Званично писмо државе

[ccaterpillar]

Узгред, у српском језику постоји лепа узречица која гласи "узгред", тако да је са мање напора можете примењивати него што ћете пребацивати тастатурни распоред са ћириличног на латинични само како бисте написали сасвим непотребан акроним енглеског сленга "BTW", ружећи притом и језик и писану реч.

Не бих да звучим нескромно, али мени пребацивање на енглески не представља никакав проблем јер сам себи осмислио кодни распоред који садржи и српску ћирилицу, и латински алфабет, и слова нама драгог хрватског абецедног састава šđčćž, а и ћириличка слова ъ ь й э я ю щ... која је Вук избацио, све на једној тастатури, па себи могу да дозволим луксузирање да понекад убацим неку тинејџерску SMS скраћеницу...
Када већ држава не брине о тастатурама, побринуо сам се сам...

Напротив, управо вас тројица правите спрдњу на рачун презимена наших стручњака, апострофирајући делимично јеврејско порекло Клајна, мађарско етничко порекло Фекетеа и проглашавајући Шипку за Албанца, а Бугарског за Бугарина, притом се грубо огрешивши о све носиоце ових презимена (Шипка и Бугарски) која су, упркос вашем слабом знању и лошем погађању, српска.

Сва срећа да си нас обавестио, ја сам све време мислио да је Ранко Бугарски Бугарин, а Милан Шипка Албанац...
Само нисам разумео о којим стручњацима је реч?

Вас лично нико не може убедити нити је то ичији посао, јер сте бандоглави као мазге, са којима нема разговора нити разлога, већ се једино добрим прутом могу натерати да се помакну са пута и не сметају у саобраћају.......
О језику и језичком стандарду се, хвала драгом Богу, још увек старају и одлуке доносе за то стручни људи који се разумеју у тематику и који знају шта говоре и зашто то говоре.

Богами ће тај саобраћај све теже и теже ићи, јер има све више оних који сметају (читај мисле својим главама и информишу се).
Е па мислим да се о српском језику неће још дуго старати они који говоре српскохрватски (нека се они старају о сх језику, али не о трошку државе Србије), а за одлуке ћемо још видети, свака одлука ће морати да испоштује важећи Устав Србије, европску и престижну светску језичку праксу и међународне критеријуме...

 

[Urvan Hroboatos]

Урване, питања за тебе:

Како то да су чакавски и кајкавски толико различити од штокавског, да се не може говорити о наречјима, већ о посебним језицима?
Шта мислиш, куда се померало становништво Балкана пред турском најездом?

Kajkavski jest različit, no čakavski baš i nije. Posebno nije bio u ranijim razdobljima-n.pr. 1300-1600- kada je dosta teško razaznati što je crkvenoslavenski, a što čakavski. Da ne idem u teška pisanija, čakavski i štokavski se razlikuju u nekoliko crta, na primjer:

* ča i što za latinsko quid- u cksl. se pisalo čto, pa se ne vidi razlika
* j i đ (meju, među). U cksl se pisalo meždu, pa i u ponarodnjenim govorima
* dočetak na -l i na -o u perfektu (pisal, pisao). Nu, -l je i u cksl., pa štokavski tekstovi imaju i taj -l (i u imenicama: misal/misao,...)
* a i e za oblik za kojeg nemam grafem (jazik, jezik). Opet- cksl. je ja, kao u čakavskom
* ima još njekih, nu svejedno (vsi, svi- opet oblik sa vsi je i u cksl).

Primjer su nješto raniji štokavski tekstovi poput onih iz Bosne i Huma oko 1400., gdje praktički nema rezlike prema čakavsko- cksl. tekstovima iz Senja ili Istre (ne čisto čakavskima).
Ili dubrovački jezik, koji isto pokazuje takvu mješavinu, recimo Šiško Menčetić:
http://hr.wikisource.org/wiki/Misal_mi_zanosi

Misal mi zanosi ovaj vil gdi pušta
dva prama od kosi niz ličca gorušta,
ali kad otvori dva svitla pozora
ter bjelji svit stvori negoli dan zora.
Rozom jes povezla obličje veselo,
a džiljom prinesla bijeli vrat i čelo,
iz koga jezera može bit da nose
s koraljom bisera, čim usti nje rose;
ar iz njih leti glas za ki svak svidoči
da rajsku ima slas ter miris s istoči.

Čakavski je tu /ki/,/misal/ (što može biti i cksl.), kao i cksl. /ličca/ (a ne lišca). Štokavski je /može/ (a ne čakavski /more/, ni cksl. /možet/), a jat fluktuira (jekavsko-ikavski).

Osim toga, tu je i šćakavsko narječje koje je kao neka spona ili smjesa čakavskog i štokavskog:
http://hr.wikipedia.org/wiki/Šćakavski (u tekstu ima i bljezgarenja i histerije, no o tom potom..).

http://www.zadarskilist.hr/clanci/10112009/scakavski-poddijalekt-zapadnoga-dijalekta
http://info.hazu.hr/dalibor_brozovic_bibliografija_znanstveni_radovi_knjige_ili_poglavlja
Govor u dolini rijeke Fojnice, Zagreb, 1956, I-XLVII. + 229 str. [rukopis doktorske disertacije]
http://www.bosanski.ba/articles/bos u brojevima/osnovni podaci.html
# istočnobosanski (ijekavskošćakavski)
# zapadnobosanski (ikavskošćakavski)
# istočnohercegovački (ijekavskoštakavski)
# zapadnohercegovački (ikavskoštakavski)
(na stranu ostala retorika).

Dakle- čakavski i štokavski baš i nisu neki bitno različiti idiomi i jezici, napose zbog postojanja šćakavskoga. Kajkavski jest različitiji, pa ga stoga ni njeki ilirski gramatičari, kao Antun Mažuranić u "Kratkom pregledu stare literature hrvatske", 1855., i nisu smatrali "pravim" hrvatskim- za koje su držali da su čakavski i štokavski- nego kao nekim privjeskom (naravno, pogrješno).

Ljudi su se selili s istoka na zapad jer- tko bi bio lud da ide Turcima u susret

 

[ccaterpillar]

Kajkavski jest različit, no čakavski baš i nije. Posebno nije bio u ranijim razdobljima-n.pr. 1300-1600- kada je dosta teško razaznati što je crkvenoslavenski, a što čakavski. Da ne idem u teška pisanija, čakavski i štokavski se razlikuju u nekoliko crta, na primjer:

Нисам мислио на ранија раздобља, јер је неспорно да сви словенски језици конвергирају ка црквенословенском (старословенском записаном ради проповедања хришћанства) како се иде дубље у историју, мислио сам на модерно, рецимо данашње време, имао сам прилике да слушам чакавски и морам да признам да сам слабо разумео, док се ја и ти наравно савршено разумемо.
Такође је јасно да на рубним подручјима има извесних преклапања говора, па тако и штокавског и чакавског, као и штокавског и кајкавског, али такође нисам то имао у виду.

Ljudi su se selili s istoka na zapad jer- tko bi bio lud da ide Turcima u susret

Тачније, људи су се селили са југоистока на северозапад, тј. из српских у хрватске средњовековне земље. Такође, подручје средњовековне Хрватске (и Угарске) је више од века било поприште жестоких сукоба две моћне царевине, што је довело до скоро потпуног пустошења тих крајева.
Поређења ради, само једна већа аустријска победа и продор до Скопља, а затим турски противудари и враћање територија централног Балкана под турску власт у другој половини XVII века били су довољни за пустошење и каснију измену демографских прилика на КиМ и делу Македоније.
Није онда тешко замислити какве демографске промене су настале на подручјима средњовековне Хрватске, уз дуге сукобе, пустошења и померања становништва на север и запад.
Поента ми је да је добар део Хрвата становника данашње РХ пореклом са југа и истока Балкана, да су са собом донели штокавштину, чакавски се одржао по острвима и неприступачним крајевима, а кајкавски у Загорју и према Словенији.
Спретним акцијама Аустроугарске и римокатоличке цркве, од тог становништва је у средином 19. века формирана модерна хрватска нација, укључивши многе Србе (преко илирске међустепенице), који су ето, будући насељени на земљи која се звала Хрватска, и под утицајем цркве, бечких кругова, а најпосле и узимањем штокавског за основу хрватскох књижевног говора пристали да се зову Хрватима...

 

[VoSlavu]

može i ovako

 

[ccaterpillar]

Није то ништа ново, сваки језик на свету се може написати било којим писмом, али нпр. писање енглеског језика ћирилицом би се свуда сматрало у најмању руку некултурним, па и неукусним..

 

[VoSlavu]

Svim ovim pismima se pisao/piše srpski *(dobro, nisam baš siguran za uglastu glagoljicu )

 

[Urvan Hroboatos]

Нисам мислио на ранија раздобља, јер је неспорно да сви словенски језици конвергирају ка црквенословенском (старословенском записаном ради проповедања хришћанства) како се иде дубље у историју, мислио сам на модерно, рецимо данашње време, имао сам прилике да слушам чакавски и морам да признам да сам слабо разумео, док се ја и ти наравно савршено разумемо.
Такође је јасно да на рубним подручјима има извесних преклапања говора, па тако и штокавског и чакавског, као и штокавског и кајкавског, али такође нисам то имао у виду.

Ja sadanji čakavski, čak i književni, savršeno dobro razumijem. Pokojni pisac Miljenko Smoje napisao je roman "Velo misto" ja južnočakavskom književnom jeziku, i on je razumljiv:http://wapedia.mobi/sh/Velo_misto
http://www.tisakmedia.hr/izdavaci/knjigotisak/velo_misto_prvi_dil

Тачније, људи су се селили са југоистока на северозапад, тј. из српских у хрватске средњовековне земље. Такође, подручје средњовековне Хрватске (и Угарске) је више од века било поприште жестоких сукоба две моћне царевине, што је довело до скоро потпуног пустошења тих крајева.
Поређења ради, само једна већа аустријска победа и продор до Скопља, а затим турски противудари и враћање територија централног Балкана под турску власт у другој половини XVII века били су довољни за пустошење и каснију измену демографских прилика на КиМ и делу Македоније.
Није онда тешко замислити какве демографске промене су настале на подручјима средњовековне Хрватске, уз дуге сукобе, пустошења и померања становништва на север и запад.
Поента ми је да је добар део Хрвата становника данашње РХ пореклом са југа и истока Балкана, да су са собом донели штокавштину, чакавски се одржао по острвима и неприступачним крајевима, а кајкавски у Загорју и према Словенији.
Спретним акцијама Аустроугарске и римокатоличке цркве, од тог становништва је у средином 19. века формирана модерна хрватска нација, укључивши многе Србе (преко илирске међустепенице), који су ето, будући насељени на земљи која се звала Хрватска, и под утицајем цркве, бечких кругова, а најпосле и узимањем штокавског за основу хрватскох књижевног говора пристали да се зову Хрватима...

Ovo je naivna povijest koja se bazira na prekapanjima slavenske filologije
i njihovih pokušaja naciogeneze u prvoj poli 19. st.

Realno:

* niti je broj useljenih bilo njeki golem- većina je stanovništva, do 1700-ih i kasnije, ostala u Bosni na svom mjestu (Ozren, srednja Bosna, Lepenica, južna i dio istočne Hercegovine Hercegovina, dijelovi istočne Bosne), a i u dalmatinskom zaleđu.

* seobe iz štokavskih krajeva nisu bile srpske, nego mješavina seoba turskih podanika koji su imali splet etničkih i jezičnih i vjerskih identiteta. N.pr. u doskorašnjoj Bukovici većinsko srpsko stanovništvo potjecalo je iz zapadne Crne Gore, a hrvatskog i južne i zapadne Hercegovine

* etnografska istraživanja o starinačkim i novodošlim naseljima i seobama pokaztuju koja su domaća, stara, a koja su novonastala naselja. Velik je broj i jednih i drugih, nu, netočna je slika da je novopridošlih bio neki bitan broj. Još 1700. starinci su bili u Bosni oko 80%.

* Austrija i ostale sile jesu imale svoje planove, nu uglavnom ih nisu uspjele provesti preko unijaćenja pravoslavnoga stanovništva. Ti su pokušaji propali. Štokavsko katoličko i pravoslavno stanovništvo (i mislimansko) imaju od 1500. niz naziva za sebe kojih ima svakih i svakakvih, nu u katolika preteže još 1500 hrvatsko i ilrsko ime, a u pravoslavnih slaveno-srbsko. Kakav je to morao biti plan Vatikana i Austrije kad muslimani u Bosni, štokavci, 1586. zovu svoju pjesmu "Hrvatskom", a dubrovački pjesnik 1597. izdaje svoje prijevode na "hrvackom" ?

To zamišljanje da je štokavski zapravo srpski, a da je vjera katolike i muslimane otuđila od srpstva- naiva je prve polovice 19. st. i ozbiljni ju etnografi i povjesničari ne uzimlju za ozbiljno. Jednostavno- među štokavcima su kolala razna imena (slovinsko, ilirsko, srpsko, hrvatsko, bosansko, dalmatinsko, ..), i prirodnim procesom svaki se narod svrstao u svoj nacionalni tabor iz kojeg- a to je bitno- nije ni izašao, unatoč kolebanjima.

 

[ccaterpillar]

Svim ovim pismima se pisao/piše srpski *(dobro, nisam baš siguran za uglastu glagoljicu )

Писао се и хрватски ћирилицом, али се не пише, писао се немачки рунама па се не пише, писао се румунски ћирилицом, па се зна како се пише, писао се турски арабицом, па се опет зна како се пише итд...
Иф И старт њритинг енглисх лике тхис, да ли то значи да се енглески пише ћирилицом?

П.С. Срби јако воле да пишу и овако, могао би и то да убациш:

srpski jezik i knjizevnost

П.П.С.
Српски језик се службено не пише и није се писао Гајевом латиницом, већ само српскохрватски и хрватски језик. Тако да ти пишеш (српско)хрватским језиком, ако ми не верујеш погледај правопис пар страница горе.

 

[eremita]

Срамота за овај потфорум и његову тематику да теме уопште и поприме такав ток.

Господине, пре него што наставите да ме хистерично нападате као нека жена, било би добро, едукације ради нас неуких, да нам појасните, тј. одговорите на нека питања:

1. Којим ЈЕЗИКОМ говоримо?

2. Којим ПИСМОМ пишемо?

3. Да ли сте прочитали пост: http://forum.krstarica.com/showpost.php?p=12868650&postcount=479

Како је могуће да неки стручњаци, из само њима познатих разлога, који свакако НИСУ стручне него разлози ПОЛИТИКАНТСКЕ АНТИСРПСКЕ ПОЛИТИКЕ, упорно гурају и штампају ЧИСТУ НАУЧНУ ШИЗОФРЕНИЈУ.

Како је могуће да неко нормалан стане иза формулације да је наш језик "СРПСКИ" а писмо "СРПСКОХРВАТСКО" па пошто то лудило уочавају и људи ван ове земље сада исти ти "сербокроатичари" покушавају да прогласе ДВОАЗБУЧЈЕ?

п.с. И молим вас без километарских "наративних" и бајковитих одговора који не служе разјашњавају и истинитости одговора него замумуљавању и закукуљавању.

 

[eremita]

И Вас срам било. Толику количину примитивизма нисам одавно видео. Претпостављам се да се њоме поносите по оном принципу из пословице да се будала поноси оним чега се трезвен и разуман човек стиди.

Одустајем од пријаве модерацији. Овакав примитивизам треба да стоји на теми и да буде овековечен како би се заиста видело какав је морални склоп и психолошки профил људи са одређеним агресивним политичким циљем и каква би трагедија била да их ико у овој земљи узима за озбиљно. Ја се са ове теме повлачим, превише је на њој смрада који се не може поднети. Хвала.

..."их, та немојте кас'ти", кад год вам понестане аргумената почнете да се увијате као нека сека-Перса ...било би добро да више пажње обратите на дивне
народне пословице. Има једна која прецизно објашњава и описује стање у
лингвистици (мислим на оне који покушавају да данас буду неки нови, неки аустроугарски "вук")

"НЕ МОЖЕ С' ЈЕДНО ДУПЕ НА ДВЕ КЛУПЕ" јер се особа која то упорно покушава неминовно нађе на земљи када се клупе "измакну".

 

[ccaterpillar]

Урване, данас линије националних подела међу људима de facto истог језика на овим просторима иду тачно онуда куда иду и линије верских подела, што не може да издржи иоле озбиљну критику.
Још ако се у ту анализу укључи % асимилованих других националности и језика (Влаха, романског становништва приобаља, Цинцара итд.) слика постаје још гротескнија.

Дакле, ако се неко причешћује уз бесквасни хлеб или верује у филиокве, тај је потпуно друге (и супротстављене) нације од неког ко састави 3 прста кад се крсти.
Здравомислећем човеку је јасно да ту не може бити говора о националним идентитетима какви постоје на примерима других нација, нпр. Француза и Немаца, Немаца и Пољака, Пољака и Руса итд...
Мени се некако чини да и ви, а и ми градимо и хранимо наш идентитет по принципу ја сам то, зато што нисам ово, Хрват сам јер нисам Србин и обрнуто, потпуно формирани идентитети немају потребу за таквим начином идентификације.
Није ми намера да доказујем и показујем овде било шта, нација није нешто заковано за вјеки вјеков, људи су мењали и вере и језик и нације кроз историју (и Срби и Хрвати су били пагани пре хришћанства), али једноставно не могу да се сложим с тим да су ови национални табори нешто утемељено, "из кога нико није излазио упркос колебањима"

На крају крајева, погледај ову слику:

Где је нестала ова омладина, ако нема података о прогонима, исељавању и сл. у Дубровнику почетком XX века. ОВо је издато пре само стотину година.

А овај клип је исто интересантан, повеље су оригиналне, могу се наћи на нету, могу и да их поставим, мада мислим да се јасно види и на клипу:

 

[eremita]

А овај клип је исто интересантан, повеље су оригиналне, могу се наћи на нету, могу и да их поставим, мада мислим да се јасно види и на клипу:

 

[VoSlavu]

Писао се и хрватски ћирилицом, али се не пише, писао се немачки рунама па се не пише, писао се румунски ћирилицом, па се зна како се пише, писао се турски арабицом, па се опет зна како се пише итд...
Иф И старт њритинг енглисх лике тхис, да ли то значи да се енглески пише ћирилицом?

П.С. Срби јако воле да пишу и овако, могао би и то да убациш:

srpski jezik i knjizevnost

П.П.С.
Српски језик се службено не пише и није се писао Гајевом латиницом, већ само српскохрватски и хрватски језик. Тако да ти пишеш (српско)хрватским језиком, ако ми не верујеш погледај правопис пар страница горе.

tako je SRBENDO samo napred !

P.S. nije li ova tema zaslužila ključ ?

 

[eremita]

tako je SRBENDO samo napred !

P.S. nije li ova tema zaslužila ključ ?

ИСТИНА се не може закључати - доказано!

п.с. Уосталом, погледај резултате анкете!

 

[ccaterpillar]

tako je SRBENDO samo napred !

P.S. nije li ova tema zaslužila ključ ?

Какав ти проблем имаш са собом?

 

[Urvan Hroboatos]

Урване, данас линије националних подела међу људима de facto истог језика на овим просторима иду тачно онуда куда иду и линије верских подела, што не може да издржи иоле озбиљну критику.
Још ако се у ту анализу укључи % асимилованих других националности и језика (Влаха, романског становништва приобаља, Цинцара итд.) слика постаје још гротескнија.

Zašto ? U nacionalnoj integraciji jezik, religija i tradicije imaju složenu ulogu. Religija - plus djelomice protonacionalne tradicije- je presudila o tom da se pravoslavci u Hrvatskoj izjašnjavaju Srbima, a tradicija plus religija da su to isto-a ne Bugari- govornici torlačkoga narječja. U slučaju hrvatske kajkavice niz je izvornih govornika (Kukuljević, Gjalski, Pergošić,..) više ili manje artukulirano znao i rekao da su pripadnici iste "vrste" kao i govornici čakavskog i štokavskog, a ne isto što i Kranjci (izričit je o tom bio n.pr. Ljubo Babić ili Ksaver Šandor Gjalski). Glede same religije, ona je ta koja razdvaja i spaja zasebne vrste govornika arapskog, bengalskog, engleskog,.. Govorim o priznato istim jezicima, dok to južnoslavenski jezici jednostavno- nisu. Može se govoriti i o jednom južnoslavenskome jeziku, od Slovenije do Bugarske, a može se i podijeliti u kontinuum dijalekata gdje se ne zna kad prestaje jedan, a počinje drugi. Sklop jezika, religije, kulture, etnografskih obilježja...ono je što čini narod i modernu naciju, a ne filološke - i onda promašene- projekcije prve trećine 19. st.

Дакле, ако се неко причешћује уз бесквасни хлеб или верује у филиокве, тај је потпуно друге (и супротстављене) нације од неког ко састави 3 прста кад се крсти.
Здравомислећем човеку је јасно да ту не може бити говора о националним идентитетима какви постоје на примерима других нација, нпр. Француза и Немаца, Немаца и Пољака, Пољака и Руса итд...

Nisu moderne nacije nastale tek običnim vjerskim ritualima, nego su ti rituali utkani u nacionalnu kulturu koja je i nadreligijska. Osim toga, i spomeni modernih nacionalnih imena negiraju mišljenje rane slavenske filologije koja je htjela darovati štokavštinu Srbima. Od starih vrjemena, rekoh, postoje identifikcije, što u puku, što kod inteligencije, u kojima se javljaju razna nacionalna i pseudonacionalna imena (Slovin, Slaven, Srbin, Hrvat, Bošnjak, Dalmatinac, Slavonac, Ilir, ..). Promašaj ranije slavistike je u tom što je nasilu htio Srbima uvaliti štokavce, te štokavsku pisanu baštinu (nekad i ćirilsku koja je čakavska), pa je dolazilo do smijurija tipa da kažu da su protestantski pisci Stjepan Konzul Istranin i Antun Dalmatin, te Rafael Levaković, koji sami svi napominju da pišu na hrvatskom- da se varaju, nego da "zapravo" pišu na srpskom. Ne znaju sami auktori, a zna Šafarik (u ranoj fazi).

Gluposti toga tipa bolje je ne komentirati.

Samo po spomenu imena bilo bi i glupo atribuirati pisanu baštinu BH Muslimana, samo jer im je prva pjesma iz 1586., na štokavskoj ikavici, imena "Hrvatska pjesma", ili što u 17. st., kad nitko još nije čuo za Šfarika i Miklošiča, banjalučki muderiz piše da su ostale vjerske nastale u Heratu, u Arapa i Perzijanaca, dok je ova knjiga prva (vjersko-islamska) nastala u pokrajini Hrvata. Hodavendija, čauš (pobočnik) bosanskoga paše Sofi Mehmeda, musliman iz Bosne, piše 20. rujna 1589. mletačkomu providuru (poglavaru) u Zadar po dva pisma turskom jazijom (pismom) i bosančicom. Na kraju pisma veli: "Zato mi, rečeni Hodavendi čauš, hotismo učiniti viru od toga posla i dvoje knjige pisati turske, a dvoje hrvatske, rukom Ali čehaja"

Nu- to ne znači da su sadašnji BH Muslimani ili Bošnjaci- Hrvati. To su eventualno zanimljive etnografske zabilješke, i ništa više. To je zaseban narod, od kulture, jezika, religije, povijesti i t.d.

Мени се некако чини да и ви, а и ми градимо и хранимо наш идентитет по принципу ја сам то, зато што нисам ово, Хрват сам јер нисам Србин и обрнуто, потпуно формирани идентитети немају потребу за таквим начином идентификације.
Није ми намера да доказујем и показујем овде било шта, нација није нешто заковано за вјеки вјеков, људи су мењали и вере и језик и нације кроз историју (и Срби и Хрвати су били пагани пре хришћанства), али једноставно не могу да се сложим с тим да су ови национални табори нешто утемељено, "из кога нико није излазио упркос колебањима"

Govorim o cjelini ili većini. Pojedinci su zanimljiva stvar za sebe, nu ne znače ništa. Pa i haplotipska istraživanje pokazuju, na toj "biološkoj" razini, da su vjerski različiti govornici sličnih ili istih narječja i "genetski" različiti- neka je dominantna grupa u Bosni kod Hrvata zastupljena sa 70%, kod Muslimana/Bošnjaka s 40%, a kod Srba s 30%. Tu se radi o razlici koja je čak i toga tipa, d aveć ne govorimo o jezičnim vjerskim, etnografskim, kulturalnim ....

На крају крајева, погледај ову слику:

Где је нестала ова омладина, ако нема података о прогонима, исељавању и сл. у Дубровнику почетком XX века. ОВо је издато пре само стотину година.

Ivo Stojanović je jedan od Srba-katolika toga doba (Medo Pucić, Luko Zore i još nekoliko). Prije prve trećine 19. st. nitko se od istaknutijih Dubrovčana nije identificirao sa srpstvom (dakle od 1400. do poslije 1800.), aposlije je to bio uži krug inteligencije koji je zahvaljujući suženom izbornom cenzusu uspio doći na vlast- zajedno sa Srpskom strankom- u dubrovačkoj općini tijekom 1890-ih. No, kako je izborno pravo prošireno i demokratizirano, izgubil isu vlast nakon nekoliko godina i pravaši su u kombinaciji s ostalim hrvatskim strankama konačno zavladali. O tom ima u esejima Ive Banca, studij iStjepana Ćosića i t.d.-

 

[Mrkalj]

Navedeni popis samo je prijeslik stanja na terenu hrvatske pismenosti u doba Stojanovićeva novoga izdanja Karadžićeva bukvara.

Pa, majku mu ljubim Hrobi, kako je to mogao biti preslik stanja u doba Stojanovića ako je objavljen 1827. u Vukovom Prvom srpskom bukvaru kada se Lj. Stojanović nije još bio ni rodio?

 

[Mrkalj]

Najbolje od svega je što je

Ljudevit Gaj imao 16 godina te 1825. godine kada je rukopis prvog srpskog bukvara čekao na odobrenje cenzure.

Kad se vratio iz Lajpciga, Vuk je napisao ovaj Bukvar, i početkom 1826 g. predao ga cenzuri, koja ga je odobrila, ali zbog privilegija Budimske štamparije nije mogao tad izići.

http://www.rastko.rs/filologija/vuk/vkaradzic-bukvar.html

Prvi Srpski Bukvar By Vuk Stefanović Karadžić 1827 http://books.google.com/books?id=NGDAPQAACAAJ

 

[Urvan Hroboatos]

Najbolje od svega je što je

Ljudevit Gaj imao 16 godina te 1825. godine kada je rukopis prvog srpskog bukvara čekao na odobrenje cenzure.




Prvi Srpski Bukvar By Vuk Stefanović Karadžić 1827 http://books.google.com/books?id=NGDAPQAACAAJ

Razumijem ja tebe, nije lahko ustrajajti na bizarnim stajalištima, pogotovo kad ih ne možeš podkrijepiti:
http://digital.nb.rs/scc/browse.php?fol=stara&ime=st-vuk&order=DI&page=10

Tu je taj bukvar od početka do kraja, i nikakvoga popisa nema paralelnih slova, Toga nema ni u izvornicima drugih Karadžićevih knjiga, što se da lahko provjeriti.

Mrki- to je r, zaboga R, a ne moraš baš od toga R raditi N

A i nješto si mi "oćutao" glede drugih stvari, de gukni golube:
http://forum.krstarica.com/threads/354119

Bolji, bolji,... i neka bolji, u šali će drug Hroboatos

 

[Mrkalj]

Razumijem ja tebe, nije lahko ustrajajti na bizarnim stajalištima, pogotovo kad ih ne možeš podkrijepiti:
http://digital.nb.rs/scc/browse.php?fol=stara&ime=st-vuk&order=DI&page=10

Tu je taj bukvar od početka do kraja, i nikakvoga popisa nema paralelnih slova, Toga nema ni u izvornicima drugih Karadžićevih knjiga, što se da lahko provjeriti.

Mrki- to je r, zaboga R, a ne moraš baš od toga R raditi N

A i nješto si mi "oćutao" glede drugih stvari, de gukni golube:
http://forum.krstarica.com/threads/354119

Bolji, bolji,... i neka bolji, u šali će drug Hroboatos

Prerano se smeješ Hrob, a znaš kako piše Vuk: "Ko se zadnji smeje..."

Ne bih se složio sa Marijem Grčevićem čiju hipotezu ovde zastupa drug Hroboatos, već se slažem sa prof. dr. Petrom Milosavljevićem koji je ovim primerom pokazao i dokazao da Ljudevit Gaj nema veze sa autorstvom srpske latinice.

Kao prvo, od ukupno 500 primeraka, koliko je odštampano 1827. godine, u Narodnoj biblioteci Srbije čuvaju se svega dva iole uščuvanija primerka originalnog Vukovog Prvog Srpskog bukvara, oba raskupusana i oba nepotpuna. O nazovi-stručnosti bibliotečkih delatnika dovoljno govori i činjenica da su ovo delo na internet-portalu Biblioteke dva puta objavili, svaki put (nota bene) pod različitim nazivom. Pošto jednom od primeraka nedostaje stranica sa naslovom, nazovi-stručnjaci su je naslovili prema naslovu glave – "Ogled srpskoga bukvara" signature S-II-0461_1827. Takozvani "Ogled..." ima devet skeniranih dvostranica, dok je drugi primerak preslikan i objavljen pod odgovarajućim naslovom "Prvi srpski bukvar, sa signaturom S-I-0198_1827 i 10 skeniranih dvostranica. Primerak koji je na portalu naslovljen kao "Ogled..." u odnosu na drugi primerak kojim raspolaže NBS nema stranicu sa naslovom, niti stranicu broj 17 (sa poglavljem "19. Jedan put jedan"). Da je u oba slučaja u pitanju Prvi srpski bukvar vidi se po ostalim stranicama koje su grafički podudarne.

Kao drugo, ova oba primerka izvornog Prvog srpskog bukvara iz 1827. koji se čuvaju u NBS imaju podjednak raspored teksta kao i jednake karakteristične grafičke markere sa izdanjem iz 1978. što upućuje da je izdanje iz 1978. zaista fototipsko izdanje. Na primer, jednu okruglu crnu mrlju na stranici broj 1 neposredno ispod poslednjeg retka sadrže kako Vukovi originali tako i fototipija iz 1978.

Kao treće, treba uočiti da u obama primercima iz NBS nedostaju dve stranice (a ne jedna) koje postoje u fototipskom izdanju iz 1978. Pored stranice sa tablicom "Alphabeti serbici" (http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg) u primercima iz NBS nedostaje i naredna stranica "Za Ruse" (http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg). Budući da su susedne, pretpostavljam da su ove dve stranice štampane na jednom listu čime bi se lako objasnio njihov izostanak u raskupusanim primercima kojima raspolaže NBS.

Kao četvrto, nameće se pitanje motiva kod Stojanovića (1924. u sastavu monografije o Vuku) za eventualnom intervencijom nad originalnim izdanjem. Ne ulazeći u moguće motive za dodavanje preporne tablice "Alphabeti serbici" pitam se zašto bi, koji *****, Ljubomir Stojanović jednu stranicu tada nevažećeg Vukovog Prvog srpskog bukvara, bukvara koji je tada imao isključivo istorijski značaj, posvetio Rusima gde daje razjašnjenja na ruskom, i zašto bi to razjašnjenje, koji *****, napisao na ukinutom i nevažećem, starom ruskom pravopisu?

_____________________________________________________

http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg (1827/1924/1978)
http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/003.jpg (1827/1924/1978)


http://digital.nb.rs/stara/vuk/S-II-0458/mid/S-II-0458-034.jpg (1818)
http://digital.nb.rs/stara/vuk/S-II-0473/mid/S-II-0473-002.jpg (1852)

______________________________________________________
​

 

[Urvan Hroboatos]

Prěrano se směješ Hrob, a znaš kako piše Vuk: "Ko se zadnji směje..."

Ne bih se složio sa Marijem Grčevićem čiju hipotezu ovdě zastupa drug Hroboatos, već se slažem sa prof. dr. Petrom Milosavljevićem koji je ovim priměrom pokazao i dokazao da Ljudevit Gaj nema veze sa autorstvom srpske latinice.

Kao prvo, od ukupno 500 priměraka, koliko je odštampano 1827. godine, u Narodnoj biblioteci Srbije čuvaju se svega dva iole uščuvanija priměrka originalnog Vukovog Prvog Srpskog bukvara, oba raskupusana i oba nepotpuna. O nazovi-stručnosti bibliotečkih dělatnika dovoljno govori i činjenica da su ovo dělo na internet-portalu Biblioteke dva puta objavili, svaki put (nota bene) pod različitim nazivom. Pošto jednom od priměraka nedostaje stranica sa naslovom, nazovi-stručnjaci su je naslovili prema naslovu glave – "Ogled srpskoga bukvara" signature S-II-0461_1827. Takozvani "Ogled..." ima devet skeniranih dvostranica, dok je drugi priměrak prěslikan i objavljen pod odgovarajućim naslovom "Prvi srpski bukvar, sa signaturom S-I-0198_1827 i 10 skeniranih dvostranica. Priměrak koji je na portalu naslovljen kao "Ogled..." u odnosu na drugi priměrak kojim raspolaže NBS nema stranicu sa naslovom, niti stranicu broj 17 (sa poglavljem "19. Jedan put jedan"). Da je u oba slučaja u pitanju Prvi srpski bukvar vidi se po ostalim stranicama koje su grafički podudarne.

Kao drugo, ova oba priměrka izvornog Prvog srpskog bukvara iz 1827. koji se čuvaju u NBS imaju podjednak raspored teksta kao i jednake karakteristične grafičke markere sa izdanjem iz 1978. što upućuje da je izdanje iz 1978. zaista fototipsko izdanje. Na priměr, jednu okruglu crnu mrlju na stranici broj 1 neposrědno ispod poslědnjeg retka sadrže kako Vukovi originali tako i fototipija iz 1978.

Kao treće, trěba uočiti da u obama priměrcima iz NBS nedostaju dvě stranice (a ne jedna) koje postoje u fototipskom izdanju iz 1978. Pored stranice sa tablicom "Alphabeti serbici" (http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg) u priměrcima iz NBS nedostaje i naredna stranica "Za Ruse" (http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg). Budući da su susědne, prětpostavljam da su ove dvě stranice štampane na jednom listu čime bi se lako objasnio njihov izostanak u raskupusanim priměrcima kojima raspolaže NBS.

Kao četvrto, nameće se pitanje motiva kod Stojanovića (1924. u sastavu monografije o Vuku) za eventualnom intervencijom nad originalnim izdanjem. Ne ulazeći u moguće motive za dodavanje prěporne tablice "Alphabeti serbici" pitam se zašto bi, koji *****, Ljubomir Stojanović jednu stranicu tada nevažećeg Vukovog Prvog srpskog bukvara, bukvara koji je tada imao isključivo istorijski značaj, posvetio Rusima gdě daje razjašnjenja na ruskom, i zašto bi to razjašnjenje, koji *****, napisao na ukinutom i nevažećem, starom ruskom pravopisu?

_____________________________________________________

http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/002.jpg (1827/1924/1978)
http://www.rastko.rs/filologija/vuk/bukvar/003.jpg (1827/1924/1978)


http://digital.nb.rs/stara/vuk/S-II-0458/mid/S-II-0458-034.jpg (1818)
http://digital.nb.rs/stara/vuk/S-II-0473/mid/S-II-0473-002.jpg (1852)

______________________________________________________
​

Mrki, molim te, nemoj se više sramotiti.
Svi to dodatci s paralelnim popisima ne postoje u Karadžićevim izvornim djelima, i "priheftani" su kasnije.

Stojanović ništas nije krao ni lagao ni...nego je normalno dopunio izdanje kako se to već i radi. Tako je i Miklošič pripremao Monumenta serbica... prepravljanjem i stilizacijom, kako je imao koji tekst i sl. Nitko tu nije lopov, možda eventualno slabije upućen (kao, n.pr. John Fine u knjizi "When ethnicity didn't matter", kad pogrješno za pismo kotorskoga vlastelina Mare Dragovića bartolu Kašiću misli da ovaj piše "Vaš narod Hrvatski", a oblik je "Vas (sav, cio) narod Hrvatski"- OT)

Niti su Slovenci manje Slovenci, a niti je slovenski jezik manje slovenski zato što rabe "gajicu", pa tako ni srpski. I patiti zbog nacionalnosti autora njekih grafema- valjda bi mi zbog toga trebali izbaciti đ i vratiti se na gj, ili otići na Maretićev prijedlog o digramima)- jednostavno je smiješno.

Gubiš vrijeme na tričarije.

 

[Urvan Hroboatos]

I- iako je ovo OT, jer tema je srpska ćirilica i njezin status- kad se, simbiotski, piše i o latinici, valja reći da mnogi nisu (bili) baš ludi od sreće s ovim.

Šime je Starčević bio nepomirljiv:

Odkuda je izašao rogati pravopis zagrebački ?

Najprvi su bili Nimci koji su rasćošili i preobrazili okrugla slova latinska; ova ista od
Nimaca tako rasćošena slova prid dvisto godina uzeše Čehi, to jest Pemci, ali jerbo
imadijahu, kako i danas, biše vlastitih glasova....oni su nadodali kojekakva zlamenja koja
se kod Kopitara zovu stercora muscarum, to jest driskotine muha.

Zora dalmatinska, 1847.
(Prema PSHK, Hrv. nar. prep. I, Zora-MH, Zagreb, 1965.)

Ni Maretić nije bio najbolje volje:

..jer hrvatska latinica već od prije ima četiri slova s dijakritičkim znakovima: č, ć, ž, š koja (neka kaže, tko što hoće) lijepa nisu, osobito kad su majuskule...
...ali ja se pitam: zar se ne bi tomu nedostatku doskočilo svezama dy, ly, ny, dx za glasove (ćirilcom: đ, lj, nj, dž) ?
..
Samo se sobom razumije, da ja ovih svojih misli nijesam razvio zato, što sam htio predlagati zamjenu Daničićevih slova; kakova takova su, sad je prekasno, a bilo bi i bez smisla mijenjati ih.

(Tomo Maretić: Crtice o rječniku naše akademije, 1916., u
"Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika", svezak 97, 3. dvadeset i trećega dijela, Dodatak- materijali o rječniku, Zagreb 1976.)

 

[виртуелизација]

О језику и језичком стандарду се, хвала драгом Богу, још увек старају и одлуке доносе за то стручни људи који се разумеју у тематику и који знају шта говоре и зашто то говоре..

Толико се разумеју да уводе нова латинична слова у српско писмо, пишу правопис за латиницу и јашу на таласу насилног наметања латинице у Србији. По њима још говоримо и пишемо српскохрватски. Нека хвала!

Што се презимена тиче, гле случајности, у тој одабраној дружини се не нађе ни један Петар Петровић, или Јован Јовановић.

Ко жели да схвати, схватиће, ко не жели, држаћемо допунску наставу.

 

[ccaterpillar]

Хммм, дискусија је одмакла док сам био одсутан, али покушаћу да се надовежем. Уопште не видим смисао расправе око тога да ли је страница из "Првог српског буквара" оригинална или додата.
Ако неко тиме жели да оправда термин "српска латиница", јер ју је ето смислио Вук Караџић, то никако не пије воду, чак и да ју је лично Вук реформисао. Какве везе ту има националност аутора, какву улогу игра?
Па колико ја знам, глагољицу су сачинили (не реформисали него комплетно сачинили) Грци из околине Солуна Ћирило и Методије, али наравно да никоме не пада на памет да је због тога зове "грчка глагољица", већ се обично зове прво словенско писмо. Сад, да ли је прво не знам, али је дефинитвно словенско, јер је направљено за Словене, а наручилац посла (модерно речено инвеститор) је био кнез Велике Моравске Растислав.
Иста је прича и са решењем за слово đ, за које се овдашњи сербокроатисти хватају као за сламку спаса.
Ђура Даничић је, са места секретара ЈАЗУ из Загреба предложио замену 4 двослова. Вође илирског покрета су, после дужег разматрања, прихватили замену двослова dj. Да ли то чини đ српским или Даничића илирским (хрватским) културним и јавним радником? Наравно да је ово друго, поготово што се одлучивање налазило у рукама Беча и Загреба.

Да интересантно би било упитати се зашто Илирци нису прихватили замену сва 4 двослова, зашто само đ.
Одговор је прост, кајкавци, слично Словенцима, не изговарају Љ и Њ, већ изговарају раздвојено, лј, нј (Лјублјана, Целје, горенје), а џ не користе, Беч и Загреб нису хтели да ризикују цепање тада новоуспостављање хрватске нације.

Не знам како неко уопште Гајеву латиницу може да назове српском, ако је није користила ниједна српска институција све до оног несрећног стварања заједничке државе и језика...

 

[Urvan Hroboatos]

Хммм, дискусија је одмакла док сам био одсутан, али покушаћу да се надовежем. Уопште не видим смисао расправе око тога да ли је страница из "Првог српског буквара" оригинална или додата.
Ако неко тиме жели да оправда термин "српска латиница", јер ју је ето смислио Вук Караџић, то никако не пије воду, чак и да ју је лично Вук реформисао. Какве везе ту има националност аутора, какву улогу игра?

To reci Mrkiju, on se toga uhvatio ko pijan plota.

Па колико ја знам, глагољицу су сачинили (не реформисали него комплетно сачинили) Грци из околине Солуна Ћирило и Методије, али наравно да никоме не пада на памет да је због тога зове "грчка глагољица", већ се обично зове прво словенско писмо. Сад, да ли је прво не знам, али је дефинитвно словенско, јер је направљено за Словене, а наручилац посла (модерно речено инвеститор) је био кнез Велике Моравске Растислав.

Jah.

Иста је прича и са решењем за слово đ, за које се овдашњи сербокроатисти хватају као за сламку спаса.
Ђура Даничић је, са места секретара ЈАЗУ из Загреба предложио замену 4 двослова. Вође илирског покрета су, после дужег разматрања, прихватили замену двослова dj. Да ли то чини đ српским или Даничића илирским (хрватским) културним и јавним радником? Наравно да је ово друго, поготово што се одлучивање налазило у рукама Беча и Загреба.

Prihvatili su oni sve, i tiskali Akademijina izdanja tim slovima (n.pr. Rječnik), ali u praksi, u široj javnosti, ušlo je jedino đ, i to tek nakon 1930-ih.
Maretić je rekao da narod teško prima nova slova kao nove poreze.

Да интересантно би било упитати се зашто Илирци нису прихватили замену сва 4 двослова, зашто само đ.

Prihvatili su- ne Ilirci, jer su bili dobrim dijelom pokojni- nego Akademija (Rački, Strossmayer, Maretić,...) u izdanjima akademije, iako jezik u aakdemiji nije bio uniforman- neki su pisali slično Karadžiću (Maretić, Broz), neki po zagrebačkoj školi (Rački, Šulek), neki po svom privatnom idiomu (Kurelac, Smičiklas,..).
Ako ti se da, evo primjera šarenila (u formatu pdf, Rad JAZU o preporodu (Smičiklas, Rački, Budmani, Šulek,..) i o postanku imena Hrvata i Srba (Maretić):
http://www.megaupload.com/?d=B0UOVPB5

http://www.megaupload.com/?d=HNHH0Z00

Одговор је прост, кајкавци, слично Словенцима, не изговарају Љ и Њ, већ изговарају раздвојено, лј, нј (Лјублјана, Целје, горенје), а џ не користе, Беч и Загреб нису хтели да ризикују цепање тада нове хрватске нације.

Zar Kekece nije nitko pitao ?