Moj"klipan" ima 18 godina i jako mi je nalik. Nekad bih rekla -Ljubi ga majka-zbog tih osobina ,a nekad bih ga se odrekla. Oboje smo preki i znamo da neodmerenim izjavama ujedemo za srce,s tom razlikom što ja znam i da se izvinim,ako sam preterala,ali on nikada...To mu je na oca.
Stvar je u tome,što se već par godina unazad prsi da je sam svoj čovek,da ne mora da mi polaže račune,da mu ne ulazim u sobu kad mu je tu devojčica(bez obzira što kucam),ali se ne buni da mu skuvam,operem,kupim odeću,obuću,spremim klopu kad mi traži i u 2h kad dodje. Ako mu nekad i dam primedbu tipa" Zar nije normalnije da ti meni nešto da spremiš jer ja sam dosad radila,iako je nedelja(radim mi nedeljom),a ti se sve vreme odmarao kod kuće." On se odmah naduri "Ne treba mi više nikad ništa od tebe!"
Pravim se da me ne dotiče takvo njegovo ponašanje,a baš mi bude teško. Naravno on na svoje NIKAD vrlo brzo zaboravi. I tako svaki put se zareknem da neću više opraštati takve postupke,ali bojim se,pošto je tvrdoglav ko i roditelji što su mu,da bi to moglo da dovede vremenom do trajnog zahladjenja u našim odnosima,a to jednostavno ne želim da dopustim. Ponekad sednemo pa popričamo na tu temu i vidim i njemu je žao,ali mi smo izgleda ko dva jarca na mostu,od kojih je jedan škorpija
Pri tom da dodam,smatram da nisam neka koja ga davi ako pitam da li je gladan,što se kupa pa odmah zatim izlazi na -11 C bez kape,što nosi patikice sa flis djonom po ovom mrazu,gde izlazi i sa kim(ovo za izlaske pitam ponekad i tada mi samo kaže-izlazim napolje.- Čak i na moje ponovljeno pitanje daje isti odgovor)
Šta mislite na ovu temu i imate li sličnih iskustava i kako ste se izborili sa njima?
Stvar je u tome,što se već par godina unazad prsi da je sam svoj čovek,da ne mora da mi polaže račune,da mu ne ulazim u sobu kad mu je tu devojčica(bez obzira što kucam),ali se ne buni da mu skuvam,operem,kupim odeću,obuću,spremim klopu kad mi traži i u 2h kad dodje. Ako mu nekad i dam primedbu tipa" Zar nije normalnije da ti meni nešto da spremiš jer ja sam dosad radila,iako je nedelja(radim mi nedeljom),a ti se sve vreme odmarao kod kuće." On se odmah naduri "Ne treba mi više nikad ništa od tebe!"
Pravim se da me ne dotiče takvo njegovo ponašanje,a baš mi bude teško. Naravno on na svoje NIKAD vrlo brzo zaboravi. I tako svaki put se zareknem da neću više opraštati takve postupke,ali bojim se,pošto je tvrdoglav ko i roditelji što su mu,da bi to moglo da dovede vremenom do trajnog zahladjenja u našim odnosima,a to jednostavno ne želim da dopustim. Ponekad sednemo pa popričamo na tu temu i vidim i njemu je žao,ali mi smo izgleda ko dva jarca na mostu,od kojih je jedan škorpija
Pri tom da dodam,smatram da nisam neka koja ga davi ako pitam da li je gladan,što se kupa pa odmah zatim izlazi na -11 C bez kape,što nosi patikice sa flis djonom po ovom mrazu,gde izlazi i sa kim(ovo za izlaske pitam ponekad i tada mi samo kaže-izlazim napolje.- Čak i na moje ponovljeno pitanje daje isti odgovor)
Šta mislite na ovu temu i imate li sličnih iskustava i kako ste se izborili sa njima?
Па.. да има 18 месеци, не би било касно да било шта предузмеш.. овако... заборави...
