Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Поменуо могућност техничког ограничења јер ови старији текстови нису увек доступни у електронском формату. Али, у праву си. Могуће да је реч о свесној одлуци. Вероватно су проценили да је међу онима којима је до Караџићевих Српских народних приповједака већа потражња за ћириличним издањем. Ако је тако, то је прилично жалосно, јер значи да је пресудила чисто пословна одлука. Где је ту брига за националну културу, и језик као њен основни елемент? Да ли се 'Лагуна' и 'Вулкан издаваштво' бар посредно баве културом, или ово за њих само 'бизнис'?

Данас се све то ради на рачунарима, тако да свакако уносе текст и могу га пресловити. Мислим да су били свесни да је срамотно штампати Вукова дела на латиници и да би добили доста замерки ако би се, којим случајем, одлучили на тако нешто. Иначе, и "Лагуна" и "Вулкан" се можда посредно баве културом, али бих рекао да им је профит на првом месту.

Сличан пример нам пружају и латиничне дневне новине које убацују разноразне специјалне додатке на ћирилици за Божић и сличне црквене празнике. Међу њима има и оних изразито антицрквено настројених, којима очито не смета да се шлепују уз православље зарад профита.

Добро примећено, а неукусно по свим аспектима.

'Службени гласник' свакако треба да има обавезу да штампа ћирилицом. Жалосно је што сами нису свесни те своје моралне обавезе и што неко сада треба да им то намеће споља. Очекивао бих више од једне такве институције, која је, без икакве сумње, један од стубова наше културе.

Слажем се и ваљда је и има, али не знам како је заобилизаи. Зар не би и "Телеком Србија" требало исто то да примењује? Међутим, код њих ћ од ћирилице нема.

Не спорим да 'Службени гласни' има велики број ћириличних издања. Њихов рад током последњих пар година заслужује похвале и по том и низу других питању. Ипак, не могу да се отргнем утиску да број латиничмних издања расте, што је врло лош знак и доста нам говори о искрености оних на власти да заштите ћирилицу. Да то заиста желе, почели ли би са увођењем искључиве употребе ћирилице у свим државним институцијама.

Ја никада не купујем, нити читам, латинична издања на српском језику. Просто, доживљавам употребу латинице као неки вид лицемерја. Не може неко да ми говори о култури и неким високим вредностима, кад јасно указује на то да нема нимало поштовања према сопственој националној култури, нити се брине о њеном очувању. Па, толико поштовања треба имати и према туђим културама, а камоли својој.

То би требало питати гђу Триван, јер је она на челу СГ-а, а с обзиром на то да се ради о државном предузећу, именовала ју је влада. Толико о заштити ћирилице од стране власти.
 
Данас се све то ради на рачунарима, тако да свакако уносе текст и могу га пресловити. Мислим да су били свесни да је срамотно штампати Вукова дела на латиници и да би добили доста замерки ако би се, којим случајем, одлучили на тако нешто. Иначе, и "Лагуна" и "Вулкан" се можда посредно баве културом, али бих рекао да им је профит на првом месту.
Прилично сам скептичан у погледу постојања било какве савести с њихове стране.

Добро примећено, а неукусно по свим аспектима.
Заиста испод сваког нивоа. Зар од таквих да црпим информације о дешавањима у свету? Не разумем оне који могу да толеришу такве моралне наказе.

Слажем се и ваљда је и има, али не знам како је заобилизаи. Зар не би и "Телеком Србија" требало исто то да примењује? Међутим, код њих ћ од ћирилице нема.
Телеком Србија користи ћирилицу једино у реклами која се појављује на задњој корици часописа 'Елементи', и то на захтев самог часописа.

Ја сматрам да сва државна предузећа имају моралну и правну обавезу да корсите ћирилицу. Устав је јасан по том питаљу. Службено писмо државе јесте ћиилица, а ми овде говоримо о државним или предузећима у већинском државном власништву.

То би требало питати гђу Триван, јер је она на челу СГ-а, а с обзиром на то да се ради о државном предузећу, именовала ју је влада. Толико о заштити ћирилице од стране власти.
Управо. Имамо само још један доказ да ова влада наставља политикз жутих, и да је њихова заинтересованост за очување српске ћирилице, и националне културе у целини, чисто деклеративна.
 
Председник Казастана Нурсултан Назарбајев издао декрет о преласку казашког језика на латиничко писмо. Предвиђа се да се прелазак обави етапно, до 2025.

Латиничка норма је већ припремљена.
 
Председник Казастана Нурсултан Назарбајев издао декрет о преласку казашког језика на латиничко писмо. Предвиђа се да се прелазак обави етапно, до 2025.
Латиничка норма је већ припремљена.
Глуп и потпуно непотребан потез. Да су се бар вратили на арапско писмо, па да човек и разуме. Скоро све штампано на казашком језику, штампано је на ћирилици. Ћирилица је званично писмо већ скоро осам деценија, а коришћена је и деценијама пре тога. Значај тога постаје јаснији када се узме у обзир да је писана реч на казашком језику тек стварно заживела у другој половини 19. века.

Латиница је била у званичној употреби свега непуних 13 година, у периоду 1927-40. године, и што је најгоре, та латиница уопште није она коју сада планирају да уведу. Ова нова је неупоредиво гора - уместо дијакритичких знакова користи апострофе. На пример, уместо Ğ користи G'.
 
Poslednja izmena:
Глуп и потпуно непотребан потез. Да су се бар вратили на арапско писмо, па да човек и разуме. Скоро све штампано на казашком језику, штампано је на ћирилици. Ћирилица је званично писмо већ скоро осам деценија, а коришћена је и деценијама пре тога. Значај тога постаје јаснији када се узме у да је писана реч на казашком језику тек стварно заживела у другој половини 19. века.

Латиница је била у званичној употреби свега непуних 13 година, у периоду 1927-40. године, и што је најгоре, та латиница уопште није она коју сада планирају да уведу. Ова нова је неупоредиво гора - уместо дијакритичких знакова користи апострофе. На пример, уместо Ğ користи G'.

Džaba pameti - Amerikanac je ubo debelu lovu da ih što više udalji od Rusa. Imanje istog pisama sa Rusima orijentiše ih na ruski kao prvi strani jezik, dok je plan Amera da kroz 20 godina marginalizuju broj Kazahstanaca koji uče ruski i time oslabi kulturne i ekonomske veze između dve države i naroda.
 
Džaba pameti - Amerikanac je ubo debelu lovu da ih što više udalji od Rusa. Imanje istog pisama sa Rusima orijentiše ih na ruski kao prvi strani jezik, dok je plan Amera da kroz 20 godina marginalizuju broj Kazahstanaca koji uče ruski i time oslabi kulturne i ekonomske veze između dve države i naroda.
Америка, свакако, али и Турска која се намеће као нека 'матица' свих туркијских народа, што се првенствено огледа у својатају свега туркијског и стипендирању студената из других већински туркијских земаља. Ти ученици одлазе у Турску да студирају, тамо су изложени коктелу ислама и нактуркизма, а затим се враћају у своје земље и постају део образоване елите, и свесно или несвесно раде у интересу Турске.

Турска је до скоро улагала велике напоре у то да наведе туркијске народе са простора бившег СССР-а да пређу на латиницу. Довољно је поменути пример спорне одлуке владе Татарстана из 1999. године којом је латиница проглашена званичним писмом татарског језика, и федерални закон донесен у 2002. којим је ћирилица проглашена званичним писмом за све језике у Руској Федерацији. То је бар делом последица турског утицаја. Срећом, од тада се доста променило. Русија није оно што је била 1999. године, а ни Турској није у интересу да је провоцира.

Ипак, мислим да је у свему пресудна воља самог казахстанског председника, који се свакако не може сматрати неким русомрсцем. Реч је о типичном комунистичком испљувку који лако наседа на небулозе о супериорној 'модерности' латиничног писма.
 
Poslednja izmena:
Глуп и потпуно непотребан потез. Да су се бар вратили на арапско писмо, па да човек и разуме. Скоро све штампано на казашком језику, штампано је на ћирилици. Ћирилица је званично писмо већ скоро осам деценија, а коришћена је и деценијама пре тога. Значај тога постаје јаснији када се узме у обзир да је писана реч на казашком језику тек стварно заживела у другој половини 19. века.

Латиница је била у званичној употреби свега непуних 13 година, у периоду 1927-40. године, и што је најгоре, та латиница уопште није она коју сада планирају да уведу. Ова нова је неупоредиво гора - уместо дијакритичких знакова користи апострофе. На пример, уместо Ğ користи G'.

Ја то гледам из српског угла. Нас деценијама лажу, те латиница се одмаћила, те имамо баштину и на латиници, те неки људи хоће да пишу латиницом па због њих мора двојна норма, зајебавају нас само тако.
А овде, писмо које практично никада није коришћено у једном језику уводи се декретом, и за спровођење тог пројекта оставља се рок од 7 година.

У Србадије ником још није пало на памет да покуша са среди стање у језику и писму, наш врхунски домет је "штитити ћирилицу, не потискивати латиницу".
 
СРПСКА ЋИРИЛИЦА – НЕЗВАНИ ГОСТ У СОПСТВЕНОЈ КУЋИ!

Били човек и жена по имену Србин и Српкиња и имали троје деце – Српску Ћирилицу, Југославију и Братство и Јединство. У комшилуку су били и други човек и жена Хрват и Хрватица и имали такође троје деце – Хрватску Латиницу, Хрватицу Млађу и Хрвата Млађег, јуниора. У обема породицама родитељи су редовно ишли на посао а деца у школу. При сусрету на улици Србин и Српкиња су увек поздрављали Хрвата и Хрватицу, а њихову децу Хрватску Латиницу, Хрвата Млађег и Хрватицу Млађу би помиловали по коси. Ово се догађало само ако Хрват и Хрватица нису на време угледали Србина и Српкињу и прешли на другу страну улице да би избегли сусрет. Деца из обеју породица су се спонтано играла заједно. Једном су Југославија и Братство и Јединство довели Хрватску Латиницу, Хрвата Млађег и Хрватицу Млађу својој кући да се играју. Старија сестра Српска Ћирилица је помагала мами у кухињи и кући, и повремено навраћала међу децу и покушавала да им се придружи у игри, али никако није успевала да се уклопи у друштво које на њу није обраћало пажњу. Када су Југославија и Братство и Јединство одлазили у хрватску кућу да се играју, Српска Ћирилица као старија, навикла да за њу нема места у игри, остајала би код куће да учи или нешто ради по кући.

Тако је то било годинама. Хрватска деца, као и Југославија и Братство и Јединство су се поженили и поудавали, а Српска Ћирилица, навикла да је сви некако избегавају, остала је неудата. Родитељи и једни и други су поумирали. Хрватска Латиница се удала за финог момка Новосадски Договор. Југославија је удајом прешла у кућу свога мужа Равноправност Писама, а Братство и Јединство је са супругом наставио да живи у родитељској кући.

У ваздуху се осећало да Српска Ћирилица својим присуством смета у кући, па је она све чешће ноћила ван куће, а касније када се брату родило прво дете ни дању више није боравила у кући. Њени братанчићи су рођени и одрасли а да никад нису видели тетку Српску Ћирилицу. Југославија, Братство и Јединство, Хрватска Латиница, Хрватица Млађа и Хрват Млађи са својом децом су се међусобно посећивали. На уседелицу Српску Ћирилицу су већ заборавили, а њихова деца је никад нису ни видела. Ако су се са Српском Ћирилицом случајно и мимоишли на улици, нису ни знали ко је то. За све то време Српска Ћирилица је туговала, никако није умела себи да објасни зашто је брат и сестра занемарују, а друже се са Хрватском Латиницом, Хрватицом Млађом и Хрватом Млађим. Њихову децу није ни упознала. Једном је тако одлучила да наврати у своју кућу да бар види брата. На вратима ју је дочекао један мусави шврћа и безазлено довикнуо: Тата! Тражи те нека тета!
 
ДЕЛО И КОМЕНТАРИ

Даниловградски гимназијалци.
ДАНИЛОВГРАД 0.jpg
ДАНИЛОВГРАД.JPG
 
Један полу-добар пример..
Добар јер се ради о сликовници са српским мотивима и знаменитостима у вези са савладавањем азбуке.
Полу-добар јер сам купила сликовницу од ходајуће продавачице на Булевару, као да је ћирилична сликовница са српским појмовима нека "илегална роба" што се "ваља".

Спољне и средишње стране:

eDkND5i.jpg


CX8jh6g.jpg


Унутрашње:

A00Fg2o.jpg


A8XQHOC.jpg


fNO0PgN.jpg


wwCZ7TY.jpg


j8b0UTk.jpg


Gdmb1Pc.jpg


3CkphTa.jpg


тек сад видим да сам пропустила да фотографишем стране са Ј-К-Л-Љ. Сликовницу сам одмах поклонила братаници и на брзину усликала јер није било времена да и ја уживам у њој, али ето, у журби, пропустих стране.
 
Poslednja izmena:
Meni je ćirilica uvek bila lepa kad je pisana rukom , dok štampana je bar po meni loša za oko , ali to nije ni važno.

Važno je to da pobornici ćirilice su većinom nepismeni koje podržavaju ekstremni desničari kojima pismo ukras i simbol nacije.

Ja ne pišem na internetu ćirilicom jer je latinica prosto uvreženija i funckionalnija po svim segmentima života na ovom svetu , a to je osnovni razlog čemu i pismo služi.

Ćirilicom pišem rukom tj.njome se potpisujem , ali mislim da ću i od nje odustati i tom segmentu moje ličnosti jer su ćirilicu doslovno ukrali nacionalnisti i nepismeni od pismenih i normalnih ljudi , i ćirilicu koja jeste tradicionalno pismo nas Srba su pretvorili u svoj nacionalni masturbacijski ukras koji ničemu drugo ne služi nego upravo tome , masturbaciji.

Pismo je nebitno , bitan je sadržaj koji je napisan , ali to mojoj braći Srbima nije jasno , i to dovoljno govori o njihovoj pismenosti i intelektualnom kapacitetu koji maju tj.nemaju.
 
Poslednja izmena od moderatora:
pobornici ćirilice su većinom nepismeni idioti koje podržavaju ekstremni desničari
Симпатично је када то долази од некога чији коментар просто врви од правописних грешака.

Pismo je nebitno
Последице вишедеценијске идеолошке индоктринације.

Одлично. Нека онда англофони прећу на ћирилицу, па ћу ја размислити о могућој употреби латинице.
 
Симпатично је када то долази од некога чији коментар просто врви од правописних грешака.


Последице вишедеценијске идеолошке индоктринације.

Одлично. Нека онда англофони прећу на ћирилицу, па ћу ја размислити о могућој употреби латинице.

Kad ti smisliš neku novu demokratsku misao,tehnologiju,literaturu,umetnost,vrednosti,......ja sam siguran da će ceo svet preći na ćirilicu i to ovu vukovsku(Vuk indoktrinisani unijat i izdajnik) a ne samo Anglofonci.
A do tada možeš da kukaš nad svojom kompleksaškom sudbinom nesposobnog čoveka umesto da nešto uradiš ako npr.što su uradili naši davni preci Nemanjići i prihvatili pismo koje su smislili dvojica Grka ne bi li postali deo ciivlizovanog sveta u punom smislu.
 
http://www.delfi.rs/knjige/10017_pravopis_srpskoga_jezika_-_tvrd_povez_knjiga_delfi_knjizare.html

Ако немаш 1020 дин., јави ми.

Узгред, твоју неписменост сам поменуо због оног "неписмени идиоти".

Kad sam napisao "nepismeni idioti" mislio sam na neobrazovane i skučene ljude ,a ne na one koji se drže striktno pravopisa i sličnih stvari.
Nekad su SMS-poruke daleko pismenije i inteletkualno jače nego "dela na ćirilici" koje npr.ti verovatno preferiraš samo zato što su ćirilične a ne zbog svoje vrednosti.

Ali vidim da kad neko nema argumenata i zbog toga neće da odgovori na suštinu polemike i suprostavljenih stavova onda poseže za nebitnom stvarima.
Međutim , onome kome je bitno pismo a ne suština , i onome ko nije u stanju da pojmi svestranost i pluralnost sopstvenog naroda onda to i ne čudi.
 
Poslednja izmena od moderatora:
Писмо је суштина, драги мој. Ћирилица је једино традиционално писмо српског народа, и то не само његове православне већине. Сва друга су тек историјска, јер више нема Срба римокатолика, наших изворних латиничара, нити Срба муслимана који пишу арабицом. Данашњи Срби-латиничари су латиничари тек од јуче. Они нису наследници традиције употребе латинице у српском народу, јер њихове преци нису користили латиницу. С обзиру на историју покушаја затирања ћирилице и наметања латинице, као и чињенице да је наше вишевековно традиционално писмо угрожено даљом употребом латинице, нема никаквог основа нити разумног разлога за даљу употребу хрватске латинице за потребе писања српског језика.

Не криј се иза паравана толеранције, свестраности и плуралности. Ти користиш латиницу зато што си навикао на то да је користиш, и насео на превару да у њеној употреби има нечега доброг. Нема.
 
Крајем јануара 2017.године Бразилац Тијаго Фехејра (Thiago Ferreira), директор маркетинга удружења "Србија за младе" и Предраг Милићевић, руководилац Сектора за развој пословања и маркетинг РНИДС-а, гостовали су на телевизији "Happy" и разговарали о најчешћим изговорима за некоришћење ћирилице.

 
Meni je ćirilica uvek bila lepa kad je pisana rukom , dok štampana je bar po meni loša za oko , ali to nije ni važno.

Važno je to da pobornici ćirilice su većinom nepismeni koje podržavaju ekstremni desničari kojima pismo ukras i simbol nacije.

Ja ne pišem na internetu ćirilicom jer je latinica prosto uvreženija i funckionalnija po svim segmentima života na ovom svetu , a to je osnovni razlog čemu i pismo služi.

Ćirilicom pišem rukom tj.njome se potpisujem , ali mislim da ću i od nje odustati i tom segmentu moje ličnosti jer su ćirilicu doslovno ukrali nacionalnisti i nepismeni od pismenih i normalnih ljudi , i ćirilicu koja jeste tradicionalno pismo nas Srba su pretvorili u svoj nacionalni masturbacijski ukras koji ničemu drugo ne služi nego upravo tome , masturbaciji.

Pismo je nebitno , bitan je sadržaj koji je napisan , ali to mojoj braći Srbima nije jasno , i to dovoljno govori o njihovoj pismenosti i intelektualnom kapacitetu koji maju tj.nemaju.

Ма ти си прави светски човек убило се, чуј ти глупости латиница у сегментима живота, и то на овом свету.

Будала уопште не разуме да се овде ради о језику и поштовању свог језика и своје традиције и културе, он човек жури да буде део света као да га тамо неко чека с голом гузицом.
И онда испада да је он део света, а један Рус или Кинез или Грк су ван света.
Будала рогове нема.
 
МИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ: Србија је до 1945. г. користила искључиво ћирилицу
09.01.2018.


Министарство културе и информисања уважава сваки допринос смиреној и одговорној расправи на питања од ширег значаја.

Такав допринос, вредан пажње, дао је и млађи научни сарадник Вук Вукотић, на тему статуса ћирилице у нашем културном простору, наравно ако изузмемо помало „прилепљену“ поенту „о политици заснованој на митовима“ која баца извесну сенку на претходно разматрање. У спремности за утемељенију расправу, Вукотић је понудио резултате до којих је дошао из доступних извора. Као наш нови допринос таквој интонацији, настојаћемо да се осврнемо на понуђене чињенице, као и да понудимо неке друге, ради потпуније представе о предмету.

Упућујемо Вукотића и читаоце на доступна истраживања, најпре на истраживање које је, закључно са 2012. годином, сачинило Матично одељење Народне библиотеке Србије у сарадњи са Заводом за проучавање културног развитка: С. Стефановић, Преглед положаја српске ћирилице у култури и јавној комуникацији (хттп://запрокул.орг.рс/преглед-полозаја-српске-цирилице-у-култури-и-јавној-комуникацији-прелазни-известај-прве-фазе-истразива-ња-публикација/); и на истраживање В. Клефтакиса (хттп://www.нспм.рс/ културна-политика/ затирање-српске-цирилице-%Е2%80%93-план-или-слуцај.хтмл).

У предоченим истраживањима обухваћен је и период пре СФРЈ, што читавом проблему даје шири и потпунији контекст. Одатле можемо сазнати да је до почетка Првог светског рата у Краљевини Србији ћирилицом штампано 98,4 % књига и 95,9 % периодичних издања. У периоду Краљевине СХС/Југославије тај проценат тек се незнатно мења (књиге 89 %, периодика 85 %). Србија до 1945. године, другим речима, у јавном простору користи готово искључиво ћирилицу.

Шта се збива после, скицира Вукотић, који је историју проблема свео на временски одсечак који почиње тзв. Другом Југославијом. Сам је и показао да се у раздобљу СФРЈ, према датим процентима, бележи крајње неповољан тренд по ћирилицу, када говоримо о штампаним књигама у Србији: 61,65 % у корист латинице у периоду 1960-1970, с порастом на чак 68 % око 1990. године – другим речима, пред распад СФРЈ две трећине штампаних књига у Србији било је латинично. Након распада СФРЈ – овде сумирамо Вукотићеву статистику – проценат књига на латиници пада на 46,1 %. У раздобљу 2008-2012. латинична књига опет односи превагу од 51,74 %, док најновији проценат износи 42,25 %. Напомињемо да наводимо искључиво Вукотићеве податке.

То су бројке, статистички приказ основних трендова у дужем временском распону, али како ћемо се бројкама послужити, то је већ питање аналитичког фокуса. Све ове наведене податке, Вукотић користи да би оспорио, по његовим речима, „причу о пропадању ћирилице“, коју је окарактерисао као „мит који се деценијама врти у јавном простору“. Е, ту морамо стати, што би рекао дански краљевић. Вукотић, као завршни коментар датим процентима, даје крунски закључак, којим потврђује ону стару сатиричареву досетку: „Статистика, наша дика, што пожелиш – то наслика!“

Вукотић, наиме, након статистике, наступа контратезом да на основу изнетих података постаје јасно „да је употреба ћирилице порасла од распада СФРЈ“. Али, очито је да се не обазире на то да је реч о културној средини која је до епохе СФРЈ била готово искључиво ћирилична (од 90-98 %). Било је логично, као савесни истраживач, да застане на питању који су то митолошки фактори довели да се поткрај епохе СФРЈ штампана књига на ћирилици у Србији сведе на трећину укупног броја издања, а да се у новијем периоду (само када су књиге у питању) попне на нешто више од половине. Прошле године је објављено ћириличних издања „чак 7,5 % више него латиничних“, што Вукотић не пропушта да нагласи, као да је реч о бруталној и ничим заслуженој предности ћирилице у Србији.
И господин Вукотић се може сложити да су подаци из „Виртуелне библиотеке Србије“, који се односе на књиге, односно монографске публикације, важни, али само сегмент укупне слике, коју још чине и дневна и ревијална штампа, електронски и нови медији, предоминантно латинички (изузев јавног сервиса). Предлажемо да свако заинтересован, па и Вук Вукотић, ради јаснијег увида: 1) стане пред било који новински киоск; 2) прошета Кнез Михаиловом улицом у Београду или неком другом улицом, по избору; 3) уђе у ма коју опремљену књижару, у ма ком српском граду; 4) пролети даљинским управљачем ТВ апарата, или се отисне по виртуелном простору нових медија – и провери које писмо убедљиво преовлађује, али не само као део глобалног феномена, него и нечега другог, што многи одбијају да признају.

Наравно, неко ће рећи да је и оволико ћирилице сувише и да нас она затвара у себе итд. Са тако чиме не вреди ни полемисати. Неко ће се можда заложити да ћирилици не треба давати ни симболичку предност, мада јој Устав и образовни систем дају, али нека се за то јасно заложи и провери одговор јавности. Али, ако се позивамо на истраживања, не би ваљало да, нарочито ако смо на почетку научне каријере, извлачити селективне или навођене закључке. Да ли и после ових, шире сагледаних чињеница, можемо говорити о „миту о пропасти ћирилице“, прећутно инсистирајући на томе да историја почиње од времена СФРЈ?
Прес-служба Министарства културе и информисања
 
Pismo ne može da ima nacionalnost jer pismo nije ličnost ili osoba. Pismo je skup slovnih znakova koji služe ljudima da u pisanoj formi razmenjuju i čuvaju znanja i kulturno-književna dela. Svako pismo koje je primenjivo za tu svrhu je pogodno ali je iz praktičnih razloga najbolje koristiti jedno pismo, pre svega zato što nema nikakvih praktičnih razloga da ih bude više. Kada se koristi više pisama istovremeno za jedan jezik nastaje konfuzija i nepotrebna komplikacija jer nema razloga da postoji recimo 4 varijante za pisanje jednog te istog slova. Primer može biti formular odštampan na jednom a popunjen na drugom pismu što često viđamo u Srbiji.

Ćirilica, kakav god da joj je oblik danas, predstavlja hronološki produkt nasleđa srpske kulture i pismenosti i kao takvo bi prirodno trebalo biti jedino pismo koje se koristi za pisanje srpskog jezika u svim zvaničnim stvarima (formulari, dokumenta, obrazovne ustanove, televizije koje imaju frekvencije u državi itd.). Ali ono što je možda još bitnije je da za srpski jezik bude zvanično određeno samo jedno pismo za korišćenje tj. pisanje kako ne bi dolazilo do nepotrebnih zabuna, konfuzija i nelogičnosti. Jednom jeziku je jedno pismo sasvim dovoljno, ma koje ono bilo, ako je potpuno funkcionalno datom jeziku.
 
Писма,наравно, не могу да имају националност..али имају порекло, и порекло латинице везе нема са Србима па ни са Хрватима, бити је то икакво јужнословенско писмо. А и то је мање важно од чињенице да је латиница апсолутно сиромашно писмо које не задовољава основну функцију писма и посебно је погрешна за записивање гласова у језицима словенских народа. Она је у оптицају у европском свету дуги низ векова само због примата католичке цркве у западним земљама, а не зато што вреди као писмо.

Izraz "južnoslovenska latinica" sam upotrebio samo kao naziv za skup latiničnih slova koja su u upotrebi u tzv. južnoslovenskim jezicima da bih taj pojam razdvojio od opšte latinice.
O poreklu pisama se može govoriti ali mene pre svega zanima ono što imamo u praksi u realnosti a to su ćirilica i latinica koje su u ravnopravnoj upotrebi trenutno što je po meni apsolutno suvišno jer reč se ne može istovremeno pisati na dva pisma niti ima potrebe. Ćirilica u današnjem obliku, kakvom takvom, kao produkt hronološkog lingvističkog nasleđa bi trebala i mogla da se koristi kao jedino pismo za srpski jezik. Ali čak i upotreba latinice kao jedinog pisma koje bi se koristilo za pisanje srpskog jezika bi bila bolja od ove sadašnje šizofrene situacije koja ne koristi nikome a komplikuje i zbunjuje mnoge.

Po čemu je "južnoslovenska" latinica siromašnija od ćirilice za upotrebu u srpskom jeziku? Posebno ako bismo tri dvojna latinična slova spojili u po "jedan komad".
Ne bih se složio da je latinica u upotrebi u zapadnom evropskom svetu zbog katoličanstva nego zbog rimskog nasleđa prevashodno. Mislim da je to prilično jasno.
A slažem se da poreklo latinice nema nikakve direktne veze sa Srbijom ali ni ćirilica, iako ima više veze od latinice, nema direktne veze sa Srbijom u tom smislu jer je stvorena takođe sa strane radi lakšeg pokrštavanja i uvođenja južnih Slovena u pravoslavni svet i kulturu a to sve meni lično u ovom trenutku nije bitno.
 

Back
Top