Госин Роквићу, попричајте мало са људима на ову тему и схватићете да заиста не знају. Моја маленкост је причала и са докторима природних наука и они су се изненадили када им се каже да Ћ (Ć) проитиче из Т а не из Ц (C). И увек исто - нисмо знали за то.
Г. Дакице, људи су генерално необразовани и то је аксиом, а информација који глас из којег проистиче је, сложићете се, ван стручних кругова и круга хобиста прилично небитна. Ево, показаћу Вам да је по питању гласова Ћ и Ђ, ћирилица такође непедагошка. Реците ми другу половину тог исказа који сте започели, глас Ћ проистиче из гласа Т и ког другог гласа, шта мислите и на основу чега то можете закључити? Да ли мислите да Ћ уопште проистиче из Т, или је можда ипак реч о неком другом, сличнијем гласу?
Овим ћу оспорити и оно што сте рекли у наставку, да је код ћирилице "све јасно" и да не наводи на другачије закључке. Напротив, управо ћирилица наводи на погрешне закључке оне који повезују сличност у графичком приказу слова са сличношћу у њиховом изговору.
Лепе су све те паралеле које си навео и све је то тачно. Али се превиђа да су Срби скоро 10 стољећа писали ћирилицом. Вукова ћирилица је само један наставак свега тога. Ћирилица и пре - ћирилица и после. Наравно, са том реформом се многи ниси ни тада, а вала се ни дан данас не слажу. Једно је сигурно - ћирилица реформисана или не је српско писмо. Латиница је озбиљно ушла тек пре неких 50 година и то на силу. Очигледно је да је то мало година да Срби науче то писмо, а ево и зашто то кажем
http://www.naslovi.net/2009-05-29/24sata/nista-od-pasosa-zbog-slova-dj-u-prezimenu/1174481
Ево и овде једне крупне недоследности. Ако је оно што сам написао "све тачно", али пада у воду због вишевековног коришћења ћирилице, да ли то значи да током првих 70-80 година коришћења ћирилице у Срба, ћирилица није била српско писмо? Или да у време прве половине 19. века, када је Вуковом ћирилицом писао мали број људи, она није била српско писмо?
Немојмо се прегањати. Ако су аргументи да се нешто назове нечијим писмом то да је то писмо начињено према језику народа о којем је реч, да се користи у народу о којем је реч и да је признато као равноправно у држави тог народа, за употребу у истом том језику, онда уопште није битно ни ко је творац тог писма, ни да ли оно има традицију. Нема ни румунска латиница традицију у румунском народу, а белоруска латиница се назива белоруском иако постоји само као концепт, а практично се не користи малтене нигде.
Волео бих да чујем аргументе због којих српска латиница није српска, али такве да према истим аршинима српска ћирилица остане српска, монголска ћирилица монголска, румунска латиница румунска, а хрватска латиница хрватска. Такви аргументи овде још нису изнети.
Немој сада подмећати да се низ "српска ћирилица" користи тек од недавно. Заправо, тај низ се одувек користи.
Колико мене сећање служи, у бившој држави се користио израз "српскохрватски језик", а ћирилица и латиница називали само ћирилицом и латиницом. А ако се користи одувек, за шта се користио, за средњовековну ћирилицу или реформисану?
То што сте ви навели се оноси само на низ "српска латиница" који је скован након 1995. године. Тада Срби нису нипошто хтели да користе Croatian (Croatia), jер је било ратно време па су зато користили само Slovenian (Slovenia). Глупост, наравно! Мени када треба ја користим само хрватски.
И шта се онда десило, Срби беспосличари су неосновано од Микрософта тражили да им се омогући и латиницу са српским именом.
Мени се ипак чини да ти "беспосличари" чине један разуман део и убедљиву већину у домаћој и иностраној јавности, што је за сваку похвалу, као и да имају сасвим солидне аргументе на својој страни, док још ниједан аргумент са супротне стране нисам чуо.
Уствари, за супротан став у стручној јавности ни не знам, већ имам утисак да је ту одавно постигнут консензус. Супротан став срећем једино међу лаицима са недозвољеном дозом емотивног и ирационалног када је у питању језик и наука о језику.
) где нам је поделио анкетне листиће. Одмах сам поставио питање: Зашто је ово на латиници? Психолошкиња: (Мала пауза.) Примдба је на месту. 
