Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Помињао сам нешто раније кроатисте са шаховницом и кроатисте са оцилима па ме многи ниду разумјели Сада је ваљда јасније на шта сам мислио.

Најгори су ови што су им и оцила и шаховнице исто, и што би све то ставили у један кош (као што смо већ били у том кошу, па знамо како смо прошли),
 
Стипе Месић је пре пар година приметио да Срби у Хрватској говоре најчистијим хрватским језиком.....
Ma je li Stipe primetio? Onda tu mora da ima nešto, pošto je Stipe veliki lingvista, potpuno neutralan od politike i ideološkog ispiranja mozga... a ima jedna zanimljiva pričica, vezana za najobjektivnijeg kritičara svih ovih zagovornika "drastično različitog" srpskog i hrvatskog jezika...

Elem, moja ćera sada ima 6 i po godina, a ova priča se dešava pre jedno godinu dana, dakle imala je 5 i kusur. Normalno dete sasvim, vrlo pričljivo i bistro.

E sad, za razliku od naše generacije, koja je imala "jugoslovenski" školski program, pa priloge iz Zagreba, pa iz Sarajeva, pa Beograda, pa filmove i srpske i hrvatske, ona nikada u životu nije čula "hrvatski jezik"... televiziju ne gledamo inače, nema drugove iz Hrvatske, dakle dete prosto nije imalo kontakta sa tim "stranim" jezikom.

I slučajno meni dođe pod ruku neki DVD sa filmom "Čudesna šuma"; hrvatski crtać u kom likovi govore čist hrvatski akcenat. I mi smo ga nekada gledali i voleli. Pustim ja njoj to, i dete odgleda od početka do kraja. Pitam je da li joj se svideo, kaže "veoma"... da li je razumela? Naravno. Posle me terala da joj puštam ponovo. A zamisli, dete zna strani jezik a da ga nije studiralo i učilo godinama u školi? Pa kako je to moguće? Da sam pustio slovenački, ili češki, svakako ga ne bi razumela... ali gle čuda, hrvatski, tako različit, ukapirala je iz prve.

Tako se moje dete, neopterećeno ideološkim ispiranjima mozga, i ne znajući da to čini, popišalo na sve one koji tvrde da su hrvatski i srpski dva različita jezika.

Uključujući i gorepomenutog Stipeta.
 
ХРВАТИ БРИНУ О ПОТРЕБАМА СВОЈЕ ДЕЦЕ НА ИНТЕРНЕТУ

У мом претраживачу меморисао сам Интернет адресе за разне налоге електронске поште, за албуме са којих објављујем фотографије на разним форумима и саме форуме које посећујем, а све остало су игрице за моје унучиће. Ту сам приметио да постоје бројни сајтови за децу на хрватском језику, а све остало је на енглеском. Хрвати мисле на своју децу и обезбедили су им довољно игрица на Интернету, док Срби никако да изваде руке из џепова, па нашој деци остаје само оно што је на енглеском или хрватском. Моји унучићи предшколског узраста су одустали од бројних енглеских сајтова јер не могу да прате упутства за поступање. Једна унучица ме је често запиткивала за значење појединих речи, из чега сам видео да је у питању хрватски језик. Ево шта сам затекао на једном таквом сајту „Тко жели бити милијунаш?“








Прво, језик је хрватски, и можемо ми сами себе да тешимо понављањем да „Хрвати говоре српским језиком“, српска деца у том језику многе речи не разумеју. То што сам ја 70-тогодишњак свој радни век у ЈНА проводио од Триглава до Ђевђелије, мојим уничићима ништа не помаже да разумеју тај „српски“ језик и речи „милијун“, „милијунаш“, „глазбеник“, „трокут“, „Michael Schumacher“, „сијечањ“, „крумпир“, „кукуруз спада у 'поврће'“, да зарађују награде „у кунама“ итд.

А што је још горе, испод игрице пише да је то Милионер српски! Да ли је то дописао Србин или Хрват, нама је свеједно, јер наша деца одрастају уз такве игрице и формирају „стечени рефлекс“ о „српском језику и "српском писму"! Хрвати су на своју децу мислили, а ми одмахујемо руком и тешимо сами себе: „Није важно, све је то наше“ итд. На дечијој телевизији „Минимакс“ (мислим да је новосадска) Божић је увек уз јелку и строго се води рачуна да се случајно не „омакне“ бадњак. Већ у овом узрасту аутори оваквих емисија мисле на дугорочно планирање будућих „кадрова“!

Данас је све више младих људи на нашим телевизијама који никад нису живели у Хрватској, а говоре „ужитак“, „угођај“, „спочитава“... И, ето нам сутрашњих нових бранитеља „српске латинице“.

А почиње се са цртаним филмовима и игрицама за децу. „Материјал“ за обликовање будућих „кадрова“ су – деца предшколског узраста.
 
Ma je li Stipe primetio? Onda tu mora da ima nešto, pošto je Stipe veliki lingvista, potpuno neutralan od politike i ideološkog ispiranja mozga... a ima jedna zanimljiva pričica, vezana za najobjektivnijeg kritičara svih ovih zagovornika "drastično različitog" srpskog i hrvatskog jezika...

Elem, moja ćera sada ima 6 i po godina, a ova priča se dešava pre jedno godinu dana, dakle imala je 5 i kusur. Normalno dete sasvim, vrlo pričljivo i bistro.

E sad, za razliku od naše generacije, koja je imala "jugoslovenski" školski program, pa priloge iz Zagreba, pa iz Sarajeva, pa Beograda, pa filmove i srpske i hrvatske, ona nikada u životu nije čula "hrvatski jezik"... televiziju ne gledamo inače, nema drugove iz Hrvatske, dakle dete prosto nije imalo kontakta sa tim "stranim" jezikom.

I slučajno meni dođe pod ruku neki DVD sa filmom "Čudesna šuma"; hrvatski crtać u kom likovi govore čist hrvatski akcenat. I mi smo ga nekada gledali i voleli. Pustim ja njoj to, i dete odgleda od početka do kraja. Pitam je da li joj se svideo, kaže "veoma"... da li je razumela? Naravno. Posle me terala da joj puštam ponovo. A zamisli, dete zna strani jezik a da ga nije studiralo i učilo godinama u školi? Pa kako je to moguće? Da sam pustio slovenački, ili češki, svakako ga ne bi razumela... ali gle čuda, hrvatski, tako različit, ukapirala je iz prve.

Tako se moje dete, neopterećeno ideološkim ispiranjima mozga, i ne znajući da to čini, popišalo na sve one koji tvrde da su hrvatski i srpski dva različita jezika.

Uključujući i gorepomenutog Stipeta.

Стварно? Да, чуда се дешавају. Замисли, моје дете од 10 година је такође скоро све разумело кад смо прошле године причали са Бугарима на мору.

А то да нам деца одрастају уз цртане филмове синхронизоване на хрватском, уз котаће и отоке, то није никаква тајна, то је заслуга ставова које овде износиш.

О аутобуским стајалиштоима и градским велетржницама усред Београда да и не говоримо.
 
То што сам ја 70-тогодишњак свој радни век у ЈНА проводио од Триглава до Ђевђелије, мојим уничићима ништа не помаже да разумеју тај „српски“ језик и речи „милијун“....

A64zNMqCYAEMjJa.jpg


- - - - - - - - - -

Стварно? Да, чуда се дешавају. Замисли, моје дете од 10 година је такође скоро све разумело кад смо прошле године причали са Бугарима на мору.
Hvala Bogu da je razumelo, bugarski je slovenski jezik. Međutim, eto recimo mnogi Bugari uopšte ne priznaju postojanje makedonskog jezika, slično idološko s***nje kao i kod nas.
Naravno, hrvatski i srpski su daleko sličiniji nego srpski i bugarski, stoga na Filološkom fakultetu postoji (opravdana) katedra za bugarski jezik, a za hrvatski nikada neće postojati jer nije potrebna.
 
A64zNMqCYAEMjJa.jpg


- - - - - - - - - -


Hvala Bogu da je razumelo, bugarski je slovenski jezik. Međutim, eto recimo mnogi Bugari uopšte ne priznaju postojanje makedonskog jezika, slično idološko s***nje kao i kod nas.
Naravno, hrvatski i srpski su daleko sličiniji nego srpski i bugarski, stoga na Filološkom fakultetu postoji (opravdana) katedra za bugarski jezik, a za hrvatski nikada neće postojati jer nije potrebna.

И шта закључисмо на крају, хрватски језик постоји или не?
 
И шта закључисмо на крају, хрватски језик постоји или не?
Postoji, ali je praktično isti kao i srpski, ne mora da se uči godinama da bi se razumeo. (A kao da ti ovo ne znaš?) :)
Bugarski je isto prilično razumljiv nama, ali reči se menjaju drugačije, ima onaj "ot" član, kako se već zove, imaju "ъ", "я", tako da je ipak teži za razumevanje nego onaj koji zovemo hrvatski.

Naravno, postoje neki drugi interesi koji se guraju, kao što je ovaj primer "bugarski-makedonski" koji gore navedoh. Inače tu priču da je makedonski zapravo bugarski mi je pričao jedan mlad i obrazovan čovek, Bugarin, kustos jednog muzeja u Gabrovu... bio sam totalno zatečen kako on to priča sa 100% uverenjem, a potkrepljuje činjenicom da ni Makedonci ne postoje, da su to pola Bugari a pola Srbi. i šta ti da kažeš onda... (jasno da iza svega toga stoji politika, a potvrđuje se moja teza da je cela ta priča zapravo virtuelni konstrukt...)
 
@Sizif:

„Bolje je živjeti 100 godina kao milijunaš, nego sedam dana u bedi“.

Ово заиста не мора да буде нетачно. Ако стварно верујете да би нас прихватање израза „милијунаш“ ослободило беде, предложите то народу. Можда ће Вам због тога једног дана народ бити захвалан и умети то да цени.
 
ЖИВОТНО ОКРУЖЕЊЕ И ИЗБОР ПИСМА

Генетика познаје генотип (наслеђене особине предака) и фенотип – утицај окружења на развој „младице“. Погледајмо у каквом фенотипу, животном окружењу, расту „младице“ у Југославији и Србији у последњих седамдесетак година.

Позивнице за дечије рођендане:




Жвакаће гуме, једини избор:




Играонице, рођендаонице:




Дечије карте за играње, једини избор:




Дечији кутак у кафићу: Horse Derby, Rosie, Cat Rebel, Dog Suzette:




ТВ Београд, емисија за децу (пре Бранка Коцкице једини избор):




Чоколадице као мамац за слова, једини избор:




Цртани филмови, једини избор:




И Вуком против Вука:




Зар и ти, сине Бруте?




Предизборно измишљање нација и ругање ћирилици:




Протицањем времена, из године у годину, из генерације у генерацију, и резултати фенотипа прелазе у генотип!

После тога прелази се на штанцовање подмлатка! У затеченом стању!

"Од оца је остануло сину - 'српска латиница'!"
 
Ово заиста не мора да буде нетачно. Ако стварно верујете да би нас прихватање израза „милијунаш“ ослободило беде, предложите то народу. Можда ће Вам због тога једног дана народ бити захвалан и умети то да цени.
Nije losa ideja... jos ako izguram da se zakonom zabrane dijakritici, eto nama bolje buducnosti... svi cemo biti milijunasi i zivecemo u raskosi i izobilju... :mrgreen:
 
Сизифе, нешо ме занима: шта су ти родитељи рекли кад си почео да пишеш латиницом - верујем да је пишеш од малена – јесу ли те опоменули или су били равнодушни, можда и сами пишу латиницом? Мени су забранили, када сам у основној почео да пишем на латиници, да видим како ми изгледа рукопис, отац се наљутио и забранио ми је да пишем латиницом (није био националист). Како си ти почео са латиницом?
 
Сизифе, нешо ме занима: шта су ти родитељи рекли кад си почео да пишеш латиницом - верујем да је пишеш од малена – јесу ли те опоменули или су били равнодушни, можда и сами пишу латиницом? Мени су забранили, када сам у основној почео да пишем на латиници, да видим како ми изгледа рукопис, отац се наљутио и забранио ми је да пишем латиницом (није био националист). Како си ти почео са латиницом?

Можда му у кући не знају да је пе.., извињавам се, да пише латиницом.
 
Можда му у кући не знају да је пе.., извињавам се, да пише латиницом.
Најбоље да ти пошаљеш неку згодну секу, да ми то ипак проверимо на лицу места... :per:

Сизифе, нешо ме занима: шта су ти родитељи рекли кад си почео да пишеш латиницом - верујем да је пишеш од малена – јесу ли те опоменули или су били равнодушни, можда и сами пишу латиницом? Мени су забранили, када сам у основној почео да пишем на латиници, да видим како ми изгледа рукопис, отац се наљутио и забранио ми је да пишем латиницом (није био националист). Како си ти почео са латиницом?
Прво сам почео да пишем ћирилицу, коју сам научио да читам уз ваљевске новине "Напред", а латиницу учио тек од другог разреда, како је већ ишло по програму. Отац ми пише и једно и друго писмо чини ми се подједнако, док мајка углавном увек пише ћирилицом. Мени је свеједно, користим оба писма откад их знам, нико ме никада није ни терао ни бранио да користим било шта. Што се тиче моје деце, ћерка засад више воли ћирилицу, а син још није почео да учи. Нема код нас предрасуда што се тога тиче. Мени више значи да видим да неко зна лепо да се изражава и да не греши у писању, него које писмо користи. Е сад, ако грешим...
 
Јевреји који су су у Шпанији били приморани да приме хришћанство су 200 година били хришћани, ишли у цркве итд. Кад је забрана јудаизма укинута, већ сутрадан су сви до једног окренули ћурак и вратили се на оно што су били и што јесу.
Али то су Јевреји, а српској боранији је довољно 30 година да заборави и које им је писмо..
 
Али то су Јевреји, а српској боранији је довољно 30 година да заборави и које им је писмо..
Па имаш ли информацију колико нам је година требало да заборавимо глагољицу?
Због чега сматраш да је ћирилица позванија да буде наше писмо од глагољице?
 
У преводу, "немам одговор на Сизифово питање, ал'хајде да испаднем паметан...". Разумео сам, хвала.... :kpozdrav:
питање је одлично:rtfm: и баш ми се свиђа,али то бунцање о"нама"...:whistling:


најбоље би било кад би"нам":roll:се такви и вама слични мање бавили"Србином"Људевитом:mrgreen: и поређењем алфабета са сликовним писмом:lol:
 
Па имаш ли информацију колико нам је година требало да заборавимо глагољицу?
Због чега сматраш да је ћирилица позванија да буде наше писмо од глагољице?

Ти очигледно ниси упућен у то да је глагољица пре свега писмо недиференциране словенске масе која је у то време још увек говорила мање-више једним језиком. Рађање српског језика се дешавало уз ћириличко писмо и етимологија развоја српског језика се може пратити преко ћириличког писма. Нпр. слово Ћ, тако карактеристично за српску ћирилицу (не, није га увео Вук), је репрезент гласа настао јотовањем Т. Меки знак је тај који означава јотовање (ь), и ето, ть у комбинацији дадоше ћ.

Ето због тога је између осталог ћирилица позвана да буде писмо српског језика, да бисмо знали к осмо и да нас не би разни муфљузи завлачили, лагали и водили којекуде, јер ако не знаш одакле си не можеш да знаш ни куда идеш.
 
Ето због тога је између осталог ћирилица позвана да буде писмо српског језика, да бисмо знали к осмо и да нас не би разни муфљузи завлачили, лагали и водили којекуде, јер ако не знаш одакле си не можеш да знаш ни куда идеш.
Ova rečenica sumira sve ono što od početka tvrdim - a to je da su jezik i pismo moćna oružja ideologije. Kako i sam kažeš, glagoljicom je pisala ta "neizdiferencirama slovenska masa"; moja je pretpostavka da se ta masa i na tom jeziku kojim je govorila, i na tom pismu koje je koristila ipak nekako mogla razumeti u manjoj ili većoj meri. Kasnije diferenciranje jezika jeste proizvelo taj "novi" virtuelni identitet, ali je ostala neosporna činjenica da svi mi potičemo od istih predaka. Stoga, ti tvrdiš da je "paralelno sa idejom srpstva" proizveden srpski jezik i ćirilica.

A glagoljica je pismo slovena, iz vremena kada mufljuzi nisu mogli da nas zavlače i kada smo zaista znali ko smo - ljudi, ljudi bez virtuelnih identiteta! Nikoga nije bilo briga za te formalne etikete. Danas više nemamo pojma, mislimo da znamo, a te linije u vremenu kada "nastajemo" povukli su neki ljudi sasvim proizvoljno - nema razlike između pretka koji je živeo pre 100, pre 500 ili pre 1500 godina, kako god ih mi zvali, i kojim god jezikom oni govorili - jer jezik ne menja genetski kod.
 
Ova rečenica sumira sve ono što od početka tvrdim - a to je da su jezik i pismo moćna oružja ideologije. Kako i sam kažeš, glagoljicom je pisala ta "neizdiferencirama slovenska masa"; moja je pretpostavka da se ta masa i na tom jeziku kojim je govorila, i na tom pismu koje je koristila ipak nekako mogla razumeti u manjoj ili većoj meri. Kasnije diferenciranje jezika jeste proizvelo taj "novi" virtuelni identitet, ali je ostala neosporna činjenica da svi mi potičemo od istih predaka. Stoga, ti tvrdiš da je "paralelno sa idejom srpstva" proizveden srpski jezik i ćirilica.

A glagoljica je pismo slovena, iz vremena kada mufljuzi nisu mogli da nas zavlače i kada smo zaista znali ko smo - ljudi, ljudi bez virtuelnih identiteta! Nikoga nije bilo briga za te formalne etikete. Danas više nemamo pojma, mislimo da znamo, a te linije u vremenu kada "nastajemo" povukli su neki ljudi sasvim proizvoljno - nema razlike između pretka koji je živeo pre 100, pre 500 ili pre 1500 godina, kako god ih mi zvali, i kojim god jezikom oni govorili - jer jezik ne menja genetski kod.

Ало, глагољица није међу нама више од 1000 година, Срби су у међувремену од племена постали народ и нација, о чему ти то новом овде пишеш кад се ради о миленијумским релацијама?
 
Ало, глагољица није међу нама више од 1000 година, Срби су у међувремену од племена постали народ и нација, о чему ти то новом овде пишеш кад се ради о миленијумским релацијама?
Milenijum je u istorijskom kontekstu kratak period. Kinezi imaju 3500 godina pisane istorije... a mi (ovde pod "mi" ovaj put mislim na sve Slovene) se qrčimo sa 900 godina nekakve polu-stvarne polu-romansirane istorije. Sve je to nebitno u suštini, poenta je da pismo i religija ne smeju da budu ideološka linija razgraničenja, a mi treba da budemo malo mudriji i da ne dozvolimo ovima gore da nas magarče da smo nešto bitno drugačije od ovih komšija sa druge strane reke.
 

Back
Top