Упознат сам са тим и свестан сам планског и систематског урушавања српске државности и лабаве српске нације које су Срби унели у Југославију, а из ње изнели само ово бедно парче. Опет понављам, приче о сили и наметању су део субјективне димензије јер се овде не ради о мањини која намеће нешто већини против њене воље, него о једној мањини која је надјачала другу мањину, док је све то време већини свеједно. Када кажете "Србима силом наметнута", то је као и рећи да је С. Милошевић за време своје владавине хапсио и прогонио Србе и владао Србима против њихове воље. Јесте то тачно, али којим Србима и шта је био он и скупина око њега? Ако се сложимо да је С. Милошевић био Србин, да је владао Србијом уз пристанак одређеног дела Срба и да је као такав део наше историје, а реалност је таква да се ради о српском председнику, субјективне оцене су небитне.
Па ако је све то тако као што ви кажете, онда ћемо се сложити да данас треба поштовати важећи Устав Србије као највиши правни акт земље, и ускладити са њим и законе и правопис, и наравно применити их,

"субјективне оцене су небитне"....
Одличан пример са Бошњацима. Знате ли због чега су током протеклих 200 година српски муслимани променили 5 националних имена, а ниједном нису хтели да се назову српским? Због тога што неко некад није желео да прихвати реалност да као последицу вишевековне турске владавине имамо своју браћу по народности, језику и крви који су усвојили турски културни образац и све оно што са њим иде (ношња, музика, вероисповест, симболика, светиње итд.) и прогласио их за Несрбе и неку ружну и грозну последицу окупације (као што и Ви видите латиницу) коју треба што пре избрисати да више не постоји, а забранити и саму причу да је тако нешто икада постојало. Чак и данас, у 21. веку, имамо пример јадног Кустурице који је пример правог Србина-Србенде, који је довољно пропатио од својих некадашњих муслиманских сународника и више пута и речју и делом потврдио и доказао своје припадништво српској нацији, да га и даље, чак и иако је прешао и на православље и није више муслиман, многи у нашем народу називају "Турчином" који је овде на пропагандном задатку да Србе по свету представља као "Цигане".
Није проблем што је неко прихватио део туђег културног обрасца, већ што је свој нови идентитет доказивао и доказује непрестаним сатирањем старог, како код себе тако и код других који су задржали стари идентитет, јер га подсећају на конвертизам. Ово наравно изазива реакцију са друге стране, која такође може бити непримерена, и пукотина се претвара у непремостиву провалију.
На жалост, реалност последица турске окупације смо видели и искусили, а реалност последица језичке окупације тек треба да искусимо, а обриси се већ назиру, погледајте само овај форум, па да ли оваквих расправа има у још неком народу, туђе или своје, окупаторско или не, једно писмо или два?


Како ће било шта конструктивно да уради нација која оволико енергије троши на овакве ствари, па то ниједан народ на свету не ради, ја стално инсистирам да нико други нема два писма, нема оваквих сатирућих дилема.

Штета што Дакица није ту, са њим се већ договорих да није у питању "гајевица" него "ђуриница". Гајевица није засебно писмо, већ варијанта латинице, а Срби о којима говоримо нису њоме могли ни писати јер у то време није ни била осмишљена. Ради се о латиници, сад да ли је гајевица, ђуриница, перовица или пајиница, није толико ни битно јер се ради о систему који је изузетно сличан. Сличнији него модерна српска ћирилица и средњовековна српска ћирилица, иако и једну и другу називамо ћирилицом, не правимо разлику на вуковице, лукијановице, доситејевице или мркљевице.
Па какве везе има и ако је ђуриница, па Ђ.Д. је био први секретар ЈАЗУ у Загребу, зар је битно које националности је био?

Ако Срби католици нису писали Гајевим абецедним саставом, тек онда не разумем која је историјска подлога својатања гајевице?
Добро су Вам рекли. Проблем је вероватно у томе што придев "српски" посматрате у искључивом смислу. Треба га посматрати у оном смислу у којем је, рецимо, Арпад Штербик био некад српски рукометаш или оном у којем је Мали Иђош српска општина. Латиница није српска у оном смислу у којем су српски Немањићи, крст са четири С или нешто друго што је ексклузивно национално обележје. Латиница није ексклузивно српско национално обележје, као што је то ћирилица.
Извините, али ја и посматрам и том смислу, у смислу аката, декларација, указа итд.. Мали Иђош и јесте српска општина, јер се према законима Србије налази у Србији, Арпад је и био срски рукометаш јер има држављанство Србије итд.. Ја свакако не мислим да је слово Ш или А српско слово или српски глас, али српски језик, као и српско писмо ипак постоје, као и толики други језици и писма...
Ћелава гајевица не постоји као писмо, за тај термин сам први пут чуо од Дакице, којег тренутно нема на теми. Не ради се ни о каквој ћелавости и ни о каквој гајевици, већ о писању латиницом уз помоћ расположивих слова на техничким и електронским уређајима. Ту се не ради о писму, већ о техничким недостацима. Да нисмо под утицајем западне културе и технологије, него руске, због мале величине нашег тржишта и због тога што смо мали језик и народ, на исти начин бисмо користили руске рачунаре, фискалне штампаче или мобилне телефоне.
Ономад је један мој пријатељ добио од банке картицу са подацима на ћелавој гајевици, и чим сам му скренуо пажњу на то, отишао и супео да промени на ћирилицу. Мобилни телефони код нас одавно имају Гајева слова šđčćž, па не памтим кад ми је неко послао SMS са тим словима...
Дакле, техничких могућности има...
Видиш, Македонци много мање тржиште, па нпр. имају ћирилицу на мобилнима.
А зар ти мене ниси убеђивао до малопре да су ми добро рекли да је гајевица наше писмо јер је користимо?


Како си сад одједном променио мишљење, па чак тврдиш да ћелава гајевица није ни писмо, па макар који да је разлог што је пишемо?
И Руси и Бугари у недостатку технологије користе латинична слова за потребе своје комуникације, али то не називају новим ћелавим алфабетима. У праву су били они који су Вас прекорили ако сте заиста говорили о некаквом "стандардном писму", па још и са именом ("ћелава гајевица"), а заправо се ради употреби технологије која није прилагођена за наше тржиште.
Руси у Бугари пре свега користе пресловљавања за своје (тј. међународне) потребе, нажалост ми и они смо небо и земља када је питању чување писма.


Што се тиче стандардног писма, ја се овде само подсмевам онима који имају двоструке стандарде. Исти ти који тврде да је гајевица наша јер је то наша реалност, има је по улицама (ту аргументацију користи и академик Клајн), одједном запене као бесни кад им се помене ћелава гајевица. У чему је ствар, зашто једна може, чак и уз кршење Устава и закона у многим областима, а друга је непожељна?
