Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Takvo nametanje srpskog jezika bi značilo i potpunu izolaciju, nažalost.
Ту и јесте суштина проблема: да ли ће се језик очувати одвајањем ("изолацијом") од осталог света? Мислим да не.

Наметање ћирилице је само чиста бирократија која и не сагледава корен нити зна стварно да понуди решење било ког проблема.

Рекао бих да је језик највише угрожен управо са најмоћнијих средстава обавештавања ("информисања") - телевизија - било да су приватне или нису. Не било каквим писањем, него сталним понављањем туђица и целих реченица које нису својствене нашем језику.

Више ништа није добро, него је "кул" или "фенси". Није више изглед него "стајлинг". Када ми неко не каже: "Како си?" или "Шта имаш ново?" него "Како је?" и "Шта има?" увек имам утисак да се обраћа неком другом а не мени. Тако је нешто постало природно чак и предавачима који предају српски - нажалост. Све је то на неки начин, путем филмова и тв преузето из другог језика и, сасвим неприродно, уграђено у наш.

Мислим да је ту корен угрожености језика а не у писму. И клинасто би писмо мање угрожавало наш језик од поменутих, и много хиљада непоменутих рогобатности.
 
Poslednja izmena:
Овде је све објашњено:

Спорови у култури, 31.08.2018.
О језику и писму
Предлог измена и допуна Закона о службеној употреби језика и писама, сазнајемо из штампе, упућен је Влади Републике Србије. И мада је Уставом регулисана ова материја, велики број лингвиста сматра да је доношење закона неопходно, посебно када је реч о заштити ћирилице. На ову околност дата су различита тумачења па је тако постављено и питање употребе латинице уз врло јасне констатације да се латиница потискује. Отишло се и даље у исказивању страха да би они који користе латиницу могли бити кажњавани. Реаговало је Министарство културе с образложењем да се не забрањује латиница, већ је намера да се подстакне ћирилица.
О овим темама, гледано с лингвистичког становишта, данас расправљамо, али и о практичној страни проблема размишљамо. О књижевности и писцима у чијим делима и језик и писмо обитавају.
Гости ауторке и уреднице Мелихе Правдић су председник Одбора за стандардизацију српског језика Срето Танасић и књижевник Драган Хамовић, посебни саветник Министарства културе и информисања Србије.

http://www.radiobeograd.rs/download/Emisije/sporovi/sporovi3108.mp3
 
Колико сам успео да чујем нико од њих не помиње оно о чему сам ја писао.
На овој теми је реч о писму србског језика. Неким учесницима разговора није било све у вези са писмом јасно (ни мени), па се надам да је сад јасније.
 
На овој теми је реч о писму србског језика. Неким учесницима разговора није било све у вези са писмом јасно (ни мени), па се надам да је сад јасније.
О писму се говори као о главном стубу очувања српског језика. Сматрам да то није тачно.

Буде ли се наставило са умножавањем туђица свих врста, језик ће се изгубити само што ћемо те туђице писати ћирилицом.
 
Citiraću jednog akademika po ovom pitanju, oko rasprave u Srpskoj književnoj zadruzi 1971. godine u vezi ćirilice:

Војислав Ј. Ђурић:
Чини ми се да у предлогу друга Трифуновића има једна велика опасност за српску културу: затварање у ћирилицу. Српски је народ, подсетићу вас, мада то није нарочито потребно, и екавац и ијекавац, али и ћириличар и латиничар од памтивека. Носио је Стеван Првовенчани круну из Рима, иако је био одевен по византијској моди, а на новцима српским у средњем веку писало је подједнако ћирилицом и латиницом. Део српске културе у Дукљи латинички је или, барем добрим делом, и латински и латинички. Подсетићу вас на извесне српске писце који се зову, на пример, Змајевић, који је писао латиницом и српским језиком. За мене, не говорим у име Председништва, него у своје име, као културни историчар, за мене би било врло опасно инсистирати на једном писму. До сада, бар у историји српског народа, на томе није било инсистирано. Сигурно, појављују се други проблеми - прогона ћирилице. Тада треба дићи свој глас, али не да српски народ врши заузврат прогон латинице, која је такође и његово писмо.

Vojislav_J._%C4%90uri%C4%87.jpg


Dok Hrvati prigrljavaju i glagoljicu i latinicu i ćirilicu (a možda i arebicu), neki Srbi bi želeli da se drugima što više stvari pokloni...
 
СУДБИНЕ ЋИРИЛИЧНИХ СЛОВА У АУСТРИЈСКОЈ ДРЖАВИ

Ђорђе Мушицки, братанац Лукијана Мушицког, је у првој књизи „Гласника Дружтва србске словесности“ 1847. г. објавио чланак „Судбине ћириличних слова у Аустријској држави“. Тај чланак у формату ПДФ овде стављамо на располагање посетиоцима форума. Када кликнете на линк и добијете понуду за преузимање кликните на светлозелени наслов. Преузимање траје три секунде.

http://s000.tinyupload.com/?file_id=00029755036910264998
 
а на новцима српским у средњем веку писало је подједнако ћирилицом и латиницом

Лепо је говорити истину само ако је цела, а не делимична. Заиста је на немањићким новчићима било и латинице: "Urossius rex Serbiae". Када је натпис био на латинском језику.
 
Наметање ћирилице је само чиста бирократија .

О наметању ћирилице би се можда могло говорити међу Грцима, Јеврејима, Грузинима, Италијанима, Кинезима... Код Срба наметање би можда могло бити са тамилским или неким другим писмом. Рећи да се "Србима намеће ћирилица" је исто што и рећи да се мајкама намеће дојење беба, да се лекарима намеће лечење болесника, пекарима се намеће прављење хлеба... "Наметање ћирилице" = упали Руси у Москву...
 
О наметању ћирилице би се можда могло говорити међу Грцима, Јеврејима, Грузинима, Италијанима, Кинезима... Код Срба наметање би можда могло бити са тамилским или неким другим писмом. Рећи да се "Србима намеће ћирилица" је исто што и рећи да се мајкама намеће дојење беба, да се лекарима намеће лечење болесника, пекарима се намеће прављење хлеба... "Наметање ћирилице" = упали Руси у Москву...
Можда имаш право. Вероватно је требало рећи: наметање искључиво ћирилице у околностима када је понекад грађанину повољније да користи латиницу ...
 
Можда имаш право. Вероватно је требало рећи: наметање искључиво ћирилице у околностима када је понекад грађанину повољније да користи латиницу ...

Те повољности су чисто техничка ствар, а техника је данас толико напредовала да се све што се тиче језика може лако прилагодити ћирилици.
 
техника је данас толико напредовала да се све што се тиче језика може лако прилагодити ћирилици.
Ali se uprkos tome ipak tehnika ne prilagođava ćirilici nego se ljudi (radije) prilagođavaju tehnici i svetskim dešavanjima pišući latinicom. To je činjenica i realnost oko nas šta god o tome mislili.
 
Ali se uprkos tome ipak tehnika ne prilagođava ćirilici nego se ljudi (radije) prilagođavaju tehnici i svetskim dešavanjima pišući latinicom. To je činjenica i realnost oko nas šta god o tome mislili.

Tehnika nas uslovljava da pišemo latinicom. Ne bih rekla da se pametni ljudi radije prilagođavaju tehnici.
Da nisam previše ljubazna (slabić), vratila bih i poklonjene uređaje koji nemaju ćiriličnu tastaturu (budući da ih dobijam samo od porodice).
 
Ali se uprkos tome ipak tehnika ne prilagođava ćirilici nego se ljudi (radije) prilagođavaju tehnici i svetskim dešavanjima pišući latinicom. To je činjenica i realnost oko nas šta god o tome mislili.

Па техника не може сама да се прилагођава, него неко мора рецимо да изда пропис о томе.

Или ти мислиш да то иде тако спонтано и без реда, изабере шта ко хоће и како хоће?
 
Ali se uprkos tome ipak tehnika ne prilagođava ćirilici nego se ljudi (radije) prilagođavaju tehnici i svetskim dešavanjima pišući latinicom. To je činjenica i realnost oko nas šta god o tome mislili.

Код наших људи је створен стечени рефлекс зазирања од ћирилице као реликта прошлости, "превазиђеног, заосталог и за савремену технику неупотребљивог писма". Та предрасуда нам је остала у подсвести још из времена почетака коришћења рачунара када су заиста енглески језик и латинска абецеда билиједина расположива могућност. У међувремену софтвер је прилагођаван и нелатиничним писмима - грчком, јеврејском, арапском, деванагарију, ћирилици - али смо ми, оковани стеченим рефлексом - те промене преспавали па и даље рецитујемо "цео свет пише латиницом". А шта свет познаје док ми и даље спавамо? Кина, Индија, Русија, Јапан, милијарда муслимана (Мауританија, Мароко, Либија, Тунис, Египат, Либан, Палестина, Сирија, Иран, Ирак, Авганистан, Пакистан, Саудијска Арабија, Јемен, Кувајт, Емирати), Етиопија, Грчка, Бугарска, Македонија, Израел, Бербери, Бурма, Камбоџа, Кореја, Монголија, Шри Ланка, Јерменија, Грузија, и Србија НЕ ПИШУ ЛАТИНИЧНИМ ПИСМИМА! А то је 60% светског становништва. Од када то 40% становништва представља "цео свет"? Током живота нашег народа у Србији, Црној Гори у Хабсбуршкој монархији сто ђавола се обрушавало на нашу ћирилицу, и све те ђаволе ћирилица је надживела, али јој је главе дошао ОВАЈ СТЕЧЕНИ РЕФЛЕКС. Није проблем "у техници" него у схватању, опредељењу и избору људи. У НАШИМ ГЛАВАМА! Мој први рачунар у животу је одмах био сав на ћирилици (све што изађе на екран је на "реликту прошлости"; моје телефоне, чак скромне, јефтине, сам сопственим трудом прилагодио да писане поруке шаљу и примају на "превазиђеном писму". Дакле, ћирилица ће преживети или изумрети у зависности од поступања нашег народа. Народ ће јој бити спаситељ или гробар.
 
Није проблем "у техници" него у схватању, опредељењу и избору људи. У НАШИМ ГЛАВАМА! Мој први рачунар у животу је одмах био сав на ћирилици (све што изађе на екран је на "реликту прошлости"; моје телефоне, чак скромне, јефтине, сам сопственим трудом прилагодио да писане поруке шаљу и примају на "превазиђеном писму". Дакле, ћирилица ће преживети или изумрети у зависности од поступања нашег народа. Народ ће јој бити спаситељ или гробар.

Naravno da je problem u tehnici ako je preduslov za instaliranje ćirilične tastature ozbiljno narušavanje privatnosti. U glavama kojima to ne smeta izgleda da zaista ima nekih problema.
 
Naravno da je problem u tehnici ako je preduslov za instaliranje ćirilične tastature ozbiljno narušavanje privatnosti. U glavama kojima to ne smeta izgleda da zaista ima nekih problema.

ИПАК ПРЕСУЂУЈЕ ВЛАСНИК А НЕ ТЕХНИКА

Никакво „скидање гаћа пред другима“ и никакво „нарушавање приватности“ ми није било потребно да свој први рачунар у животу пре него што сам га уопште укључио дам пријатељу да ми инсталира „Windows XP српски интерфејс пакет – ћирилица“. Тиме је био припремљен не само да пише ћириличним словима него да му и све што изађе на екран буде на ћирилици. Још пре него што сам га уопште и укључио. Моји унучићи су на њему вршили обраду фотографија, вршили промене формата разних фајлова без икаквих проблема јер им је све писало на ћирилици. Први „андроид“ са фабрички већ уграђеном ћирилицом на тржишту се појавио 2008. године. Погледајте датум и час када сам ја „Политици“ послао ћириличну поруку са скромног и јефтиног телефона који сам самостално за то припремио. За то нисам морао да „нарушавам приватност“. Никоме нисам морао да саопштавам своје брачно стање, спрат на коме станујем, број ципела, боју очију, висину пензије. Да бих се наругао онима који су тврдо веровали у „сметње информатичке природе“ ја сам на истом екрану у истој поруци исписао 5 азбука – грчку, ћириличну, јеврејску, арапску и латинску. Дакле, није у питању „техника“ него – техничар!

Први рачунар.jpg


Политика.JPG


ПЕТ АЗБУКА.JPG
 
Те повољности су чисто техничка ствар, а техника је данас толико напредовала да се све што се тиче језика може лако прилагодити ћирилици.
Ne znam na kakvu tehniku misliš.

Dosta građana Srbije ima potrebe da nosi dokumente u Hrvatsku ili Bosnu. Ako su ti dokumenti latinični tamo će ih priznati. Ako su ćirilični, građanin mora da plati prevod na latinicu.

Po meni nepotrebno maltretiranje i gubitak novca - samo zato što nije mogao odmah da dobije dokument ispisan latinicom.
 
Ne znam na kakvu tehniku misliš.

Dosta građana Srbije ima potrebe da nosi dokumente u Hrvatsku ili Bosnu. Ako su ti dokumenti latinični tamo će ih priznati. Ako su ćirilični, građanin mora da plati prevod na latinicu.

Po meni nepotrebno maltretiranje i gubitak novca - samo zato što nije mogao odmah da dobije dokument ispisan latinicom.

Ти си суви геније.
Ајде да још мало разрадимо твоју идеју, пошто још више њих одавде носи документа у Немачку, дај да сви пређемо одмах на немачки да не малтретирамо те људе да морају да преводе доумента и слично...
 
Dosta građana Srbije ima potrebe da nosi dokumente u Hrvatsku ili Bosnu. Ako su ti dokumenti latinični tamo će ih priznati. Ako su ćirilični, građanin mora da plati prevod na latinicu.

Ето, то је тај стечени рефлекс страха од ћирилице због свести о мржњи према њој у Хрватској и Босни. И у Хрватској и у Босни ћирилица је признато и важеће писмо! Друга је ствар што се тамо прећутно признаје дискреционо право сваком службенику да је не признаје! Ми сами представљаљмо већу опасност за њено истребљење него добри ђаци својих вероучитеља што према њој осећају мржњу.

Прочитајте текст Ђорђа Мушицког "Судбине ћириличних слова у Аустријској држави". Видећете запрепашћујућу чињеницу да су цар Јосиф II и бечки штампар Јосиф Курцбек били већи чувари ћирилице од неких наших данашњих сународника!
 
ИПАК ПРЕСУЂУЈЕ ВЛАСНИК А НЕ ТЕХНИКА

Никакво „скидање гаћа пред другима“ и никакво „нарушавање приватности“ ми није било потребно да свој први рачунар у животу пре него што сам га уопште укључио дам пријатељу да ми инсталира „Windows XP српски интерфејс пакет – ћирилица“. Тиме је био припремљен не само да пише ћириличним словима него да му и све што изађе на екран буде на ћирилици. Још пре него што сам га уопште и укључио. Моји унучићи су на њему вршили обраду фотографија, вршили промене формата разних фајлова без икаквих проблема јер им је све писало на ћирилици. Први „андроид“ са фабрички већ уграђеном ћирилицом на тржишту се појавио 2008. године. Погледајте датум и час када сам ја „Политици“ послао ћириличну поруку са скромног и јефтиног телефона који сам самостално за то припремио. За то нисам морао да „нарушавам приватност“. Никоме нисам морао да саопштавам своје брачно стање, спрат на коме станујем, број ципела, боју очију, висину пензије. Да бих се наругао онима који су тврдо веровали у „сметње информатичке природе“ ја сам на истом екрану у истој поруци исписао 5 азбука – грчку, ћириличну, јеврејску, арапску и латинску. Дакле, није у питању „техника“ него – техничар!

Na stranu to prostačko razmišljanje (da ne kažem rezonovanje) i izražavanje, koji su ti izgleda vrlo svojstveni (da ne kažem imanentni), imaš i značajan problem u razumevanju jednostavnih iskaza - možda je razlog i za to latinično pismo.
Bez suvišnih objašnjenja - ima uređaja, tehnički naprednijih, kod kojih je jedina mogućnost korišćenja ćirilične tastature instaliranje spoljašnje (da ne kažem eksterne), koja traži odobrenja na koja pametni ljudi ne pristaju.
 
Na stranu to prostačko razmišljanje (da ne kažem rezonovanje) i izražavanje, koji su ti izgleda vrlo svojstveni (da ne kažem imanentni), imaš i značajan problem u razumevanju jednostavnih iskaza - možda je razlog i za to latinično pismo.
Bez suvišnih objašnjenja - ima uređaja, tehnički naprednijih, kod kojih je jedina mogućnost korišćenja ćirilične tastature instaliranje spoljašnje (da ne kažem eksterne), koja traži odobrenja na koja pametni ljudi ne pristaju.

Који су то уређаји?
 

Back
Top