Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Власи говоре ијекавски?
А ово за Бошњаке је занимљиво... који им је матерњи језик и матерњи говор...

Но, ово питање нема везе ни с Власима, ни с Бошњацима.

Као што сам и мислио, ниси укапирао поенту. Влаха има око 50000, ако они имају право на свој језик, зашто за неких можда и 200000 ијекаваца у Србији, а можда и више, нема коришћења говора и стандарда који је као такав и признат Правописом српског језика?
Зашто деца у школи уче латиницу као део правописног стандарда, а не уче ијекавско наречје, грађење речи, и говор, зашто не вежбају говор рецимо?

Ја знам зашто, али волео бих да и други мућну главом..
 
Екавско-ијекавска двојност се у ствари претворила у границу норми, на Дрини и код Бродарева. Где си видео у Србији новине на ијекавици на пример?

Није Дрина граница норми, ијекавица је норма са обе стране Дрине. Новине сам давно престао читати, али ако има неких ијекавских биће ми драго.

Влаха има око 50000, ако они имају право на свој језик, зашто за неких можда и 200000 ијекаваца у Србији, а можда и више, нема коришћења говора и стандарда који је као такав и признат Правописом српског језика?
Зашто деца у школи уче латиницу као део правописног стандарда, а не уче ијекавско наречје, грађење речи, и говор, зашто не вежбају говор рецимо?

Ја знам зашто, али волео бих да и други мућну главом..

Власи имају право на свој језик. Тачка. Ијекавица с тим нема никакве везе, она није други језик. Тачка. Много си мућкао главом па ти се мало узмутило.
 
Као што сам и мислио, ниси укапирао поенту.

Можда оно што ти сматраш поентом заправо и није поента?

Влаха има око 50000, ако они имају право на свој језик, зашто за неких можда и 200000 ијекаваца у Србији, а можда и више, нема коришћења говора и стандарда који је као такав и признат Правописом српског језика?

Власи су препознати (и признати) као засебан етнички идентитет (и мањински народ), да не улазим сад у то питање и националне осећаје у Влаха.

Не знам како си "преобројао" тих 200 000 ијекаваца (неки извор, документ?), али њихов језик је наш језик - српски језик. Можемо рећи да се у Србији традиционално говори екавски, а у Српској ијекавски и не видим зашто би се у Србији издавало нешто на ијекавици, а у Српској на екавици (осим одређених издања - нпр. правопис). Уосталом, зар ти ниси за неку кохерентност, и једнообразност у датом контексту?

Зашто деца у школи уче латиницу као део правописног стандарда, а не уче ијекавско наречје, грађење речи, и говор, зашто не вежбају говор рецимо?

Ја знам зашто, али волео бих да и други мућну главом..

Баш ме занима зашто?

Ијекавско наречје? Ијекавски није наречје, то је говор, изговор, тј. рефлекс зна се чега у оквиру наречјâ српскога језика.
То су основне ствари. И како онда да говоримо о поенти?

- - - - - - - - - -

Није Дрина граница норми, ијекавица је норма са обе стране Дрине. Новине сам давно престао читати, али ако има неких ијекавских биће ми драго.

Власи имају право на свој језик. Тачка. Ијекавица с тим нема никакве везе, она није други језик. Тачка. Много си мућкао главом па ти се мало узмутило.

То је та ситница.
 
Није Дрина граница норми, ијекавица је норма са обе стране Дрине. Новине сам давно престао читати, али ако има неких ијекавских биће ми драго.

De jure није, али de facto јесте. И за то не треба неко велико истраживање.



Власи имају право на свој језик. Тачка. Ијекавица с тим нема никакве везе, она није други језик. Тачка. Много си мућкао главом па ти се мало узмутило.
Ни ти не читаш шта се пише, колега је рекао да ијекавице нема јер је ијекаваца јако мало у Србији, а ја сам показао да је Влаха још мање, па имају права у том погледу. Само што је овде у питању посебан језик, а овамо наречје, али ако бројке диктирају права, онда је све јасно.
 
Власи су препознати (и признати) као засебан етнички идентитет (и мањински народ), да не улазим сад у то питање и националне осећаје у Влаха.

Не знам како си "преобројао" тих 200 000 ијекаваца (неки извор, документ?), али њихов језик је наш језик - српски језик. Можемо рећи да се у Србији традиционално говори екавски, а у Српској ијекавски и не видим зашто би се у Србији издавало нешто на ијекавици, а у Српској на екавици (осим одређених издања - нпр. правопис). Уосталом, зар ти ниси за неку кохерентност, и једнообразност у датом контексту?
Па чекај мало, и ијекавски је препознат и признат као одвојено наречје, у чему је принципијелна разлика, зашто могу новине на влашком, а не могу новине на ијекавском?
У Србији се традиционално говори и ијекавски, крајеви Србије су екавски, а крајеви су ијекавски, твоја тврдња о традиционалној екавици је смешна.

Ја јесам за једнообразност, и зато и примећујем колико је та вишеобразност не само смешна, него се и не примењује, на папиру имаш оба изговора а у пракси један. А чим пређеш реку, обрнуто је, дакле неко копа језичке ровове између нас.

Баш ме занима зашто?

Ијекавско наречје? Ијекавски није наречје, то је говор, изговор, тј. рефлекс зна се чега у оквиру наречјâ српскога језика.
То су основне ствари. И како онда да говоримо о поенти?

Како рекох, неко копа језичке ровове између нас.

Ијекавски говор је управо наречје, дијалекат, и то стандардизован, по правилима је наравно да се не меша са другим стандардом при коришћењу, тј. то није дозвољено, није по језичким правилима.
 
Па чекај мало, и ијекавски је препознат и признат као одвојено наречје, у чему је принципијелна разлика, зашто могу новине на влашком, а не могу новине на ијекавском?
У Србији се традиционално говори и ијекавски, крајеви Србије су екавски, а крајеви су ијекавски, твоја тврдња о традиционалној екавици је смешна.

Рекох да је симболичан број говорника ијекавског у односу на укупан број (екавског).
Зато што ијекавски није језик, а влашки јесте, објаснио ти је Пилипенда. Don't mix frogs and grandmothers!
А сем тога, наравно да може - новине и на ијекавици, зашто не би могло? Имамо и писце које пишу на ијекавици.

Ја јесам за једнообразност, и зато и примећујем колико је та вишеобразност не само смешна, него се и не примењује, на папиру имаш оба изговора а у пракси један. А чим пређеш реку, обрнуто је, дакле неко копа језичке ровове између нас.

И шта онда? Да сви говоримо и пишемо екавски или ијекавски?

Како рекох, неко копа језичке ровове између нас.

Ијекавски говор је управо наречје, дијалекат, и то стандардизован, по правилима је наравно да се не меша са другим стандардом при коришћењу, тј. то није дозвољено, није по језичким правилима.

Онда је то наречје део других наречја, зар не?
 
Ијекавски говор је управо наречје, дијалекат, и то стандардизован, по правилима је наравно да се не меша са другим стандардом при коришћењу, тј. то није дозвољено, није по језичким правилима.

Ијекавица дијалект? Рекох ја, много си мућкао главом.
 
Ни језикословци нису начисто шта се подразумева под дијалектом:

„Дијалект“ или „језик“
Не постоје универзални критеријуми за разликовање језика од дијалеката; иако неки критеријуми постоје, они понекад дају контрадикторне резултате. Тачно разликовање је стога субјективно, зависно од много фактора.
Језички варијетети најчешће се називају дијалектима, више него језицима:
(Из Википедије)
https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%94%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%82
 
Рекох да је симболичан број говорника ијекавског у односу на укупан број (екавског).
Зато што ијекавски није језик, а влашки јесте, објаснио ти је Пилипенда. Don't mix frogs and grandmothers!
А сем тога, наравно да може - новине и на ијекавици, зашто не би могло? Имамо и писце које пишу на ијекавици.
Дакле ајмо овако, ијекавица је стандард, али има занемарљиво мало корисника па је зато de facto и протерана из Србије, нема ниједне државне или регионалне телевизије, радија или новина на њој. Теоретски може све, али у пракси нема, занимљиво.
Па шта ако је језик, која е принципијелна разлика у колективним правима, једнима можеш да закинеш употребу наречја, а другима не смеш употребу језика??



И шта онда? Да сви говоримо и пишемо екавски или ијекавски?
Толики лингвисти примају плате од државе, а ти мене то питаш. Што бих ја њима отимао хлеб, моје је само да кажем да нам се чудне ствари дешавају с језиком.


Онда је то наречје део других наречја, зар не?

Шта је с тобом, знаш ли ти уопште шта је наречје или дијалекат?

- - - - - - - - - -

Ијекавица дијалект? Рекох ја, много си мућкао главом.

То што су те учили комунисти можеш да заборавиш, свака структурна разлика у језику се може посматрати као дијалекат, чак нико не може рећи где престаје дијалекат а где почиње нови језик.

У овој поплави нових језика код нас од кључног је значаја увести јединствена правила за српски језик, тј једну језичку норму, поготово писану.
 
То што су те учили комунисти можеш да заборавиш, свака структурна разлика у језику се може посматрати као дијалекат, чак нико не може рећи где престаје дијалекат а где почиње нови језик.

У овој поплави нових језика код нас од кључног је значаја увести јединствена правила за српски језик, тј једну језичку норму, поготово писану.

Изговор јата структурна разлика? Није сигурно да ли је ијекавица дијалект или нови језик? Машала!

Ајде сад мало смарај Лале са њиховим Ш које они изговарају другачије, тј. говоре другим дијалектом, а можда чак и новим језиком.
 
Изговор јата структурна разлика? Није сигурно да ли је ијекавица дијалект или нови језик? Машала!

Ајде сад мало смарај Лале са њиховим Ш које они изговарају другачије, тј. говоре другим дијалектом, а можда чак и новим језиком.

Да се не млатимо без везе, ијекавица је СТАНДАРД, посебан, одвојен стандард српског језика, са посебним правилима изговора и записивања.
Да ли је то можда спорно?
 
Дакле ајмо овако, ијекавица је стандард, али има занемарљиво мало корисника па је зато de facto и протерана из Србије, нема ниједне државне или регионалне телевизије, радија или новина на њој. Теоретски може све, али у пракси нема, занимљиво.
Па шта ако је језик, која е принципијелна разлика у колективним правима, једнима можеш да закинеш употребу наречја, а другима не смеш употребу језика??

Суштинско тумачење јесте да је ијекавица дио српског стандарда, дакле није сама по себи стандард, већ је то заједно с екавицом. Не сматра се варијететом, јер се суштински ради само о другом изговору јата. И њен статус је регулисан заједно с екавицом. Српски ијекавски се говори у БиХ и Црној Гори као стандардни, службени, а екавски у Србији и не постоји институција која га посебно регулише, нормира већ се српски стандардни језик нормира с оба своја изговора на нивоу српског (службеног) говорног подручја.

Српски стандардни језик је као такав недјељив, а ти (свјесно или несвјесно) га дијелиш. Не знам да ли ти је то намјера.

Толики лингвисти примају плате од државе, а ти мене то питаш. Што бих ја њима отимао хлеб, моје је само да кажем да нам се чудне ствари дешавају с језиком.

Па и ја се питам, али није јасно шта је твоја идеја, заправо.

Шта је с тобом, знаш ли ти уопште шта је наречје или дијалекат?

То што су те учили комунисти можеш да заборавиш, свака структурна разлика у језику се може посматрати као дијалекат, чак нико не може рећи где престаје дијалекат а где почиње нови језик.

У овој поплави нових језика код нас од кључног је значаја увести јединствена правила за српски језик, тј једну језичку норму, поготово писану.

Ја сам тебе управо питао знаш ли ти шта су основне ствари у терминологији коју користиш? Бавиш се оним што нико не може поуздано да каже? А међу њима и они који су стручни за то.

Је ли ијекавски говор карактеристика источнохерцеговачког дијалекта (и неких других) и штокавског нарјечја?
Ако је ијекавски нарјечје, како може бити дио другог (штокавског) нарјечја?
 
Суштинско тумачење јесте да је ијекавица дио српског стандарда, дакле није сама по себи стандард, већ је то заједно с екавицом. Не сматра се варијететом, јер се суштински ради само о другом изговору јата. И њен статус је регулисан заједно с екавицом. Српски ијекавски се говори у БиХ и Црној Гори као стандардни, службени, а екавски у Србији и не постоји институција која га посебно регулише, нормира већ се српски стандардни језик нормира с оба своја изговора на нивоу српског (службеног) говорног подручја.

Српски стандардни језик је као такав недјељив, а ти (свјесно или несвјесно) га дијелиш. Не знам да ли ти је то намјера.



Па и ја се питам, али није јасно шта је твоја идеја, заправо.



Ја сам тебе управо питао знаш ли ти шта су основне ствари у терминологији коју користиш? Бавиш се оним што нико не може поуздано да каже? А међу њима и они који су стручни за то.

Је ли ијекавски говор карактеристика источнохерцеговачког дијалекта (и неких других) и штокавског нарјечја?
Ако је ијекавски нарјечје, како може бити дио другог (штокавског) нарјечја?

Батали тумачења којима су ти напунили главе, и мисли својом главом. Српски језик има чак 4 стандарда, и нема ту ништа заједно, ти стандарди су одвојени, сваки за себе, према правилима не смеју се мешати у писању и говору, као што се и не мешају, све друго је неправилно, није по норми. Користиш једну или другу или трећу или четврту норму кад комуницираш и то је то, нема ту ништа заједно.

То што ће ти неко рећи да то није варијетет, то је лаж, јер је по самој дефиницији и суштини сваки говор са особеностима локализован на одређено подручје ВАРИЈЕТЕТ. Негде, у неким језицима је неки варијетет проглашен нормом, језик стандардизован на основу тог варијетета, а у већини случајева је стандардни језик наддијалекатски, што ће рећи вештачки створен формирањем правила.
Чак и српска екавица има елементе наддијалекатског, јер рецимо уместо екавске речи несам, нормирана је реч нИсам, која је, доследно гледано, икавска. Сама чињеница коју помињеш, да је ијекавски локализован на БиХ и ЦГ (а и делове Србије) јасно говори да је реч о варијетету.

Иначе, не знам где си прочитао да је српски ијекавски службени у БиХ или ЦГ, такве формулације нема нигде нити ћеш је наћи ни у ЦГ ни у БиХ.

И у Србији и у БиХ, и свуда где живе Срби важећа је језичка норма дефинисана правописом, дакле 4 норме.

Српски језик је итекако дељив, и подложан цепању већ самом својом накарадном нормом која, стриктно гледано то и није, што ће рећи нама не требају непријатељи ни отимачи језика, довољни смо сами себи.

Моја намера је пре свега указивање на ове ненормалности као узроке цепања националног бића, као што су паметни људи својевремено указивали на ненормаолност постојања две покрајине у Србији. Како се то завршило знамо, уствари можда се још није завршило, можда следи даље цепање.

И на крају, опет кажем, батали те комунистичке флоскуле и поделе, ијекавски говор, штокавско наречје, реч је о ВАРИЈЕТЕТИМА, варијетети се свуда преплићу и мешају, па и овде, машиш суштину, суштина је да српски језик мора имати једну норму, хомогенизација нације по том и свим другим питањима је кључ нашег опстанка.

- - - - - - - - - -

И на крају, подсетићу да је РС, на иницијативу врсног интелектуалца Момчила Крајишника, у рату донела одлуку о јединстевном српског стандарду који се има примењивати у РС, ћирилица и екавица.

Та одлука је, гле чуда, наишла на жестоке осуде и нападе из- Београда.

Ништа чудно, имајући у виду какви антисрпски лупежи су седели и седе у Београду.
 
И на крају, подсетићу да је РС, на иницијативу врсног интелектуалца Момчила Крајишника, у рату донела одлуку о јединстевном српског стандарду који се има примењивати у РС, ћирилица и екавица.

Та одлука је, гле чуда, наишла на жестоке осуде и нападе из- Београда.

Ништа чудно, имајући у виду какви антисрпски лупежи су седели и седе у Београду.

Е, ово је важно.
Био сам (и још сам) један од тих антисрпских лупежа који је сједећи у Београду устао против те будалаштине не пристајући да ми Његош, Кочић, Ћопић, Рељковић и многи други једним потезом пера постану нестандардна, ненормирана, страна књижевност. Устао сам против српских „извођача радова” на остваривању основних кроатистичких начела. Устао сам против оних којима су пуне жвале дескриптивистике, а који су посегнули за прескриптивношћу пар екселанс како би српски језик свели на србијански.
(А за твоју информацију, то није изникло у Босни него је управо из београдских синекурских кабинета потурено Бања Луци.)
 
Е, ово је важно.
Био сам (и још сам) један од тих антисрпских лупежа који је сједећи у Београду устао против те будалаштине не пристајући да ми Његош, Кочић, Ћопић, Рељковић и многи други једним потезом пера постану нестандардна, ненормирана, страна књижевност. Устао сам против српских „извођача радова” на остваривању основних кроатистичких начела. Устао сам против оних којима су пуне жвале дескриптивистике, а који су посегнули за прескриптивношћу пар екселанс како би српски језик свели на србијански.
(А за твоју информацију, то није изникло у Босни него је управо из београдских синекурских кабинета потурено Бања Луци.)

Која глупост. Па јел Бора Станковић постао нестандардан? Како Хрвати успеше да им чакавци и кајкавци буду домаћи? Јел Зона Замфирова туђа?
Шта је са "Слобом љубве", јел нам и то туђе?

Ти уопште не знаш шта значи нормиран језик, а сутра ће такви као ти да се чуде како то Србе с једне и друге стране Дрине боли уво једне за друге. Наравно да боли уво кад нема духовнх вертикала које нас повезују, Нема ни много економских, културних, итд, али овде говоримо о језику као кичми народа.
Шта мислиш јесу ли Албанци са Косова блесави што су без икакве дилеме и оклевања прихватили стандардни језик Албаније, заснован на Toskë дијалекту, који се говори у јужном делу Албаније, и који је овима са Косова стран, кад су га без оклевања прихватили за свој стандарнди језик?

- - - - - - - - - -

И није тачно да је идеја екавице у РС изникла у Београду, београдски лингвисти, све редом сербокроатисти, су били здушно против те идеје, Ранко Бугарски и остали, сећам се добро новинских чланака из тог времена. И успели су да сруше тај пројекат, као што полако руше и РС и утапају је у БиХ.
 
Која глупост. Па јел Бора Станковић постао нестандардан? Како Хрвати успеше да им чакавци и кајкавци буду домаћи? Јел Зона Замфирова туђа?
Шта је са "Слобом љубве", јел нам и то туђе?

Ти уопште не знаш шта значи нормиран језик, а сутра ће такви као ти да се чуде како то Србе с једне и друге стране Дрине боли уво једне за друге. Наравно да боли уво кад нема духовнх вертикала које нас повезују, Нема ни много економских, културних, итд, али овде говоримо о језику као кичми народа.
Шта мислиш јесу ли Албанци са Косова блесави што су без икакве дилеме и оклевања прихватили стандардни језик Албаније, заснован на Toskë дијалекту, који се говори у јужном делу Албаније, и који је овима са Косова стран, кад су га без оклевања прихватили за свој стандарнди језик?

- - - - - - - - - -

И није тачно да је идеја екавице у РС изникла у Београду, београдски лингвисти, све редом сербокроатисти, су били здушно против те идеје, Ранко Бугарски и остали, сећам се добро новинских чланака из тог времена. И успели су да сруше тај пројекат, као што полако руше и РС и утапају је у БиХ.

Бираш лоше примјере. За чакавском и кајкавском хрватском књижевношћу нико и не посеже.
Још нешто је веома важно – потез који је био одличан у XIX вијеку и у ондашњим околностима, данас то није. Ако смо пропустили на вријеме урадити неке ствари, не морамо додатно крмачити уводећи их у битно другачијим околностима. Ако дјетету ниси дао да се игра прављења кула у пијеску, немој га кад напуни 20 година на то присиљавати. Тада му треба нешто друго. Буди му родитељ ТАДА онако како му ТАДА треба, а не „пери гријехе” од раније пружајући му оно што му је давно требало, а ниси му дао.

Успут, нећу те убјеђивати, вјеруј или немој да је све закувано овдје, у Београду. Ја то нисам пратио из новина, судјеловао сам у томе.
 
Бираш лоше примјере. За чакавском и кајкавском хрватском књижевношћу нико и не посеже.
Још нешто је веома важно – потез који је био одличан у XIX вијеку и у ондашњим околностима, данас то није. Ако смо пропустили на вријеме урадити неке ствари, не морамо додатно крмачити уводећи их у битно другачијим околностима. Ако дјетету ниси дао да се игра прављења кула у пијеску, немој га кад напуни 20 година на то присиљавати. Тада му треба нешто друго. Буди му родитељ ТАДА онако како му ТАДА треба, а не „пери гријехе” од раније пружајући му оно што му је давно требало, а ниси му дао.

Успут, нећу те убјеђивати, вјеруј или немој да је све закувано овдје, у Београду. Ја то нисам пратио из новина, судјеловао сам у томе.

Док се ми бојимо да нам неко не отме мртве писце, језик нам се распаде у парампарчад, а народ нити постоји, нити мисли као једна етничка целина. Неке ствари се могу урадити раније или касније, што се касније ураде, сносе се веће последице, то се јасно види на нашем примеру.

Иначе, без прејудицирања било чега, огромна већина ирских писаца ствара на енглеском језику, амерички писци такође стварају на енглеском језику, дакле овде се опет маши суштина.

Даље, Његош, као и сви писци пре Вука су пресловљавани на Вуков стандард, а ако се пишу латиницом, и на Гајев стандард, тј. један од српскохрватских писаних стандарда. Екавизација Његоша нити је могућа нити то икоме пада на памет, као ни ијекавизација Иве Андрића.
Чак су после раздвајања српског и хрватског језика дела из времена заједништва остала каталогизована као дела заједничког, данас мртвог језика, не знам уопште какав ми проблем имамо који нам не да да уредимо језик као кичму националног бића?
 
Батали тумачења којима су ти напунили главе, и мисли својом главом. Српски језик има чак 4 стандарда, и нема ту ништа заједно, ти стандарди су одвојени, сваки за себе, према правилима не смеју се мешати у писању и говору, као што се и не мешају, све друго је неправилно, није по норми. Користиш једну или другу или трећу или четврту норму кад комуницираш и то је то, нема ту ништа заједно.

Нису то тумачења којима ми је неко пунио главу, већ то није тако како ти видиш. Заправо, одређене ствари нису тако чврсто и јасно дефинисане и о томе смо писали. То је твој доживљај и тумачење, што је у реду с једне стране. И сам си рекао да се ни стручњаци нису сложили око неких ствари.

Која сад четири стандарда? Мислиш ли и на хрватски и друга два или?

То што ће ти неко рећи да то није варијетет, то је лаж, јер је по самој дефиницији и суштини сваки говор са особеностима локализован на одређено подручје ВАРИЈЕТЕТ. Негде, у неким језицима је неки варијетет проглашен нормом, језик стандардизован на основу тог варијетета, а у већини случајева је стандардни језик наддијалекатски, што ће рећи вештачки створен формирањем правила.
Чак и српска екавица има елементе наддијалекатског, јер рецимо уместо екавске речи несам, нормирана је реч нИсам, која је, доследно гледано, икавска. Сама чињеница коју помињеш, да је ијекавски локализован на БиХ и ЦГ (а и делове Србије) јасно говори да је реч о варијетету.

Чуј, због нисам, српска ијекавица је наддијалекатска! То је изузетак, и није једини (залив, поливати), али то није нешто битно.

Није ствар у томе... варијетет, говор, стандард... Кад бисмо узели за пример немачки језик, рецимо, који је већ сма по себи плурицентричан, па кад бисмо посматрали само немачки из Немачке и његове варијетете (и језике који су део језика, попут баврског, рецимо), онда је лако приметити да је ситуација са српским много једноставнија.

Ијекавски није локализован на БиХ и ЦГ, већ се једноставно говори тамо. Говоре га и Срби у Далмацији, Лици, Славонији... У западном делу Срема се говори и екавски. Нису државе настале по језику, него су га обухватиле својом територијом. Не можемо језик посматрати тако ограничено и само на основу стандарда, него као целину. Није то никаква посебност српског језика, напротив, многи други језици су са својим варијететима, наречјима, дијалектима некохерентнији.

Иначе, не знам где си прочитао да је српски ијекавски службени у БиХ или ЦГ, такве формулације нема нигде нити ћеш је наћи ни у ЦГ ни у БиХ.

Не српски ијекавски, већ српски управо. Премда је раније у Црној Гори то био српски језик ијекавког изговора (дакле, изговор, а не ијекавско наречје или стандард).

И у Србији и у БиХ, и свуда где живе Срби важећа је језичка норма дефинисана правописом, дакле 4 норме.

А то су?

Српски језик је итекако дељив, и подложан цепању већ самом својом накарадном нормом која, стриктно гледано то и није, што ће рећи нама не требају непријатељи ни отимачи језика, довољни смо сами себи.

Моја намера је пре свега указивање на ове ненормалности као узроке цепања националног бића, као што су паметни људи својевремено указивали на ненормаолност постојања две покрајине у Србији. Како се то завршило знамо, уствари можда се још није завршило, можда следи даље цепање.

И на крају, опет кажем, батали те комунистичке флоскуле и поделе, ијекавски говор, штокавско наречје, реч је о ВАРИЈЕТЕТИМА, варијетети се свуда преплићу и мешају, па и овде, машиш суштину, суштина је да српски језик мора имати једну норму, хомогенизација нације по том и свим другим питањима је кључ нашег опстанка.

Зашто би морао имати једну норму? Вероватно је неће ни имати, као што је и нема, па ће и даље постојати.

И на крају, подсетићу да је РС, на иницијативу врсног интелектуалца Момчила Крајишника, у рату донела одлуку о јединстевном српског стандарду који се има примењивати у РС, ћирилица и екавица.

Та одлука је, гле чуда, наишла на жестоке осуде и нападе из- Београда.

Ништа чудно, имајући у виду какви антисрпски лупежи су седели и седе у Београду.

Да ли је Крајишник врсни интелектуалац или не, нећу улазити у то, али ово је била политичка одлука у једном осетљивом тренутку и добро је да је одбачена.


Оно што желим да кажем јесте да ја разумем да ти желиш оно што је добро за српски народ (из твоје визуре), али мислим да ти је логика у многим аспектима изврнута.
Треба имати у виду све околности и специфичности. И у том контексту, можда не бих имао ништа против твоје идеје (и неких других идеја) да су околности другачије. Али ако би Срби користили као стандард само екавицу, онда би сво оно наше ијекавско наслеђе било угрожено, и не само наслеђе. Међу говорницима других стандарда произашлих из српскохрватског, а и у одређеним круговима се ионако протура идеја како је српски екавски, а хрватски ијекавски. Не бих даље да тумачим, али то би нанело велику штету српском језику и српском народу. Уосталом, мислим да тако нешто није ни могуће. Хипотетички, ако би се и уводио један стандард, онда би из практичних разлога боље било да то буде ијекавски. Но, мислим да ни то није могуће.
 
Нису то тумачења којима ми је неко пунио главу, већ то није тако како ти видиш. Заправо, одређене ствари нису тако чврсто и јасно дефинисане и о томе смо писали. То је твој доживљај и тумачење, што је у реду с једне стране. И сам си рекао да се ни стручњаци нису сложили око неких ствари.
Која сад четири стандарда? Мислиш ли и на хрватски и друга два или?

Бојим се да је баш тако како видим. Пази, реч аddress се у енглеском језику пише баш овако, језик који покрива више од пола земљине кугле има само један начин да се запише ова реч. А код нас је свуда у складу са стандардом и светлост, и свјетлост и svetlost, и svjetlost. Писао сам о томе горе, 4 стандарда.

Није ствар у томе... варијетет, говор, стандард... Кад бисмо узели за пример немачки језик, рецимо, који је већ сма по себи плурицентричан, па кад бисмо посматрали само немачки из Немачке и његове варијетете (и језике који су део језика, попут баврског, рецимо), онда је лако приметити да је ситуација са српским много једноставнија.[/qoute]
Колико језичких норми има немачки језик у Немачкој?

Ијекавски није локализован на БиХ и ЦГ, већ се једноставно говори тамо. Говоре га и Срби у Далмацији, Лици, Славонији... У западном делу Срема се говори и екавски. Нису државе настале по језику, него су га обухватиле својом територијом. Не можемо језик посматрати тако ограничено и само на основу стандарда, него као целину. Није то никаква посебност српског језика, напротив, многи други језици су са својим варијететима, наречјима, дијалектима некохерентнији.
Изгледа да и даље не разумеш појам језичке норме. Наравно да сви језици имају варијетете али који то језик у једној држави има више норми?



Не српски ијекавски, већ српски управо. Премда је раније у Црној Гори то био српски језик ијекавког изговора (дакле, изговор, а не ијекавско наречје или стандард).
Како год га звао, то не мења чињеницу да је српски језик подељен и званично.



Зашто би морао имати једну норму? Вероватно је неће ни имати, као што је и нема, па ће и даље постојати.]
А оно јес', у праву си, ко може да ти забрани да будеш ненормалан и мимо света? А за остало, како време иде, све мање постоји, све више га други присвајају.

Оно што желим да кажем јесте да ја разумем да ти желиш оно што је добро за српски народ (из твоје визуре), али мислим да ти је логика у многим аспектима изврнута.
Треба имати у виду све околности и специфичности. И у том контексту, можда не бих имао ништа против твоје идеје (и неких других идеја) да су околности другачије. Али ако би Срби користили као стандард само екавицу, онда би сво оно наше ијекавско наслеђе било угрожено, и не само наслеђе. Међу говорницима других стандарда произашлих из српскохрватског, а и у одређеним круговима се ионако протура идеја како је српски екавски, а хрватски ијекавски. Не бих даље да тумачим, али то би нанело велику штету српском језику и српском народу. Уосталом, мислим да тако нешто није ни могуће. Хипотетички, ако би се и уводио један стандард, онда би из практичних разлога боље било да то буде ијекавски. Но, мислим да ни то није могуће.
Опет празне приче, све што је чак и екавицом написано у време заједничког језика каталогизовано је као дела писана на покојном српскохрватском језику. Како рекох већ горе, амерички писци су амерички, иако пишу на енглеском језику. Али нама су мртви људи разлог да не мрдамо прстом да учинимо нешто за нас, нешто што се тиче само нас и никог више. Ко хоће нађе начин, ко неће нађе разлог, макар и био и такав какав ти овде наводиш.
 
Док се ми бојимо да нам неко не отме мртве писце, језик нам се распаде у парампарчад, а народ нити постоји, нити мисли као једна етничка целина.

Екавац и ијекавац нису једна етиничка цјелина због различитог изговора јата?! А шта ће они несретници са говорним манама? У чију ће они етничку цјелину?

Види и још нешто.
Село. Српско. Ијекавско. Стољећима. Многобројни нараштаји се рађају, одрастају, умиру... Сви вијековима говоре истим језиком, својим матерњим српским. И сад кад им ти уведеш ред „да не буду мимо свијета”, дјеца ће им проговарати своје прве ријечи на свом вијековном матерњем – страном језику?! То не да је мимо свијета, него је мимо сваке памети.
 
Екавац и ијекавац нису једна етиничка цјелина због различитог изговора јата?! А шта ће они несретници са говорним манама? У чију ће они етничку цјелину?

Види и још нешто.
Село. Српско. Ијекавско. Стољећима. Многобројни нараштаји се рађају, одрастају, умиру... Сви вијековима говоре истим језиком, својим матерњим српским. И сад кад им ти уведеш ред „да не буду мимо свијета”, дјеца ће им проговарати своје прве ријечи на свом вијековном матерњем – страном језику?! То не да је мимо свијета, него је мимо сваке памети.

Село, Српско. Торлачко. Вековима. Многобројни нараштаји се рађају, одрастају, умиру... Сви вековима говоре истим језиком, својим матерњим, српским. И онда дође неко и каже им, ваш говор није по стандарду.
И шта сад?

О чему бре ти лупеташ?
 
Село. Српско. Ијекавско. Стољећима. Многобројни нараштаји се рађају, одрастају, умиру... Сви вијековима говоре истим језиком, својим матерњим српским. И сад кад им ти уведеш ред „да не буду мимо свијета”, дјеца ће им проговарати своје прве ријечи на свом вијековном матерњем – страном језику?! То не да је мимо свијета, него је мимо сваке памети.
Село, Српско. Торлачко. Вековима. Многобројни нараштаји се рађају, одрастају, умиру... Сви вековима говоре истим језиком, својим матерњим, српским. И онда дође неко и каже им, ваш говор није по стандарду.
И шта сад?

О чему бре ти лупеташ?

Мијењао си у мом примјеру ијекавицу са торлачким, а онда си на крају моје „страном језику” замијенио са „говор није по стандарду” и тако очито показао да добро знаш да се штокавска ијекавица покушава наметнути као засебан језички стандард различит од српског, дакле страни језик, што није случај са торлачким.

И шта сад? Сад ништа. Ако је неко од читалаца и вјеровао у твоје добре намјере, више неће.
Не пада снијег да покрије бријег него лаје керов ради млека з брегов.
 
Мијењао си у мом примјеру ијекавицу са торлачким, а онда си на крају моје „страном језику” замијенио са „говор није по стандарду” и тако очито показао да добро знаш да се штокавска ијекавица покушава наметнути као засебан језички стандард различит од српског, дакле страни језик, што није случај са торлачким.

И шта сад? Сад ништа. Ако је неко од читалаца и вјеровао у твоје добре намјере, више неће.
Не пада снијег да покрије бријег него лаје керов ради млека з брегов.

Шта се покушава наметнути? Штокавска ијекавица и Гајева латиница су одлике данашњег хрватског језика, кога су признале и међународне институције, и цео свет. а и ми још одавно. Јел ти то жмуриш на те чињенице?
А и да није тако, шта то нама смета да уредимо свој језик и језички стандард? Опет неки страх да нам неко нешто не отме? Па ми смо изгледа параноични, или нас неко деценијама вуче за нос.
 
УНИЈАЋЕЊЕ – МОСТ ЗА ПРЕЛАЗ ПРАВОСЛАВНИХ У КАТОЛИКЕ

НОВОСАДСКИ ДОГОВОР – МОСТ ЗА ПРЕЛАЗ СРБА СА ЋИРИЛИЧНЕ НА ЛАТИНИЧНУ ОБАЛУ!



ОКОЛНОСТИ ПОД КОЈИМА ЈЕ ДОШЛО ДО УНИЈАЋЕЊА


„Послије бискупа Николе постане загребачки бискуп Петар Домитровић, за којега се доказује да је потекао од српско-православних родитеља. Овај бискуп стане још већма бранити бискупска права на насељене земље, иштући од цара најодлучније: да му се Србљи подвласте као раја, па да му редовно плаћају данке и десетке. Али овај бискуп сегне и даље. Он се ухвати за стародавне законе, па не хтједе уза се трпјети новога православнога владике кога је поставио српски патријарх, већ захтијеваше да се владика Симеон поунијати и да њега призна за свога старјешину или митрополита. Он сматраше насељени православни народ као да је њему подвлашћен са стране духовне управе, а православни владика као да не може никако бити у његовој бискупији, већ само као његов намјесник или како бискупи зваху: „викар“. Тако је владика Симеон дошао у сукоб са бискупом, и због своје владичанске власти, а и због земаља које је манастир Марча заузео. И у тој невољи и искушавањима пристане владика да призна унију са Римском Црквом, а бискупа за свога митрополита. А онијем читаоцима који право не знаду што је унија са Римском Црквом, или што ће рећи: поунијатити се – ево да им најкраће кажем.


ШТА ЈЕ УНИЈА?


Унију са Римском Црквом изумио је практични Рим управ за оне народе који припадају Православној Цркви. Па ево какав је то изум: Православној Цркви оставља се недирнут и неповријеђен цио њезин обред за све молитве и у цркви и изван цркве; оставља се црквени језик и све црквене књиге, одежде и сасуди, сав намјештај у цркви, читање и појање, календар, празници и постови; оставља се свештеницима брада, одијело и женидба; шта више: оставља се и читање Никејско-цариградског Символа – у први мах – и без оног уметка Римске Цркве „и од Сина“. Дакле, Православној Цркви оставља се у први мах све недирнуто; али само да призна: е је римски папа Божији намјесник на земљи, и по томе једини господар над цијелом Црквом. Главно је дакле да они који се поунијате да признаду папско старјешинство; и онда их Рим већ сматра својима и подвлаштава их Пропаганди. Ова се онда стара за њих и поступа како она зна да их мало по мало званично сједини с Римском Црквом. У почетку не дира им се ни у шта; али када се мало по мало привикну на папско старјешинство, онда се све полагано иде за тијем да се истисне православна а уведе римска наука о вјери. Унијатски проповједници највећма се старају да свештенике добију за се, а народ заваравају и забављају црквеним обредима, непрестано хвалећи како су ти обреди лијепи и свети, баш као и познати бискуп што но се хвали данас како се је у нашој цркви „топло помолио Богу као и у својој катедрали“.

Унија је дакле као неки вјештачки вјерски мост преко којег се прелази из Православне у Римску Цркву. То је управ полутанство које траје док се поунијаћени не полатине са свијем, или како се рече у народу: док се са свијем не пошокче и не покрање!“

(Манојло Грбић: „Карловачко владичанство – Прилог к историји Српске Православне Цркве“ књ. I, Карловац 1891.)


Они наши сународници који се мрште на ћирилицу сад ће ликовати: „Па ето, видиш, не дирају им ћирилицу“. Да, „док се поунијаћени не полатине са свијем, док се не пошокче и покрање“.

А даљи поступак је:

- ћирилица преко латиничног моста,
- православље преко католичког моста,
- Срби преко хрватског моста.

Дубровчани су вековима писали ћирилицом и нису били Хрвати. Данас не пишу ћирилицом и изјашњавају се као Хрвати.

Први стуб носач који треба срушити је ћирилица. Остале стубове и не треба рушити, мост ће се стропоштати под сопственом тежином...
 
„ПРЕОСТАЛЕ“ НОВИНЕ!

Петар Јаћимовић: ЋИРИЛИЦА ИСПОД ПУЛТА

Из сопственог искуства знам да је у готово свим деловима Новог Сада, на киосцима и у продавницама, веома тешко, а понекад и немогуће, купити „Вечерње новости“, „Политику“, а понекад и новосадски „Дневник“. Ако сте упорни у тражењу својих новина, у мом случају „Вечерњих новости“, продавац ће их извадити испод пулта као да кришом нешто продаје, али најчешћи одговор је да су продате, иако је тек 10 часова пре подне. Разлог за рани нестанак са продајних места ваших вољених новина „Вечерњих новости“, „Политике“ или „Дневника“, како продавци кажу, је мали број примерака који им се шаље, а истовремено на киосцима на видним местима истакнуте су новине (по неколико десетина примерака) штампане хрватском латиницом и читаоцима су доступне у свако доба дана, па и у касним вечерњим часовима. Читаоци који су слабијег карактера и који би да избегну свакодневно малтретирање, присиљени су да пређу на куповину тих „преосталих“ новина. Тако се испод жита утиче на присуство на тржишту ћириличних новина на српском језику.

Није ми јасан овај дискриминаторски став према ова три листа преостала на српској ћирилици. Није могуће да су све остале новине (да им не наводим имена) квалитетније и траженије од „Вечерењих новости“, „Политике“ и „Дневника“.

Разлог би могао бити следећи: наведени листови од свог постанка излазе на српској ћирилици, а некоме то, можда, не одговара. По мени је ово, између осталог, још један пример перфидног потискивања – забране српске ћирилице.


Нови Сад, 18. новембар 2015.
Петар Јаћимовић
Српско удружење „Ћирилица“ Београд
Повереништво „Српска Атина“ Нови Сад
 

Back
Top