00 Chief Parish:
Mizantrope, da ja saradjujem sa FF. U pravu si Sartr se nije nazivao anarhistom. Ali bio je protiv autoriteta i autoritarnosti, kao da jeste anarhist. U svom delu Reči koje je autobiografsko kaže (otprilike), da kao dete nije primao naređenja, a da nije ni imao potrebu da bilo kome izdaje naređenja. No, moram priznati da sam više čitao njegova književna dela nego filozofska.
A njegov poziv na angažman, naravno da je bitan, i drago mi je što se slažemo u tome.
I samo još odgovor Lexi i Tužnom patku (tj. pitanje). Tužni patku , da li ti uopšte znaš za šta se zalaže anarhizam? Za šta razornije je podloga? Kako Čomski ne postade destruktivan do sada?
A Lexo, to što ti kažeš,da ako neko želi može otići u šumu, nema veze sa vezom. Da ti ne pominjem plemena Južne Amerike, evo ti lokalni primer. Porodica bistrih potoka, 20 i nešto godina je bila na tom mestu i sada je došao na red da se taj predeo gde su oni iskoristi. I šta oni mogu da urade? Ništa! Protestuju po malo i na kraju će ih iseliti. Možeš bežati u predele koji nisu interesantni, ali pitanje je kada će postati
Namerno sam ostavio deo posta upušen mizantropu, da bi bio jasan jedan vid pogrešnog tumačenja anarhizma....Bunt i anarhizam........Ali isto tako mogu reći anarhizam i potencijal čoveka....
Šta misliš da ja ovde radim svo vreme....
Preispitujem ono što niko ne mora da preispituje, tj. da li je svet proizvod nesretnih okolnosti pri njegovom stvaranju i istoriji ili je posledica biološkog i bilo kog drugog karaktera samog čoveka....
I zato ti moram reći :
-Biološko u čoveku traži ispoljenje hijararhije i odmah ti anarhizam pada u vodu i pretvara se u trenutni vapaj slabijeg i ugroženog za "pravdu".
-Pravda rekoh da ne postoji , to je ili subjektivan osećaj , ili društvena laž upućena kao demagoško opravdanje za eliminisanje "različitih" .
-Žena ti je osnovno na čemu pada i komunizam i anarhizam ..... Jer tu nema svi smo isti....onog trenutka kad se pojave osećanja prema nekome.......tog trenutka je taj neko poseban za nas i za njih.....
-Sistem koji bi razdvojio emotivno od efektnog i poslovnog okruženja , možda i od sociološkog tj. društvenog uredjenja?
I tu imaš problem . Pored potreba da se ispolji kreativnost, postoji potreba da se ispolji i destruktivnost, kao i potreba za ispoljenjem zla.....
-Porodica i nasledstvo su ono što onemogućuje anarhizam....
Čim postoji ideja da deo nas nastavlja da živi , ugasio si ga sa bilo kakvim ukidanjem hijararhije i tolerancije duhovnosti , raste alavost , i posesivnost..... ja tu ne vidim mogućnost anarhizma....
-Sama porodica i pojedinačno izolovan način vaspitanja takodje onemogućava anarhizam....
Različiti uslovi rasta i oblikovanja , kao i tumačenja koje roditelji daju , stvaraju potpuno drugačiju sliku ......nazovimo je POTKA.
-Anarhizam je nemoguć i zbog same potke, tj. svako mora da radi da bi se oslobodio društvenih "normalnosti" rj. ugradjenih mehanizama...., čak i ako to svesno uspe, oblikovan je u "ponašanju opuštanja!". Može da se izdigne iznad svog "vaspitanja" nekih 10%, 20% , teže nešto više.....iako će izgledati da je daleko odmakao.....
-Dodjosmo i do vrlo važne stavke, a to je lenjost ljudi......
-Zatim tu je i osobina , nastala iz bioloških , da čovek reaguje samo kad je šokiran , tj. alarmiran....
-Zatim , uvek mu treba inicijator......gledaj na ovo ili kao na "čovek više ceni ono oko čega se više trudio" ili kao na "svoju vrednost pokazuje i kroz pripadnost ideji ili čoveku". Ovo zadnje je posledica dosadašnjeg toka istorije, i izbrisivo je u pogodnom sistemu....
Sam sistem anarhizma , kao i milion drugih pogleda u filozofiji , smatram misaonim iživljavanjima radi gordih pobuda, jer ne uzimaju ni mogućnost u obzir, a ni kojim tokovima i postupcima se to uopšte može ostvariti....Ne radi ostvarenja , nego radi dolaženja do zaključka da li je put uopšte moguć, tj , ne možemo svuda stići , gde nam oči mogu prići....
Mozda je greska sto anarhizam shvatate kao pricu koja pretpostavlja konacnu realizaciju (dominaciju svetom). Shvatite to kao projekat, kao pokret kome se ne vidi i pri kojem se ne zamislja kraj, samo jedna etika momenta, onako kako to Sartr veli.
Ovo su mizantropove reči, i složio bih se sa njim , da onda anarhizam ne postaje trenutak u razvoju čoveka , tj. prebeg u nešto idealizovano , koje vuče za sobom zabludu....A sa tim već ne mogu da se složim.....Isto kao što se ne slažem sa namernim forsiranjem nesvesnog da bi nama lično opstala naša "prelepa" slika o nama i našim postupcima.....Tu ja smatram da iskrenim shvatanjem i prihvatanjem "ideologije" naših postupaka, ne gubimo na vrednosti , jer smo bolje upoznati sa odnosima i u sebi i u društvu....Ljubav , ne prestaje da biva ljubav, čak ni onda kad znate da ste joj u početku prilazili kao iskorištavanju partnera za lične pobude....
Očekujem komentar na teze o anarhiji.........
