Жељко Филиповић
Aktivan član
- Poruka
- 1.124
Г. Жељко,
Није ваљда да поклањате поверење овим причама које су више него очигледно рекла-казала. ЈНА јесте фаворизовала латиницу (упркос формалној равноправности писама), и можда је и било неких инцидената, али изводити неке генералне закључке на основу тога није озбиљно.
Обратите пажњу на епизоду у којој пуковник не зна ћирилицу (што могу да поверујем), али заставник зна латински, француски, италијански, шиптарски, а из радозналости учи есперанто, шпански, турски. Да ли стварно верујете у постојање таквог заставника, и баш њему да се догоди такав инцидент?
Хтео бих добронамерно да Вам кажем да Ваш приступ развија једно осећање инфериорности (увек смо ми жртве и увек је неко други крив) која у најмању руку не доприноси очувању ћирилицењ јер је представља као некаквог историјског губитника.
Прихватам изазов. Размишљања су Вам разложна, питања логична и оправдана и заслужују одговор. Недостају Вам могућност личног увида у одређену област и довољно сазнања о неким појавама из живота да бисте и сами дошли до тачних закључака
Верујем у постојање заставника-професора из разних области, па и заставника полиглота! До руку ми је дошао примерак "Народне армије" у коме је писало о једном заставнику који је уз редовни посао у касарни у слободно време "о свом руву и круву" дипломирао на факултету и по тој основи стекао квалификације професора. Човек се и у војним документима потписивао као "заставник НН, професор". У том чланку су га хвалили због уложеног труда и могућности Армије да бесплатно добије стручњака, и увијено пребацивали Армији што му не да и чин официра. Сам тај човек је говорио да му је жао што не може да добије официрски чин, а могао је да постане професор.
Дакле, ретке ствари нису и немогуће ствари. Кад сам био на операцији, у болници је као чистачица радила жена која је по квалификацијама прехрамбени технолог! Чистачица са факултетом. Хоћете ли ме питати да ли верујем у постојање чистачица са факултетом? Поклањам поверење овим причама, па и причи о заставнику полиглоти, јер су ми их причали људи који су у разним својствима били у ЈНА и заслужују поверење јер су и сами погођени положајем ћирилице у тој војсци. Данас је сасвим друга прича, јер је и друкчији положај ћирилице у војсци.
"Хтео бих добронамерно да Вам кажем да Ваш приступ развија једно осећање инфериорности (увек смо ми жртве и увек је неко други крив) која у најмању руку не доприноси очувању ћирилицењ јер је представља као некаквог историјског губитника".
Хвала на добрим намерама, али - "Не убиј гласника"! Ја никога не штедим, и поред тога што сам навео да смо жртва (Остајем при томе!), ја сам таксативно навео и оне које сматрам за кривце, а они су баш из наше куће!
Ја сам хајдук и поштено признајем:
Ја не жалим да нестану лингвисти србохрватисти, ја жалим да нестане ћирилица!


,то је једна од највећих подвала
....,њих нема
