Званично писмо државе

[Жељко Филиповић]

"РАВНОПРАВНОСТ НАПРЕД, ЋИРИЛИЦА - СТОЈ"! О ХАЈДУЧИЈИ ДРЖАВЕ.

До сада сам самокритички говорио о својој хајдучији. Сад ћу документарно говорити и о хајдучији - државе.


ЋИРИЛИЦА У ЈНА
(Сакупљена туђа сећања)

„Сад ми бар више не можете ништа!“

У Југословенској Народној Армији (оружаним снагама бивше СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“. Наглашавам, У ПРОПИСИМА, а у пракси је то изгледало овако:

1) Војник у Сплиту је приликом предаје дежурства у „Књизи примопредаје дежурства“ своја запажања написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Био је позван на рапорт да објасни зашто је запажања писао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“.

2) (Цитирам туђе сведочење):

Ево приче коју сам проверио.
Ради се о мом рођаку који је био војник у Скопљу 1972/73, догађај је из јануара 1973.

Дакле, његов колега по задужењу, четни писар С. С. написао је дневну заповест ћирилицом. Од капетана је добио наредбу да пише латиницом. Он је то одбио. Склоњен је с места четног писара, а по казни је послат на седам дана страже и седам дана војног затвора као "анекс" војном року.
Мој рођак је хтео да из протеста пише ћирилицом, али је његов смисао за реалност и прагматичност пресудио – да не би ризиковао стражу на -15 и -20°C те неуобичајено хладне скопљанске зиме, наставио је да пише латиницом (ето још једне практичности латинице ). На место С. С. дошао је војник Хрват В. С. (V. S.) који је, наравно, без проблема писао дневне заповести латиницом.

Дошло је пролеће и мој рођак се осмелио да покаже шта мисли о свему, рачунајући да стража више није проблематична, чак и да на њој буде до краја одслужења војног рока, па је дневну заповест написао ћирилицом. Капетан је заповест потписао (приметивши или не приметивши ћирилицу тог тренутка), али је касније поручио да мог рођака неће да види у својој канцеларији. Он, мој рођак, из неког разлога није добио казну затвора, а стража му није тешко пала.

Касније је тај исти човек имао проблем да положи неки испит, док није сазнао да нико ко пише ћирилицом код тог професора не може да положи. Био је још једном прагматичан, на следећем испиту је писао латиницом и положио је са солидном оценом (а са истим знањем као и раније).

3) У једном војном објекту на 14 километара од Задра војник се разболео. Санитетски старешина је војника као хитан случај упутио у војну здравствену установу у Задру и упут написао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“. Старешина здравствене установе у Задру је телефоном назвао санитетског органа у дотичном војном објекту и питао га зашто упут пише ћирилицом.

- Војник је хитан случај. Да ли је прихваћен и обрађен?
- Али, молим вас, зашто ћирилицом?
- Када обавите пријем, обраду и збрињавање војника који је послат као хитан случај обавестите нас о даљем поступку и прогнози његовог случаја. Тада ћете моћи да поставите и додатна питања која вас интересују.

4) Заставник је послат на албанску границу да прати одређене појаве и да о њима извештава. Кад је уочио појаву која је била очекивана и због које је и послат на границу, известио је о томе. Генералштаб шаље пуковника да испита догађај из извештаја, да заставнику изда наређења за даљи рад и да са запажањима дође у Генералштаб. По доласку на караулу пуковник је саслушао заставника и наредио му да састави писмени извештај о дотичној појави. Пошто је преузео писмени (рукописни) извештај од заставника, пуковник је почео да се чешка по темену, да се мршти, да увија вратом, и наредио је заставнику да извештај – напише поново. Заставник, не знајући о чему се ради, у чему је „грешка“, поче нерасположено да пише извештај поново. Тамо где је стајало „био је“, он је сада ставио „је био“, итд, измене су углавном биле стилске природе, јер суштина се и није могла „мењати“. Када је примио и другу верзију извештаја, пуковник је наставио да се мршти, да се чешка по глави и најзад отвори карте:

- Па зар ти не знаш латиницу?
- Ја знам латински, француски, италијански, шиптарски, из радозналости сам учио есперанто, шпански, турски, све сами латинични језици. Шта мислите, да ли знам латиницу?

Потпуковник који га је пратио, заставников командант, који га је по вишем наређењу и послао на границу, пребледео је кад је схватио да југословенски пуковник не зна ћирилицу. Пуковник је непријатно ћутао, мрштио се и увијао вратом, а онда је показао ко је газда:

- Напиши ти то латиницом.

Када се заставник вратио у јединицу, командант потпуковник га је обавестио о признању које је из Генералштаба предложено за њега, мангупски је прокоментарисао ону епизоду са пуковником:

- Јел'ти сада јасно зашто си заставник а не пуковник? Сувише слова знаш!

5) Капетан прве класе Миливоје Лазаревић је пошао на терен да старешинама из своје јединице однесе плату. Свако је морао да му се потпише у претходно припремљеном документу. Старији водник Гојко Николић се потписао "Г. Николић". Капетан му је замерио "што није написао цело име и презиме". Миц по миц, реч по реч, и капетан је коначно отворено рекао шта му је стварно сметало. "Скраћени потпис" је био само изговор, права сметња капетану је била што се старији водник потписао - ћирилицом, "равноправним писмом" у ЈНА. Остали, "подобни", су добили плату, а Николићеву плату је капетан - вратио назад у јединицу! Плату је примио - поштанском упутницом, да се капетан не би "узнемиравао" гледањем ћириличног потписа.

6) Године 1980. војници и морнари у гарнизону Пула су приметили да родитељска писма војницима која су била адресирана ћирилицом – нису стизала у касарну! Неко у касарни, или већ можда и на пошти, је био на таквом положају да је могао родитељска писма да баца у корпу за отпатке, само зато што су била адресирана ћирилицом, „равноправним“ писмом у ЈНА.

У ЈНА није било "трте-мрте", прописи су морали да се поштују, а у прописима је важила - "равноправност писама"!

Капетан Миливоје Лазаревић је - Србин!
И онај пуковник са албанске границе, Мирко Божић, је такође - Србин!

Сви Срби старешине у бившој ЈНА током читаве своје војне службе су писали само хрватском латиницом у средини у којој је важило правило „равноправности писама“. После њихове смрти, породице су им натписе на крстачама и гробовима писале искључиво ћирилицом. Мртви Срби старешине су тиме поручивали својој војсци и држави у којој нису били слободни:

"САД МИ БАР ВИШЕ НЕ МОЖЕТЕ НИШТА"!


"Равноправност напред, ћирилица - СТОЈ!"

 

[Rayela]

Ta drzava je imala 22 miliona stanovnika od kojih je jedva njiih 40% pisalo cirilicom.
Ne bi ni to bilo vazno da njihove staresine nisu upravo bili Srbi kojima ta cirilica nije znacila nista.

 

[Жељко Филиповић]

Ta drzava je imala 22 miliona stanovnika od kojih je jedva njiih 40% pisalo cirilicom.
Ne bi ni to bilo vazno da njihove staresine nisu upravo bili Srbi kojima ta cirilica nije znacila nista.

Којим поступком сте "утврдили" колико процената становништва је писало којим писмом?

Ви нисте служили ту војску, па о томе шта је ћирилица значила старешинама можете говорити само на основу претпоставки, нагађања.

И проценат становништва које пише ћирилицом, и шта је ћирилица значила старешинама су резултат Новосадског "договора" из 1954. г. Већ сам у прилогу бр. 3435 на стр 138 овог форума о оној ћириличној војној књижици из 1947. г. рекао да је војска била средина у којој је Новосадски "договор" најбрже - тренутно! - постигао свој циљ: пресловљавање српског народа.

У војсци је довољно да издате команду "На десно равнајс", и завршили сте посао.

Старешинама Србима ћирилица "није значила ништа" јер су видели шта се "иза брда ваља", и нису смели да се супротставе видљивом опредељењу режима против ћирилице јер су се бојали за своја радна места. За "утеху" им је остало да деклемују пароле о "братству и јединству" попут оног лијиног "Пих, кисело грожђе".

А да ли им је ћирилица нешто значила, то њихова душа зна!

Погледајте данашњу војску! Питајте данашње старешине да ли им ћирилица "не значи ништа". Данас када ћирилица у војсци заузима оно место које јој по прописима земље и припада, које је имала и у предјугословенско време, а поготово у време пре Новосадског "договора".

Када Ви говорите о војсци, то је као кад би мушкарац говорио о предменструалном синдрому. Чак, он о томе и може нешто да научи из књига, у настави и сл.

Ви одслужите бар десет дана војног рока, па онда пробајте да говорите у туђе име.

 

[ccaterpillar]

Било је латинице, али је зато команда била НА-ЛЕ-ВО-КРУГ

 

[Жељко Филиповић]

УПОЗНАЈМО ПРОШЛОСТ, РАЗУМЕЋЕМО САДАШЊОСТ

Намењено онима који нису били у ЈНА.

У партизанској Југославији главну реч су водили Јосип Броз, Едвард Кардељ и Владимир Бакарић, бивши аустро-угарски поданици одрасли на мржњи према православљу и ћирилици. Сад су пред собом имали одрешене руке и чисте путеве да спроведу искорењивање ћирилице.

Можемо слободно рећи да је за комунистичку власт искорењивање српске ћирилице било међу задацима са приоритетом, попут национализације великих приватних предузећа, фабрика и црквене имовине; попут суђења ратним злочинцима, домаћим издајницима и сарадницима окупатора, итд. Наравно, искорењивање српске ћирилице никада није јавно саопштавано као циљ, него је спровођено прикривено, заоденуто у обланду „остваривања националне равноправности“ и клицања „братству и јединству“. Тек у јануару 2011. године наш сународник који 40 година живи у иностранству је открио једну америчку магистарску тезу, извештај ЦИЕ о раскиду Тита са Стаљином (Mehta, Coleman Armstrong, “A Rat Hole to be Watched?” CIA Analyses of the Tito - Stalin Split 1948-1950. – стр. 148), из које се види да је комунистичка власт већ на самом почетку свог „мандата“ имала у плану истребљење српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом:

„At the same time, George Allen asked me one day to interpret for the Cultural Minister.
He said, „Why, if you are so anxious to make a break, do you not indicate that schooling
will be conducted in both Cyrillic and Latin characters, and gradually eliminate the
Cirillic to indicate you've made your break with Russia?“ And he said, „We are doing
That in one sense. We're making sure that every child in Yugoslavia learns the Latin
Alphabet, and eventually that will take care of itself.“ This was indicative of his long-
term approach to a problem.

Агент ЦИА-е препричава разговор између америчког амбасадора у Југославији Џорџа Алена и југословенског министра културе:

„У то време Џорџ Ален ме је једног дана замолио да преводим министру културе. Рекао је: „Зашто, ако већ желите да раскинете с Русијом, не назначите да ће школовање бити и на ћирилици и на латиници, и постепено искључујете ћирилицу да покажете да сте начинили тај раскид“? Он је на то рекао: "У извесном смислу, ми то и чинимо. Осигуравамо да свако дете у Југославији научи латиницу, а онда ће се ствари одвијати саме од себе.“ То је указало на његов дугорочан приступ овом проблему“. И почело је спровођење „дугорочног приступа овом проблему“:

- Из Морзеове телеграфије и радио-телеграфије избачена је дотадашња српска ћирилица са 30 знакова за 30 гласова српског језика и замењена „неутралном“ латинском абецедом са само 26 знакова. Тиме је направљена двострука штета. Онемогућено је слање порука на српском језику, али и на свим осталим југословенским језицима, јер је сада недостајало чак 8 знакова за 8 гласова српског језика. Слова „Q“, „W“, „X“ и „Y“ нису била од користи, а недостајали су знаци за слова „Ђ“, „Ж“, „Љ“, „Њ“, „Ч“, „Ћ“, „Џ“ и „Ш“, па смо добијали телеграме „Цеститам венцање“, „Срецан Бозиц“, а и сужене су могућности успешног шифровања у војсци и дипломатији, јер је уместо дотадашњих 30, на располагању остало само 26 знакова. Ове жртве су свесно прихватане само да би се постигао „дугорочни циљ“.
- Телепринтери у војсци, на Пошти и по предузећима су имали искључиво латинске тастатуре, што је по дефиницији искључивало могућност коришћења ћирилице.
- Телевизија Београд је првих 20 година свог постојања, од 1958 – 1978. године, користила искључиво хрватску латиницу у својим програмима, иако су сви остали републички ТВ центри слободно користили своје језике и писма. Бројне генерације српског народа су рођене и одрасле а да на телевизији нису виделе ни једно ћирилично слово, што је код њих већ створило „стечени рефлекс“ да је ћирилица „застарело, превазиђено и за савремену технику неупотребљиво писмо“.
- До 1961. године регистарске таблице на возилима су означавале републике: S = Словенија, H = Хрватска, БХ = Босна и Херцеговина, ЦГ = Црна Гора, С = Србија и М = Македонија, што значи да су чак 4 републике имале ћириличне регистарске таблице, а од 1961. године таблице су означавале градове, и све су само на латиници.
- Без остављања писаних трагова, чак и без телефонских разговора, само у личним сусретима републичких, среских, градских и општинских секретара Партије, усменим путем „у четири ока“ преношена су наређења власти о повлачењу из употребе ћириличних писаћих машина, па чак и најновијих, и њиховом склањању у подруме, магацине, складишта, буџаке за прибор чистачицâ и сабиралишта секундарних сировина (отпаде), и забрани њихове даље производње и увоза. У употреби су остале само латиничне машине. Сва документа која су грађани добијали од државе била су писана искључиво латиницом, што је додатно проширивало обим „стеченог рефлекса“.
19.1.1974. године смењен је декан Економског факултета у Нишу зато што је тражио да се ћириличне писаће машине „пусте из затвора“ и врате у употребу. И то смењивање је било застрашивање Срба да не ометају спровођење „дугорочног приступа овом проблему“.
- У продавницама, етикете на индустријским производима биле су искључиво на латиници, што је у доброј мери код грађана уздрмало и њихово сећање на ћирилицу.
- Појава рачунара, који су дуго имали искључиво енглески језик, меније и латинска слова, код грађана је готово запечатила њихов интерес за ћирилицу.
- Кад су се појавили мобилни телефони, који као и рачунари нису имали ћириличне исписе нити могућност слања СМС порука на ћирилици, грађани то више нису ни примећивали, јер је „стечени рефлекс“ већ био потпуно формиран.
- У ЈНА (Југословенској Народној Армији, оружаним снагама бивше ФНРЈ/СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“, а која је у стварности изгледала овако:
- У војном школству – уџбеници, учила, дипломе – искључиво латиница;
- у војној администрацији – личне карте, здравствене и партијске књижице,
обрасци, формулари, дозволе за излазак у град, техничке књижице за оружја,
оруђа, моторна возила и инжењеријске машине – искључиво латиница;
- предмети који су појединцима и јединицама додељивани у знак признања –
медаље одличног стрелца, заставице „Најбољи возач“, заставице „Најбоља
јединица“, пехари у спорту – искључиво латиница;
- војна штампа, периодика и стручни часописи – искључиво латиница;
- у Војнофилмском центру „Застава филм“ сви документарни и наставни филмови
– искључиво латиница, итд до последње поре живота у тој војсци. Једино место
где је постојала ћирилица била су родитељска писма војницима. То је једино
где војска није могла да изда команду „На десно равнајс“, или „Равноправност
напред, ћирилица – СТОЈ“! Међутим, године 1980. (Тито је још био жив!)
војници и морнари у гарнизону Пула су приметили да родитељска писма
војницима која су била адресирана ћирилицом – нису доспевала у касарне!
Неки дежурни „чувар ћудоређа“ је био на таквом месту да је могао да
цензурише војничку пошту и да ћирилична писма скреће у отпад.
- Телетекст на телевизији и дан-данас не постоји једино на српској ћирилици. Руси, Грци, Хрвати, Бугари, Македонци и остали европски народи немају „техничких проблема“ да на телетексту користе своја писма.

Све то уопште није било ни „случајно“ ни „спонтано“. Све је то било спровођење одлука Новосадског „договора“ из 1954. године, лукаве и подмукле досетке југословенског комунистичког руководства, тачније „аустро-угарске тројке“ која је практично владала Југославијом. Уместо провидних сурових метода насиља Марије Терезије, они су одабрали да исти циљ постигну братским загрљајима и пољупцима „братства и јединства и националне равноправности“. Новосадски „договор“ је имао своје објављене циљеве – „равноправност писама и богатство двоазбучја“ – и своје необјављене али стварне циљеве – искорењивање српске ћирилице и њено замењивање хрватском латиницом!

 

[Rayela]

Којим поступком сте "утврдили" колико процената становништва је писало којим писмом?

Ви нисте служили ту војску, па о томе шта је ћирилица значила старешинама можете говорити само на основу претпоставки, нагађања.

И проценат становништва које пише ћирилицом, и шта је ћирилица значила старешинама су резултат Новосадског "договора" из 1954. г. Већ сам у прилогу бр. 3435 на стр 138 овог форума о оној ћириличној војној књижици из 1947. г. рекао да је војска била средина у којој је Новосадски "договор" најбрже - тренутно! - постигао свој циљ: пресловљавање српског народа.

У војсци је довољно да издате команду "На десно равнајс", и завршили сте посао.

Старешинама Србима ћирилица "није значила ништа" јер су видели шта се "иза брда ваља", и нису смели да се супротставе видљивом опредељењу режима против ћирилице јер су се бојали за своја радна места. За "утеху" им је остало да деклемују пароле о "братству и јединству" попут оног лијиног "Пих, кисело грожђе".

А да ли им је ћирилица нешто значила, то њихова душа зна!

Погледајте данашњу војску! Питајте данашње старешине да ли им ћирилица "не значи ништа". Данас када ћирилица у војсци заузима оно место које јој по прописима земље и припада, које је имала и у предјугословенско време, а поготово у време пре Новосадског "договора".

Када Ви говорите о војсци, то је као кад би мушкарац говорио о предменструалном синдрому. Чак, он о томе и може нешто да научи из књига, у настави и сл.

Ви одслужите бар десет дана војног рока, па онда пробајте да говорите у туђе име.

Mene danasnje stareshine ne zanimajju jer ja poznajem ljude koji su sluzili u mornarici kod nekih Mamula ,Trta ,Mrta, a ti su svi bili Srbi, ali cirilicu su mrzeli iz
dna svojih hrvatsko-srpskih dusha.
Ne mozes ti mene da ucis kako se prave deca. Sve ja znam.
Ja pse nisam imala , ali sam sada specijalista za pse, rase, odgajanje pasa.
Sve sto ja uzmem u svoje ruke to buja, razvija se, zna se i pocetak i kraj.
Kakve pa ti veze imas sa tim Mamulama, bracom Save Kovacevica?

Srbija danas i nema vojsku pa to i ne bi bila tema, a ti si mator covek, bezobrazan i drzak do bola preporucujuci mi da ostanem kod sporeta
i nekih svojih predmenstrualnih ciklusa. Tako se ne diskutuje.
Zato ces morati da ides na neke shovinisticke forume na kojima je zabranjeno zenama da bilo sta kazu.
Ovako sa mnom ne moze.

 

[Наутилус]

@Рајела
Чуј, није безобразан Жељко, него ти. Можеш да се фолираш колико хоћеш, али је свако могао да овде види ко је шта, само ако је читао. Ти бре, ако си са удајом за Немца намрзла Србе, немој овде да долазиш. Користиш повољност што је администрација на форуму пристрасна, па једне кажњава а друге не, и то је то. Дакле, ти смеш да кажеш што ти се прохте, а не сме да ти се одговори!

 

[Жељко Филиповић]

ti si mator covek

Поштована млада госпођо,

1) У дискусији о питањима ове теме овакав Ваш наступ мени само иде у прилог.

2) Ово је ван теме, али Ви сте сами одабрали "оружје", а ја сам га само прихватио. Ја не пропуштам прилику да младим особама које се старцима ругају само зато што су стари упутим савет:

Старост је достигнуће које ником није гарантовано! Многи нису стигли да остаре, а није да се нису трудили!

НИСУ СТИГЛИ ДА ОСТАРЕ!

Такав је живот. Једноставно, стрефило их...

 

[Rayela]

@Рајела
Чуј, није безобразан Жељко, него ти. Можеш да се фолираш колико хоћеш, али је свако могао да овде види ко је шта, само ако је читао. Ти бре, ако си са удајом за Немца намрзла Србе, немој овде да долазиш. Користиш повољност што је администрација на форуму пристрасна, па једне кажњава а друге не, и то је то. Дакле, ти смеш да кажеш што ти се прохте, а не сме да ти се одговори!

A tebe nekada neko kaznio na PDF Knjizevnost ili Jezik? I ti ces meni da propisujes kako cu da odgovaram coveku koji mi kaze da mene muce post( ili bese pred) mestrualni
ciklusi? I ko si bre ti da meni odobraavas ili zabranjujes pisanje na forumu?

Tebe muce neki drugi problemi, ali za to trazi doktore koji se u to razumeju. mene tvoje boljke ne zanimaju.

I ja zaista ne razumem da se sada ti ukljucujes u neku pricu a tema je cirilica u JNA. pa ti manje od mene mozes uopste i da
znas blo sta o toj JNA.Svejedno sto te ne muce neki ciklusi

Zamolila bih te da se ne bavis vise mojim bracnim statusom jer se ni ja tvojim ne bavim. To je primitivno, ruzno. Pominjati neke ljude
koji veze nemaju sa ovom diskusijom.

 

[Rayela]

Поштована млада госпођо,

1) У дискусији о питањима ове теме овакав Ваш наступ мени само иде у прилог.

2) Ово је ван теме, али Ви сте сами одабрали "оружје", а ја сам га само прихватио. Ја не пропуштам прилику да младим особама које се старцима ругају само зато што су стари упутим савет:

Старост је достигнуће које ником није гарантовано! Многи нису стигли да остаре, а није да се нису трудили!

НИСУ СТИГЛИ ДА ОСТАРЕ!

Такав је живот. Једноставно, стрефило их...

Izraz "mator" moze da vazi i za mene,, nisam mislila da te uvredim rekavsi da si mator jer to govorim i za sebe.
A nisi se ti ni uvredio nego si se nasao u nebranom grozdju jer znas da si mnogo zabrljao pominjuci neke zenske stvari
i umesto da se lepo izvinis i da kazes da si se malo zaneo u mladalockom zanosu, ti sada meni prosipas mudrosti o starosti.

A ne bi bilo loshe da kazes nesto vise o tim Srbima, pukovnicima, viceadmiralima i admiralima, generaölima
kojui su svi do reda bili Srbi , a nisu dozvljavali cirilicu. I za to je sada kriv ko?

 

[Наутилус]

Ево ја да ти одговорим једним примером:

Било неписано правило да на својим касетама, које стоје у ходнику, војници исписују име латиницом. Један војник је ипак своје име написао ћирилицом. После неког времена прилази му војник из истог вода, са кјим се добро зна (Срби, поближе, оба Србијанци) и насамо га пита да ли он зна латиницу, јер види да је име написао ћирилицом. Не треба велика памет да се схвати да га је неко од старешина послао, а био је поверљив, и да је излишно то што Србијанац Србијанца пита да ли зна латиницу. Затим саветује да овај измени папирић, да испише своје име латиницом, јер знаш како је, незгодно, неки војници не знају ћирилицу, скупљају се и гледају, може да се схвати као провокација. Војник му одговара да неће то да уради, да он пише својим писмом како увек и пише, да су писма ваљда равноправна и да ово није провокација, Још му је рекао да не може да дође до забуне (јер му је на то овај скренуо пажњу) јер свако зна своју касету, а на свакој пише име. Нека ми старешина нареди и ја ћу да променим, ако ми нареди ја ћу да променим, додаје. На томе је и остало. Име исписано ћирилицом је остало до краја војног рока, можда једино ћирилицом у касарни, нико више није то поменуо.
Али има и друга страна медаље. И то је баш теби одговор.
Непосредни старешина је био Србин (не Србијанац) и вероватно му је интимно било мило све то, и никад ништа није приговорио. Међутим, једном долази у касарну његов командант, мајор мислим, Хрват, љут као рис, и пошто је војска била у кругу, хитно позову војнике унутра. Војници брже боље трк горе, а на одморишту степеништа стоје командант и непосредни старешина који је у ставу мирно. Пре него што ће наш војник да прође (а пролази се са поздравом – испружена десна шака управно на слепоочницу), наш војник чује једно тихо и кратко тај. Кад ти се овај усташа-Хрват (а шта друго да кажем) избечи на војника трчаћеш ми ти, под пуном ратном опремом, ту и ту...Наводно мало махао левом руком (при поздраву се држи лева рука уз тело на порубу панталона, отприлике). После кратког времена, или је то истог дана било, командант, опет љут, наређује непосредном старешина да изведе јединицу у двориште, постројава је по наређењу команданта и чека даље наређење. Овај му, наравно пред војницима, командује да заузме став мирно, затим, остав, па опет мирно, па на лево па на десно, па три корака напред, па назад, па га окреће у круг, па тамо, овамо, па док овај стоји у ставу мирно окренут леђима војницима, оболази га све време гледајући у њега, стане му иза леђа, па му опет нешто командује, и то све потраје. А војници јединице све то гледају. Понижавање до максимума.И зашто? Јер је један војник своје име на својој касети написао ћирилицом! То је само оно што знамо, чисто сумњам да је остало само на томе. И ти ћеш неког да учиш о војсци!
Сад бих ти рекао попишуља, али не смем, казниће ме, завели строгоћу, па повлачим реч!

 

[Жељко Филиповић]

A ne bi bilo loshe da kazes nesto vise o tim Srbima, pukovnicima, viceadmiralima i admiralima, generaölima
kojui su svi do reda bili Srbi , a nisu dozvljavali cirilicu. I za to je sada kriv ko?

Ово је одлично запажање и заиста умесно питање! Ја на њега имам одговор, али мораћу прво да прокоментаришем саму формулацију питања. Понекад је питање тако формулисано да већ сугерише и одговор!

На пример, када Македонци постављају питање свету: "Зашто Српска Православна Црква не признаје Македонску Православну цркву", онда неупућени свет обично помисли: "Море, ти Срби"... а Македонци баш то и хоће! Међутим! Међутим! МЕЂУТИМ!

Право питање треба да гласи: "Зашто ама баш ни једна једина православна црква на свету не признаје МПЦ"? Па чак ни бугарска. Поготово бугарска!

Шта ћемо сад? Овде нема унапред сугестије да су Срби кривци, него се свако нађе сам са собом и са својим познавањем прилика у овој области.

Мислим да се и у формулацији Вашег питања већ садржи сугестија да су "сами Срби криви за судбину свог писма". Срби сигурно јесу својим нечињењем олакшали успех подухвата протеривања ћирилице, и утолико имају кривицу, али Срби су жртве опредељења Ватикана да су "сва писма осим јеврејског, грчког и латинског - ђавоља дела", и опредељења југословенских комуниста - па и српских! - да "раскрсте са великосрпским национализмом и српским хегемонизмом", а у ћирилици су видели симбол тог "хегемонизма". Дакле, Срби су жртве, а кривци су:

1 - Југословенско комунистичко државно и партијско руководство - у коме Срби нису имали улогу у складу са бројношћу српског народа! "Тројац без кормилара" (јер су сами били кормилари) Броз - Кардељ - Бакарић, дојучерашњи поданици Хабсбуршке монархије одрасли на дресираној мржњи према православљу, је прави иницијатор досетке о "Новосадском договору".

2 - Александар Белић (који је за време рата потписао декларацију против комуниста, па је знао да може да спасе главу само ако се Брозу увлачи!) и сви лингвисти-србохрватисти и научници који су дозволили да им занатлије шлосер Броз и кројач Александар Ранковић одреде шта то они треба да се "договоре" кроз "Новосадски договор"! Шта су Александар Белић, Иво Андрић и Милутин Миланковић веровали да потписују, а шта су стварно потписали - то показује оно што је Новосадски "договор" иза себе оставио!

3 - Сви просветни радници у српском народу који у почетку нису смели да кажу ученицима и студентима зашто Срби за свој језик уче два писма, јер су се бојали за своја радна места, а касније то нису ни знали да кажу, јер су и сами рођени и одрасли уз подвалу о "равноправности писама и богатству двоазбучја" која је важила само за Србе, али не и за Хрвате, па су стасали уз заблуду о томе шта је "наше писмо", па се Срби данас туку за туђе у уверењу да бране своје!

4 - Сами Срби који су више волели туђе него своје.

Сви они Срби пуковници, вицеадмирали, адмирали и генерали које Ви са правом помињете никада то не би постали да нису пристали да ћирилицу пусте низ воду зарад свог напредовања у чину и каријери! Схватили су политичко окружење и његове "дискретне сугестије" и једноставно су - легли на руду.

Супротан пример је један заставник (највиши подофицирски чин) који је приликом добијања "Повеље команданта армије" као признања за свој рад отворено рекао да "не жели да прими такво признање писано латиницом у околностима потпуног одсуства ћирилице у ЈНА" и одбио је да га прими.

Наравно да је - што бисте Ви рекли - nayebao. А минут пре тога су га славили као заслужног.

Нека свако нађе себе у овим набрајањима криваца. За ову прилику, за моје хајдуковање - толико.

 

[Rayela]

Zeljko, a kako je to sa dva pisma bilo u staroj Jugoslaviji? Kraljevini?

 

[Пилипенда]

Добро де, није баш толико матор

 

[Наутилус]

Је ли, стално хоћу да те питам па заборавим. Шта ти то представља аватар, да није то код вас шољица за каву ручне израде?

 

[Жељко Филиповић]

Zeljko, a kako je to sa dva pisma bilo u staroj Jugoslaviji? Kraljevini?

Уочљиво двоструки аршини. У Босни, Црној Гори, Македонији и Србији људи су се утркивали да покажу ко је "већи Југословен". На свим државним установама двоазбучност је била законска обавеза, и у пракси је беспрекорно поштована. Чак су се и власници приватних радњи утркивали у двоазбучности иако на то нису били обавезни.

У Хрватској и Словенији - као да се уласком у СХС ништа није догодило: и даље само своја латиница. У Загребу је једино хотел "Београд" једно време имао фирму на ћирилици, али је - као данас у Вуковару - притисак и досађивање становништва да се ћирилична фирма уклони био толико силовит и упоран, чак се и тадашњи надбискуп прикључио тим захтевима, да је та једина ћирилична фирма заиста и уклоњена.

Што се оваквих ствари тиче, ја сам много маторији него што би то неко очекивао, и могу да покажем преко сто фотографија српских ћириличних књига, новина, плаката и огласа још из Хабсбуршке монархије, од 18 - 20. века. А за наше Удружење сам написао и чланак "Ми памтимо за праунуке". Нек се не заборави!

 

[Пилипенда]

Је ли, стално хоћу да те питам па заборавим. Шта ти то представља аватар, да није то код вас шољица за каву ручне израде?

Е сад немој да заборавиш па ме то питај чим изађеш из ћошка. .

И за Пилипенду, који каже да немају сви право да говоре о писму, па чак ни да се изјасне за које су писмо, већ то могу само најученији, најобразованији у лингвистици - риба од главе смрди!

Ајде ти лијепо нађи гдје је то Пилипенда написао да немају право сви да се изјасне за које су писмо па кад то покажеш онда Пилипенду слободно јавно намажи г*внима, са све перјем. А до тада – марш у ћошак.

 

[Rayela]

Hvala Zeljko .
U toj Jugoslaviji sve je bilo, ali bas sve, ukljucujuci i Vilu Flroridu u Vrnjackoj banji na oba pisma.
Sada imamo problem. Jugoslavija se raspala, u Ustav se kao kruna svega unosi odredba da je cirilica zvanicno
pismo u drzavi Srbiji i moje je misljenje da bas tog momenta pocinje i raspravljanje oko latinice koja bi valjda trebalo da
se izbaci ,a onda ljudi za inat koriste latinicu ( neki i iz navike). Nisam razumela i ne razumem potrebu da se ovakve besmislene
odredbe unose u Ustav. Pa cirilica jeste srpsko pismo, zasto to garantovati Ustavom? Buili bi isto kao kad bi uslo u Ustav
da je Morava srpska reka.

U nekim Ustavima ne stoji uopste ni koji je jezik zvanican u toj drzavi, a o pismu i da ne govorim.
Recimo americki ne pominje jezik kojim se govori u USA:

 

[Жељко Филиповић]

Hvala Zeljko .
U toj Jugoslaviji sve je bilo, ali bas sve, ukljucujuci i Vilu Flroridu u Vrnjackoj banji na oba pisma......U nekim Ustavima ne stoji uopste ni koji je jezik zvanican u toj drzavi, a o pismu i da ne govorim.
Recimo americki ne pominje jezik kojim se govori u USA:

Молим прецизност! "У тој Југославији све је било"... Ја говорим о двоструком аршину, двојакој пракси.. У Словенији и Хрватској нису коришћена оба писма! Срби су прихватили двоазбучност из обзира према Словенцима и Хрватима, али Словенци и Хрвати нису! Тако је било и касније са Новосадским "договором" - Срби су га прихватили, али Хрвати нису! Они су само наставили праксу из Хабсбуршке монархије. Данас видимо да "бити добар" не треба да значи и "бити будала". Срби су кажњени због своје толеранције и широкогрудости, а Словенци и Хрвати су због своје тесногрудости и нетрпељивости - награђени.

"U nekim Ustavima ne stoji uopste ni koji je jezik zvanican u toj drzavi, a o pismu i da ne govorim.
Recimo americki ne pominje jezik kojim se govori u USA"

Заиста, не стоји. ТАМО СЕ ТО ПОДРАЗУМЕВА!

Разлика је битна! Код њих (и свих осталих) не постоји "двојака понуда". Код Словенаца и Хрвата то се и данас подразумева. И код Срба пре Југославије то се подразумевало.

Сврха Новосадског "договора" и јесте да подвали, да мамац сакрије удицу, да се под видом "равноправности писама и богатства двоазбучја" - што је важило само за Србе али не и за Хрвате - изведе пресловљавање српског народа.

И Ви лично сте жртва те преваре! И Ви се бијете за туђе у уверењу да браните своје.

 

[Bastiani]

Језичка норма је увек то што јесте, норма, дакле подразумева јединствена правила језика. Правила се доносе под државним надзором и њихова примена је обавезна у оквирима те државе.
Већ сам на овој теми не знам колико пута напсиао да то напросто није тачно, нема прописивања језичке норме од стране државе, бар углавном не. То што се ти ложиш на тоталитаризам па би хтео да Држава одлучује о свему нема никакве везе са језичким питањима.

А пошто званично хрватски и српски јесу два језика, пошто се и српске и хрватске одговарајуће установе око тога слажу, и пошто је то и међународно верификовано, онда не знам где је проблем и зашто би превођење било саблажњавајуће.

Верујем да постоји неки паралелни лингвистички универзум у којем црпиш своје аргументе. Иапк, у овом у коме ми углавном живимо ова реченица правилно гласи да између српског и хрватског нема битних разлика, српске и хрватске установе се око тога не слажу, међународна пракса је потврдила идетничност тих језика и превођењем са"српског" на "хрватски" се баве само смешни људи.

Ево и мало превођења:

Od ožujka valovi više neće bit problem, jer će vlak stizati u zračnu luku na otoku Krku

Од марта таласи више неће да буду проблем, јер ће воз да стиже у ваздушну луку на острву Крк.

Не знам који је самоникли геније смислио овај пример, али ко год да је, рачунао је на то да се "зрачна лука" у "српском" каже "аеродром" а не "ваздушна лука". "Ваздушна лука" се користи углавном од пре коју годину као иначица за реч "аеродром", и то под утицајем управо "хрватског" израза "зрачна лука". Ето како и тако еминентном преводиоцу са хрватског на српски попут тебе промичу такве ствари. И "зрак", и "ваздух" и "лука" су српске речи, али "ваздушна лука" у говорном српском језику је аутсајдер.

Тако се на том месту налази и реч "оток", која се у "српском" додуше много ређе употребљава, али треба бити затуцана незналица па тврдити да је то екслузивно хрватска реч која са "српским" нема везе.

О насилној примени "дакања", о чему је говорио Игор, нећу да трошим речи.

Али, гледајући "велику слику", шта нам казује овај надасве занимљиви пример? Па то да заступници језичког ексклузивизма као аргумент не могу да смисле ништа боље него да пронађу пет речи које су у "српском" и "хрватском" различите, и да их на силу утерају у једну реченицу (која иначе нема никаквог смисла у реалности), и онда да машу са том реченицом као заставом. Што је застава усрана, нема везе, циљ оправдава средство.

Узгред буди речено, из српског језика је под налетом аутошовинизма и кроатистике готово протерано једно глаголско време, које је неформално и незванично проглашено непожељним, етикетирано као сељачко и заостало итд.

Тако се и књижевном говору избегавају облици попут стигох, нацртах, одрадих итд, а и тзв. дакање је у сличној ситуацији...

Ово ме је ипак највише забавило. Пре две-три године сам баш у "хрватским" изворима негде читао како аорист изумире, а спашава га ес-ем-ес-комуникација, пошто је аорист лакши и краћи за записивање него перфекат. А и иначе, не знам ко је први дошао на идеју да аорист прогласи за "рпско" и "нехрватско" глаголско време.

Укратко, пријатељу, ретко се дешава да неко испише баш толико промашаја, све у једном посту.

 

[Rayela]

Молим прецизност! "У тој Југославији све је било"... Ја говорим о двоструком аршину, двојакој пракси.. У Словенији и Хрватској нису коришћена оба писма! Срби су прихватили двоазбучност из обзира према Словенцима и Хрватима, али Словенци и Хрвати нису! Тако је било и касније са Новосадским "договором" - Срби су га прихватили, али Хрвати нису! Они су само наставили праксу из Хабсбуршке монархије. Данас видимо да "бити добар" не треба да значи и "бити будала". Срби су кажњени због своје толеранције и широкогрудости, а Словенци и Хрвати су због своје тесногрудости и нетрпељивости - награђени.

"U nekim Ustavima ne stoji uopste ni koji je jezik zvanican u toj drzavi, a o pismu i da ne govorim.
Recimo americki ne pominje jezik kojim se govori u USA"

Заиста, не стоји. ТАМО СЕ ТО ПОДРАЗУМЕВА!

Разлика је битна! Код њих (и свих осталих) не постоји "двојака понуда". Код Словенаца и Хрвата то се и данас подразумева. И код Срба пре Југославије то се подразумевало.

Сврха Новосадског "договора" и јесте да подвали, да мамац сакрије удицу, да се под видом "равноправности писама и богатства двоазбучја" - што је важило само за Србе али не и за Хрвате - изведе пресловљавање српског народа.

И Ви лично сте жртва те преваре! И Ви се бијете за туђе у уверењу да браните своје.

Ja sam samo pokusala da na primerima koji ste vi dali da "primetim" da nisu komunisti krivi za ta dva pisma u Srbiji, Vrnjacka Banja incl., ali i
Merima.

Ispusta se iz vida da su nama u Srbiju mnoge stvari stigle od nekih stranaca kojima je latinica bilo pismo.
Ti su ljudi doprineli i industrajilaziciji i obrazovanju, kulturi, razvijanju raznih zanata u Srbiji tako da je bas zbog njih
ta latinica takodje neotudjivi deo nase kulture i pismenosti.
Ja ovu knjigu imam, igrom slucaja mi je neko poklonio, u njoj su preci (prvi fotograf u Srbiji) jedne moje najbolje prijateljice,
nazalost copy/paste je zabranjen pa zato stavljam link.

http://pulse.rs/beogradski-stranci/

 

[ccaterpillar]

Ja sam samo pokusala da na primerima koji ste vi dali da "primetim" da nisu komunisti krivi za ta dva pisma u Srbiji, Vrnjacka Banja incl., ali i
Merima.

Ispusta se iz vida da su nama u Srbiju mnoge stvari stigle od nekih stranaca kojima je latinica bilo pismo.
Ti su ljudi doprineli i industrajilaziciji i obrazovanju, kulturi, razvijanju raznih zanata u Srbiji tako da je bas zbog njih
ta latinica takodje neotudjivi deo nase kulture i pismenosti.
Ja ovu knjigu imam, igrom slucaja mi je neko poklonio, u njoj su preci (prvi fotograf u Srbiji) jedne moje najbolje prijateljice,
nazalost copy/paste je zabranjen pa zato stavljam link.

http://pulse.rs/beogradski-stranci/

Нису криви ни комунисти, ни стрaнци који су доносили просперитет и индустријaлизaцију, крив је српски подaнички и подрепaшки ментaлни склоп коме је све туђе боље и пожељније..
Тaко је већ дуго временa, и нем aизгледa дa ће се то променити, тaј aутошовинизaм се испољaвa у свим порaмa животa, једини нaш производ који успевa је превaрa и обмaнa, ми у дубини душе то одлично знaмо и зaто се и гaдимо сaмих себе, зaто мрзимо све своје производе, зaто домaће тржиште готово дa и не постоји, чим видимо домaћи производ нaмa се подсвесно јaвљa сликa обмaне, превaре, зaкидaњa, и ми домaће производе, од оних нa рaфовимa пa све до ћирилице, избегaвaмо.

 

[Bastiani]

"РАВНОПРАВНОСТ НАПРЕД, ЋИРИЛИЦА - СТОЈ"! О ХАЈДУЧИЈИ ДРЖАВЕ.

До сада сам самокритички говорио о својој хајдучији. Сад ћу документарно говорити и о хајдучији - државе.


ЋИРИЛИЦА У ЈНА
(Сакупљена туђа сећања)

Spojler

„Сад ми бар више не можете ништа!“

У Југословенској Народној Армији (оружаним снагама бивше СФРЈ) у прописима је важила „равноправност писама“. Наглашавам, У ПРОПИСИМА, а у пракси је то изгледало овако:

1) Војник у Сплиту је приликом предаје дежурства у „Књизи примопредаје дежурства“ своја запажања написао ћирилицом, „равноправним писмом“ у ЈНА. Био је позван на рапорт да објасни зашто је запажања писао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“.

2) (Цитирам туђе сведочење):

Ево приче коју сам проверио.
Ради се о мом рођаку који је био војник у Скопљу 1972/73, догађај је из јануара 1973.

Дакле, његов колега по задужењу, четни писар С. С. написао је дневну заповест ћирилицом. Од капетана је добио наредбу да пише латиницом. Он је то одбио. Склоњен је с места четног писара, а по казни је послат на седам дана страже и седам дана војног затвора као "анекс" војном року.
Мој рођак је хтео да из протеста пише ћирилицом, али је његов смисао за реалност и прагматичност пресудио – да не би ризиковао стражу на -15 и -20°C те неуобичајено хладне скопљанске зиме, наставио је да пише латиницом (ето још једне практичности латинице ). На место С. С. дошао је војник Хрват В. С. (V. S.) који је, наравно, без проблема писао дневне заповести латиницом.

Дошло је пролеће и мој рођак се осмелио да покаже шта мисли о свему, рачунајући да стража више није проблематична, чак и да на њој буде до краја одслужења војног рока, па је дневну заповест написао ћирилицом. Капетан је заповест потписао (приметивши или не приметивши ћирилицу тог тренутка), али је касније поручио да мог рођака неће да види у својој канцеларији. Он, мој рођак, из неког разлога није добио казну затвора, а стража му није тешко пала.

Касније је тај исти човек имао проблем да положи неки испит, док није сазнао да нико ко пише ћирилицом код тог професора не може да положи. Био је још једном прагматичан, на следећем испиту је писао латиницом и положио је са солидном оценом (а са истим знањем као и раније).

3) У једном војном објекту на 14 километара од Задра војник се разболео. Санитетски старешина је војника као хитан случај упутио у војну здравствену установу у Задру и упут написао ћирилицом, „равноправним писмом у ЈНА“. Старешина здравствене установе у Задру је телефоном назвао санитетског органа у дотичном војном објекту и питао га зашто упут пише ћирилицом.

- Војник је хитан случај. Да ли је прихваћен и обрађен?
- Али, молим вас, зашто ћирилицом?
- Када обавите пријем, обраду и збрињавање војника који је послат као хитан случај обавестите нас о даљем поступку и прогнози његовог случаја. Тада ћете моћи да поставите и додатна питања која вас интересују.

4) Заставник је послат на албанску границу да прати одређене појаве и да о њима извештава. Кад је уочио појаву која је била очекивана и због које је и послат на границу, известио је о томе. Генералштаб шаље пуковника да испита догађај из извештаја, да заставнику изда наређења за даљи рад и да са запажањима дође у Генералштаб. По доласку на караулу пуковник је саслушао заставника и наредио му да састави писмени извештај о дотичној појави. Пошто је преузео писмени (рукописни) извештај од заставника, пуковник је почео да се чешка по темену, да се мршти, да увија вратом, и наредио је заставнику да извештај – напише поново. Заставник, не знајући о чему се ради, у чему је „грешка“, поче нерасположено да пише извештај поново. Тамо где је стајало „био је“, он је сада ставио „је био“, итд, измене су углавном биле стилске природе, јер суштина се и није могла „мењати“. Када је примио и другу верзију извештаја, пуковник је наставио да се мршти, да се чешка по глави и најзад отвори карте:

- Па зар ти не знаш латиницу?
- Ја знам латински, француски, италијански, шиптарски, из радозналости сам учио есперанто, шпански, турски, све сами латинични језици. Шта мислите, да ли знам латиницу?

Потпуковник који га је пратио, заставников командант, који га је по вишем наређењу и послао на границу, пребледео је кад је схватио да југословенски пуковник не зна ћирилицу. Пуковник је непријатно ћутао, мрштио се и увијао вратом, а онда је показао ко је газда:

- Напиши ти то латиницом.

Када се заставник вратио у јединицу, командант потпуковник га је обавестио о признању које је из Генералштаба предложено за њега, мангупски је прокоментарисао ону епизоду са пуковником:

- Јел'ти сада јасно зашто си заставник а не пуковник? Сувише слова знаш!

5) Капетан прве класе Миливоје Лазаревић је пошао на терен да старешинама из своје јединице однесе плату. Свако је морао да му се потпише у претходно припремљеном документу. Старији водник Гојко Николић се потписао "Г. Николић". Капетан му је замерио "што није написао цело име и презиме". Миц по миц, реч по реч, и капетан је коначно отворено рекао шта му је стварно сметало. "Скраћени потпис" је био само изговор, права сметња капетану је била што се старији водник потписао - ћирилицом, "равноправним писмом" у ЈНА. Остали, "подобни", су добили плату, а Николићеву плату је капетан - вратио назад у јединицу! Плату је примио - поштанском упутницом, да се капетан не би "узнемиравао" гледањем ћириличног потписа.

6) Године 1980. војници и морнари у гарнизону Пула су приметили да родитељска писма војницима која су била адресирана ћирилицом – нису стизала у касарну! Неко у касарни, или већ можда и на пошти, је био на таквом положају да је могао родитељска писма да баца у корпу за отпатке, само зато што су била адресирана ћирилицом, „равноправним“ писмом у ЈНА.

У ЈНА није било "трте-мрте", прописи су морали да се поштују, а у прописима је важила - "равноправност писама"!

Капетан Миливоје Лазаревић је - Србин!
И онај пуковник са албанске границе, Мирко Божић, је такође - Србин!

Сви Срби старешине у бившој ЈНА током читаве своје војне службе су писали само хрватском латиницом у средини у којој је важило правило „равноправности писама“. После њихове смрти, породице су им натписе на крстачама и гробовима писале искључиво ћирилицом. Мртви Срби старешине су тиме поручивали својој војсци и држави у којој нису били слободни:

"САД МИ БАР ВИШЕ НЕ МОЖЕТЕ НИШТА"!


"Равноправност напред, ћирилица - СТОЈ!"

Г. Жељко,

Није ваљда да поклањате поверење овим причама које су више него очигледно рекла-казала. ЈНА јесте фаворизовала латиницу (упркос формалној равноправности писама), и можда је и било неких инцидената, али изводити неке генералне закључке на основу тога није озбиљно.

Обратите пажњу на епизоду у којој пуковник не зна ћирилицу (што могу да поверујем), али заставник зна латински, француски, италијански, шиптарски, а из радозналости учи есперанто, шпански, турски. Да ли стварно верујете у постојање таквог заставника, и баш њему да се догоди такав инцидент?

Хтео бих добронамерно да Вам кажем да Ваш приступ развија једно осећање инфериорности (увек смо ми жртве и увек је неко други крив) која у најмању руку не доприноси очувању ћирилицењ јер је представља као некаквог историјског губитника.

 

[Rayela]

Нису криви ни комунисти, ни стрaнци који су доносили просперитет и индустријaлизaцију, крив је српски подaнички и подрепaшки ментaлни склоп коме је све туђе боље и пожељније..
Тaко је већ дуго временa, и нем aизгледa дa ће се то променити, тaј aутошовинизaм се испољaвa у свим порaмa животa, једини нaш производ који успевa је превaрa и обмaнa, ми у дубини душе то одлично знaмо и зaто се и гaдимо сaмих себе, зaто мрзимо све своје производе, зaто домaће тржиште готово дa и не постоји, чим видимо домaћи производ нaмa се подсвесно јaвљa сликa обмaне, превaре, зaкидaњa, и ми домaће производе, од оних нa рaфовимa пa све до ћирилице, избегaвaмо.

Tako je, eto ja sam zivi primer za to.
Sa komunizmom i nekakvim novosadskim dogovorima to sve nema nikakve veze.
Za vreme studija mene je moj matori profesor uvek grdio sto pisem latinicu, a znao je odakle sam ( bilo nas je malo na grupi pa se sve znalo),
ali je meni pa opet profesor u zajecarskoj gimnazij iobjasnio da se beleshke brze hvataju latinicom (a taj pa opet je autor recnika torlackog jezika)
i ja sam to prihvatila ( a stvarno je tako da se latinica brze stenografishe) i tako je to ostalo, verovatno ne samo kod mene.
I a da se ponovim po sedamnajestii put. Za mene pismo ne igra nikakvu ulogu u ocuvanju mog maternjeg ( srpskog) jezika.

Umesto glagola grditi htela sam da napisem glagol k a r a t i, ali sistem Krste to ne dozvoljava.
E to su vec jako gadne stvari.

 

[ccaterpillar]

Tako je, eto ja sam zivi primer za to.
Sa komunizmom i nekakvim novosadskim dogovorima to sve nema nikakve veze.
Za vreme studija mene je moj matori profesor uvek grdio sto pisem latinicu, a znao je odakle sam ( bilo nas je malo na grupi pa se sve znalo),
ali je meni pa opet profesor u zajecarskoj gimnazij iobjasnio da se beleshke brze hvataju latinicom (a taj pa opet je autor recnika torlackog jezika)
i ja sam to prihvatila ( a stvarno je tako da se latinica brze stenografishe) i tako je to ostalo, verovatno ne samo kod mene.
I a da se ponovim po sedamnajestii put. Za mene pismo ne igra nikakvu ulogu u ocuvanju mog maternjeg ( srpskog) jezika.

Umesto glagola grditi htela sam da napisem glagol k a r a t i, ali sistem Krste to ne dozvoljava.
E to su vec jako gadne stvari.

Писмо игрa улогу у очувaњу језичке и културне трaдиције, у држaњу до себе, своје духовности и својих вредности.
Сaмим тим је покaзaтељ дa смо ми одaвно све то бaцили под ноге.