НОВОСАДСКИ ДОГОВОР – НАЈМОЋНИЈЕ ОРУЖЈЕ ЈНА
Изумитељ Новосадског договора као средства за пресловљавање
нашег народа полуквалификовани металски радник Јосип Броз, лингвиста у кожном мантилу, био је истовремено и врховни командант ЈНА. Тиме је у својим рукама држао „и нож и погачу“. Имао је дискреционо право да замисли идеју да искорени ћирилицу и замени је латиницом, али и под својом командом организам за спровођење било које сопствене одлуке. Ништа му није стајало на путу, ни од кога није морао да тражи „сагласност“ за своје одлуке, никоме ништа није морао да „образлаже“, није постојала „цивилна контрола ЈНА“, није постојало никакво „тело“ коме би полагао рачуне, био је неприкосновен и недодирљив. Његове одлуке се нису доводиле у питање, оне су – спровођене.
Једини непријатељ кога је ЈНА победила и чак до ногу потукла је – српска ћирилица. ЈНА је већи успех постигла у искорењивању српске ћирилице него у свом основном задатку – очувању Југославије!
Док се ЈНА бавила искорењивањем ћирилице, искоренили су јој и – Југославију!
А сада ћемо видети како је ЈНА задала завршни ударац ћирилици. Још пре обзнањивања Новосадског договора, ЈНА је у доброј мери већ „поспремила“ ћирилицу у својој кући и оставила простор латиници. Године 1967, тринаест година од Новосадског договора, у ЈНА је уведен „Уџбеник за службену преписку и канцеларијско пословање у ЈНА“. И гледајте сада како се „ковач братства и јединства“ досетио да помоћу „загрљаја и пољбаца братства и јединства“ – зарије нож у леђа! Из војске су претходно повучене све затечене писаће машине као „застареле, превазиђене и неупотребљиве за савремене задатке који стоје пред ЈНА у развоју одбрамбеног система нашег самоуправног социјалистичког друштва“. Нико није ни примећивао ни размишљао да је међу затеченим машинама било и ћириличних и латиничних. Још мање су људи били спремни да запазе да су све нове машине „Олимпија“ којима је ЈНА снабдевена биле –
латиничне. Без изузетка!
А сада да видимо како се то из „Уџбеника“ учило „братство и јединство“! Сва службена документа – наредбе, извештаји, молбе, жалбе, захтеви – морали су бити писани – писаћом машином! Нико није отворено рекао „забрањујем ћирилицу“. Напротив, у прописима је и даље важила „равноправност писама“. Али ћирилица је била забрањена „изокола“ тако што је дозвољено само писање машином, а машине су – само латиничне!
Полуквалификовани шлосер је знао како су се завршили покушаји Марије Терезије да
Србима насиљем избије ћирилицу из главе, и досетио се да исти циљ постигне – загрљајима и пољупцима братства и јединства.
„Можете писати и рукописом, али то право не смете схватити сасвим слободно и закључити да се сваки акт може писати рукописом!“
Заиста, замислите да се неком у рукопису „омакне“ ћирилица,
онда смо џабе доносили Новосадски договор!
И куповали толике „Олимпије“!
http://чуварићирилице.срб/свитак_38.Срб
