

Postoje milijarde ljudi koji su doziveli traume i nisu imale pomoc, i nisu alkoholicari/narkomani.

Ljudi koji imaju to imaju odredjeni ciklus po kojim njihov um funkcionise. Rade lose stvari, osecaju krivicu zbog toga, pa uzimaju alkohol/opijat da bi zaboravili na to, pa rade lose stvari pod uticajem opijata, i tako u krug. Kada nemaju fizicku zavisnost, vecito su zaglavljeni u 'osecam krivicu' delu ciklusa, ali je psihicka zavisnost i dalje tu. Spoljne stvari su tehnicke, to ne mogu nikako biti neki uzroci bolesti zavisnosti. Pomoc/nepomoc, podrska/nepodrska, sve je to toliko malo bitno, od cinjenice da je sve do njih.

Ovo je fenomenalan kraci monolog u najfenomenalanijoj animiranoj seriji o tome:

Kliknite za proširenje...
Не разилази се твоје мишљење са Метлиним.
Траума+ индивидуални емотивни доживљај= код неких људи зависност, а код неких неуроза, шизофренија, емотивно затварање или пак ништа од тога ако особа није рођена осетљивија.
Наша индивидуална "грађа", генетика, дефинише начин реаговања.
Зато и кажем да су родитељи ту некад немоћни и да им се превише ставља на терет.
 
Roditelji su nekad i odgovorni sto uopste ima tih trauma. Kao i kolektivno ostali roditelji jer ne vaspitavaju svi svoje onako kako bi trebalo.

Da je cilj da budemo ovako losi jedni prema drugima i izazivamo raznu nervozu, probleme, traume ostalima - mislim da ne bismo bili ovako uspjesni, a sve je prikriveno i uglavnom nesvjesno. Niko ne mari za tudja osjecanja.
 
електрика:
Јесте линија мањег отпора. Супротстави се, чега се бојиш.
Kliknite za proširenje...
Не.
Немам проблем са алкохолом.
Само сам свеснији од своје околине колико је опасна граница близу.
Описао сам неке од разлога људи из своје околине.
 
38imak:
Ne slazem se.

Bolesti zavisnosti ne zavise od trauma, traume su samo neki trigeri.

Postoje milijarde ljudi koji su doziveli traume i nisu imale pomoc, i nisu alkoholicari/narkomani.

Ljudi koji imaju to imaju odredjeni ciklus po kojim njihov um funkcionise. Rade lose stvari, osecaju krivicu zbog toga, pa uzimaju alkohol/opijat da bi zaboravili na to, pa rade lose stvari pod uticajem opijata, i tako u krug. Kada nemaju fizicku zavisnost, vecito su zaglavljeni u 'osecam krivicu' delu ciklusa, ali je psihicka zavisnost i dalje tu. Spoljne stvari su tehnicke, to ne mogu nikako biti neki uzroci bolesti zavisnosti. Pomoc/nepomoc, podrska/nepodrska, sve je to toliko malo bitno, od cinjenice da je sve do njih.

Ovo je fenomenalan kraci monolog u najfenomenalanijoj animiranoj seriji o tome:

Kliknite za proširenje...
Pa ko je reko da svi ljudi koji su doziveli traume su bolesnici zavisnosti?
Niko
Da bi neko zavrsio kao pacijent drajzerove mora da "popuni" vise stavki na listi
Genetska predispozicija
Nivo osetljivosti receptora za alkohol
Detinjstvo i tinejdz doba kako je proziveo
Odnosi u kuci i odnosi van kuce
TIp licnosti
Nivo senzibiliteta
Emocionalna nezrelost
I tako dalje

Ne postaje se alkos tako lako, to sam vec zendeli napisala, mora tu puno faktora da se ispuni, a jedan od faktora je ono sto sam napisala sofiji
 
Metla na vestici:
Pa ko je reko da svi ljudi koji su doziveli traume su bolesnici zavisnosti?
Niko
Da bi neko zavrsio kao pacijent drajzerove mora da "popuni" vise stavki na listi
Genetska predispozicija
Nivo osetljivosti receptora za alkohol
Detinjstvo i tinejdz doba kako je proziveo
Odnosi u kuci i odnosi van kuce
TIp licnosti
Nivo senzibiliteta
Emocionalna nezrelost
I tako dalje

Ne postaje se alkos tako lako, to sam vec zendeli napisala, mora tu puno faktora da se ispuni, a jedan od faktora je ono sto sam napisala sofiji
Kliknite za proširenje...
То је окидач најчешће уз све наведено.
А не мора увек бити окидач однос са родитељима.
Осетљивији смо ми до краја адолесценције.
А неки људи и дуже.
Постоје и трауме које скоро нико не превазилази лако.
Разни догађаји нам могу обележити живот.
Сад ми пада на памет избеглиштво, ратона страдања, саобраћајне несреће, смрт блиске особе....
Неко улети у зависност као вид аутодеструкције, а неко развије болест, рак, инфаркт, одузме се (овога сам се нагледала на неурологији и за неповеровати како их психијатри врате у винкл психотерапијом).
 
Сви ми имамо окидаче у животу, питање је само колико је особа лабилна и на који начин одлучи да се бори са ситуацијом.
Неки и одлуче, али немају довољно снаге.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top