Званично писмо државе

[quentin]

Samo da vas obavijestim da će od sada sve poruke koje sadrže insinuacije oko etničkog porijekla nekog od korisnika biti brisane u cjelini.

 

[Игорь]

Јоште о особинама зачетка штокавице тј. српскога језика у 12. столећу.
Такође, катерпилару, примети да слово щ читају као ћ тамо где је тај глас настао на месту прасловенскога тј.

А твоја изјава , Катерпилару, да су нам једнако разумљиви текст истарског развода на чакавици и српски језик тога раздобља је само показатељ твоје надурености и твога одбијања истине.

Ко год чита ову тему може упоредити српски језик из 12. века :

И ето что се у сијемеј месте обрĕте, на благословеније удају ти крстъц, да ми га носиш на вспоминаније, и појасъц, јере га съм полагал на гробĕ.
С тĕмеј крстцем да ми имаш молитву, носи ми га вину о грле, ако и ину иконицу имаш, и оно вину носи, а појасцем се опаши, да је вину о чрĕслех твојих, где га съм полагал на гробе, крстъц и појасъц, и такуј съм молитву створил, да би дал Бог да би такој всаки христијанин створил о мнĕ моленије.

Српски језик из 13. века :

Пише краљевство ми, да је вĕдомо всакому.
Милост створи краљевство ми опћинĕ дубровъчкој, што си су држали винограде у господина ми свето почивъшега краља,
то да си и съде држе; и каку им је милост створил син краљевства ми краљ Урош, такође им и ја стварам.
А ту им милост створи краљевство ми на Котражи. А ту бĕше судија Болеслав, казнъц Мрнан, судија Десислав.
И приде од њих у послъство краљевству ми Лукар Михојловић и Пиро Гојславић.
Да кто се прĕтвори, да приме гнĕв и наказаније от краљевства ми. А тъде бĕше им кнез Дубровчаном Марин Жорги.
ЈЕЛĔНА КРАЉИЦА

И језик Хрвата током 14. столећа :

В име отцa, и синa, и духa светaго aмен. Лет от ројствa нaшегa Исукрстa 1325. Индикцион 8 мисецa мaјa дaн 5. в понеделе. В то вриме господујућу кнезу Aлбрехту Метлике и Пaзинa, и все господе дежелске, своим добрим светом призвaвши име гднa Богa всемогућегa, кому всaкa истинa, и прaвa јесу подложнa, учинише, и створени бише рaзводи, и кунфини по всој дежели, кa слише и пристое гдну кнезу пaзинскому, и гдну Рaимунду Подреке з Оглејa. И мести господе бенетaчке гдн Метaрт совински и Врхa, Семишћ и голе Горице, и Крбун гдн. Проси гднa кнезa и все господе, ки се беху спрaвили в Пaзин дa нaјпрво рaзгледaју об негa кунфинех ки се меју Совинaком и Врхом, и меју Блзетом и Костелом, и Мрченегу, и Опртлом, и Мотовуном. И ту рaзгледaвши и утврдивши все тaко по дежели; околу гредући рaзгледaти и утврдит, дa всaкa стрaн буде своје уживaлa мирно обдржећ. И тaко бе угодно гдну кнезу, и всој господи. И тaко створено бе.
....
И тaко послa гдн кнез, и всa тa господa листи в Блзет, гдну Билелму мaркезу ш Чaбдaдa, ки онди чекaше тех листи, и кaко прије листи гднa кнезa и господе, и тaко приде к ним в Совинaк и дости ш ним жлaхтнех и добрех људи з Бенетaк, и з Видмa, и з Чaбдaдa, и ш ним приде гдн Мaцол, кому бише дaл гдн. Подрекa Мрченегу зврх негa плaће зa верност, ку бише учинил; ш ним бише гдн Урaзaм з Рaшпургa, ки бише подложaн слугa кнезa горичкогa, и ш њим бише гдн стaри Сливaр, и Петaр Словенaнин з Грaдишћa, ки онде бе постaвлен слугa тaким зaконом, дa нимa злaтa пaсa носит: ту облaст зa се охрaни гдн кнез, и ту бе велико других жлaхтнех добрех људи, и мужи дежелских, ки беху одлучени нa те рaзводи.

 

[ccaterpillar]

Старословенски и црквенословенски никако нису једно те исто, црквенословенски је једна и једина норма старословенског, заснована на језику Словена у околини Солуна.

А ове разлике које си овде поставио немају утицаја на разумљивост списа, ради се о детаљима сличним разлици између екавице и ијекавице на пример.

 

[Игорь]

То што ти мислиш да је старословенски је прасловенски , али нема везе , и мени се некада деси па погрешим око истога детаља.

Но, даме и господо наш умни језикословац Катерпилар јоште једном одбацује језичке чињенице у једноме маху своје руке и назива их занемарљивим.
Човече, то су разлике за које је било потребно око 200 - 300 година развоја језика да настану !
Ијекавица и екавица су две особине једнога истога језика док горе наведене особине нема ниједан други словенски језик !

Ти збиља очекујеш да неко уважава твоје мишљење када уопће ништа не знаш ?

 

[gost 246399]

Зашто мериш исте ствари са два аршина, кажеш Хрвати нису постојали у данашњем смислу, а јесу ли постојали Срби у данашњем смислу, хајде да будемо до краја објективни. Је ли тад постојао српски језик, онако како постоји и како га видимо данас? А хајде молим те постави оригинал тог списа где Вук дискутује са Илирцима, да не причамо напамет. Јер говориш као да ни Хрвати ни хрватски језик никада нису ни постојали, а постоји толико докумената који говоре супротно, па и из времена Вука. Ваљда она табела са писмима из 1852. довољно говори, у колони croat.
А ако Славонци нису Хрвати, на основу чега ти извлачиш закључак да су Срби, и да им је језик несумњиво српски? Не могу да разумем такве ставове, нису ни Дубровчани били Хрвати, али свакако нису били ни Срби, нити су свој језик звали српским, нити су икад били у саставу Србије.
И није поента да је језик био један, по стоти пут кажем, језик јужних Словена је континуум наречја и изговора, језик се споро мења идући од истока ка западу, од севера ка југу, и у зависности од тога који се говор изабере за књижевни (говор ког краја), разне комбинације су могуће, и разни крајеви се могу обухватити, на овај или онај начин, мало политички, мало културно, мало просветно, итд... Уосталом, зар ми торлачки говор не сматрамо српским иако Ужичанин неће баш разумети Врањанца (имао сам случај у војсци). А овамо чакавски "научно" проглашавамо за посебан језик, смешно.
Да, и кад сам већ код Врања, Ниша и Пирота, у праву си, ту смо се надметали са Бугарима. Е видиш, исто такво надметање се на западу дешава са Хрватима, да смо градили државну и језичку заједницу са Бугарима под Аустријском или нечијом другом капом, вероватно бисмо за стандард узели језик Пирота и околине, па би данас Мркаљ тврдио како је језик тог краја изворни српски језик, како су нам Бугари украли језик итд...

И на крају поново по сто први пут кажем, језик народа није хомогена и унисона категорија, јер народ говори којекако којегде, сваки крај има своје особености, или хоћеш да ми кажеш да Нишлије и Пироћанци нису народ? Или ни екавци нису народ, пошто је бечки договор предвидео само ијекавицу за стандард.
Језик новина српских је управо био књижевни језик, узвишнији од говора исквареног простотом, кад ћеш једном да схватиш да прости неписмени пук не може бити репер за све, а поготово не за тако узвишену ствар каква је језик.

То је као да си нама данас подменуо неког "стручњака" који на ТВ баљезга "чистим" српским језиком о таргетираној инфлацији, о бенефитима, кост студијима и сл.

Потписуйем. Свака част, Катерпиларе.

 

[ccaterpillar]

То што ти мислиш да је старословенски је прасловенски , али нема везе , и мени се некада деси па погрешим око истога детаља.

Но, даме и господо наш умни језикословац Катерпилар јоште једном одбацује језичке чињенице у једноме маху своје руке и назива их занемарљивим.
Човече, то су разлике за које је било потребно око 200 - 300 година развоја језика да настану !
Ијекавица и екавица су две особине једнога истога језика док горе наведене особине нема ниједан други словенски језик !

Ти збиља очекујеш да неко уважава твоје мишљење када уопће ништа не знаш ?

Човече, не одбацујем чињенице, све је то лепо, тј и кј у ћ, шт такође понегде у ћ, жд у ђ, нестанак назалних вокала, ишчезавање полугласа, али што се разумљивости језика тиче не игра велику улогу да ли је между или међу, да ли је помощ или помок, итд, а ја о томе овде говорим.
Треба видети како се то и зашто променила наша лексика, где су се изгубили множински падежи, где нестадоше виши глаголски облици, виши кондиционали итд...
За тих 300 година промене и нису превелике, јер погледај промене од тада па до данас.

 

[gost 246399]

Био би разапет због тога што ту реч сви доживљавају као кроатизам. Ено горе примера: катерпилар прозива Мркаља због "кроатизама".

А не знају да су "кроатизми" услован назив и то што се смтара кроатизмима су углавном бохемизми, а има и русизама, као што је вртолет. или како Руси кажу, вертољот. Ту реч нико није посрбио и није посрбљеница.

Што се мене тиче, разапећу те само зато што не знаш да није "хелихоптер" него хелиКоптер, што би морао да знаш када већ о томе мудрујеш.

Я говорим србским йезиком, и у мойем йезику се каже вртолет. А "хелихоптер" или "хелиКоптер" нѣйе рѣч мойега йезика, нити мойега народа, него йе то рѣч српенглескога йезика. Те йу не морам знати, нити ме таква йезичка наказа занима.

 

[gost 246399]

најзад, што тврдиш на основу изглед Новина српских из 1840. године да је тако изгледао српски језик, не знам како те не мрзи да доказујеш нешто што је објашњено ђацима у 5. разреду основне. Стандардизован је језик народа, језик који се говорио.

Опет лажи и завлачење, по угледу на плаћеника Беча. Опет се говори о некаквом "народном" йезику, као да йе то нешто одређено, а сви знамо да не постойи йедан народни йезик, него мноштво их, у сваком селу се говори другачийе. А разлике тек бѣху изражене у врѣме роварења Беча и његовога слуге против нашега народа и йезика. Свако село имаше тада свой посебан народни йезик. Када већ спомињеш Милоша, я се у недѣљу вратих из његовога села, Горње Црнуће у Горњой Гружи. И могу ти рећи да се и дан данас говор тамо значайно разликуйе од владайућега баба-Йегдинскога, наметнутога под притиском Беча.
На примѣр, народ тамо разликуйе и у глагола хтѣти йеднину од множине и у трећем лицу (што званични српенглески йезик забрањуйе, чврсто се држећи правила бабе Йегде), те говори у множини "они ћейу", "нећейу", "хоћейу"...
Затим, користе се и у множини кратке личне замѣнице, рецимо "Молим ве, рекох ви", иако су и оне забрањене, такође по правилу бабе Йегде.
Затим, постойи и облик мѣстнога падежа у йеднини "њим", "о њим", "на њим", "по њим", "у њим". Наравно, и то йе забрањено, зна се по койем правилу...
Према томе, не позивай се на Милоша правдайући Вука и његов "народни" йезик.

Језик Новина србских, које су уједно биле нека врста службеног листа није био говорни језик, био је под разним утицајима а највише руског, сви знамо због чега. Да ли је било боље стандардизовати тај књишки језик или говорни језик, то је једно питање, али тврдити да је језик Новина србских био српски језик пре бечке реформе, то је, с опроштењем, потпуно неразумевање материје.

Опет лицемѣрйе присталица правила бабе Йегде и српенглескога йезика. Смета им по коя рѣч руска (односно словенска, и нерѣтко изворно србска), док се са друге стране сатиру од енглеских рѣчий. Баба-Йегдинци, немойте ми само казати да йе садашњи ваш српенглески "народни" йезик. Бастияни, ако йезик новина србских за тебе нѣйе србски, шта йе онда данашњи говорни српенглески? Да нѣйе то можда србски?

Ако мени не верујеш, веруј кнезу Милошу.

"Да се блудници Ружици 50 камђија а Марку 50 штапа удари, да Марко на издржавање детета 100 гроша да.

Ово сам решење потврдити хтео - но Амиџа чујући да је овај преступ у Селевцу учињен, замоли да се у јебачину Селевчана не мешамо ни мало, говорећи: они се противу нас дигоше што где коју туђу жену јебемо - не насилно већ међусобном вољом, а сада и сами почеше то исто чинити, не штедећи при томе ни род свој."

 

[Наутилус]

Хеликоптер!

 

[Mrkalj]

Уосталом, зар ми торлачки говор не сматрамо српским иако Ужичанин неће баш разумети Врањанца (имао сам случај у војсци). А овамо чакавски "научно" проглашавамо за посебан језик, смешно.

- - - - - - - - - -

Я говорим србским йезиком, и у мойем йезику се каже вртолет.

- - - - - - - - - -

Хеликоптер!

 

[Жељко Филиповић]

И НЕМАЊИЋИ ДАТОВАЛИ ПО ХРИШЋАНСКОЈ ЕРИ

1) Наша црква је кроз цео средњи век за датовање користила Адамову, светску еру, „aera mundi“, еру од стварања света, „од с'зданиа всего мира“, цариградску верзију (постојале су и александријска и антиохијска верзија светске ере, разлика пар година). После наредбе руског цара Петра Великог од 1.1.1700. г. и православци су прешли на датовање по хришћанској ери.

Међутим, још за династије Немањића наши владари су користили хришћанску еру. Свети Сава је један хиландарски документ датовао „двоерски“, по двема ерама, и по хришћанској, и по светској. Владислав II је један документ на латинском језику датовао „25. октобра 1323 године“. Цар Душан је већ прве године свог царевања, 1346. г. повељу Општини Дубровачкој писану на латинском језику датовао по хришћанској ери као „millesimo trecentesimo quadragesimosexto“, али истовремено и по „владарској ери“, „својој личној ери“, по години своје царске власти као „imperatus nostri anno primo“ („прве године мог царевања“). Ову „владарску еру“, редни број године своје личне власти користили су бројни европски владари, па и папе, па и хабсбуршки владари. Уосталом, Набонасарова вавилонска ера, или Селеукова ера од смрти Александра Македонског , Мусолинијева „фашистичка ера“ су управо бројање година од доласка на власт „именодаваца“ ових ера. Таква је била и француска револуционарна ера, као и краткотрајна совјетска ера, која је убрзо напуштена.

И кнез Лазар је за датовање докумената користио и хришћанску еру: „атп“ = 1380.


2) Употребу латинице код наших немањићких владара неки данашњи противници ћирилице злоупотребљавају да би народ застрашили како су „и Немањићи писали латиницом“, па кажу како су „краљ Милутин и кнез Лазар ковали новац са латиничним натписима“, чиме истиха желе да прогурају подвалу како „наравно да и ми данас треба да пишемо латиницом“!

Ја у сваком поступку истребљивања ћирилице видим подвалу, па тако и овде. Подвала се састоји у томе да се, или из незнања, или свесно лукаво и подмукло ПРЕЋУТКУЈЕ да су текстови и у документима поменутим овде, и на „латиничном новцу“ – ПИСАНИ НА ЛАТИНСКОМ ЈЕЗИКУ! Како ћете латински текст на новцу „Imperator Urosius“ написати него латинском абецедом? А са друге стране новчића је била ћирилица, јер је и језик био српски. Ћирилоборци вероватно сматрају да су немањићки новчићи ИМАЛИ САМО ЈЕДНУ СТРАНУ.

3) У време Немањића од страних речи имали смо углавном грчке речи у хришћанској, црквеној и манастирској терминологији. Међутим, погледајте овај случај.

У хрисовуљи краља Стефана Душана манастиру „Св. Петра и Павла“ на Лиму 1343. г.
се каже:

„… штeдицѣ таковому ѡд страш`наго и НЕЛИЦЕМЕР'НАГО судиѥ и мьс`титeлιа Христа и да ѥсть прич`тeнь сь(!) рас`пьньшми Христа и рeкши: „Крь…“e).

У XIV веку „нелицемер'наго“. Шта је у питању?

 

[Bastiani]

Опет лажи и завлачење, по угледу на плаћеника Беча. Опет се говори о некаквом "народном" йезику, као да йе то нешто одређено, а сви знамо да не постойи йедан народни йезик, него мноштво их, у сваком селу се говори другачийе. А разлике тек бѣху изражене у врѣме роварења Беча и његовога слуге против нашега народа и йезика. Свако село имаше тада свой посебан народни йезик. Када већ спомињеш Милоша, я се у недѣљу вратих из његовога села, Горње Црнуће у Горњой Гружи. И могу ти рећи да се и дан данас говор тамо значайно разликуйе од владайућега баба-Йегдинскога, наметнутога под притиском Беча.
На примѣр, народ тамо разликуйе и у глагола хтѣти йеднину од множине и у трећем лицу (што званични српенглески йезик забрањуйе, чврсто се држећи правила бабе Йегде), те говори у множини "они ћейу", "нећейу", "хоћейу"...
Затим, користе се и у множини кратке личне замѣнице, рецимо "Молим ве, рекох ви", иако су и оне забрањене, такође по правилу бабе Йегде.
Затим, постойи и облик мѣстнога падежа у йеднини "њим", "о њим", "на њим", "по њим", "у њим". Наравно, и то йе забрањено, зна се по койем правилу...
Према томе, не позивай се на Милоша правдайући Вука и његов "народни" йезик.




Опет лицемѣрйе присталица правила бабе Йегде и српенглескога йезика. Смета им по коя рѣч руска (односно словенска, и нерѣтко изворно србска), док се са друге стране сатиру од енглеских рѣчий. Баба-Йегдинци, немойте ми само казати да йе садашњи ваш српенглески "народни" йезик. Бастияни, ако йезик новина србских за тебе нѣйе србски, шта йе онда данашњи говорни српенглески? Да нѣйе то можда србски?

Извлачиш из контекста да би понављао своје мантре о баба-Јегди и бечком шпијуну. "Народни језик" је израз употребљен за језик којим се говори, за разлику од "књишког језика" који користе "Новине србске" и којим се није говорило.

Што кажеш да се у сваком селу другачије говорило, да, па шта? Није ли језик "Новина србских", славјански, управо чувен са своје особине да је свако њиме писао како му се хтело и није постојао стандард?. Ево, у само једном исечку, како је приметио ИгорИнгва, једном је написано "слободно" а други пут "свободно".

А што се тиче "хоћеју" и "нећеју", а зар ти беше не сматраш да треће лице множине презента треба да гласи "хоте"? Што се мени лично допада, само што мораш да се одлучиш, једно или друго, ако већ хоћеш да се бавиш питањима језичког стандарда.

 

[gost 246399]

Извлачиш из контекста да би понављао своје мантре о баба-Јегди и бечком шпијуну. "Народни језик" је израз употребљен за језик којим се говори, за разлику од "књишког језика" који користе "Новине србске" и којим се није говорило.

Койега йезика су горе подебљане речи? Народнога? А койега народа?
А йезиком койега села трѣбаху писати Новине Србске, по теби?

Што кажеш да се у сваком селу другачије говорило, да, па шта? Није ли језик "Новина србских", славјански, управо чувен са своје особине да је свако њиме писао како му се хтело и није постојао стандард?. Ево, у само једном исечку, како је приметио ИгорИнгва, једном је написано "слободно" а други пут "свободно".

Найвише што ти могаше прѣбацити йезику Србских Новин йе двойство "слободно/свободно", мада би се поуздано могло наћи и йош понешто слично. Али, мораш признати да тадашњи србски народ немаше свойу државу, нити имаше ясна правила за свой књижевни йезик. Но, чак и у тадашњих веома неповољних околностих србски йезик бѣше много уређенийи, чистийи и правилнийи од данашњега званичнога српенглескога, у койем влада рѣчничко, писменичко, правописно и словно расуло. Иако данас имамо државу (какву-такву) и установе койе бише се у начелу трѣбале бавити нашим йезиком. А ранийе тога немаше, па ипак данашње стање йе много горе него тадашње.
Данас се говори произвољном мѣшавином срПскога и енглескога, у зависности од памети, образовања, васпитања, политичких погледа на свѣт или других схватања, говорник може користити по сопственом нахођењу између 0 и 99% енглеских рѣчий, а све у оквиру званичнога српенглескога. Па ће неко рећи (и писати, рецимо у новинах) "навияч" а други "фан", неко "корист" а неко "бенефит", неко "скупштина" а неко "парламент", неко "улагање" а неко "инвестиция". И све йе то "уређени" срПски йезик, йезик койега енглеске рѣчи "красе" и "развияйу" а такозване "словенске" га "прљайу" и "кваре". Йезик койему су стране рѣчи од словенскога, а "домаће" од енглескога, латинскога и турскога корѣна. То йе йезик у койем се йедино словенске рѣчи и рѣчи старих Срб не могу "посрбити" и прилагодити "духу" срПскога йезика.
Са правописом и азбуком йе исто тако расуло: све ове рѣчи су прихватљиве, и по правилах (или, што би ти рекао, "стандардне"): "свећа", "свијећа", "sveca", "svijeca", "sveća", "svijeća". Наравно, наћи ће се паметњаковићъ койи ћейу рећи како йе то богатство, непроцѣњиво богатство срПскога (односно српенглескога) йезика. А у изворном србском, койега ти кудиш, бѣше само "свѣћа".

Осврнућу се и на писменичка правила: данас и у писаной рѣчи, па и на далековиденийи йе сасвим уобичайено видѣти или чути "Я ћу да идем" мѣсто "я ћу ићи" и слично дадакање, иако то нѣйе признато званичним йезиком, нити йе то изворно србско. Свиме наведениме ясно показах да йе заправо данашњи срПски (односно тачнийе српенглески) найгора и найнеуређения йезичка наказа постойећа у Европи. Далеко од тога да йе прѣд-баба-йегдински писани йезик био савршен, али бѣше много бољи од данашњега ужаса снашавшега србски йезик.

Е мой Бастияни: Видиш трн у туђем оку, а не видиш брвно у свойем!

А што се тиче "хоћеју" и "нећеју", а зар ти беше не сматраш да треће лице множине презента треба да гласи "хоте"? Што се мени лично допада, само што мораш да се одлучиш, једно или друго, ако већ хоћеш да се бавиш питањима језичког стандарда.

Од свих облик трећега лица множине глагола "хтѣти" ("хоћейу", "хоте", "хоћеду", "хоћев"), облик "хоте" йе найближи изворному. Али, има озбиљан недостатак, у кратком облику будућега врѣмена (гдѣ се найчешће и користи), често се не разликуйе од других облик. Рецимо "Они радите" йе мало чудно, а може бити и двосмислено ако йе без замѣнице или именице ("Радите", у значењу "Радићейу"). Због тога йе облик "хоћейу" найбољи, йер нема никаквих недостатака са двосмисленошћу (осим што нийе баба-йегдински, што йе неким йедино битно).
Уз то, двояц "хоће-хоћейу" се савршено слаже са образцима промѣне других глаголъ, рецимо "успе-успейу", "сме-смейу", "уме-умейу", "разуме-разумейу", "снабде-снабдейу", те йе с тога данас овай облик и найправилнийи и найусклађенийи са остатком глаголскога састава. А уз то йе и веома раширен.

 

[Наутилус]

2) Употребу латинице код наших немањићких владара неки данашњи противници ћирилице злоупотребљавају да би народ застрашили како су „и Немањићи писали латиницом“, па кажу како су „краљ Милутин и кнез Лазар ковали новац са латиничним натписима“, чиме истиха желе да прогурају подвалу како „наравно да и ми данас треба да пишемо латиницом“!

Ја у сваком поступку истребљивања ћирилице видим подвалу, па тако и овде. Подвала се састоји у томе да се, или из незнања, или свесно лукаво и подмукло ПРЕЋУТКУЈЕ да су текстови и у документима поменутим овде, и на „латиничном новцу“ – ПИСАНИ НА ЛАТИНСКОМ ЈЕЗИКУ! Како ћете латински текст на новцу „Imperator Urosius“ написати него латинском абецедом? А са друге стране новчића је била ћирилица, јер је и језик био српски. Ћирилоборци вероватно сматрају да су немањићки новчићи ИМАЛИ САМО ЈЕДНУ СТРАНУ.

Јасно је да се многи упорно служе подвалама како би затрли ћирилицу. Али зашто то раде, у чију корист, ко стоји иза тога?

 

[Mrkalj]

Јасно је да се многи упорно служе подвалама како би затрли ћирилицу. Али зашто то раде, у чију корист, ко стоји иза тога?

Ција, снајка, ција.

 

[Жељко Филиповић]

Srbi rimokatolici u Rumunjskoj Krašovani (Karašovani), koji žive u dolini rijeke Karaš, u blizini rudarskog grada Rešice, prema podacima iz relativno obimne literature, doselili su se u 15. vijeku uglavnom iz jugoistočne Srbije i i jedan dio iz Bosne...

... pa iz takvih novih kratkih veza odjednom nastadoše brojni Hrvati u Rumuniji – ukupno 12.000, dakle skoro svi Krašovani postadoše Hrvati. Odmah poslije uspostavljenih veza 1977. godine župnici karaševski proglasiše srpsko-katolički karaševski narod Hrvatima. Jaka rimokatolička propaganda i organizovan vjerski život vrlo brzo su davali željene rezultate.

Одлично. Хвала вам за овај приказ. Добро је да наши сународници уче овакве ствари. Обавештеним људима није могуће манипулисати.

Дакле, Срби католици прерастају у Хрвате. Тај процес је покренуо Ватикан. Почео је са Дубровником, наставио са Далмацијом, Ликом, Кордуном, Банијом, Славонијом, Босном, Црном Гором, Херцеговином, Бачком (Буњевцима, Шокцима), Јањевом, Румунијом и свуда где има Срба католика, а наставља "производњу" Хрвата и са Србима православцима. Први стуб носач који треба срушити је ћирилица, а после већ иде лакше... Тај процес се и данас наставља.

Овом приликом желим да укажем на разлику у деловању православних и католичких свештеника. У мом чланку "Патријарх и ћирилица" ја сам рекао да католички свештеници не жале труда да уништавају туђе, док православни свештеници не ваде руке из џепова да би заштитили своје. Погледајте ове примере:

- Преко 90% Срба православаца верује да име детета одређује кум, а сваки свештеник ће вам рећи да име одређује - родитељ.
- Најмање 98% Срба православаца мисли да су "цар Константин и царица Јелена" - муж и жена, а у питању су син и мајка.
- Погледајте српске задушнице - права паганска ждералишта, (Цигани у џаковима односе храну остављену на гробовима!) а сваки свештеник ће вам рећи да на задушницама има места само за молитву за душе покојних и за свеће.
- Погледајте на Космету колико међу Шиптарима има муслимана, па и католика, а колико православаца. "Руговци" су били Шиптари православци у Руговском карају и око Пећи и патријаршије. Колико их данас има, и да ли уопште више постоје?
- Колико Срба православаца су постали католици (и касније Хрвати), а да ли је и један Хрват постао православац?

Зашто ово наводим? Па да бих показао разлику у деловању католичких и православних свештеника!

После крвавог распада Југославије, један српско-хрватски брак у Нишу је био пред разводом. Деца из тог брака су своју рођену мајку Српкињу називала погрдним именом "Циганка"! Да не би била најурена, Српкиња православка је у сред Ниша прешла - на католичку веру! Један католик је у сред Ниша "обарио" Српкињу православку. Да ли је и један католик у нишком океану православља прешао на православну веру "да би био остављен на миру"?

Шта мислите, колико је у овоме било - жупниковог "квасца"?

Тај жупник је на недељној литургији (или бар "богослужењу", јер ја нећу попут "Б-92" да се улизујем са изразом "миса"!) рекао верницима да "се не друже са православцима". Једна Нишлијка Мађарица католикиња која је удата за Нишлију Србина православца се зарекла да неће крочити у нишку католичку цркву докле год је у њој тај жупник.

Да ли видите разлику у "вађењу руку из џепова" између католичког и православног свештенства?

И да утврдимо градиво:

- Прво се руши ћирилица,
- за њом православна вера,
- за њом српска народност,
- и коначно бивши Србин постаје - Хрват!

 

[Жељко Филиповић]

ПАТРИЈАРХ И ЋИРИЛИЦА

Одломак из мог чланка "Патријарх и ћирилица". Описује мој пријем код тадашњег владике нишког Иринеја Гавриловића, садашњег патријарха српског:

"На крају, када сам помислио да наведем и чињеницу да на богослужењима у нишким црквама никад није у проповедима помињана судбина ћирилице, и свештеници ништа нису народу препоручивали по питању односа према ћирилици, владика ме је предухитрио и само презриво одмахнуо руком и први пут проговорио:

„Није важно како ко пише“!

Плафон ми се срушио на главу. Српски епископ не мари како му народ пише! Вратио сам „филм уназад“ и сетио се разговора са једним мојим колегом из војске који нам је причао како код њих у Хрватској није постојало дете које није похађало веронауку. Још под комунистима! Када сам га ја запрепашћено запитао: „Па зар и ти? Па што си онда долазио у овакву војску“ (атеистичку)? – човек ми је смирено одговорио: „Па да нисам похађао веронауку, ја бих у очима онакве средине изгледао као што сада изгледам у твојим очима – као бела врана. Ко се није понашао у складу са схватањем римокатоличке цркве, није био остављан на миру. Организована су му редовна досађивања, што од стране свештенства, што од стране деце вршњака из школе, што од стране родитеља остале школске деце, што од стране комшилука, што од стране потпуно непознатих људи. Јел'да да је лакше похађати веронауку, него трпети онолику „политичку наставу““.

Да је било ко у Хрватској писао ћирилицом, па чак и Србин, католички свештеници би му се попели на главу и загорчавали му живот док се не „доведе у ред“. Тада сам у себи помислио: Наши свештеници су мала деца према католичким свештеницима. Католици не штеде енергију да затру туђе, а православци неће да ваде руке из џепова да би заштитили своје! Није без разлога она српска народна: „Дај, попе, руку, НА, ПОПЕ, РУКУ“!

 

[Наутилус]

ПАТРИЈАРХ И ЋИРИЛИЦА

Одломак из мог чланка "Патријарх и ћирилица". Описује мој пријем код тадашњег владике нишког Иринеја Гавриловића, садашњег патријарха српског:

"На крају, када сам помислио да наведем и чињеницу да на богослужењима у нишким црквама никад није у проповедима помињана судбина ћирилице, и свештеници ништа нису народу препоручивали по питању односа према ћирилици, владика ме је предухитрио и само презриво одмахнуо руком и први пут проговорио:

„Није важно како ко пише“!

Плафон ми се срушио на главу. Српски епископ не мари како му народ пише! Вратио сам „филм уназад“ и сетио се разговора са једним мојим колегом из војске који нам је причао како код њих у Хрватској није постојало дете које није похађало веронауку. Још под комунистима! Када сам га ја запрепашћено запитао: „Па зар и ти? Па што си онда долазио у овакву војску“ (атеистичку)? – човек ми је смирено одговорио: „Па да нисам похађао веронауку, ја бих у очима онакве средине изгледао као што сада изгледам у твојим очима – као бела врана. Ко се није понашао у складу са схватањем римокатоличке цркве, није био остављан на миру. Организована су му редовна досађивања, што од стране свештенства, што од стране деце вршњака из школе, што од стране родитеља остале школске деце, што од стране комшилука, што од стране потпуно непознатих људи. Јел'да да је лакше похађати веронауку, него трпети онолику „политичку наставу““.

Да је било ко у Хрватској писао ћирилицом, па чак и Србин, католички свештеници би му се попели на главу и загорчавали му живот док се не „доведе у ред“. Тада сам у себи помислио: Наши свештеници су мала деца према католичким свештеницима. Католици не штеде енергију да затру туђе, а православци неће да ваде руке из џепова да би заштитили своје! Није без разлога она српска народна: „Дај, попе, руку, НА, ПОПЕ, РУКУ“!

Да не поверујеш. А ево шта каже Св. владика Николај:

''Света ћирилица
Свето је оно што су свети људи створили. Ћирилицу су створили света браћа Кирил и Методије. Ћирилицом се служе данас само православни Словени: Руси, Срби и Бугари. Једно се добро мора признати руским комунистима, што су задржали ћирилицу. Али је римска црква, кроз дугу и крваву борбу, наметнула латиницу покатоличеним Словенима, да би их већма одвојила од православних. Али оно што ни комунисти нису учинили у Русији, чине сада нека српска господа, пишу латиницом, издају листове и књиге латиницом. Па чак и неки свештеници штампају своје билтене латиницом. Просто, не знају шта раде. Они не знају, да одбацити ћирилицу, значи одбацити половину православља. И одвојити се од ове српске писмености из прошлости. И трампити боље за горе. И увредити свете апостоле словенске Кирила и Методија. И огорчити до крви српски народ. И навући проклетство од св. Саве. – Не, ако Бога знате, господо српска: ако сте и учени, будите паметни.''

 

[Bastiani]

Када је већ дао Бог да овај пдф. добије модератора. апелујем да теме о етимологији пребаци на тему "Етимоломија", а о Торлацима и торлачком, па и о Крашованима, на тему "Торлачки језик". Штета да те теме труну а овде се дискусија затрпава нечим што нема везе.

 

[quentin]

Када је већ дао Бог да овај пдф. добије модератора. апелујем да теме о етимологији пребаци на тему "Етимоломија", а о Торлацима и торлачком, па и о Крашованима, на тему "Торлачки језик". Штета да те теме труну а овде се дискусија затрпава нечим што нема везе.

Hvala na sugestiji. Ispremještao sam poruke: etimološke stvari na Etimolomiju (sic!), torlačka i srpsko-rumunsko-hrvatska jezička i etnička pitanja na Torlački jezik.
Diskusije su se preplitale, pa je vjerovatno ostalo nekih repova. Izvinjava se zbog toga. Nastojte se držati tema. Hvala.

 

[Mrkalj]

Одлично. Хвала вам за овај приказ. Добро је да наши сународници уче овакве ствари. Обавештеним људима није могуће манипулисати.
(скратио Мркаљ због предугачке поруке)
И да утврдимо градиво:

- Прво се руши ћирилица,
- за њом православна вера,
- за њом српска народност,
- и коначно бивши Србин постаје - Хрват!

Sažem se! Pre svega je bitna obaveštenost; u nju je uključena i obaveštenost o obaveštajnoj i propagndnoj delatnosti katoličkih sveštenika.

Takođe treba znati još nešto o njihovim podlim sredstvima kroz istoriju. Pre tri godine sam napisao na ovoj našoj temi:

...

Crkva Blagovesti izgrađena u neovizantijskom stilu.
kasnije menja ime u Crkva Naveštenja Marijina, i zatim u Crkvica Sv. Marije.
(danas napušena)
​

Napomena: nije u pitanju pravoslavna crkva.

Znaš li ti, Eremito, koliko ima srpskih katoličkih ćiriličnih katehizisa? Kako to ne znaš da su grkokatolici pokatoličeni upravo ćiriličnim crkvenim knjigama? Kako to da ne znaš da je velik deo srpske literature bosanskih franjevaca (a to znači rimokatolika) na ćirilici???

Divković: Nuk krstjanski

Povelja Kulina Bana Dubrovčanima

Matija Divković: Besede

Ћирилични запис iz 16.veka о доградњи католичке цркве Госпиног рођења у Равни, 15 км Дубровника, trenutno pripada BiH.

Šime Budinić, papski izaslanik, (1535 - 1600) štampa Sumu nauka hrstianskoga (Rim, 1583). prevod Kanizijevog katekizma ćirilicom!

Bartolu Kašiću u Rimu oko 1620. nisu hteli da odštampaju prevod Novog Zaveta jer nije bio na ćirilici!!!!

Vatikan je do 18. veka u cilju misije, tj. pokatoličavanja Srba, odštampao deset puta više ćirilinih knjiga nego što su svi Srbi zajedno za to vreme na ćirilici napisali i odštampali.

Golema većina Srba koja je u Hrvate prevedena, prevedena je upravo ćirilicom!

E, moj neznalico...

* * *​

Nikakve polemike nisu potrebne. Činjenice govore same za sebe.

Ćirilica
kao podatno oruđe
u rukama Jezuitskog reda ​

Autor prvog srpskog katoličkog katehizisa štampanog na ćirilici, koji je nažalost izgubljen, jeste španski isusovac, profesor na Rimskom Koligijumu (Collegio Romano), Dijego Ladesma. Ovaj katekizam (katolički ketehizis) na dubrovački dijalekat srpskog jezika preveo je i štampao 1576. u Veneciji prvi dubrovački jezuita Bartol Sfondrati. Isti će katekizam biti štampan dve godine kasnije (1578.) kod venecijanskog štampara Bartola Zannettija. Treće izdanje će taj katekizam doživeti takođe u Veneciji 1583., ali taj put na tzv. kompromisnoj ćirilici, i to na račun braće Zagurović, Anđela i Ivana, iz Dubrovnika, koji su ga namenili za mesta u dubrovačkom zaleđu. Na sinodu dalmatinskih biskupa u Zadru 1579. izražena je želja da se za župnike koji razumeju samo srpski jezik izda prikladan katehizis i konfesional (priručnik za ispovedanje) na srpskom jeziku. Biskupi su se, sva je prilika, odlučili za katekizam Summa doctrinae christianae Petra Kanizija.

U junu 1581. u Rim je stigao zadarski kanonik Simon Budinić (Simon Budineo) pozvan sa zadatkom da pripremi za štampu Kanizijevu Summmu i glasoviti konfesional Huana Polanka (Juan Polanco) - Breve directorium ad confessarii.

S proleća 1582. papa Grgur XIII, odlučuje da pošalje hrišćanima u Bosnu apostolskog vizitatora. Na tu opasnu misiju unutar granica Otomanskog carstava bio je određen biskup Korčule Augustin Kvincijo (Quintio). Za potrebe misije hitno se u Rimu štampa Budinićev prevod Polankovog konfesionala Ispravnik za jerej ispovednici i 200 komada šalje vizitatoru da ih podeli. Takođe se štampa i Komulovićev Nauk krstianski (Nauch charstianschi). Pretpostavlja se da je za potrebe te misije Komulović prilagodio i jezik svog katekizma, jer katekizam je štampan štokavski sa ikavskim izgovorom. Komulović je, kako se čini, bio student na Collegio Romano, katekizam mu je pun jezuitskog uticaja i izborom sadržaja i tumačenjem dogmi i morala. Sam će nakon povratka s misije u Rusiji 1599. ući u Družbu Isusovu pa i njegov katekizam možemo s pravom svrstati u jezuitske i po duhu i po piscu.

Godine 1583. iz štamparije poluslužbenog štampara Svete Stolice Dominika Base u Rimu, štampan ćirilicom, izlazi Budinićev srpski prevod Kanizijeve Summe s naslovom Summa nauka karstianskoga.

Franjevac Rafael Levaković 1629. godine priprema ćirilično izdanje malog Bellarmina. U Dubrovniku je taj katekizam za potrebe školske obuke štampan 1783. Jedan od brojnih prevoda Bellarminovog Nauka načinio je i poznati srbokatolički leksikograf Jakov Mikalja. Nažalost, taj Mikaljin prevod nije dostpan javnosti.

Bosanski franjevac Matija Divković je autor dvaju ćiriličnoh katekizama: Veliki nauk karstianski (Велики наук карстиански), Venecija, 1611., i Mali nauk karstianski (Мали наук карстиански), Venecija. 1616. Pri pisanju prvog Divković se uglavnom rasporedom građe i tekstovima oslanja na Ledesnim katekizam. Drugi mu je katekizam to zanimljiviji što se radi o kombinaciji katekizama Diega Ledesme i Roberta Bellarmina. Mali nauk karstianski doživeće 12 izdanja te znatno uticati na versko vaspitanje hrišćana u Bosni pa i u Dalmaciji.

Bartol Kašić ponovo je preveo na srpski jezik i štampao Bellarminov mali katekizam u Rimu 1617. i 1633. Zarcalo nauka karstianskoga od Ispoviesti i od pričestenja, Rim, 1631., Bartola Kašića takođe je jedna od kompilacija Bellarminovog malog katekizma. Pored gramatike, Kašić je trebalo da objavi i Sveto pismo na srpskom jeziku. Međutim, ovaj prevod nije dobilo odobrenje za štampu u Rimu zato što nije bio na ćirilici, već na latinici (objavljeno je samo u Paderbornu) . Fra Rafael Levaković i Ivan Tomko Mrnavić naveli su protiv Kašićevog prevoda da je »promašen, jer nije napisan pismom sv. Ćirila«. Svoj neopravdan negativan stav ta dvojica su nametnula kao zaključak komisije da se Novi zavet ne štampa, jer nije pisan ni pismom sv. Ćirila.

Rimokatolički sveštenik Tomko Mrnavić štampao je veliki Bellarminov katekizam u Rimu god. 1627. pod naslovom Istumačenje obilnije nauka krstijanskoga. Taj Mrnavićev prevod na ikavsko-štokavski govor njegovog šibenskog zavičaja dožveće još tri izdanja: Venecija, 1669., te Rim, 1709. i 1805.

Godine 1696. u Trnavi je ćirilicom štampana Kratka azbukvica i kratki kerstianski katoličanski nauk. Tu se radi o malom katekizmu Petra Kanizija kojem je pridodata azbuka za učenje čitanja. Knjige je preveo i za štampu pripremio isusovac o. Ivan Gabelić. Ti katekizmi su, kako se čini, bili namenjeni, srpskim katolicima na od Turaka oslobođenim područjima Ugarske i Slavonije.

* * *​

Hrvatska nacija se stvara i dan danas na račun Srba, dok mi ovde kuckamo, ali zanemariti katoličenje Srba do 19. veka, u kojem je najveća masa Srba i prevedena u katolike, a potom i u Hrvate, upravo je paradigma hrvatstva data u zameni teza, a glasi:

1. Formiranje hrvatske nacije teklo je osobito nakon prodora Turaka kada su katolici iz Bosne, Dalamcije i Slavonije uključivani u ono što će kasnije prerasti hrvatsku naciju.

2. Srbi na području Hrvatske, Dalmacije i Slavonije nisu autohtoni jer su tu tek od 15. i 16. soleća.

Iako se radi o istom, srpskom narodu, u prvom slučaju pridošlice su "nepatvoreni Hrvati" - dakle, autohtoni su, a u drugom slučaju su "strano telo, uljezi," koji nipošto ne mogu biti autohtoni.

Hrvati se tako ponašaju iz čistog državotvorno-pragmatičnog interesa, ali isto tako se ponaša i SPC iz svog usko-materijalnog interesa. Želeći da očuva svoje mesto dominantne religije u srpskoj državi, ova kasta srpskog društva čuva svoj povlašćeni i debelo privilegovani položaj u srpskom drušvu.

Postojanje grkokatoličke crkve od 16-18 veka zataškava i Vatikan i SPC. Do danas sačuvane građevine, koje su služile kao unijatske crkve Hrvati danas zovu kapele, jer im oltari gledaju na kontra stranu od katoličkih, pa da se narod ne bi čudio. Ali, zašto o tome ćuti SPC?

Zato da ne bi bilo svima očigledno koliko je more Srbalja SPC pustila niz vodu, kolikom je srpskom narodu upravo naša SPC u istorijskom kontekstu odrekla srpstvo da bi jednačinom pravoslavac=Srbin zaštitila svoje dobro uhlebljeno dupe. Eto zašto. Zato se i ova dvojica po političkom zadatku bore da dokažu ono što govori Stjepan Mesić - da Srbi u Hrvatskoj govore hrvatski jezik.

- - - - - - - - - -

I još jedna poruka od pre tri godine:

Kako su Srbi katoličeni ćirilicom (nije Eremito kriva ćirilica, ona je bila samo oruđe u rukama jezuita):

Dakle, Vatikanu - ne da ćirilica nije smetala da ove Srbe pounijati, već mu je dobro došla kao oruđe u tu svrhu. Tako je i poslednja teza Ćirilovih skauta koja glasi

"ćirilica je simbol srpstva"

pala u mutnu vodu.

 

[Bastiani]

Зашто мериш исте ствари са два аршина, кажеш Хрвати нису постојали у данашњем смислу, а јесу ли постојали Срби у данашњем смислу, хајде да будемо до краја објективни. Је ли тад постојао српски језик, онако како постоји и како га видимо данас? А хајде молим те постави оригинал тог списа где Вук дискутује са Илирцима, да не причамо напамет. Јер говориш као да ни Хрвати ни хрватски језик никада нису ни постојали, а постоји толико докумената који говоре супротно, па и из времена Вука. Ваљда она табела са писмима из 1852. довољно говори, у колони croat.
А ако Славонци нису Хрвати, на основу чега ти извлачиш закључак да су Срби, и да им је језик несумњиво српски? Не могу да разумем такве ставове, нису ни Дубровчани били Хрвати, али свакако нису били ни Срби, нити су свој језик звали српским, нити су икад били у саставу Србије.

Не мерим ствари различитим аршинима. Кажем да бар до половине 19. века Хрвати нису постојали у данашњем смислу и то је очигледно. "Хрват" је заправо артифицијелан појам и политичким инжењерингом је проширен на становништво које изворно није хрватско. То је такође јасно свакоме ко хоће да буде објективан. У томе нема никакве срамоте и многе друге нације су настале исто тако, а сасвим могуће да је и српска нација тако настала само што се то десило у знатно ранијој прошлости па нам то данас можда тако не изгледа.

у времену у коме говоримо, а то је 1830-1840. година, Срби постоје у данашњем смислу речи, и то их разликује од свих осталих осталих етничких и других јужнословенских ентитета на Балкану (осим Бугара). Не могу да нађем Проглас Илирског покрета на нету, али, по сећању, тамо су побројани: Хрвати, Славонци, Далматинци, Штајерци, Крањци, Срби, Бугари... Дакле, само Срби и Бугари се из тог друштва могу и данас препознати. Гајеве новине су се звале "Даница хорватска, славонска и далматинска". Хрвати су, дакле, флуидан ентитет (хрватски језик такође), Срби нису, бар не углавном.

Дакле, не тврдим да су Славонци били Срби, тврдим да су били Славонци. Чему је то једнако у времену данашњем, то је сасвим друго питање, али свакако нема разлога да их у датом историјском тренутку сматрамо Хрватима.

Јасно ми је зашто ти то сматраш спорним, ти српски ентитет из неких својих разлога хоћеш да сведеш само на оне који пишу ћирилицом (вероватно и на оне који су православне вроисповести и говоре екавски), а онда ти је најједноставније да све преостале теслимиш Хрватима, који то једва чекају јер су као нација тако и настали. То је уједно разлог што се Невски и ти тако добро слажете са хрватским шовинистима, усташама практично.

И на крају поново по сто први пут кажем, језик народа није хомогена и унисона категорија, јер народ говори којекако којегде, сваки крај има своје особености, или хоћеш да ми кажеш да Нишлије и Пироћанци нису народ? Или ни екавци нису народ, пошто је бечки договор предвидео само ијекавицу за стандард.
Језик новина српских је управо био књижевни језик, узвишнији од говора исквареног простотом, кад ћеш једном да схватиш да прости неписмени пук не може бити репер за све, а поготово не за тако узвишену ствар каква је језик.

Бечки договор је резултат компромиса. Како би другачије и могло да буде, пошто и сам кажеш да народ говори свакојако, а не могу сви говори да буду стандардизовани, него само један. Разлика између ијекавског и екавског је реално безначајна. Схоластичко питање.

Што се тиче примедбе да неписмени пук не може да буде репер за језик, пробај мало да се преместиш у оно време. Можда ако је сваки хиљадити био писмен, сви остали су били неписмени пук. Који језик би ти њима да наметнеш као репер?


.

 

[Жељко Филиповић]

ТРЕБА ГЛЕДАТИ СА ОБА ОТВОРЕНА ОКА, А НЕ ЧКИЉИТИ КРОЗ КЉУЧАОНИЦУ

Sažem se! Pre svega je bitna obaveštenost; u nju je uključena i obaveštenost o obaveštajnoj i propagndnoj delatnosti katoličkih sveštenika.

Takođe treba znati još nešto o njihovim podlim sredstvima kroz istoriju. Pre tri godine sam napisao na ovoj našoj temi:



Golema većina Srba koja je u Hrvate prěvedena, prevedena je upravo ćirilicom!

E, moj neznalico...

Све што сте рекли је тачно, осим онога што нисте рекли, што сте прећутали, што сте избегли да кажете.

Нису Срби преведени у Хрвате "ћирилицом", него католичењем!

Ћирилица је била мамац који треба да сакрије удицу, а удица је била баш покатоличавање, некад милом, некад силом, па и злочинима.

И кад су коначно ти бивши Срби и постали Хрвати, какву судбину је ћирилица доживела међу њима?

 

[Жељко Филиповић]

"... ти српски ентитет из неких својих разлога хоћеш да сведеш само на оне који пишу ћирилицом (вероватно и на оне који су православне вроисповести и говоре екавски), а онда ти је најједноставније да све преостале теслимиш Хрватима, који то једва чекају јер су као нација тако и настали".

Ја имам своје мишљење о Србима католицима и Србима муслиманима - јер они објективни постоје - али то данас није довољно, јер и сами Срби католици и Срби муслимани имају и своје мишљење и став о својој националној припадности!

Е, ту сад лежи зец.

Ја могу да имам своје мишљење и о вашој националној припадности, али без обзира да ли је моје мишљење тачно или не, важи једино оно што ви сами мислите о својој националној припадности.

Изволите питајте Србе католике и Србе муслимане шта они сами ДАНАС мисле о својој националној припадности!

Ту лежи зец.

И немојте човека који је на улици приметио пожар и позвао на његово гашење - оптуживати за тај пожар.

Замислите оболелог човека који дође лекару да затражи помоћ, а онда оптужи лекара за своју болест.

Слично је и са оптуживањем поштовалаца ћирилице за "кривицу" што више нема Срба католика и муслимана.

Нема их зато што су они сами одабрали да више нису Срби.

 

[Жељко Филиповић]

Mrkalj:

"Znaš li ti, Eremito, koliko ima srpskih katoličkih ćiriličnih katehizisa? Kako to ne znaš da su grkokatolici pokatoličeni upravo ćiriličnim crkvenim knjigama? Kako to da ne znaš da je velik děo srpske literature bosanskih franjevaca (a to znači rimokatolika) na ćirilici???

Опет није довољно рећи само делимичну истину, него целу истину. А цела истина гласи да је међу јужнословенским католицима српског језика било чак и архијереја (задарски бискупи Змајевић и Караман), па и читавих католичких редова (фрањевци) који су полазили од чињенице да латинско писмо - које је Ватикан наметао својим верницима - није било подесно за њихов језик јер није имало довољно слова за све гласове српског (илирског, хрватског, "нашег", "народног") језика, па су доследно неговали словенска писма глагољицу и ћирилицу првенствено из разлога језичке сврсисходности.

Тиме што су вековима јужнословенски католици већ писали словенским писмима, католичка црква није била задовољна, она је тежила покатоличавању православаца, а Ватикан је при том инсистирао на истребљење "ђавољих дела".

Али пошто су знали да је ћирилица била једино српско писмо, нису је се гадили као средства за прилажење православцима у циљу њихове даље "обраде". Ја кажем и "обаривања".

Данас, пошто су преко свог "тројца са кормиларом" (Броз, Кардељ, Бакарић) Новосадским "договором" обезбедили да Срби знају латиницу, ћирилица им више у сврху покатоличавања не треба, па се служе само хрватском латиницом.