Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Рабош и на њему ровашени знаци

из ове књиге
https://s23.postimg.org/kn99cfyru/rovas_naslov.jpg
rovas_naslov.jpg

Видећете и зашто сам рекла да је наш рабош бољи од етрурског/римског, јер је пронађена "цака" да се урезују и бројеви као што је напр.40

https://s28.postimg.org/4elejvebh/rabos_0.jpg
rabos_0.jpg


Наставак:

Примери са мреже;
http://palindromija.blogspot.com/2011/12/blog-post_696.html


М.Ђ.Милићевић о рабошу


"Рабош има 7 знакова до хиљаде, преко тога се додаје".. значи исто као и наше две старинске азбуке глагољица : ("говорљица") и ћирилица (буквица, "писаница")

Што се етимологије и значења термина тиче, издвајам:
* урез, рез (као у немачком das Kerbholz, kerben - ставити на рабош)
* Апстракт "ро" потиче од славенског "ров" (зарез), што је према Миклошићу поствербал од "рити", праславенско ryti. (део мишљења П.Скока)
http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20030519/mozaik04.asp
 
Poslednja izmena:
Код Срба, у Источној Немачкој
DER HAUSMARKEN DER VITTER FISCHERHÄUSER
"Рове" на кућама рибарског села Вит на Рујанском острву (Риген) у северној Германији

Isto selo Vit, sistematizovani zapisi crta i reza (runa)
378080_600.jpg


Ostrva Baltičkog mora i slovenske crte i reze
377099_600.jpg


378471_600.jpg


http://nap1000.livejournal.com/35815.html

Погрешно сам написала да је само 12 сачувано, има око много више (по нету), мошда, претпостављам, за сваки број посебна
15_VD_Vitt_Arkona_023r680_4.jpg

http://flickriver.com/photos/unicorn81/1889311435/
http://www.wiaweg.de/gmap/zoom/38-die-hausmarken-der-vitter-fischerhäuser

Расправа на немачком, где су , на крају, приказани и знаци нађени у градовима доказано словенског живља, напр.табло бр.9- 18, 20,30-31а можда и још који
http://books.google.rs/books?id=9IY...v=onepage&q=DER HAUSMARKEN DER VITTER&f=false

И још да кажем да су Немци прогласили то претечом хералдичких знака, што је сумњиво за једно рибарско забачено село да у свакој колибици живи "племство".
Логичније да су ово, као и на рабошу или нашим азбукама- глагољици и злосретној ћирилици- бројчана слова, односно обични бројеви кућа.
Не знам да је ико узео да упореди бројеве тих "кућних знака" са бројевима наших азбука.

Има записа да се се лична имена писала (значи словима) пре хришћанства међу Словенима ван Балканског полуострва:

Navodi se u Žitiju Konstantina Filozofa u monaštvu Ćirila, prilikom posete Hersonu(grad u južnoj Ukrajini): "Tu nađe jevanđelje i psaltir, pisane ruskim pismom"

Zatim na prostoru zapadno-baltičikih Slovena Titmar Marzeburški opisujući jedan slovenski hram beleži: "Unutra su slike bogova kičicom rađene, imena su im urezana (singulis nominibus insculptis), na glavi im je šlem, pokriveni su oklopom, te izgledaju strašni."

I na kraju arapski putopisci takođe ostavljaju zabeleške. Ibn Fadlan navodi da bi prilikom spaljivanja pokojnika na kori breze „napisali ime (umrlog) čoveka i ime cara Rusa i udaljili se". I Ibn an Nadim govori o ruskim slovima "On mi je pokazao komad belog drveta, na kom su bili prikazi, ne znam jesu li to bile reči ili pojedinačna slova."
**У Херсону је Константин нашао псалтир "писан руским језиком на готском језику" ( Светозар Николић, Старословенски језик I, „Требник“, Београд, 2002.)
За "готски језик" (језик мизијских Гета, словенски језик, како је доказао Сасинек из Словачке) свештеник Улфила је направио, кажу, посебну буквицу, у 4.веку, од већинских "ћирилских" слова, 2-3 латинична и две руне.Међу гласовима има и оних "незгодних" за странце, али типичних за Словене-. напр. глас -ч, које има засебну графему (истоветну нашој и коптској ) а није ни руна, ни грчко ни латинско.
http://www.omniglot.com/writing/gothic.htm
преслов http://wikisource.org/wiki/Bible,_Gothic,_Ulfila#XVI._3
Сасинек:http://www.scribd.com/doc/192419084/Ulfila-i-Bukvica
Кончар:http://www.scribd.com/doc/195114680/Goti-Ulfila-bukvica

Још,
Владару једне чешке области, Саму /Самовладу, савезнику и вршњаку оног Дервана чији ће се потомци преселити на Балканско полуострво, приписује се запис на камену, тумаче га свакако.
http://www.e-stredovek.cz/view.php?cisloclanku=2006100004
 
Poslednja izmena:
ЛАТИНИЦА - ПИСМО НАПРЕДНИХ РЕВОЛУЦИОНАРНИХ СНАГА


На IV конгресу КПЈ у Дрездену 1928. г. и на Петој земаљској конференцији КПЈ у Загребу 1940. г. донета је, поред осталих, и одлука да ће „комунисти писати латиницом да би показали да су раскрстили са великосрпским национализмом и српским хегемонизмом“.

Ево докумената са самих почетака овакве комунистичке праксе. Године 1931. изашао је први број часописа „Надреализам данас и овде“. Изашао је у Београду и штампан је латиницом. У самом врху корица курзивом су објављена имена ауторâ чланака из тог броја. Међу њима су Александар Вучо, Оскар Давичо, Душан Матић, Коча Поповић, Марко Ристић и други. Касније позната имена интелектуалне елите комунистичког режима, књижевници, министри, амбасадори.

00000028.jpg



Године 1935. група београдских студената извештава ректора Београдског универзитета да је одржана Оснивачка скупштина „Удружења студената против туберкулозе“. Међу потписницима су и Вељко Влаховић, Авдо Хумо, Рифат Бурџовић, касније позната имена високих функционера у комунистичком режиму. Извештај је писан латиничном писаћом машином, што у Београду није била пракса од саме појаве тог техничког средства. За потребе комуниста таква машина је морала бити посебно наручена и набављена. Очигледно, потписници ова два документа су касније умели добро да уновче свој допринос замењивању писма код Срба као „далековиду инвестицију“.

00000023.jpg


00000024.jpg
 
У КИНИ КАЛИГРАФ ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ХЕРОЈ!

Да ли сте знали? (7)


ПРОТЕСТ

Писмо УЛУПУДС-у (Удружењу ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије) и широј културној јавности

Била ми је велика част да сам позван на јубиларну изложбу УЛУПУДС-а чији сам члан био скоро од самог оснивања. Прихватио сам пропозиције датог оквира за излагање и сâм сам по тој мери сложио своју изложбену таблу. У мом случају није у том оквиру ни приближно било могуће да буде приказан ни најсажетији преглед мога свеукупног дела почев од 1949. године. Па пошто сам већ у осамдесетој години, сматрао сам да ће бити најцелисходније да прикажем само један мој важан пројект којег сада остварујем и који је врх пирамиде свега мог досадашњег стваралаштва, што је од организатора прихваћено.

Међутим, на моје изненађење, организатор је за једну у основи културну манифестацију у Србији усвојио као искључиво писмо „латиницу“ погазивши тиме основе наше хиљадугодишње културе као и устав Србије (чл. 10 и чл.1)
Ниједан културни народ на свету не одриче се свог писма. У Кини калиграф је национални херој. Посебно за нас дизајнере писмо је од прворазредног значаја, поготово у овом тренутку када се за време педесетогодишњег комунистичког терора на нашој Примењеној академији није проучавала ћирилична калиграфија, (вероватно по одлукама V комунистичке Земаљске конференције одржане у Загребу 1940 године).
Такође се није поштовало ни биће уметника, те је као аутор у истом недељивом делу избачен мој син архитекта. Ја сам врло поносан што сам сарађивао и са својим ујаком и дедом, такође архитектима, и жеља ми је да то наставе и моји унуци у шестој генерацији.

Др Предраг Ристић, инж архитектуре и проф. Академије СПЦ
 
Неколико година????
Ти си стварно таленат.
Aha, nekolko godina, pa mrzelo me da se bavim svakom novokomponavonom registracijom po Srbiji, ne razumem zasto se iscudjacas?
Nisam razumela ni registraciju BO jer je ceo taj deo Srbije uvek imao ZA, ali sam se za JA stvarno smejala. Mozda i zbog
onog sto ima zirafu i glavu kao falus, ne znam vise. Bilo mi je cudno. Moja se ulica u Zajecaru zove Svetozareva, ime tako i dalje stoji,
a naziv je dobila bas po ovom gradu, ne i Svetozaru Markovicu.Cekam da je prekrste u Jagodinsku.
To je samo znak da je tradicija u Srbiji nepoznata, da falusi menjaju imena, tradiciju, istoriju, a ovde se iscudjavate sto su neki batalili cirilicu.
Mala digresija u vezi oznaka za automobile.
U Zapadnoj Nemackoj su slova D i L "cuvana" za Lajpcig Drezden. Nije mogao Diseldorf da ima slovo D. iako je glavni grad daleko najvece pokrajine u Nemackoj,
a koja ima 19 miliona stanovnika.
 
У КИНИ КАЛИГРАФ ЈЕ НАЦИОНАЛНИ ХЕРОЈ!

Да ли сте знали? (7)


ПРОТЕСТ

Писмо УЛУПУДС-у (Удружењу ликовних уметника примењених уметности и дизајнера Србије) и широј културној јавности

Била ми је велика част да сам позван на јубиларну изложбу УЛУПУДС-а чији сам члан био скоро од самог оснивања. Прихватио сам пропозиције датог оквира за излагање и сâм сам по тој мери сложио своју изложбену таблу. У мом случају није у том оквиру ни приближно било могуће да буде приказан ни најсажетији преглед мога свеукупног дела почев од 1949. године. Па пошто сам већ у осамдесетој години, сматрао сам да ће бити најцелисходније да прикажем само један мој важан пројект којег сада остварујем и који је врх пирамиде свега мог досадашњег стваралаштва, што је од организатора прихваћено.

Међутим, на моје изненађење, организатор је за једну у основи културну манифестацију у Србији усвојио као искључиво писмо „латиницу“ погазивши тиме основе наше хиљадугодишње културе као и устав Србије (чл. 10 и чл.1)
Ниједан културни народ на свету не одриче се свог писма. У Кини калиграф је национални херој. Посебно за нас дизајнере писмо је од прворазредног значаја, поготово у овом тренутку када се за време педесетогодишњег комунистичког терора на нашој Примењеној академији није проучавала ћирилична калиграфија, (вероватно по одлукама V комунистичке Земаљске конференције одржане у Загребу 1940 године).
Такође се није поштовало ни биће уметника, те је као аутор у истом недељивом делу избачен мој син архитекта. Ја сам врло поносан што сам сарађивао и са својим ујаком и дедом, такође архитектима, и жеља ми је да то наставе и моји унуци у шестој генерацији.

Др Предраг Ристић, инж архитектуре и проф. Академије СПЦ
Кад чујеш режисера Ј. Јовановића, видиш да се све коцкице уклапају.


''...веома је добра књига М. Ђиласа Нова класа , пазите, то су покондирене тикве...које је служба државне безбености поставила на одређена места, пазите, па сад имате неке људе који деценијама, деценијама контролишу одређене институције...'' (28'20'' и даље)
 
САДА И ГУГЛ ШАЉЕ ПОШТУ НА ЋИРИЛИЧНЕ АДРЕСЕ

Када је за Интернет уведена ћирилична државна ознака за Србију "срб", ми "Чувари ћирилице" из Ниша смо отворили за себе адресе електронске поште на ћирилици. Кад смо извршили пробу, шпански "GMX.es" и "YAHOO" су могли да шаљу и примају поруке на и са ћириличних адреса, а Гугл није препознавао ћириличне адресе. Наш администратор је Гуглу скренуо пажњу на то, и они су обећали да ће то исправити.

Сада сам обавештен да и Гугл може да шаље поруке на ћириличне адресе, и извршио сам пробу са колегом чуваром ћирилице. Сада је у реду у оба смера.

Моја адреса је cp6uja@чуварћирилице.срб

00000025.jpg


00000026.jpg
 
Али многи у Србији уопште не користе на рачунару ћириличка слова, како мислиш да ти шаљу писма?

Жељко изгледа није разумео да техника никако не може бити проблем у ситуацији кад велики део народа користи латиницу и када пише оловком.
 
@Наутилус, @caterpillar

Ја ово радим управо да би сународници видели у пракси да "није проблем у техници, него у српским главама".

Зато и показујем практично, Пупиновим примером и личним примером да

Ко хоће - нађе начин, ко неће - нађе изговор.

Знам да има доста Komljenovica који не верују ни када виде својим очима. Не замерам им, они нису "кривци", они су жртве!

Међутим, када неко не жели да види, када не верује ни својим очима, остаје нам свест да смо бар покушали.
 
Шта желите да постигнете показивањем оних капи воде у океану, оних пивских ћириличних етикета? Да „није тачно да ћирилица није угрожена“? Да „није тачно да је програм ТВ Београд био сав на латиници“?
Прво, да није тачна искључивост коју размножавате на све стране.
Друго, да поменем макар неке који су и у тим „новосадским” годинама у свом пословању користили ћирилицу. Шта су вам они скривили па да их својом искључивошћу „обришете”? Можда то што су на свом послу користили ћирилицу у вријеме док сте ви на свом (ЈНА) писали латиницом?


Ја могу да покажем стотинак слика са ћириличним етикетама српских производа, али то никако не може да се користи за ућуткивање примедби на положај ћирилице, и тврђење да је са ћирилицом „све у реду“.
Али свакако може да се користи за тврдњу да су све етикете биле „искључиво на латиници”? :roll:


Баш ми „цирилизатори“ смо издејствовали (...)
За све што сте урадили на ползу језику српском, моје искрене честитке и пуна подршка.


Ми смо одали признање ваљевској и зајечарској пивари.
За шта? За то што су им све етикете биле „искључиво на латиници”? :D


Ново пиво „Мерак“ има ћириличне етикете, али да ли то мења општи положај ћирилице у нашем народу?
Па ако баш нимало не мијења, пишите им да их убудуће штампају латиницом.


Мислите ли да ћете једном флашом пива „запушити уста“ мени који указујем на истребљење ћирилице?
Не знам на коју једну од милиона произведених мислите.


Ваш покушај да ме омаловажите и избрукате (...)
:nono3: Но но. То окачите маци о репић. Брукао вас нисам ја, брукали сте се сами сваки пут кад сте слагали знајући да лажете. Покушај пребацивања властите кривице на другог је само додатно брукање.


(...) показивањем капи воде у океану ми личи на оне који желе да забашуре немачки погром над Јеврејима тако што ће нам помпезно показати ЈЕДНОГ ЈЕВРЕЈА из неког града који је преживео II светски рат.
Кап воде је саставни дио океана. Лаж није саставни дио истине.
Примјер са холокаустом је одличан. Чини ли добро пострадалим Јеврејима онај који бјесомучно (па и помпезно) понавља како су нацисти побили ама баш све Јевреје, да су их затукли тако да није претекао ни један јединцати? Пада ли му на памет да ће код неупућених можда изазвати сасвим супротно, да ће неупућени кад виде тако очиту лаж можда помислити да убијања није ни било?


То што мене сачекујете из заседе и тражите кап воде у океану коју ћете ми набити на нос почива на – разлозима психосоцијалне природе.
Сачекујем у засједи? Уозбиљите се, па нисмо дјеца. Барем ја нисам.
Ово друго је сасвим тачно. Разликовање истине од лажи свакако спада у психосоцијалну сферу. Ту спада и изостанак извињења онима које, најблаже могуће речено, годинама обмањујете неким нетачним подацима.


Ваш однос према мени говори и о – Вама самима.
Наравно. Све што човјек ради говори, између осталог, и о њему самом.
Мој однос према вама говори и о мени. Ваш однос према мени говори и о вама.
Мој однос према истини и лажи говори и о мени. Ваш однос према истини и лажи говори и о вама.
 
Nekolio godina mi je trebalo da razjasnim ( sama sebi, bilo me sramota da nekoga pitam) registraciju ( automobilsku)
JA ( ne zayebavam se , stvarno je tako). Mislila sam da je Jajce, al opet od kud tolka yayca u moj kraj, dok nisam
shvatila da je to bivse Svetozarevo.:D
Хехе... Ја сам исту муку мучио са „ST”. Прво сам се запитао шта ли је па то. Онда ми ништа сем Сталаћа није пало на памет. Е, кад сам почео сваки час сретати Сталаћ по Београду, реко неће да бидне. На крају сам ипак морао питати. Стара Пазова! Па не бих се сјетио за три живота. :D
Успут, већу будалаштину од таблица са латиницом која има X, Y, Q, W али и Č, Ć, Đ, Š, Ž не би смислио ни др Неле Карајлић у најбољим данима. :dash:
 
Poslednja izmena:
Да ли сте знали? (8)


Протојереј-ставрофор
ДРАГАН ТЕРЗИЋ,
професор богословља,
старешина храма
„Светог архангела Гаврила“,
Београд


„Српска култура вековима почива на ћирилици. Одбацивањем ћирилице, како се данас у Србији ради, Срби одбацују и свој културни идентитет. Срби треба да пишу ћирилицом чак и кад би она била компликованија од кинеског писма, а поготово треба да је употребљавају зато што је најједноставније писмо на свету“.


САЊА ЦРНОБРЊА,
кустос „Музеја Жупе“
Александровац


„Да будем искрена, стварно су дошла задња времена кад је у Србији НУЖНО да постоји удружење „Ћирилица“, да ми морамо да штитимо и да се боримо за нешто што треба да буде исто што и хлеб насушни“.
 
Да ли сте знали? (9)

БЕЗ СТАРЦА НЕМА УДАРЦА!


82-годишњи Чачанин Јован Шолајић може својим млађим сународницима да служи за пример по моћи запажања и одважности да их достави на одговарајуће адресе:


ЗА МИНИСТРА ЗДРАВЉА - ЛИЧНО

Поштовани г - не министре,

Прво, честитам вам на избору за министра здравља и желим вам успех у раду, и желим да ми грађани приметно видимо напредак у здравству после вашег доласка на чело тако важног ресора.

Друго, желим да вам предложим следеће:

1. Да обавежете домаће фабрике лекова да на амбалажи - кутијама пишу и на ћириличном писму - бар у равноправном односу са латиничним писмом.

2. Да обавежете домаће фабрике лекова да упутства пишу и на српском језику и ћирилици, бар у равноправном односу са латиницом.

3. Да обавежете увознике лекова да поступају исто као под 1 и 2.

4. Да обавежете фабрике и увознике да упутства пишу већим словима, да би старији људи могли да их читају без употребе лупе.

Господине министре,

Потежем ово питање из разлога што су фабрике и увозници у време СФРЈ писали бар равноправно ћирилицом и латиницом, а што сада када је у држави Србији Уставом прописана јавна употреба српског језика и ћириличног писма - контра логици ћирилица је потпуно избачена. Чак и Галеника, као државно предузеће, пише добрим делом само латиницом.

Можда је за чуђење што је у Хрватској забрањена ћирилица, а можда и није чудо, али што је забрањена или другим речима избачена из употребе у Србији, не може се ничим оправдати и за сваку је осуду.

Устав Србије не познаје српски језик на латиничном писму, па испада да фабрике лекова не пишу на амбалажи и у упутствима на језику и писму своје државе. Свашта.

Ваше министарство је највећи купац лекова у држави и самим тим, на крају крајева, има право да захтева од фабрика да се придржавају одређених правила, као што сам их горе изволео предложити.

С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
----------------------------------------------------

„ЗОРКА-ФАРМА“ Шабац: Зашто пишете само латиницом и зашто ситним словима ?

ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА - ЛИЧНО

Поштовани директоре,

Пијем лек који ваша фирма производи - МОНИЗОЛ. Хвала вам. Међутим, имам две примедбе:
1. Пишете само латиничним писмом / на амбалажи - кутији лека и на упутству/.
Али, зашто не пишете и на ћирилици? Претпостављам да сте у време СФРЈ писали на оба писма. А сада, када је нашим Уставом прописано да је у Србији у службеној употреби српски језик и писмо ћирилица - ви контра логици пишете само на латиници.
Питам вас, због чега не пишете и на службеном писму наше државе - да бар то српско писмо буде равноправно са хрватском латиницом - ако не би требало да има првенство.
Домаће фабрике лекова треба да дају пример увозницима лекова, а не да од вас виде како не ваља радити.
Лекови су у јавној употреби и од посебног су значаја, и према томе фабрике лекова морају да пишу на српском језику и ћирилицом, сагласно чл 10. Устава..
2. Упутство вам је одштампано ситним словима - малим фонтом. Ми, старији људи не можемо да га читамо без лупе.

С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак
------------------------------------------------------

„ЈУГОРЕМЕДИЈА“ Зрењанин. Зашто пишете само латиницом ?


ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА - ЛИЧНО

Поштовани директоре,

Употребљавам лекове које ви производите: Трентал 400, Лопион 2 мг и Ласикс 40 мг. Вероватно да ми ови лекови помажу, на чему сам вам захвалан.

Међутим, имам велику примедбу. Све што сте написали - написали сте на латиници. И упутство и на амбалажи, односно на кутијама у којима сте упаковали лекове све је написано латиницом. Кутије имају шест површина, па сте могли на пола површина да пишете латиницом а на другој половини ћирилицом, а и упутство сте могли да напишете и на ћирилици.

Вас, вероватно, чл. 10 Устава Србије стриктно не обавезује да пишете на српском језику и на ћириличном писму. Али, обавезује вас морално. Морално, јер како протумачити да се фирма која производи лекове - који било како - представљају јавно добро - плаћају се из буџета и из државних фондова - не придржава државног језика и писма. Бар да тај државни језик и државно писмо буду у равноправном односу са хрватском латиницом и да пишете и ћирилицом.

Уосталом, вероватно да знате, да Устав Србије не познаје српски језик на латиници. Испада да ви не пишете текстове на кутијама и на упутствима на српском језику.

Не можете да ме убедите, верујем ни било кога у овој земљи, да нисте оваквом праксом прекорачили границу доброг укуса.

У СФРЈ државни језик се звао српскохрватски и писали сте ћирилицом и латиницом равноправно - ако не грешим, а сада у држави Србији, када је Уставом српски језик и ћирилично писмо проглашено за државни језик и државно писмо,.ви сада контра логици пишете само латиницом. Стварно то је невероватно.

Волео бих да видим да сте увидели грешку и исправили досадашњу политику примене језика и писма у вашем производном програму.

С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
------------------------------------------------

ЗА ГЕНЕРАЛНОГ ДИРЕКТОРА "ГАЛЕНИКЕ" АД БЕОГРАД - ЛИЧНО

Поштовани директоре,

Као прво, честитам вам. Ваша фирма је од великог угледа, бар у мојим очима.

Међутим, једна ствар квари вам углед. Пишете латиницом и то само латиницом. Колико се сећам, некада сте писали на оба писма, а сада само латиницом. Контра природи ствари. Уместо да пишете обавезно ћирилицом - сходно чл. 10 Устава, а и латиницом само сходно Закону о службеној употреби језика и писама - ви потпуно игноришете ћирилицу.

У поседу сам вашег лека ОЛИГОВИТ- кутија - амбалажа има 4 стране и све што је написано пише латиницом. И упутство је написано латиницом.

Питам вас, како то да је ваша фирма у власништву државе Србије, а да се не придржавате Устава те државе. Немојте ми рећи да ви немате обавезу да пишете писмом које је у службеној употреби у Србији. Раније сте писали на оба писма каква је била пракса у Србији - када смо били у заједници - у СФРЈ - а сада када имамо свој Устав и када у њему пише да је у службеној употреби у Србији српски језик и писмо ћирилица - ви контра - сада сте ћирилицу потпуно избацили. Уосталом, Устав Србије за српски језик познаје само српску ћирилицу. Не постоји латиница у српском језику, па ако пишете на српском језику морате да пишете на српској ћирилици. Можете да пишете и другим језицима и писмима, сходно поменутом закону, али само после већ исписаног текста на ћириличном писму.

Још једном: Није у реду да ваша угледна и то државна фирма, анатемише језик и писмо прописано у Уставу. И да у Уставу и не пише, па и тада требали бисте да дате предност или бар равноправан третман српској ћирилици - најсавршенијем писму на свету.

С поштовањем,
Јован Шолајић, Чачак.
 
Можда то што су на свом послу користили ћирилицу у вријеме док сте ви на свом (ЈНА) писали латиницом?

Којим поступком сте „утврдили“ да ја „не познајем предвуковско писмо“? (#3500) У животу ме нисте видели, до јуче нисте знали ни да постојим.

Којим поступком сте „утврдили“ да сам ја на послу „писао латиницом“? (#3640) Јесте ли стајали уз мене док сам био на послу?

Знам: лизнули сте прст, изложили га ветру и – закључили.

Ипак, нисте оригинални. На овом форуму постоји и учесник који је маштовитији од вас и који ме је јавно оптужио да „примам две пензије“! Ни он ме никад у животу није видео, нити до тада знао да постојим.
 
О НОВИМ РЕГИСТАРСКИМ ТАБЛИЦАМА

После увођења слова Q, W, X, Y, Ð, Č, Ć, Š и Ž у нове регистарске таблице, ја сам испред "Чувара ћирилице" из Ниша упутио протестно писмо МУП-у Србије. Из тог писма издвајам само приложена туђа искуства са таквим таблицама.

А да бисте видели да не говоримо „емотивно“, него из разлога изразито практичне природе, навешћемо и ове примере. Београђанин са хрватским словима на таблицама (Đ, Ž, Č, Ć, Š) је са породицом враћен са грчке границе иако је имао уплаћену резервацију за хотел, уз образложење њихових цариника да њихови рачунари не могу да региструју таква слова, и да Европа не познаје таква слова, али и уз савет: „Летујте код оних који су вам дали такве таблице“! Следећи случај нека вам исприча сâм актер догађаја:

------------------------------------------------
Ево личног искуства са новим регистарским таблицама, које доказује како неспособност државе може да направи проблеме грађанима. Путовао сам у Румунију 16. новембра, преко граничног прелаза Ватин - Моравица, код Вршца. Пре доласка до румунских цариника, стао сам да купим Ровињету (налепницу за путарину у Румунији) која кошта 3 евра за 7 дана (не може да се купи за мање). Уз ровињету се добија потврда, која мора да се покаже полицији у случају заустављања возила у Румунији. Ко не плати 3 евра путарину, а полиција га ухвати, плаћа казну 100 евра.

Дакле, долазим до прозора кућице, дајем саобраћајну дозволу и чекам да службеник уради процедуру. Међутим, рачунарски систем не може да обради то како треба и не штампа потврду, ни други, ни трећи пут. Службеник ми тада каже да имам важећу ровињету за период 13 - 19. новембра, и док та не истекне, рачунар одбија да уради другу са истим регистарским бројем. Убеђујем га да нисам био у Румунији пре три дана, али не вреди – рачунар показује да је са регистарском ознаком "CS" потврда издата 13. новембра. На моју примедбу да моја таблица има "ĆS", а не "CS", да је то могло исто тако да буде возило и са ознакама "CŠ", "ĆŠ", "ČS", "ČŠ", одговорио ми је: "Можда у Србији, али ово је Румунија. Таквих слова код нас нема". На питање шта да радим, одговорио је да не зна, јер не зна како ће полицијски скенер да прочита ознаку, или како ће полицајац да процени или прихвати чињеницу да немам потврду о плаћеној путарини ни налепницу, ако ме негде зауставе.

На ризик сам наставио пут. Срећом, нигде полицију нисам видео, па се може рећи да сам добро прошао, јер сам уштедео 3 евра. Али шта би било да није прошло тако? Коме бих могао да се жалим ако следећи пут будем имао мање среће и платим казну 100 евра за нешто зашта нисам крив? Забуну могу да унесу и ознаке града – Бечеј и Богатић (BČ и BĆ), Вршац и Врбас (VŠ и VS), Шабац и Сента (ŠA и SA), Пожега и Призрен (PŽ и PZ), можда још неки такав случај има. Није добро решено ни то што и у словном делу ознаке има понављања спорних слова. Када сам преузимао таблицу за свој аутомобил, самном у реду је чекао још један човек. Донели су нам истовремено таблице за обојицу, имали смо исти број, само што сам ја имао словну изнаку ĆS, а он ĆŠ. Својим очима сам видео у мом граду да постоји и CŠ са истим бројем. Да отпутујемо у било коју земљу, све те наше таблице биће регистроване и уписане као - CS! То је узрок проблема који сам имао у Румунији.
--------------------------------------------------

Поучен лошим искуством из овог примера, овај грађанин је анализирао и искуства других земаља:

-------------------------------------------------
Таблице у Хрватској имају хрватска латинична слова (Č, Ž, Š) само у ознаци града, али не и у словном делу који иде после бројевне комбинације! Ту постоје само слова која су из "међународне латинице". Такође, у ознаци града, на хрватским таблицама нема "дуплих" могућности. Постоје ознаке ČK (Чаковец), KŽ (Крижевци), PŽ (Пожега), ŠI (Шибеник), VŽ (Вараждин) и ŽU (Жупања), али не постоје CK, KZ, PZ, SI, VZ и ZU. На пример, ознака за Сисак није SI, него SK, да се "превођењем" са хрватских на међународна слова не би догодило да се SI и ŠI изједначе.

Румунија има сличан систем као ми, само што код њих први део означава жупанију, а не град (искључиво двословна сугласничка комбинација) , после тога иду два броја, па три слова (код нас је три броја и два слова). Румунска латиница има своја слова Î, Ă, Â, Ţ, Ş - али их не користе на таблицама. На пример, жупанија Јаши, на румунском се пише Iaşi, али је регистарска ознака IS, а не IŞ. И други пример - жупанија Њамц, пише се Neamţ, али је регистарска ознака NT, а не NŢ. Има још примера избегавања коришћења румунских слова - жупанија Валча (Vâlcea) има ознаку VL, а не VÂ. На румунским таблицама, НИКАД НЕМА РУМУНСКИХ СЛОВА НИ У ОЗНАЦИ ЖУПАНИЈЕ, НИ У СЛОВНОЈ ОЗНАЦИ КОЈА ИДЕ ПОСЛЕ БРОЈЕВА!

Када се боље размисли о свему, мора се оценити да је држава са таблицама лоше урадила посао. Урадила га је тако да ће то грађанима правити проблеме. Надлежни нису сагледали све могућности и последице; осим хрватских слова, нису применили и друга њихова искуства о којима сам писао на почетку ове поруке.

Ево и случаја из Швајцарске, који баш показује да је изговор људи који су о таблицама одлучивали „због компатибилности Србије са Европом“ – обична подвала народу. Каква црна „компатибилност“! Напротив!

"Поштовани господине Филиповићу,

У последње две недеље био сам одсутан, што приватно, што службено.
Тек данас сам стигао да прочитам најновији свитак са сајта „Чувари ћирилице“
о регистарским таблицама. Ако дозволите,
ево мог „скромног“ доприноса овој трагедији коју сте написали:

- За разлику од Србије, у Швајцарској се руководе оном пословицом „зашто
компликовано, кад може једноставно“. Регистарске таблице нумеришу возила
на нивоу кантона, а не града - то сам вам већ писао. Зато сам се данас
чудио како све регистарске таблице у Лозани почињу са VD уместо са LA или
томе слично. Онда ми је синуло да „VD“ означава кантон Вод (Vaud).

- Друго „искуство“ ће вама бити посебно занимљиво, мада га ја ниуком
случају нисам доживео као „занимљиво“. Недавно ми је у посети био добар
друг, коме се регистарска таблице завршава са "ŽC". Пошто ми је, како
рекох, добар друг, решио сам да му помогнем око паркирања возила, јер
зграда у којој живим нема паркинг за посетиоце.

Решење је било да му купим дозволу за паркирање по целом граду, што је
важило и за непосредну околину моје зграде, у такозваној „плавој зони“. С
обзиром да се то могло учинити и преко Интернета, једноставно сам на, за
то предвиђеном сајту, унео скраћеницу за земљу (SRB) и саму таблицу, са
све „ŽC“.

Када сам одштампао дозволу, добио сам „SRB XX 999 #C“! Дакле, слово „Ж“
замењено је „тарабом“.

Знајући колико се Швајцарци држе слова закона, нисам хтео да ризикујем да
возило мога другара однесе „паук“ или да случајно буде приморан да плати
казну. Зато сам са такве ЧЕТИРИ дозволе (по једна за сваки дан његовог
останка код мене) морао да одем до градске полиције, у чијој је
надлежности паркирање по граду, и да им објасним у чему је проблем. Док
сам ишао, псовао сам најужу фамилију ономе генију који је дошао на идеју
да у Србији треба да постоји овакав „генијалан“ систем регистарских
таблица.

У градској полицији су ме пажљиво саслушали и показали предусретљивост да
проблем реше. Дежурни полицајац је својом руком исправио „тарабу“ у
латинично „Ж“, ударио службени печат и потписао се поред исправке.
Међутим, то је урадио на само ЈЕДНОЈ дневној дозволи. За остатак ме је
упутио у канцеларију у чијој је директној надлежности издавање дозвола за
паркирање.

То је значило да је ОПЕТ требало да идем на другу адресу и тамо губим од
свог времена. У тој канцеларији су преостале дозволе исправили као што је
то урадио градски полицајац. Дакле, проблем је решен, али уз губитак
времена.

Да закључим: назови-генијалност решења новог система српских регистарских
таблица доноси само невоље нашим возачима када оду у иностранство, а
посредно и српској дијаспори!


С поштовањем"...
---------------------------------------------

Ми чувари ћирилице још једном понављамо:

Никаквих сметњи није било да се и код нас примени грчки, или бугарски, или босански, или украјински систем коришћења оних слова своје националне азбуке која постоје и у латинској абецеди. Тај систем примењује и Босна и Херцеговина, па што га не би применила и Србија. Друго, многе европске земље на таблицама не означавају градове, него покрајине: Француска регионе, Швајцарска кантоне, Румунија жупаније, па је тако могла поступити и Србија означавањем округâ. Не мора баш свака Прћиловица да има своју ознаку. „Означавање градова“ је за људе који су о овоме одлучивали само изговор, а прави циљ је да се подвали народу, да се инсценирањем „неизбежности задржавања латинице“ у Србију прогурају слова хрватске латинице! Ја најозбиљније размишљам о могућности да су данашње таблице у Србији одређене у Загребу, а не у Београду, и да је Београд само климоглаво аминовао загребачки ћеф! Немам магнетофонски или видео снимак, или неки документ, или изјаву неког сведока којима бих то могао да докажем, али верујем да је неко у Београду новчано награђен из страног џепа што је овако одлучио! У великој Југославији смо и без слова хрватске латинице и без Q, W, X, Y имали регистрације и за Краљево, Крушевац, Крагујевац и Крањ, а данас, у суженој Србији повећавају број слова!
 
Да пробам да довршим причу, најкраће што могу
1 - Великоморавски кнез Растислав је затражио од византије помоћ за ширење хришћанства на словенском језику.
2 - Византијски цар Михаило III је упутио Константина и Методија у Моравску.
3 - Константин (у монаштву Ћирило) је учествовао у изради глагољичке азбуке са братом Методијем.
По питањима под 2 и 3 Ви имате друкчије информације.

1. У старијим рукописима име тога кнеза је Растиц и он је у вези са Коцељем из Блатна (топоним из старијих рукописа).
На једној теми пдф Историје, http://forum.krstarica.com/showthread.php/561210-Солунска-Браћа-међу-Словенима/page6
испоставило се да топоними који се данас приписују моравској Чешкој, нису постојали у време 9.века, па Чешка свакако није место одакле је кнез Растиц писао Михајлу Пијаници (владару Цариграда), обавештавајући га да Франци надиру, а посебно зато што је тај терен, још од мисионарења "католика" ирског порекла Голумбана, везанији за Рим, но за Цариград. У истом 9. веку знамо да је жена српског порекла (Сорбкиња) Људмила примила хришћанство, пренела га и на мужевљеву породицу (први хришћански владар Чешке Боривоје) и то је неки званичан датум кад је Чешка престала да буде паганска.Да не помињем да се у Чешкој пише латиничним писмом и нема трагова да су писали било глагољицом било буквицом било ћирилицом.

Срби на Балкану су , до 9. века, већ у претходним таласима хришћанства покрштени у више наврата (а почев, према најстаријој руској, Несторовој хроници, од апостолских времена Св.Павла), што је записивано,од онога што ја знам, у папским сачуваним писмима упућеним Мутимиру( Светопулку) , код Порфирогенита (ДАИ), у Летопису презбитера Дукље(ЛДП), код Орбинија касније(КС)..тако да, све у свему, нема никаве потребе да им се шаљу мисионари из било ког црквеног центра моћи.

Једина територија за коју још могу да се отимају за превласт Рим и Цариград у покрштавању (што значи комплетна услуга: шаљемо учитеље, преводимо на домаћи језик и , ко нема писмо, стварамо неко--заузврат тражимо послушност и војну помоћ ако устреба ) јесте у 9 .веку, малена област "бугарских шума", од Једрена до Цариграда, где су се, по византијским и српским изворима, по шаторима распоредили малобројни пагани пристигли као татарофоно племе из правца Волга= Волгари,Бугари, који су, по свим старим рукописима, били изузетно сиромашни и гладни, па узимају нову веру не би ли опстали на новом терену.
И ту се преплићу цариградски Михајло (чија мајка је и поклонила Бугарима то парче територије, тзв"Загорје", као притуулсугу што су примили њихову веру од њих) и Рим, који успева ,да на месту свргнутог Михајловог патријарха, постави свог човека
Једном сам ја то писала, у расправи са неким великорумуном на овом форуму, па је мало подругљив тон, али подаци стоје:

[
QUOTE=Srebrena;20348777]Evo da ti pomognem, pa traži, odgonetka će pomoći svima, isto zvuči kao da je igrica

Akteri priče su ti:
*jedan nedorasli, a pijan vizantijski car (Mihajlo III) i uz njega ujka Barda, ambiciozna majka i bludni patrijarh Ignjacije
*jedan član turkofone porodice Dulo, sin khana Presijana..koji će trgovati i na kraju se pokrstiti pod imenom Mihajlo Boris
*knez Rastislav iz neutvrdjene oblasti "Terra Moravia" koji šifrira pismo "traži misionare iz Carigrada" a ustvari obaveštava Pijanca 862.da se otrezni jer blgari i franci sklapaju savez.Zna da Romej Pijanac želi jurisdikciju nad što većom teritorijom, kao takmičenje sa Romejom iz Rima a njemu treba pomoć da se oslobodi franačkog uticaja
*patrijarh Focije,Photios I koga su postavili Pijanac+Ujka 858, umesto bludnog Ignjatija, inače vaspitač i učitelj Konstantina (koji će biti jednom i Ćirilo)
*papa Nikola I, koji, osim što deli propagandne flajere zvane bule ( "Responsa ad consulta Bulgaruom" ) , razrešava dužnosti istoga Focija na Lateranskom saboru te čuvene 863.godine. (Pijanac pije još više) i daje azil bludnom Ignjatiju

I sad je vec vreme za popunjavanje putnih naloga, uoči bitnu stvar
Ein Schwerpunkt von Nikolaus’ Pontifikat war die Missionierung der Slawen, mit der er Cyrill und Methodius beauftragte.

Ovo beauftragte znači da su Konstantin/Cirilo i Metodije pušteni u rad, dakle nikakav Carigrad ne salje Slovenima misionare, nego Vatikan. Konstantina ..kome se pripisuje "stvaranje" ćirilice i koji će se ,navodno, tek u ćeliji, nadomak smrti prozvati Ćirilom poslao je u misiju ovaj čovek
180px-NicholasI.jpg

Nicolaus, Nikola I....koga Česi danas zovu Mikuláš I. Veliký

U češkim hronikama17.veka mladi Konstantin i stariji Metodius imaju imena Crha i Strachota.

Kad je Konstantin , u roku od tri godine (jedini pop medju grupom poslatom iz Rima) završio najbitnije zadatke u zemlji reka Morava....vraća se opet u RIM.
U Rimu je bio vrlo popularan i omiljen..Brzo se razboleo ,kažu, prebrzo, posle povratka..kad je obavio svoje i tek tako bolestan, prima ime Ćirilo, i uzima navodno "vizantijsku veru", pa odlazi u manastir "grčki" ali manastir na teritoriji Italije.
Stariji brat Metodius takođe boravi u Rimu, i nije pop, obučen je za civilne stvari. Na osnovu papinog legata (opet) on je ponovo upućen u slovenske zemlje .
Kao što znate, nije ni stigao na odrednicu jer su uhapsili i držali u Sremskoj Mitrovici 2-3 godine.
to imate ovde napr
Church Slavonic Literature in Great Moravia, 863 – 885 humbox.ac.uk/id/document/4310
https://docs.google.com/viewer?a=v&...CAdNRT&sig=AHIEtbRT1rz8aRvCCt7j1Hrp_Nt10ENNQw

Pametnima jasno.
[/QUOTE]
О преписци новопокрштених Бугара са папом постоје занимљиви рукописи, сачувани су папски одговори на питања која постављају Бугари..
Од 63 -73 стране (писма из 866.г.)
http://scc.digital.bkp.nb.rs/document/NBPO-knjige-081

2. Углавном се пише да је фратар Константин боравио у "Моравској" три године, од 862-65..доказе горњега "да га је папа пустио у рад" налазимо у писмима папа Николе из (о конверзији народа бугарског у области моравској )863. и 867. године, што, по ени, може бити само део око Никопола и Белена, на некој средини између Херсона и Загорја.:
xBookReaderImages.php,qzip=,_23,_items,_codexdiplomaticu01morauoft,_codexdiplomaticu01morauoft_jp2.zip,afile=codexdiplomaticu01morauoft_jp2,_codexdiplomaticu01morauoft_0066.jp2,ascale=2,arotate=0.pagespeed.ic.FHjv2G82_S.jpg

документ је преузет из Codex diplomaticus et epistolaris Moraviae (1836)
https://archive.org/details/codexdiplomaticu01morauoft
а на наредним странама нижу се и писма наредних папа Методију ,да не копирам сада овде. Има их и на другим местима, напр:
http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k51599h/f105.image
http://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k51599h/f72.image
Мноштво линкова на исту тему већ је постављено на теми коју поменух http://forum.krstarica.com/showthread.php/561210-Солунска-Браћа-међу-Словенима/page4
 
Poslednja izmena:
3. Црноризац Храбар нап, у недалеком периоду после Константинoве смрти у Риму , иако се , између редова ишчуђава, свестан немогућности тог подухвата (како је то грчку азбуку, створену од паганских жреца, дорађивао тај, па после, тај, па још онај...а "свети муж" Константин сатвори све одједном...кад се грчким словима не могу написати српске речи..итд), не именују која врста писма се везује за фратра Константина, потоњег римског монаха Ћирила.
Ево за оне који нису читали у целини:
filip_gl_hrb_1.jpg

filip_gl_hrb_2.jpg

Кад знамо да је савршен систем устројен у редоследу говорљице- глагољице (неупоредив по сложености и смислу са иједним азбучним системом старијих народа, према томе није могао бити преписан ниоткуда, одакле следи да је аутохтон).. присутан у словенском свету, не само у црквеним рукописима (типа Маријинско јеванђеље или Зоографско) , него су поједина слова записивана и међ простим народом (Чечански камен напр), а у северном словенском свету видесмо да лична имена и имена Богова записују опет неким "цртама и резама"....- онда је то писмо свакако претходило хришћанству, можда само под именом "чрта и реза", као што, исти Храбар и сведочи на почетку свог рукописа о писменима, да Словени читаху (а читају се дужи текстови) и гатаху уз помоћ чрта и реза, само немају књиге (хришћанске књиге немају, јеванђеља и псалтире); што може да значи да су "чрте и резе" одн "глагољица" врста писма која се користила међу паганским Словенима и Србима ( ине постоји разлог зашто би неко од староверних свештеника- пагана узео да преводи нововерне јеретичке књиге) , и ми не знамо данас какве су то паганске књиге могле бити и о чему, осим што нам је остао термин у народним песмама, да, кад средњевековни хришћански владар хоће да предвиди исход битке (значи да се бави гатањем) он узимље неке књиге староставне.

Фратру Константину се приписује (иако и то неоправдано и недоказиво) само нека "буквица" ( то бих ја превела као буквама-словима записан говорни систем основних знања прехришћанских свештеника), одн. потоња "ћирилица", која је направљена тако што се, убацивањем 4 слова (от не рачунам, из разлога које ћу објаснити неки други, други пут), пореметио устројени систем. И таква "ћирилица" постаје модерна тек од 12.века, а дотад су Срби писали паралелно две врсте писма ( као и касније у барокно време, и као и данас). Истовремено, како се губи писање глагољицом на истоку- а појављује од 13.века у западним крбавским пределима, дешава се и прогон разних "патарена", "богумила" и "бабунаца" као јеретика и старовераца, који такође беже од истока према западу.

Ево цитата из (најстаријег што сам могла да нађем) рукописа Дукљанског презбитера, за кога се верује да је са словенског превео овај текст на латински током 12 века.То је поглавље о Звонимиру, последњем паганину међу српским владарима - његов син примиће хришћанство (разна су му имена у разним рукописима , најчешће у латинским и византијским изворима Светопелек) а његовом крунисању, по покрштењу, присуствоваће и римски и цариградски емисари, у Богородичиној цркви у далматском месту Дукља.. видите фусноте које су наравно дело приређивача списа, значи опет из потоњих векова:

orbini_lat_zvonimir_i_bukvica.png

http://www.scribd.com/doc/31791365/Regnvm-Sclavorum

Око шесто година после смри фратра Константина ,кад је разматрано да га прогласе свецем, појављује се (од ниоткуда) препис његовог житија, из наводно 9.века.Тек ту стоји да је име Курилоса/Ћирила узео тек у предсмртним сатима, акд се и замонашио.
Cyril was reputedly the youngest of seven brothers; he was born Constantine,[14] but took the name Cyril upon becoming a monk in Rome shortly before his death
http://www.clas.ufl.edu/users/fcurta/Cyril.html
По немачкој википедији, носио је име Ћирил целе зиме пред смрт,у римском самостану (а нигде нема где је уопште тај самостан где је редовник,само је тачно да је сахрањен у римској цркви Св.Климента, чије је мошти (мошти римског папе) донео римском папи Николи првом)
Konstantin wurde 868 schwer krank und trat in ein Kloster in Rom ein. Dort nahm er den Ordensnamen Kyrill an. Er starb am 14. Februar 869.
По википедијама се такође помиње (него нисам то проверавала одакле је) да су у Риму били сви "јунаци"наше приче: и Методије и Горажд и Климент и Наум.




Односно, кад све саберем и одузмем, разлика између старог (глагољског чрто/резног) и новог (буквице изведене из глагољице са умецима неког фратра на погрешном месту ) писма јесте да је старо припадало старој вери (родној вери Словена, тј. вишебоштву) а ново припада новој вери (грчкој вери у смислу да су канонска евангелиа искључиво на грчком језику а не у смислу цариградског ритуала, значи тробоштву, одн.хришћанству).

Следећи цитат нисам уредно забележила одакле је, али верујем да је из Сасинекове књиге о буквици:
dva_pisma_oagani_i_hriscani.jpg


А још и да додам, јер сам касније нашла, да се (као то је осавремењен рабош могућношћу да се пише бр 40) и у старословенском користе (без обзира на покушај осујећења убацивањем грчких знакова где буквица даје могућности бројања само до 999) брјеви већи од 1000 :
brojevi_u_staroslovenskom.jpg


Главни разлог мог оволиког писанија јесте да се Ватикан мешао и пре шизме и после шизме у све аспекте нашег живота:како се умешао у стварање "ћирилице" (а можда и протеривање глагољице), тако се умешао и у вријеме илирског препорода стављањем у рад неких фратара Гаја и сличних , и мешаће се док постоји.
У том смислу, како је Пилипенда јасно указао (оном причом о детету у лављим канџама) српска писма јесу била и још увек су у канџама ватикана, и ту не помаже "вући дете за ноге"
него убити лава.
У међувремену, мој је суд, не треба протерати писмо католичких Срба (српску илирицу која постаде ватиканским уплитањем гајева латиница) науштрб писма православних Срба( српску буквицу које постаде ватиканским уплитањем ћирилица, од које ватиканским тј.аустријским уплитањем у 19 .веку настаде вуковица ) јер се тако чини велика штета под изговором "лепих намера".
 
Poslednja izmena:
Којим поступком сте „утврдили“ да ја „не познајем предвуковско писмо“? (#3500) У животу ме нисте видели, до јуче нисте знали ни да постојим.
Нисам утврдио. Замолио сам за неке детаље поводом вашег захтјева за увођење предвуковског писма умјесто латинице у наставни програм, а мук који је услиједио (од особе која се иначе и неупитана радо хвали својим приједлозима разлажући их „до у ситна цвреца”) наводи ме на такав закључак.
Никад ми није било тешко да признам кад погријешим, дакле, изволите па ме разувјерите (макар зато морали на брзака научити сву силу тих неразумљивих предвуковских завијутака). :D


Којим поступком сте „утврдили“ да сам ја на послу „писао латиницом“? (#3640) Јесте ли стајали уз мене док сам био на послу?
Једноставним поступком укрштања ваших тврдњи:
1. тврдња – радили сте у ЈНА,
2. тврдња – у ЈНА се користила искључиво латиница.​
Уз претпоставку да су обе ваше тврдње тачне, може се закључити само једно.


Знам: лизнули сте прст, изложили га ветру и – закључили.
Одавно сам ја лизнуо прст, зато и знам одакле вјетар дува. ;)
 
Poslednja izmena:
Жељко, не чуди се, кад неко нема аргумената онда иде на лична вређања.
Не добацуј из ћошка! :lol:


И за Пилипенду, који каже да немају сви право да говоре о писму, па чак ни да се изјасне за које су писмо, већ то могу само најученији, најобразованији у лингвистици - риба од главе смрди!

Ајде ти лијепо нађи гдје је то Пилипенда написао да немају право сви да се изјасне за које су писмо па кад то покажеш онда Пилипенду слободно јавно намажи г*внима, са све перјем. А до тада – марш у ћошак.

А да ти мало подастреш понеки аргументић (или једно малецко „извини”) за излазак из ћошка, а? :bye:
 
ЧУВАРИ ЋИРИЛИЦЕ УПОЗОРАВАЈУ (3)

Већ смо показали шта смо постигли у примени ћирилице у Народној канцеларији председника Републике и у Симфонијском оркестру Ниш.

Имали смо више таквих акција. Међу њима је и наше обраћање новим градским властима у Нишу поводом уклањања ћирилице са аутобуса у градском саобраћају.

Увођењем приватних превозника у градски саобраћај Ниша дошло је до потпуног уклањања ћирилице са ознака за одредишта на аутобусима. Испред „Чувара ћирилице“ обратио сам се новим градским властима у Нишу и скренуо им пажњу на ову појаву. Између осталог, тада сам рекао и ово:

„Нестајање ћирилице у Нишу је добило такве размере, да ако нова градска власт не прекине тај процес и не оствари преокрет у враћању ћирилици места које јој у Нишу и припада, више неће бити прилике за поправни испит ни за ту власт, ни за све њене касније наследнике!"

Људи су уважили примедбе и нешто су сигурно предузели. Ево резултата:

00000027.jpg
 

Back
Top