Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Moguce je da je tebi budalasto sve, meni nije. Ti , koliko sam razumela i ne zivis u Srbiji, zato ti se moze da se qrchis sa srpskim i cirilicom,
Mi iz Srbije ( cak i mi koji vise i ne znamo da pisemo cirilicu, a tu sam ja) zelimo da se ipak uvede neki red.
Аух, СВЕ си разумјела наопако
Ајмо редом:
– Није ми будаласто СВЕ, него све ТО (фрљање којекаквим енглеским називима, мемљива шупа са 3 тега и клупом за вјежбање се окрсти као Wellness Globe Centar и сл.)
– Живим у Србији и не *урчим се ни српским ни ћирилицом, али их волим, обоје, прво прво па онда и друго
– Наравно да сам и ја за увођење реда (што нема никакве везе са тим одакле сам или гдје живим), али знам да тамо гдје нема државе, нема ни реда
Аух, СВЕ си разумјела наопако
Ајмо редом:
– Није ми будаласто СВЕ, него све ТО (фрљање којекаквим енглеским називима, мемљива шупа са 3 тега и клупом за вјежбање се окрсти као Wellness Globe Centar и сл.)
– Живим у Србији и не *урчим се ни српским ни ћирилицом, али их волим, обоје, прво прво па онда и друго
– Наравно да сам и ја за увођење реда (што нема никакве везе са тим одакле сам или гдје живим), али знам да тамо гдје нема државе, нема ни реда
Ne, nista nisam naopako razumela, razumela sam samo neko besmisleno cerekanje u vezi nekih pravila oko cirlice.
A to sto nam je drzava u qrtzu ne mora da znaci da ljudi moraju bas u svim segmentima zivota i svakodnvenice bas tako i da se ponasaju.
Uostalom i nije prvi put da je u qrtcu, od kako i postoji uvek je bila u tom stanju, ali je ranije bilo ljudi koji nisu bas sve primali zdravo za gotovo.
S jedne strane ( barem na ovom PDF-u) vode se neke dubokoumne diskusije sa raznoraznim izvorima iz desetog veka oko toga da li je madjarski kralj
Bela IV mao belog ili crnog konja, a s druge strane se omalovazava i podyebava se svaki pokusaj nekoga ko se na ovom topiku ( jezik, cirilica)
usudi da kaze svoje misljenje, iznese svoj stav.
Mozda bi Igor trebalo da uvede neki red a to bi znacilo da ne brise postove ljudi koji njemu nisu bliski.
U protivnom ce ovde pisati samo Pilipenda i Srebrena, a mozda mogu da otvore i neki svoj blog pa tamo menjaju misli oko boje konja
madjarskog kralja.
Ljudi se nece vise usudjivati da pisu na ovom PDF-u jer ih te diskusije oko boje konja madjarskog kralja em ne zanimaju,
em im je sama materija strana, a kada shvate da ih ovde neko jos usput i podyebava, onda ce zaista biti tako kako ja rekoh.
Spasce bukvar na dva slova.
Madjarskog sam kralja uzela tek onako, moze da bude i konj Kraljevic Marka.
Сваки приједлог је добродошао, ако је приједлог, дакле ако је смислен и колико-толико образложен. Допадао се мени или не, то није од значаја. Не зајебававам се кад неко изнесе СТАВ (макар и потпуно супротан од мог властитог), али кад неко бјесомучно лупета ко Максим по дивизији (ово се не односи на тебе) и приједлогом назива нешто што ни сам не зна шта је, глув и слијеп за свако смислено објашњење, па шта да радим сем да оћутим или да се зајебавам. О томе се „озбиљно” расправља само на Ф одјељењу.
О бојама се писало у теми која носи наслов „Боје”, кога то не занима, не свраћа тамо, а овдје једино ти помену боје коња мађарских краљева тј. Краљевића Марка.
Што се мене лично тиче, може остати објављен ама баш сваки одговор на мој упис, било чији и било какав.
Сваки приједлог је добродошао, ако је приједлог, дакле ако је смислен и колико-толико образложен. Допадао се мени или не, то није од значаја. Не зајебававам се кад неко изнесе СТАВ (макар и потпуно супротан од мог властитог), али кад неко бјесомучно лупета ко Максим по дивизији (ово се не односи на тебе) и приједлогом назива нешто што ни сам не зна шта је, глув и слијеп за свако смислено објашњење, па шта да радим сем да оћутим или да се зајебавам. О томе се „озбиљно” расправља само на Ф одјељењу.
О бојама се писало у теми која носи наслов „Боје”, кога то не занима, не свраћа тамо, а овдје једино ти помену боје коња мађарских краљева тј. Краљевића Марка.
Што се мене лично тиче, може остати објављен ама баш сваки одговор на мој упис, било чији и било какав.
Mislim da si se ti malo zaneo jer nije ovde tema sta je babi milo to joj se i snilo.
Svakako da svako od nas sme i moze ( a valjda je i pozeljno) da kaze i iznese svoje misljenje, ali je ovde na ovoj temi sistem
"utuk na utuk" a pri tome se brisu neciji postovi koji nekako nisu pravi "utuk". To sad s tobom nema nikakve veze.
Ja sam samo iskoristila mesto i "trenutak"da kazem dve, tri o ovom PDF-u, ko je razumeo, razumeo.
Forum, pa tako i svaki PDF na forumu je neka platforma na kojoj covek iznosi svoje misljenje, ukrsta koplja i slicno.
Ja nekako ne mogu da se slozim da ti nesto prihvatas ili ne prihvatas ( isto vazi i za moderatora) jer smo svi mi ovde neki gosti.
I bas tako. Koga ne zanimaju Boje nema ovde sta da trazi.
Koga zanimaju javice se tebi.
Ja bih te zamolila da jos jednom procitas ono sto sam napisala.
Ljudi se preneraze kada svrate ovde, imaju neko obicno pitanje i onda shvate da ovde nemaju sta da traze.
Не разумијем или ја тебе или ти мене, или смо обоје „полупали лончиће”. Прочитаћу пажљивије шта си писала на миру, кад дођем кући, да сад не повећавам збрку.
Treba da ima pravila i ta pravila bi morala da se postuju, a ko ih ne postuje bogami i kazne da placa.
meni je neshvatljivo da su ulice oznacene malo latinicom, malo cirilicom, onda neke i na oba pisma, o nazivima kafica, restorana, nekih radnji pa
i drzavnih institucija i da ne govorim.
U Beogradu ( na primer) imamo cirilicu ( prosharanu latinicom), shipkovanu sa engleskim i to sve u nazivu jedne ulice ili nekog
putokaza za Kalemegdan.
Ne moze, ili ne bi smeo neko da registruje radnju, a da niko ne proverava kako se ta radnja zove i kojim se pismom pise.
Engleski jezik nije službeni jezik u Srbiji, dakle u APR-u bi za svaku firmu koja ima strani naziv morala da stoji i transliteracija. U protivnom, ti bi mogao legitimno da im izdaš račun na "Еастерн солутионс", jer to je ime pod kojim su registrovani... a problem bi već bio da se zovu "Western solutions", jer "W" nema ćiriličnu varijantu.
Da i ne pominjem kakva bi zabuna nastala da neko recimo registruje firmu na arapskom ili kineskom... a ako se ne varam, ni jedan strani jezik u Srbiji ne bi smeo da ima prioritet.
Да има икаквог реда, обавезу коришћења ћирилице као службеног писма би требало тумачити БАРЕМ тако што нико не би могао да региструје фирму док ЋИРИЛИЦОМ не напише како се фирма зове/изговара назив фирме. Може да је назове како хоће и да је региструјепод ћириличним или латиничним називом али да мора ћирилицом да напише како се то чита. Ако се нешто пише corpоration, државни службеник, који је у законској обавези да употребљава ћирилицу, или било ко ко је у ситуцији да то име изговори, може само да нагађа да је то енглески и да се чита корпорејшн, а не можда француски и корпорасион. А можда је и немачки или италијански, мада се на тим језицима другачије пише, али чиновник није у обавези да зна те језике.
И савим је у реду да се пише "Истерн корпорејшн", или "Istern korporejšn". Ако је у реду да се пише "Епл" за фирму или "Квин Мери" за назив брода или "Тајмс" за новине, зашто би важила друга правила за фирме регистроване у Србији?
Прочитао. Почело је твојим уписом #3470 са којим се у потпуности слажем, ама баш са свим што у њему пише. Додао сам томе неколико редова као илустрацију хаоса око називања предузећа... и онда је почело „ја у петак, ти у суботу”. Гдје живим, шта модератори бришу, боје коња, ко због чега свраћа или не свраћа на теме... И даље не разумијем шта си заправо хтјела рећи, па чак не успијевам јасно разграничити ни шта је упућено мени лично, а шта онако начелно, свима. Да не давимо људе више с овим, ако нешто желиш приговорити (замјерити) мени, реци то јасно и конкретно, било јавно било поруком, свеједно.
Да има икаквог реда, обавезу коришћења ћирилице као службеног писма би требало тумачити БАРЕМ тако што нико не би могао да региструје фирму док ЋИРИЛИЦОМ не напише како се фирма зове/изговара назив фирме. Може да је назове како хоће и да је региструјепод ћириличним или латиничним називом али да мора ћирилицом да напише како се то чита. Ако се нешто пише corpоration, државни службеник, који је у законској обавези да употребљава ћирилицу, или било ко ко је у ситуцији да то име изговори, може само да нагађа да је то енглески и да се чита корпорејшн, а не можда француски и корпорасион. А можда је и немачки или италијански, мада се на тим језицима другачије пише, али чиновник није у обавези да зна те језике.
И савим је у реду да се пише "Истерн корпорејшн", или "Istern korporejšn". Ако је у реду да се пише "Епл" за фирму или "Квин Мери" за назив брода или "Тајмс" за новине, зашто би важила друга правила за фирме регистроване у Србији?
Не знам да ли је могуће нпр. дјетету дати име „ЈХУТ&%РФДЊ” и тако га уписати у матичну књигу рођених, можда чак и нема забране те врсте јер се никад није ни десило да то неко покуша. Да се то дешава често, ваљда би се неко сјетио да ту пропише шта и како може, а шта и како не може. Међутим, како се предузећа заиста називају којекако и на којекаквим језицима (мада царује енглески), заиста би било неопходно увести макар неки минимум реда, рецимо баш то што предлажеш. Макар то, па би бар на нешто личило.
Да има икаквог реда, обавезу коришћења ћирилице као службеног писма би требало тумачити БАРЕМ тако што нико не би могао да региструје фирму док ЋИРИЛИЦОМ не напише како се фирма зове/изговара назив фирме. Може да је назове како хоће и да је региструјепод ћириличним или латиничним називом али да мора ћирилицом да напише како се то чита. Ако се нешто пише corpоration, државни службеник, који је у законској обавези да употребљава ћирилицу, или било ко ко је у ситуцији да то име изговори, може само да нагађа да је то енглески и да се чита корпорејшн, а не можда француски и корпорасион. А можда је и немачки или италијански, мада се на тим језицима другачије пише, али чиновник није у обавези да зна те језике.
И савим је у реду да се пише "Истерн корпорејшн", или "Istern korporejšn". Ако је у реду да се пише "Епл" за фирму или "Квин Мери" за назив брода или "Тајмс" за новине, зашто би важила друга правила за фирме регистроване у Србији?
Za ove korporacije bas nisam sigurna da je tako, ali neka bude i tako.
Ako neko ima servis BMW, onda bih ja ipak ostaviola ovaj naziv latinicom jer se ne bi ni prepoznalo da se radi o servisu tog automobila.
To sto se uvek stavlja primer Mek Donaldsa ( Bugarska) meni ne znaci nista, ali to i ne bi trebalo tema.
Ja zelim da svaka ulica, svaki putokaz, naziv grada, sela bude na oba pisma, prvo cirilica, a onda i latinica jer na srecu ili neciju zalost
zivimo u drzavi gde zive i silni ljudi koji i govore drugi jetzk i pisu drugim pismom.
Mene najvise nervira to sharenilo oko imena kafica, nekih hemijskih cistionica, kopirnica, pa bogami i banki.
Ovo bi spadalo vise u neke prevodilacke bisere, ali ima veze i sa ovim topikom
Pa pitanje je da li bi to dozvolio BMW, mene bi zanimalo kako je u Rusiji to reseno, ipak oni nemaju problem latinice, a opet
vole taj BMW i Audi.
Nego neko bi trebalo da kaze sta je standard srpskog jezika, ja se stvarno tu i tamo pitam cime se zapravo bavi taj SANU.
Cemu i kome oni sluze?
„У борби за ћирилицу не могу фронтално, али могу герилски“.
Пошто на просторима на којима живе Срби – у Србији, Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и Републици Српској – државне, просветне и научне институције нису на страни ћирилице, и смишљено и плански не чине ништа за њено очување, па чак и свесно раде на њеном искорењивању, преосталим појединцима којима је стало до опстанка ћирилице изгледа да и не остаје ништа друго него герилско деловање. Ево, од сада и ја одлазим у хајдуке, герилце, зовите то како хоћете, и дајем свој „хајдучки/герилски“ допринос указивању на нестајање ћирилице.
Вишеазбучност код једног народа који у свом језику у разним земљама користи писма дотичних земаља је показатељ ОДСУСТВА ДРЖАВЕ И ОДСУСТВА СЛОБОДЕ тог народа у свим државама у којима живи.
Пример 1:
Курди, народ без државе и без слободе, у свом језику у Персији су до 7. века писали затеченом персијском азбуком, данас у Јерменији пишу јерменском азбуком, у Турској до Ататурка арабицом а од Ататурка латиницом, у Ираку, Ирану и Сирији пишу арабицом. Док не стекну своју државу тако ће и остати.
Међутим, код једног народа ни постојање државе није довољно да питање писма за свој језик уреди. Постоји народ који је „Курд“ и поред постојања државе, просветних и научних институција, који је већи Курд од Курда.
Пример 2:
Срби са њиховом „равноправношћу писама и богатством двоазбучја“.Нису слободни у Србији, па не могу бити слободни ни у осталим земљама у окружењу. Државна и политичка руководства у тим земљама само згодно користе лењост, незаинтересованост, незнање и безвољност државе и одговарајућих институција у Србији.
Када је ћирилица сироче крај оба родитеља, онда другим родитељима не можемо ни замерити што не маре да нахране туђе гладно дете док његови родитељи( читај: "САНУ" и остали)…
Супротан пример:
Белоруски језик је осим ћирилицом био писан и арабицом (белоруски Татари) и јеврејским писмом (белоруски Јевреји)! Та два народа су и ван државе својих народа писали својим писмима јер су имали слободу да користе своја писма! То се данас за Србе чак и у Србији и Републици Српској не може увек рећи, а у Црној Гори и Босни и Херцеговини нарочито.
Не би могло тако. То би подразумевало да за сваку скраћеницу знамо шта значи, а то није случај. Знамо ли шта заправо значе скраћенице ITT, HTC, LG, KLM, MAN? Да не помињем гомилетину скраћеница из свакодневног живота - VHS, GPS, HD... Да не спомињем проблеме у превођењеу типа да ли High Definition значи "висока дефиниција" или "висока резолуција", па не знамо да ли би требало да буде ВД или ВР. То захтева много више флексибилности.
Део решења, а колико сам приметио тако се и ради тамо где се колико-толико брине о правопису (нпр. лист "Политика") био би да се скраћенице, ако се користи искључиво ћирилица, записују онако како се изговарају - дакле Бе-ем-ве, Ај-ти-ти, ве-ха-ес, и-ку, Ге-те-цет (немачка фирма) и тако даље. Томе не би подлегале скраћенице које смо већ навикли да препознајемо као именице, типа Наса, Фифа ,Фијат, Ифор (или Ајфор) и тако даље.
Не би могло тако. То би подразумевало да за сваку скраћеницу знамо шта значи, а то није случај. Знамо ли шта заправо значе скраћенице ITT, HTC, LG, KLM, MAN? Да не помињем гомилетину скраћеница из свакодневног живота - VHS, GPS, HD... Да не спомињем проблеме у превођењеу типа да ли High Definition значи "висока дефиниција" или "висока резолуција", па не знамо да ли би требало да буде ВД или ВР. То захтева много више флексибилности.
Део решења, а колико сам приметио тако се и ради тамо где се колико-толико брине о правопису (нпр. лист "Политика") био би да се скраћенице, ако се користи искључиво ћирилица, записују онако како се изговарају - дакле Бе-ем-ве, Ај-ти-ти, ве-ха-ес, и-ку, Ге-те-цет (немачка фирма) и тако даље. Томе не би подлегале скраћенице које смо већ навикли да препознајемо као именице, типа Наса, Фифа ,Фијат, Ифор (или Ајфор) и тако даље.
Pa naravno da ne moze jer bi onda i oznake na samom automobilu, racunaru, mobilnom, na nekoj dizarnirajoj odeci, parfemu, morale da budu na cirilici, a to
vec sam proizvoidjac ne dozviljava jer njegov proizvod postaje neprepoznatljiv.
Šalio se malo čika Siza. Ne bi to moglo kod nas ni na silu.
Slažem se i da je besmisleno, ali nije nemoguće. Ima onih koji to rade - Kinezi. Niko u Kini nije obavezan da zna bilo koja slova osim kineskih, pa stoga postoje prevodi skraćenica i stranih firmi, kao što su BMW, McDonalds, HTC....
Pa naravno da ne moze jer bi onda i oznake na samom automobilu, racunaru, mobilnom, na nekoj dizarnirajoj odeci, parfemu, morale da budu na cirilici, a to
vec sam proizvoidjac ne dozviljava jer njegov proizvod postaje neprepoznatljiv.
Божићна "честитка". Промена натписа на фирми у Вождовој 6 у Нишу извршена 25.12.2009. г. по грегоријанском календару, случајно баш на католички Божић. Претходни ћирилични натпис је после 50 година употребе скинут, стављен на земљу и замењен...новим, савременијим, друкчијег и потпунијег садржаја!
Изругивање ћирилици. Под видом "труда да се српској деци омогући и олакша рад на рачунару" ево чиме се послужио "добротвор"!
2) А овако се према писму својих гостију односи угоститељ у грчком месту Пефкохори код Солуна. Снимак из 2010. године направила је моја кћерка када је са мужем и децом боравила тамо, и више се чуо српски него грчки језик! Пословни човек поштује своје најбројније госте.
Вишеазбучност код једног народа који у свом језику у разним земљама користи писма дотичних земаља је показатељ ОДСУСТВА ДРЖАВЕ И ОДСУСТВА СЛОБОДЕ тог народа у свим државама у којима живи.
У размишљањима о језику од велике је помоћи елементарно познавање основних језичких законитости.
Не постоји писмо дотичних (ни било којих) земаља/држава. Писмо припада ЈЕЗИКУ, не држави.
У размишљањима о језику од велике је помоћи елементарно познавање основних језичких законитости.
Не постоји писмо дотичних (ни било којих) земаља/држава. Писмо припада ЈЕЗИКУ, не држави.
Вама је важније да се свађате и пакостите него да расуђујете о конкретном питању.
Писмо припада језику, језик народу, а народ живи у држави. Бугарска, Мађарска, Грчка и Израел су државе у којима се користе различита писма Ја говорим о народу Курдима који свој курдски језик у разним државама бележи различитим писмима.
Шта од овога не признајете?
Зашто сте масним словима нагласили оно "писма дотичних земаља", а не оно моје "Вишеазбучност код једног народа који у свом језику у разним земљама користи писма дотичних земаља је показатељ ОДСУСТВА ДРЖАВЕ И ОДСУСТВА СЛОБОДЕ тог народа у свим државама у којима живи".
Зашто се Бугарска, Мађарска, Грчка и Израел разликују по писмима која се у њима користе? Зато што у њима живе различити народи, који говоре различитим језицима и пишу различитим писмима.
Шта од овога не признајете?
Писмо припада језику, језиком говори народ, и народ живи у држави. Народи се разликују по језицима, језици по писмима, и потпуно је тачно да постоје народи дотичних земаља и да постоје језици дотичних земаља, па и писма дотичних земаља. У истој држави постоје и различити народи, који говоре различитим језицима и пишу различитим писмима, па и народи, и језици, и писма припадају државама у којима ти народи живе.
Шта од овога не признајете?
У Русији се говори 250 језика. Неки од тих језика се говоре и у суседним земљама, али највећи број њих се говоре само у Русији и нигде више. То су језици Русије, нису "руски језици", али јесу језици државе Русије. Наравно да они припадају народима који њима говоре, али и држави у којој ти народи живе.
Шта од овога не признајете?
Више пута сам избегавао да Вам одговорим, јер сте оптерећени мојим присуством на овом форуму и просто тражите разлог за мржњу, пакост и злобу. Увек одговарате са поприличним кашњењем, јер време губите у тражењу разлога за пакост.
Предлажем Вам да не читате моје прилоге, биће Вам лакше.
Вама је важније да се свађате и пакостите него да расуђујете о конкретном питању.
Писмо припада језику, језик народу, а народ живи у држави. Бугарска, Мађарска, Грчка и Израел су државе у којима се користе различита писма Ја говорим о народу Курдима који свој курдски језик у разним државама бележи различитим писмима.
Шта од овога не признајете?
Зашто сте масним словима нагласили оно "писма дотичних земаља", а не оно моје "Вишеазбучност код једног народа који у свом језику у разним земљама користи писма дотичних земаља је показатељ ОДСУСТВА ДРЖАВЕ И ОДСУСТВА СЛОБОДЕ тог народа у свим државама у којима живи".
Зашто се Бугарска, Мађарска, Грчка и Израел разликују по писмима која се у њима користе? Зато што у њима живе различити народи, који говоре различитим језицима и пишу различитим писмима.
Шта од овога не признајете?
Писмо припада језику, језиком говори народ, и народ живи у држави. Народи се разликују по језицима, језици по писмима, и потпуно је тачно да постоје народи дотичних земаља и да постоје језици дотичних земаља, па и писма дотичних земаља. У истој држави постоје и различити народи, који говоре различитим језицима и пишу различитим писмима, па и народи, и језици, и писма припадају државама у којима ти народи живе.
Шта од овога не признајете?
У Русији се говори 250 језика. Неки од тих језика се говоре и у суседним земљама, али највећи број њих се говоре само у Русији и нигде више. То су језици Русије, нису "руски језици", али јесу језици државе Русије. Наравно да они припадају народима који њима говоре, али и држави у којој ти народи живе.
Шта од овога не признајете?
Више пута сам избегавао да Вам одговорим, јер сте оптерећени мојим присуством на овом форуму и просто тражите разлог за мржњу, пакост и злобу. Увек одговарате са поприличним кашњењем, јер време губите у тражењу разлога за пакост.
Предлажем Вам да не читате моје прилоге, биће Вам лакше.
Ух, ух, ух... Оспоравање вам је пакосна свађа? Мржња, пакост, злоба?! Ала сте ви забраздили...
Видљиво је да се обраћам вама и да се осврћем на ваше објаве, а не на објаве неких других који су „на вашој страни”. Мада сам то већ наговијестио, сад ћу вам и отворено рећи зашто.
Одмах да кажем, свакако не зато што сам „оптерећен вашим присуством на форуму”, него зато што сам читајући тему видио да тим другима мањка писмености, да се нису потрудили чак ни толико да савладају граматику или правопис у мјери коју захтијева обавезно основношколско образовање, али их то не спречава да нешто о језику „мисле” па чак и да „држе слово” писменијима од себе. Уз то, код њих је лако примијетити и онај орвеловски „паткоговор” тако карактеристичан за разноразне „невладине” и „хуманитарне” смрдибабе које годинама брабоњају напамет научено, потпуно слијепе и глуве за све око себе.
За разлику од тих других, ви пишете другачије, прије свега – писменије. Очито је, ви сте уложили труд у властито описмењавање и то заслужује искрену похвалу јер сте тако ДЈЕЛОМ (а не само испразном реториком) показали како се најбоље српски језик воли. То је одличан пут и то је основни разлог зашто започех преписку баш са вама. Међутим, изгледа да више од свега ви волите самог себе, тачније – своју умишљену величину. Пада вам на памет да постоји неко на овом свијету ко ће свој живот подредити томе да вас оспорава? Пада вам на памет да је неко оптерећен вама? Да сатима (данима?) траћи вријеме у... како сте оно рекли... „тражењу разлога за пакост”?! Драги мој Жељко, мирне душе бих могао одговарати на ваше објаве, а да их и не читам. Годинама ја то слушам, напамет знам све те фразе и натегнуте памфлетске поредбе, много времена сам провео разговарајући (уживо) са сличним људима и вјерујте ми, нема у вашем писању ничег новог, ничег што већ нисам много пута чуо. Нисте ни свјесни колико сте били у праву када сте написали: „Предлажем Вам да не читате моје прилоге, биће Вам лакше.”
Присјетите се каквим тоном сам вам се обраћао с почетка преписке. Благим, чак њежним. Поштујући то што пишете писмено, поштујући то што волите свој матерњи језик и своју ћирилицу, покушавао сам вам скренути пажњу на важне ствари не држећи вам говоре. Покушао сам вас питањима, примјерима и поређењима подстакнути да се замислите, да уложите труд (као што сте трудом дошли и до писмености) па да сами раздвојите „црно од бијелога”. И шта би? Љутито сте се брецнули да то треба да пишем... (оном чије име не желим ни да откуцам), љути што на размишљање позивам Ваше Свезнајуће Величанство, ВАС који сте први објавили, лансирали, захтијевали ово или оно. Тада ми је постало јасно да вас бескрајна самозаљубљеност спутава и да ту тешко да ће ико ишта измијенити.
Касније, као посљедњи покушај, пажљиво приупитах да мало подробније образложите један од својих „ја сам то први” захтијева, онај за увођење предвуковског писма у школски програм умјесто латинице и, гле чуда, зуба не обијелисте. Ни ријечи. Обојица знамо и зашто. Нити ви познајете то предвуковско писмо, нити имате представу како би се та настава одвијала и шта би обухватала, нити сте икада у размишљању одмакли даље од голог „ја захтијевам”. Захтијевате увођење нечега, а не знате ни чега. А онда очекујете да вас људи схвате озбиљно? И онда су вам криви они који се не слажу, они су пакосни, злобни, они вас мрзе. Баш као што је слаб ђак увјерен да има слабе оцјене само зато јер га „учитељ мрзи ”. Па забога милога, зар вам чињеница да ниједан (али буквално ни један јединцати) иоле значајнији језикословац не прихвата то што бјесомучно тражите није упалила лампицу, ону лампицу која се пали кад човјек макар наслути могућност да можда ипак није у праву? Сви су они „купљени”? Сви до једног? И баш нико од свих који су године провели учећи о језику никако да увиди суштаствену мудрост онога што Ваше Величанство обзнањује? Ма све постаје могуће кад је неко у стању исписати оно са Хитлером и дисањем (ајде баш да не напишем нашта је то личило), само да би од себе одагнао ма и најмањи трун сумње у властиту непогрешивост...
Крстарица је веома посјећено мјесто у овом неопипљивом мрежном свијету, у језичким темама има и те како вриједног садржаја (зато сам се и пријавио, иначе нисам од оних који се не скидају са разноразних форума, напротив, ово је једини у ком судјелујем). Посјећују је и млади који воле језик и који се за њега занимају. Првенствено због њих и одговарам на неке ваше објаве, на оне које би их могле одвести на странпутицу. Знам, и ви желите те исте младе придобити „на своју страну” и ту се заиста сукобљавамо. Ви герилски (како сами рекосте), а ја покушавајући да што јасније и видљивије раздвојим мање важно од важног, важно од важнијег и важније од најважнијег, подстичући их тако да мисле властитом главом, да не вјерују него да провјеравају и да, на крају, сами закључе. Немојте, дакле, узимати лично све што напишем осврћући се на понеки ваш прилог. Нисте ми ви важни ни близу онолико колико сте важни себи. У том разграничавању важног од важнијег, најважнији су ми они на којима ће и свијет и језик о(п)стати.
Поменусте негдје раније (да не тражим баш тачан навод) да нисте лопов, али да не дате у свој џеп. Лијепо то звучи, међутим... Када би се језик уредио онако како ви замишљате да би требало да се уреди, тиме би се мојим унуцима отела њихова баштина, отела тако да је не би могли ни прочитати па самим тим ни осјетити као своју. Отео би им се нпр. „Сатир” или „Разговор угодни”. Отело би им се оно што је њихово, што им припада и што је, у крајњем случају, њима и за њих и писано. Е, па не дам. Не дам ничијој руци да отима „из џепа” мојх унука (да се послужим вашом метафором), да их разбаштини отимајући им предачко наслијеђе.
Немојте мени на нос набијати „богатство двоазбучја” или „братство и јединство ћирилице и латинице”. Нити сам ја то измислио, нити сам судјеловао у томе, нити сам сретан што је то тако. Па наравно да би било неупоредиво једноставније да имамо само једно писмо па и само један изговор јата (да не помињем и један назив истог језика). Наравно да то знам, али знам и нешто друго. Знам да није могуће „преписивати” од осталих, да ипак нисмо „као сав нормалан свијет” јер су нам вјековне језичке и повијесне околности биле сасвим посебне, драстично (па и болно) различите од тог „нормалног свјета” и да ту нема нити може бити „истог аршина”.
Ајде да употријебим једно бомбастично поређење (кад већ волите таква). Ако угледам лава који у својим чељустима држи моје дјете, па покушаћу да савладам лава (или да га некако уплашим, да га заокупим нечим другим, да му скренем пажњу) и тако спасем дијете. Сигурно нећу зграбити дијете за ноге па вуци, потежи, чупај... јер шта кад и успијем да га ишчупам? Оста га пола у лављим раљама – ја га преполових! Залуду сва љубав, залуду најбоље намјере. Доби лав свој залогај, а ја му само помогох у томе.
У дијелу који сам у наводу сакрио (да не дужим ионако дуг упис) више пута ме питате: „Шта од овога не признајете?” Не схватате да не гледамо свијет кроз исте наочаре. Мој свијет није саздан само од онога чему би моје самозаљубљено Ја признало постојање. За мене постоји и оно са чиме се можда и не слажем, што можда и не волим. Постоји и много тога што не знам или не разумијем... али чему о томе говорити Нарцису загледаном у свој одраз на води...
А шта ме заправо питате – између осталог и то зашто сам масним словима нагласио оно што сам нагласио, а не оно што бисте ви нагласили? Вјеровали или не – зато што своје објаве пишем ја, а не ви. Зато што оно што желим нагласити и на шта се осврћем такође бирам ја, а не ви.
П.С.
Читајући ову тему од почетка, примијетио сам два имена – Милунка Савић и М. Роквић. Они су, веома писмено и разложно, покушали... и одустали од надгорњавања са глувима. Ипак, остало је то што су написали и хвала им на томе.
