Суштинско тумачење јесте да је ијекавица дио српског стандарда, дакле није сама по себи стандард, већ је то заједно с екавицом. Не сматра се варијететом, јер се суштински ради само о другом изговору јата. И њен статус је регулисан заједно с екавицом. Српски ијекавски се говори у БиХ и Црној Гори као стандардни, службени, а екавски у Србији и не постоји институција која га посебно регулише, нормира већ се српски стандардни језик нормира с оба своја изговора на нивоу српског (службеног) говорног подручја.
Српски стандардни језик је као такав недјељив, а ти (свјесно или несвјесно) га дијелиш. Не знам да ли ти је то намјера.
Па и ја се питам, али није јасно шта је твоја идеја, заправо.
Ја сам тебе управо питао знаш ли ти шта су основне ствари у терминологији коју користиш? Бавиш се оним што нико не може поуздано да каже? А међу њима и они који су стручни за то.
Је ли ијекавски говор карактеристика источнохерцеговачког дијалекта (и неких других) и штокавског нарјечја?
Ако је ијекавски нарјечје, како може бити дио другог (штокавског) нарјечја?
Батали тумачења којима су ти напунили главе, и мисли својом главом. Српски језик има чак 4 стандарда, и нема ту ништа заједно, ти стандарди су одвојени, сваки за себе, према правилима не смеју се мешати у писању и говору, као што се и не мешају, све друго је неправилно, није по норми. Користиш једну или другу или трећу или четврту норму кад комуницираш и то је то, нема ту ништа заједно.
То што ће ти неко рећи да то није варијетет, то је лаж, јер је по самој дефиницији и суштини сваки говор са особеностима локализован на одређено подручје ВАРИЈЕТЕТ. Негде, у неким језицима је неки варијетет проглашен нормом, језик стандардизован на основу тог варијетета, а у већини случајева је стандардни језик наддијалекатски, што ће рећи вештачки створен формирањем правила.
Чак и српска екавица има елементе наддијалекатског, јер рецимо уместо екавске речи несам, нормирана је реч нИсам, која је, доследно гледано, икавска. Сама чињеница коју помињеш, да је ијекавски локализован на БиХ и ЦГ (а и делове Србије) јасно говори да је реч о варијетету.
Иначе, не знам где си прочитао да је српски ијекавски службени у БиХ или ЦГ, такве формулације нема нигде нити ћеш је наћи ни у ЦГ ни у БиХ.
И у Србији и у БиХ, и свуда где живе Срби важећа је језичка норма дефинисана правописом, дакле 4 норме.
Српски језик је итекако дељив, и подложан цепању већ самом својом накарадном нормом која, стриктно гледано то и није, што ће рећи нама не требају непријатељи ни отимачи језика, довољни смо сами себи.
Моја намера је пре свега указивање на ове ненормалности као узроке цепања националног бића, као што су паметни људи својевремено указивали на ненормаолност постојања две покрајине у Србији. Како се то завршило знамо, уствари можда се још није завршило, можда следи даље цепање.
И на крају, опет кажем, батали те комунистичке флоскуле и поделе, ијекавски говор, штокавско наречје, реч је о ВАРИЈЕТЕТИМА, варијетети се свуда преплићу и мешају, па и овде, машиш суштину, суштина је да српски језик мора имати једну норму, хомогенизација нације по том и свим другим питањима је кључ нашег опстанка.
- - - - - - - - - -
И на крају, подсетићу да је РС, на иницијативу врсног интелектуалца Момчила Крајишника, у рату донела одлуку о јединстевном српског стандарду који се има примењивати у РС, ћирилица и екавица.
Та одлука је, гле чуда, наишла на жестоке осуде и нападе из- Београда.
Ништа чудно, имајући у виду какви антисрпски лупежи су седели и седе у Београду.
