Званично писмо државе

Које писмо по вама треба да буде званично у Србији ?

  • ћирилица

  • latinica

  • neko treće pismo...


Rezultati ankete su vidlјivi nakon glasanja.
Упознат сам са тим и свестан сам планског и систематског урушавања српске државности и лабаве српске нације које су Срби унели у Југославију, а из ње изнели само ово бедно парче. Опет понављам, приче о сили и наметању су део субјективне димензије јер се овде не ради о мањини која намеће нешто већини против њене воље, него о једној мањини која је надјачала другу мањину, док је све то време већини свеједно. Када кажете "Србима силом наметнута", то је као и рећи да је С. Милошевић за време своје владавине хапсио и прогонио Србе и владао Србима против њихове воље. Јесте то тачно, али којим Србима и шта је био он и скупина око њега? Ако се сложимо да је С. Милошевић био Србин, да је владао Србијом уз пристанак одређеног дела Срба и да је као такав део наше историје, а реалност је таква да се ради о српском председнику, субјективне оцене су небитне.

Па ако је све то тако као што ви кажете, онда ћемо се сложити да данас треба поштовати важећи Устав Србије као највиши правни акт земље, и ускладити са њим и законе и правопис, и наравно применити их, :rtfm: "субјективне оцене су небитне"....

Одличан пример са Бошњацима. Знате ли због чега су током протеклих 200 година српски муслимани променили 5 националних имена, а ниједном нису хтели да се назову српским? Због тога што неко некад није желео да прихвати реалност да као последицу вишевековне турске владавине имамо своју браћу по народности, језику и крви који су усвојили турски културни образац и све оно што са њим иде (ношња, музика, вероисповест, симболика, светиње итд.) и прогласио их за Несрбе и неку ружну и грозну последицу окупације (као што и Ви видите латиницу) коју треба што пре избрисати да више не постоји, а забранити и саму причу да је тако нешто икада постојало. Чак и данас, у 21. веку, имамо пример јадног Кустурице који је пример правог Србина-Србенде, који је довољно пропатио од својих некадашњих муслиманских сународника и више пута и речју и делом потврдио и доказао своје припадништво српској нацији, да га и даље, чак и иако је прешао и на православље и није више муслиман, многи у нашем народу називају "Турчином" који је овде на пропагандном задатку да Србе по свету представља као "Цигане".

Није проблем што је неко прихватио део туђег културног обрасца, већ што је свој нови идентитет доказивао и доказује непрестаним сатирањем старог, како код себе тако и код других који су задржали стари идентитет, јер га подсећају на конвертизам. Ово наравно изазива реакцију са друге стране, која такође може бити непримерена, и пукотина се претвара у непремостиву провалију.
На жалост, реалност последица турске окупације смо видели и искусили, а реалност последица језичке окупације тек треба да искусимо, а обриси се већ назиру, погледајте само овај форум, па да ли оваквих расправа има у још неком народу, туђе или своје, окупаторско или не, једно писмо или два?:eek::eek:
Како ће било шта конструктивно да уради нација која оволико енергије троши на овакве ствари, па то ниједан народ на свету не ради, ја стално инсистирам да нико други нема два писма, нема оваквих сатирућих дилема.:sad2::sad2:

Штета што Дакица није ту, са њим се већ договорих да није у питању "гајевица" него "ђуриница". Гајевица није засебно писмо, већ варијанта латинице, а Срби о којима говоримо нису њоме могли ни писати јер у то време није ни била осмишљена. Ради се о латиници, сад да ли је гајевица, ђуриница, перовица или пајиница, није толико ни битно јер се ради о систему који је изузетно сличан. Сличнији него модерна српска ћирилица и средњовековна српска ћирилица, иако и једну и другу називамо ћирилицом, не правимо разлику на вуковице, лукијановице, доситејевице или мркљевице.
Па какве везе има и ако је ђуриница, па Ђ.Д. је био први секретар ЈАЗУ у Загребу, зар је битно које националности је био?:dontunderstand:
Ако Срби католици нису писали Гајевим абецедним саставом, тек онда не разумем која је историјска подлога својатања гајевице?:dontunderstand:

Добро су Вам рекли. Проблем је вероватно у томе што придев "српски" посматрате у искључивом смислу. Треба га посматрати у оном смислу у којем је, рецимо, Арпад Штербик био некад српски рукометаш или оном у којем је Мали Иђош српска општина. Латиница није српска у оном смислу у којем су српски Немањићи, крст са четири С или нешто друго што је ексклузивно национално обележје. Латиница није ексклузивно српско национално обележје, као што је то ћирилица.
Извините, али ја и посматрам и том смислу, у смислу аката, декларација, указа итд.. Мали Иђош и јесте српска општина, јер се према законима Србије налази у Србији, Арпад је и био срски рукометаш јер има држављанство Србије итд.. Ја свакако не мислим да је слово Ш или А српско слово или српски глас, али српски језик, као и српско писмо ипак постоје, као и толики други језици и писма...:p

Ћелава гајевица не постоји као писмо, за тај термин сам први пут чуо од Дакице, којег тренутно нема на теми. Не ради се ни о каквој ћелавости и ни о каквој гајевици, већ о писању латиницом уз помоћ расположивих слова на техничким и електронским уређајима. Ту се не ради о писму, већ о техничким недостацима. Да нисмо под утицајем западне културе и технологије, него руске, због мале величине нашег тржишта и због тога што смо мали језик и народ, на исти начин бисмо користили руске рачунаре, фискалне штампаче или мобилне телефоне.
Ономад је један мој пријатељ добио од банке картицу са подацима на ћелавој гајевици, и чим сам му скренуо пажњу на то, отишао и супео да промени на ћирилицу. Мобилни телефони код нас одавно имају Гајева слова šđčćž, па не памтим кад ми је неко послао SMS са тим словима...
Дакле, техничких могућности има...
Видиш, Македонци много мање тржиште, па нпр. имају ћирилицу на мобилнима.

А зар ти мене ниси убеђивао до малопре да су ми добро рекли да је гајевица наше писмо јер је користимо?:think::think:
Како си сад одједном променио мишљење, па чак тврдиш да ћелава гајевица није ни писмо, па макар који да је разлог што је пишемо?:dontunderstand:

И Руси и Бугари у недостатку технологије користе латинична слова за потребе своје комуникације, али то не називају новим ћелавим алфабетима. У праву су били они који су Вас прекорили ако сте заиста говорили о некаквом "стандардном писму", па још и са именом ("ћелава гајевица"), а заправо се ради употреби технологије која није прилагођена за наше тржиште.

Руси у Бугари пре свега користе пресловљавања за своје (тј. међународне) потребе, нажалост ми и они смо небо и земља када је питању чување писма.:worth::worth:
Што се тиче стандардног писма, ја се овде само подсмевам онима који имају двоструке стандарде. Исти ти који тврде да је гајевица наша јер је то наша реалност, има је по улицама (ту аргументацију користи и академик Клајн), одједном запене као бесни кад им се помене ћелава гајевица. У чему је ствар, зашто једна може, чак и уз кршење Устава и закона у многим областима, а друга је непожељна? :whistling:
 
Poslednja izmena:
Latinica je mnogo bolje srědstvo propagande jer je prodornija. Ćirilica je "tupo oruđe".

Što se Matice tiče, Petar Milosavljević, o kojem sam govorio http://kovceg.tripod.com/pm_matica_srpska.htm

Невероватно. Дакле иако је Устав одредио службено писмо, а закон шта се има сматрати службеном употребом писма, ти си дао за право кршењу Устава и закона, због твог субјективног утиска да је "латиница продорнија".

Следећи пут кад ме полиција заустави због прекорачења брзине уљудно ћу им објаснити да је мој утисак да се том деоницом може проћи и дупло брже од ограничења...
 
Ево једног дела текста Петра Милосављевића, са линка горе:

Radi odbrane integriteta srpskog jezika treba sprečiti nove pojave podele srpskog jezika prema pismima kojima se on služi: ćirilici i latinici. Latinica se proglašava za hrvatsko pismo pa joj se daje ime „gajica“, dok se za srpsku ćirilicu koristi ime „vukovica“. Sa naučnog stanovišta takva podela pisama je neprihvatljiva. Pismo koje je stvorio Ljudevit Gaj u knjižici Kratka osnova horvatsko-slavenskog pravopisanja (1830) i koje je dobilo naziv „gajica“, znatno je drugačije od latinice koja je danas u upotrebi. Današnja latinica, kojom se služi srpski jezik, delo je srpskih filologa Vuka Karadžića (29 slova identičnih sa današnjom latinicom) i Đure Daničića (slovo đ). Sve je to dokumentovano u mojoj knjizi Srpska pisma (2006).

Уопште не могу да схватим ово испирање мозга и доказивања типа Даничић је учествовао у прављењу гајевице, па је то и српско писмо.
Та премиса је потпуни промашај.
По тој премиси, глагољица, коју су саставили Грци Ћирило и Методије, би требало да је грчко писмо. А често се назива првим словенским писмом. Не знам да ли је прво, али је свакако словенско, јер је направљено за Словене, наручилац посла (модерним језиком речено инвеститор) је био кнез Ростислав.
Наравно да националност извођача радова није битна, битно је за кога су радили, а зна се ко је плаћао Даничића.
Или ће по логици Петра Милосављевића Високи Дечани бити проглашени за италијански манастир, јер је Стефан Дечански довео мајсторе са територије данашње Италије.
Заиста смешно, површно, и срачунато на испирање мозгова оних који не мисле својим главама....
 
Ево једног дела текста Петра Милосављевића, са линка горе:



Уопште не могу да схватим ово испирање мозга и доказивања типа Даничић је учествовао у прављењу гајевице, па је то и српско писмо.
Та премиса је потпуни промашај.
По тој премиси, глагољица, коју су саставили Грци Ћирило и Методије, би требало да је грчко писмо. А често се назива првим словенским писмом. Не знам да ли је прво, али је свакако словенско, јер је направљено за Словене, наручилац посла (модерним језиком речено инвеститор) је био кнез Ростислав.
Наравно да националност извођача радова није битна, битно је за кога су радили, а зна се ко је плаћао Даничића.
Или ће по логици Петра Милосављевића Високи Дечани бити проглашени за италијански манастир, јер је Стефан Дечански довео мајсторе са територије данашње Италије.
Заиста смешно, површно, и срачунато на испирање мозгова оних који не мисле својим главама....

:hahaha:... да, да, да.... добро си се сетио... а и Тадић је изјавио недавно када је био да му "Дечани миришу на медитеран"... е, тешко нама...:dash:
 
Današnja latinica, kojom se služi srpski jezik, delo je srpskih filologa Vuka Karadžića (29 slova identičnih sa današnjom latinicom) i Đure Daničića (slovo đ). Sve je to dokumentovano u mojoj knjizi Srpska pisma (2006).
Сад ми тек упаде у очи ова реченица, кога овај замајава, откад је то Вук Караџић филолог? На ком је то универзитету дипломирао филологију?
 
Latinica je mnogo bolje srědstvo propagande jer je prodornija. Ćirilica je "tupo oruđe".

Što se Matice tiče, Petar Milosavljević, o kojem sam govorio http://kovceg.tripod.com/pm_matica_srpska.htm


Где је "продорнија", за кога је продорнија? :roll: Ћирилица је српско једино писмо а ако је она теби "тупо оруђе" како да одговорим без увреде? Хајде онда да о'ма пређемо НА ЕНГЛЕСКИ, он је најпродорнији...

Овакво понашање је равно културолошком геноциду.
 
Latinica je mnogo bolje srědstvo propagande jer je prodornija. Ćirilica je "tupo oruđe".

Рече човек и оста жив!:eek:

И, шта је било кад си се пробудио?:hahaha:

Кажу да странци разумеју сваку реч српског написану латиницом, просто да не поверујеш!:super:
 
Кажу да странци разумеју сваку реч српског написану латиницом, просто да не поверујеш!
Ma он то мисли да ми треба да још мало подиђемо бившим YU републикама, да бисмо их привукли и направили Србе од њих, ћирилица је тупо оруђе јер је они мрзе и не желе да је виде.

А никако да Мрки уђе у узрок те болесне мржње...
 
No dobro, ajde da i ja kao "strendžer" nešto dodam, jer se ovo zavezlo u 100 uzlova, a nješto se tiče i nas Hrvata. Ne ću stavljati brdo linkova da bih ikoga u bilo što uvjerio, nego ću ukratko iznijeti svoje stajalište.

* Mrki je latiničar (i) zbog geopolitičkih rezona jer razmišlja u kategorijama 19. st. jezično-nacionalne asimilacije & sl. Zalud. Nacije su na ovim prostorima kristalizirane i neke bitnije asimilacije jednostavno nema i ne će je biti, bez obzira na pismo.

* također, tu je ponavljanje Miklošičeve teze o svim štokavcima kao navodnim Srbima. Toga se kod nas nisu držali ni najzadrtiji srbofili s kraja 19. st. poput Broza i Maretića, a od tih je kabinetskih konstrukcija odustao i Đuro Daničić i prije nego je došao u Zg. Dunque- štokavski pisana književnost (i pismenost općenito) do 19. st. pretežno je hrvatska, bila u Dalmaciji, Dubrovniku, Bosni, Slavoniji,...latinicom, glagoljicom ili ćirilicom/bosančicom (Ranjinin zbornik, Vetranović, Kašić, Držić, Zlatarić, Divković, Posilović, Gundulić, Kačić Miošić, Mikalja, Relković, Della Bella, Kanižlić,...). To kod nas nikad nije bilo dvojbe, ni kod Jagića niti Krleže, a ono što je bilo u 19. st. u "svijetu"- nestalo je. Prema tom, forsiranje latinice- svejedno koje- ne će, što god o tom dumali Petar Milosavljević ili Miloš Kovačević, posrbiti štokavsku pisanu baštinu koja je velikom većinom- hrvatska (govorim o pisanim dokumentima do 19. st., kasnije je nepotrebno).

* srpski i hrvatski jezici nisu nastali raspadom srpsko-hrvatskoga (hrvatskog ili srpskog). Nego su to dva bliska jezika vrlo približena u 19. st., napose krajem 19., no koji se nikada nisu stopili u jedan. Raspadom Jugoslavije nije se raspao nikakav jezik, nego poimanje o jeziku ili jezicima. Prije se moglo tvrditi da se radi o dvjema varijantama jednoga standardnoga jezika (koje pak funkcioniraju kao zasebni jezici), a poslije su "varijante" jednostavno priznate kao posebni jezici. Ili, tehnički- hrvatski isrpski (i bošnjački, post festum) promatrani su bili kao varijante jednoga pluricentričnoga jezika, a sad se gledaju- bez bitnijih promjena same jezične materije- kao zasebni kulturalni, Ausbau jezici (klasičan su primjer hindski i urdski, nu ima ih još).

* ćirilica je bitno obilježje identiteta srpskoga jezika. Iako po podatcima kojim raspolažem srpski na latinici nije automatski trpan u isti koš s hrvatskim, također stoji da je tu nešto.....trusno. Jamačno su argumenti u smjeru jednoga slovopisa/grafije (u ovom slučaju ćirilice) jači, no praksa govori da je dosta teško provesti to "jednoslovopisje" u zbilji (što god o tom mislio Zbiljić). I slažem se s onima koji su za porabu isključivo ćirilice. Ali se ne slažem- s možda impliciranom tvrdnjom- da bi srpski jezik na latinici izgubio samobit. Ukratko- srpski na ćirilici je optimalno rješenje, na latinici nije, škripi i "grebe"- ali nije katastrofa ni propast. Optimalno nije, izdržljivo jest.
 
Poslednja izmena:
Разликују по питању неколико ставки и по питању аргументације, а о томе сам већ писао и овде и на оној закључаној теми са Политике где су се саговорници попут Вас (не и Ви лично) потпуно оглушили о то. Да сам о томе писао и на овој теми, коју пратим од самог почетка, може Вам потврдити и Дакица јер сам управо са њим о томе разговарао. Штета што њега већ дуже време нема.

...

Потврђујем! Госин Роквић јесте за ћирилицу.

Мени је тешко сада да опишем те разлике, али све се своди на саму поставку од које полазимо. Чак се и у тој поставци ништа не разликује. :)

Разлике се виде само у начину одбране ћирилице, односно у начину виђења где је данас место латиници у српском језику.
 
Dakle, Jovan Erdeljanović: O poreklu Bunjevaca, nešto je silno važna knjiga iz područja jezika (a valjda i šire), koja nudi njeke duboke spoznaje i na koji vrijedi utrošiti vrijeme.

Pa što je sljedeće ?

Umovanja Pante Srećkovića, Miloša Milojevića i sličnih ? Ti su za jezik- kao i dotični Jovan -potpuno nebitni, a i šira im je vrijednost sumnjiva.

Eo, tim si rekao sve.

Мало о Буњевцима, Буњевци неће „путовницу“

Душан Ковачев
http://www.nspm.rs/politicki-zivot/bunjevci-nece-putovnicu.html
 
...Изврстан пример за то је и Еремита чији лични анимозитет према мени не умем рационално да објасним. ...

Језик у цркви
Немања Мрђеновић
http://www.czipm.org/jezik.html

Надам се да је овај чланак решеити све неспоразуме.
 
Штета што Дакица није ту, са њим се већ договорих да није у питању "гајевица" него "ђуриница". Гајевица није засебно писмо, већ варијанта латинице, а Срби о којима говоримо нису њоме могли ни писати јер у то време није ни била осмишљена. Ради се о латиници, сад да ли је гајевица, ђуриница, перовица или пајиница, није толико ни битно јер се ради о систему који је изузетно сличан. Сличнији него модерна српска ћирилица и средњовековна српска ћирилица, иако и једну и другу називамо ћирилицом, не правимо разлику на вуковице, лукијановице, доситејевице или мркљевице.

Правилније би били Гај-Даничић латиница, у језичкој економији се може рећи и Гајева латиница.

Можемо правити аналогију и са Трипковић-Миланковићевим календаром који данас називамо Миланковићевим календаром. С тим што је већа заслуга на Трипковићу као што је у предходном случају већа заслуга на Гају.
 
Poslednja izmena:
Današnja latinica, kojom se služi srpski jezik, delo je srpskih filologa Vuka Karadžića (29 slova identičnih sa današnjom latinicom) i Đure Daničića (slovo đ). Sve je to dokumentovano u mojoj knjizi Srpska pisma (2006).

Ово је лудост!

Ја сам чуо да постоји један језичар који тврди да је Вук Караџић измислио данашњу латиницу, али је добро да сам данас сазнао ко је то у питању.

Ово је, наравно, неистина!
 
Језик у цркви
Немања Мрђеновић
http://www.czipm.org/jezik.html

Надам се да је овај чланак решеити све неспоразуме.

Неће, због тога што и тај чланак говори само оквирно и лаички. Јесте тачан, али може навести на погрешне закључке.

Препоручујем овај чланак З. Ранковића са Православног богословског факултета у Београду. У питању је до краја прецизно објашњена свака разлика између српскословенског, рускословенског и наше тренутне адаптације рускословенског:

http://sites.google.com/site/rankovicpbf/NapomeneoCSL.pdf?attredirects=0

Наравно, српскословенск и рускословенски нису називи за различите језике, већ су нам то скраћења за ознаку да се ради о српској или руској редакцији црквенословенског. Разлике између њих постоје и очитују се у замени јерова самогласницима (нпр. "Сербин" уместо "С'рбин", "крест" уместо "кр'ст", "воскрес" уместо "в'скр'с" и сл.), различитим читањем јуса као Е и као ЈА (одатле оно "помјани мја" уместо "помени ме") итд.

Данашњи црквенословенски језик у СПЦ је рускословенски са врло малим и незнатним изменама које су набројане у чланку који сам поставио. У питању није српска редакција наслеђена из времена Немањића - та редакција је, нажалост, умрла и никада до сада није обновљена. Њу данас познају једино историчари језика, док је, опет нажалост, непозната чак и већем делу школованог свештенства.

Мрђеновић наводи једну ствар тачно, али врло непрецизно, када каже да је данашњи језик СПЦ измењен рускословенски. Тиме оставља простор за закључак како су те измене крупне и национално карактеристичне, чиме се њима даје некакав српски печат. Оне нису такве, у питању су незнатне измене на технички безначајним местима, али је сам језик по својим карактеристикама прилагођен Русима и руском изговору.

Такође, Мрђеновић нетачно каже да је Вук реформисао народни говор. Не треба узети за зло, у питању је новински чланак коме то није тема, али реформа народног говора и језика није ни постојала. Вук је једноставно увео народни говор на велика врата у књижевност и његова реформа се састоји у увођењу нових момената, а не у измени и модификовању постојећег стања. Вук је реформисао ћирилицу, али не за потребе којој је ћирилица до тада примарно служила, већ за потребе писања народним језиком која до тада није била стандардизована.

Вук није мењао језик, он је само био пионир на пољу стандардизације народног језика и прихватању тог стандарда за званичан и књижевни језик. То су спровеле у дело будуће генерације јер се ради о нечем практичном. Црквенословенски (тачније, рускословенски) и славјаносербски су језици које народ није разумео. Вуков рад се састојао у томе да докаже и покаже да се на том народном језику може стварати уметност, водити стручна и научна расправа и да тај језик има пун потенцијал да постане службени језик нације, замењујући тиме црквенословенски као мртав језик и славјаносербски као вештачки језик настао непланским комбиновањем српског народног, црквенословенског и руског.
 
Потврђујем! Госин Роквић јесте за ћирилицу.

Мени је тешко сада да опишем те разлике, али све се своди на саму поставку од које полазимо. Чак се и у тој поставци ништа не разликује. :)

Разлике се виде само у начину одбране ћирилице, односно у начину виђења где је данас место латиници у српском језику.

Дипломатија никада није директна. Саговорнику се увек саопштава оно што он жели да чује, а ради се на томе да се остваре сопствени циљеви.

Лепо је то што неко користи ћирилицу и заговара је у извесној мери, али не иде да уз то гура и намеће друга писма у намери да данас буду равноправна ћирилици, а колико сутра да је у потпуности потисну .

Само крајње недобронамерни не прихватају чињеницу да су српски језик и српско писмо предмет деценијског и систематског потискивања у земљи Србији.Што рече један Аустријанац, на насловној страни Политике од пре неку недељу: Имате погрешно писмо и погрешну веру, тешко се са тим иде у Европу.
 
Роквић се сагласио и са свим тим прогонима над ћирилицом као историјском чињеницом. Он не негира и данашњи прогон који се манифестује у непоштовању Устава и Закона.

Не знам шта је то у питању, али је својевременом Иван Клајн изразио да готово у свему подржава удружење "Ћирилица" из Новога Сада осим у томе да се говори о некаквој "хрватској латиници". То је некако и Роквићева поставка.

Ја ћу се са том поставком одмах сложити чим Република Србија повуче кораке који ће довести до тога да се у свим међународним организацијама избрише постојање појмова "хрватски, босански и црногорски језик".

Онда за мене неће постојати црногорска и хрватска латиница. Та писма ћу уважавати као народна писма српског језика исто као и арабицу, али једино ћу као и до сада ћу ћирилицу сматрати јединим националним писмом што оно и јесте.

Када све то дође на своје место онда ћемо одбацити ових десетак писама којима данас пишемо и прећи на једноазбучке како ред и налаже.
 
Poslednja izmena:
Интересантно је и то што Иван Клајн негира израз "босански језик" док се са изразом "бошњачки језик" слаже.

За разлику од Републике Србије која је признала израз "босански језик".
 

Back
Top