О НОВИМ РЕГИСТАРСКИМ ТАБЛИЦАМА
После увођења слова Q, W, X, Y, Ð, Č, Ć, Š и Ž у нове регистарске таблице, ја сам испред "Чувара ћирилице" из Ниша упутио протестно писмо МУП-у Србије. Из тог писма издвајам само приложена туђа искуства са таквим таблицама.
А да бисте видели да не говоримо „емотивно“, него из разлога изразито практичне природе, навешћемо и ове примере. Београђанин са хрватским словима на таблицама (Đ, Ž, Č, Ć, Š) је са породицом враћен са грчке границе иако је имао уплаћену резервацију за хотел, уз образложење њихових цариника да њихови рачунари не могу да региструју таква слова, и да Европа не познаје таква слова, али и уз савет: „Летујте код оних који су вам дали такве таблице“! Следећи случај нека вам исприча сâм актер догађаја:
------------------------------------------------
Ево личног искуства са новим регистарским таблицама, које доказује како неспособност државе може да направи проблеме грађанима. Путовао сам у Румунију 16. новембра, преко граничног прелаза Ватин - Моравица, код Вршца. Пре доласка до румунских цариника, стао сам да купим Ровињету (налепницу за путарину у Румунији) која кошта 3 евра за 7 дана (не може да се купи за мање). Уз ровињету се добија потврда, која мора да се покаже полицији у случају заустављања возила у Румунији. Ко не плати 3 евра путарину, а полиција га ухвати, плаћа казну 100 евра.
Дакле, долазим до прозора кућице, дајем саобраћајну дозволу и чекам да службеник уради процедуру. Међутим, рачунарски систем не може да обради то како треба и не штампа потврду, ни други, ни трећи пут. Службеник ми тада каже да имам важећу ровињету за период 13 - 19. новембра, и док та не истекне, рачунар одбија да уради другу са истим регистарским бројем. Убеђујем га да нисам био у Румунији пре три дана, али не вреди – рачунар показује да је са регистарском ознаком "CS" потврда издата 13. новембра. На моју примедбу да моја таблица има "ĆS", а не "CS", да је то могло исто тако да буде возило и са ознакама "CŠ", "ĆŠ", "ČS", "ČŠ", одговорио ми је: "Можда у Србији, али ово је Румунија. Таквих слова код нас нема". На питање шта да радим, одговорио је да не зна, јер не зна како ће полицијски скенер да прочита ознаку, или како ће полицајац да процени или прихвати чињеницу да немам потврду о плаћеној путарини ни налепницу, ако ме негде зауставе.
На ризик сам наставио пут. Срећом, нигде полицију нисам видео, па се може рећи да сам добро прошао, јер сам уштедео 3 евра. Али шта би било да није прошло тако? Коме бих могао да се жалим ако следећи пут будем имао мање среће и платим казну 100 евра за нешто зашта нисам крив? Забуну могу да унесу и ознаке града – Бечеј и Богатић (BČ и BĆ), Вршац и Врбас (VŠ и VS), Шабац и Сента (ŠA и SA), Пожега и Призрен (PŽ и PZ), можда још неки такав случај има. Није добро решено ни то што и у словном делу ознаке има понављања спорних слова. Када сам преузимао таблицу за свој аутомобил, самном у реду је чекао још један човек. Донели су нам истовремено таблице за обојицу, имали смо исти број, само што сам ја имао словну изнаку ĆS, а он ĆŠ. Својим очима сам видео у мом граду да постоји и CŠ са истим бројем. Да отпутујемо у било коју земљу, све те наше таблице биће регистроване и уписане као - CS! То је узрок проблема који сам имао у Румунији.
--------------------------------------------------
Поучен лошим искуством из овог примера, овај грађанин је анализирао и искуства других земаља:
-------------------------------------------------
Таблице у Хрватској имају хрватска латинична слова (Č, Ž, Š) само у ознаци града, али не и у словном делу који иде после бројевне комбинације! Ту постоје само слова која су из "међународне латинице". Такође, у ознаци града, на хрватским таблицама нема "дуплих" могућности. Постоје ознаке ČK (Чаковец), KŽ (Крижевци), PŽ (Пожега), ŠI (Шибеник), VŽ (Вараждин) и ŽU (Жупања), али не постоје CK, KZ, PZ, SI, VZ и ZU. На пример, ознака за Сисак није SI, него SK, да се "превођењем" са хрватских на међународна слова не би догодило да се SI и ŠI изједначе.
Румунија има сличан систем као ми, само што код њих први део означава жупанију, а не град (искључиво двословна сугласничка комбинација) , после тога иду два броја, па три слова (код нас је три броја и два слова). Румунска латиница има своја слова Î, Ă, Â, Ţ, Ş - али их не користе на таблицама. На пример, жупанија Јаши, на румунском се пише Iaşi, али је регистарска ознака IS, а не IŞ. И други пример - жупанија Њамц, пише се Neamţ, али је регистарска ознака NT, а не NŢ. Има још примера избегавања коришћења румунских слова - жупанија Валча (Vâlcea) има ознаку VL, а не VÂ. На румунским таблицама, НИКАД НЕМА РУМУНСКИХ СЛОВА НИ У ОЗНАЦИ ЖУПАНИЈЕ, НИ У СЛОВНОЈ ОЗНАЦИ КОЈА ИДЕ ПОСЛЕ БРОЈЕВА!
Када се боље размисли о свему, мора се оценити да је држава са таблицама лоше урадила посао. Урадила га је тако да ће то грађанима правити проблеме. Надлежни нису сагледали све могућности и последице; осим хрватских слова, нису применили и друга њихова искуства о којима сам писао на почетку ове поруке.
Ево и случаја из Швајцарске, који баш показује да је изговор људи који су о таблицама одлучивали „због компатибилности Србије са Европом“ – обична подвала народу. Каква црна „компатибилност“! Напротив!
"Поштовани господине Филиповићу,
У последње две недеље био сам одсутан, што приватно, што службено.
Тек данас сам стигао да прочитам најновији свитак са сајта „Чувари ћирилице“
о регистарским таблицама. Ако дозволите,
ево мог „скромног“ доприноса овој трагедији коју сте написали:
- За разлику од Србије, у Швајцарској се руководе оном пословицом „зашто
компликовано, кад може једноставно“. Регистарске таблице нумеришу возила
на нивоу кантона, а не града - то сам вам већ писао. Зато сам се данас
чудио како све регистарске таблице у Лозани почињу са VD уместо са LA или
томе слично. Онда ми је синуло да „VD“ означава кантон Вод (Vaud).
- Друго „искуство“ ће вама бити посебно занимљиво, мада га ја ниуком
случају нисам доживео као „занимљиво“. Недавно ми је у посети био добар
друг, коме се регистарска таблице завршава са "ŽC". Пошто ми је, како
рекох, добар друг, решио сам да му помогнем око паркирања возила, јер
зграда у којој живим нема паркинг за посетиоце.
Решење је било да му купим дозволу за паркирање по целом граду, што је
важило и за непосредну околину моје зграде, у такозваној „плавој зони“. С
обзиром да се то могло учинити и преко Интернета, једноставно сам на, за
то предвиђеном сајту, унео скраћеницу за земљу (SRB) и саму таблицу, са
све „ŽC“.
Када сам одштампао дозволу, добио сам „SRB XX 999 #C“! Дакле, слово „Ж“
замењено је „тарабом“.
Знајући колико се Швајцарци држе слова закона, нисам хтео да ризикујем да
возило мога другара однесе „паук“ или да случајно буде приморан да плати
казну. Зато сам са такве ЧЕТИРИ дозволе (по једна за сваки дан његовог
останка код мене) морао да одем до градске полиције, у чијој је
надлежности паркирање по граду, и да им објасним у чему је проблем. Док
сам ишао, псовао сам најужу фамилију ономе генију који је дошао на идеју
да у Србији треба да постоји овакав „генијалан“ систем регистарских
таблица.
У градској полицији су ме пажљиво саслушали и показали предусретљивост да
проблем реше. Дежурни полицајац је својом руком исправио „тарабу“ у
латинично „Ж“, ударио службени печат и потписао се поред исправке.
Међутим, то је урадио на само ЈЕДНОЈ дневној дозволи. За остатак ме је
упутио у канцеларију у чијој је директној надлежности издавање дозвола за
паркирање.
То је значило да је ОПЕТ требало да идем на другу адресу и тамо губим од
свог времена. У тој канцеларији су преостале дозволе исправили као што је
то урадио градски полицајац. Дакле, проблем је решен, али уз губитак
времена.
Да закључим: назови-генијалност решења новог система српских регистарских
таблица доноси само невоље нашим возачима када оду у иностранство, а
посредно и српској дијаспори!
С поштовањем"...
---------------------------------------------
Ми чувари ћирилице још једном понављамо:
Никаквих сметњи није било да се и код нас примени грчки, или бугарски, или босански, или украјински систем коришћења оних слова своје националне азбуке која постоје и у латинској абецеди. Тај систем примењује и Босна и Херцеговина, па што га не би применила и Србија. Друго, многе европске земље на таблицама не означавају градове, него покрајине: Француска регионе, Швајцарска кантоне, Румунија жупаније, па је тако могла поступити и Србија означавањем округâ. Не мора баш свака Прћиловица да има своју ознаку. „Означавање градова“ је за људе који су о овоме одлучивали само изговор, а прави циљ је да се подвали народу, да се инсценирањем „неизбежности задржавања латинице“ у Србију прогурају слова хрватске латинице! Ја најозбиљније размишљам о могућности да су данашње таблице у Србији одређене у Загребу, а не у Београду, и да је Београд само климоглаво аминовао загребачки ћеф! Немам магнетофонски или видео снимак, или неки документ, или изјаву неког сведока којима бих то могао да докажем, али верујем да је неко у Београду новчано награђен из страног џепа што је овако одлучио! У великој Југославији смо и без слова хрватске латинице и без Q, W, X, Y имали регистрације и за Краљево, Крушевац, Крагујевац и Крањ, а данас, у суженој Србији повећавају број слова!