ja cu + infinitiv.....?

sta je pravilno.. ja cu da dodjem ..ili ja cu doci...

nisam znao da cu da odem.. nisam znao da cu otici

cu + infinitiv je ok

Pitanje je sta je gramaticki pravilno a druga stvar je sta se obicno u kom kraju govori.
U Z.Srbiji odakle je moj otac, ide ja cu + infinitiv, u pomoravlju odakle je moja majka i gde sam ja odrastao nikad se tako ne govori.

Obe varijante su pravilne.

Pravilno je i jedno i drugo, s tim sto se u Srbiji vise forsira da+prezent dok u Hrvatskoj, recimo, kazu cu+infinitiv.

Kolko se meni cini radi se o futuru a futur se gradi kao cu(po licima)+infinitiv. Za drugu varijantu nisam siguran, koristi se, ali mislim da je kao i monge druge stvari u srpskom, nastala u govoru.

fibiskus:

Kolko se meni cini radi se o futuru a futur se gradi kao cu(po licima)+infinitiv. Za drugu varijantu nisam siguran, koristi se, ali mislim da je kao i monge druge stvari u srpskom, nastala u govoru.

Kliknite za proširenje...

A prva varijanta nije nastala u govoru? Utekla iz laboratorija?

Gotovo sve izrečene konstatacije su tačne, ali im nedostaje još jedna, koja će ih, naizgled suprotstavljne, pomiriti. Nije pitanje koji je oblik običniji u ovom ili onom dijalektu, već se pitanje odnosi na normu, tj. standardni jezik.


I na kraju,

doll.:

sta je pravilno.. ja cu da dodjem ..ili ja cu doci...

nisam znao da cu da odem.. nisam znao da cu otici

Kliknite za proširenje...

oboje je pravilno. Ali nema potpuno isto značenje. Pitanje zadire u domen stilistike, pa, ako imamo dobar jezički stil, kada koristimo infinitiv govorimo o potpuno izvesnoj radnji, dok za radnje koje su manje izvesne (namera, želja) koristimo da+prezent. To je dobar stil, odnosno, kako vole da kažu - u duhu je jezika.

Ovde vidimo tu finu gradaciju od želje, preko namere do izvesnog budućeg događaja koje su se u zagrebačkoj varijanti srpskog jezika odrekli zarad forsiranja razlika i time osiromašili izraz.

Da biste si ilustrovali nijanse u značenju, odgovorite na pitanje:

Morali ste da napustite žurku jer ste dobili hitan telefonski poziv da ste potrebni kod kuće. Sutradan se javljate društvu i pravdate se. Koji oblik ćete upotrebiti:

nisam znao da cu da odem.. nisam znao da cu otici

Kliknite za proširenje...

Kao što vidite, prvi oblik sadrži sopstvenu volju (nameru), a drugi je lišen volje subjekta, po "višoj sili." Pošto je nelogičan, prvi primer nikada i nećete čuti, sem ako je u pitanju neuračunljiva osoba ili neka metafora (otići tako daleko, otići do kraja, otići u krajnost i sl.).

hvala puno mrkalj..... prosvetlio si me