- Poruka
- 561
Настава за дечаке и за девојчице се доста разликује јер дечаци и девојчице нису исто.
На пример интересантна је прича из предавања монахиње Нине (Кригине) о експерименту који је вршен када су мушкарци и жене стављани у јаке стресне ситуације и када је јасно доказано да мозак мушкарца много мање бурно реагује од мозга жене који просто "експлодира". Поред тога, а што је најважније у свему, мозак мушкарца и жене не решава проблем на исти начин! Рађена су детаљна испитивања и у Русији и на западу и утврђено је да су у решавању истог проблема укључене различите половине коре великог мозга код мушкараца и жена, то јест различити центри обрађују исту информацију. То је управо један од разлога зашто дечаке треба учити на један, а девојчице на други начин.
А сада конкретно у чему је основа разлика у предавањима дечацима и девојчицама? Основа разлика је у приступу и методологији која узима у обзир полне специфичности. То значи да се настави код дечака и девојчица приступа тако да се има за циљ да се њихове личности максимално развију у сагласности са својим полом! Тако на пример на основу научних истраживања у Русији и ван ње, као и на основу искустава у директној настави у школама, доказано је да дечацима више одговара бржи темпо изношења градива са минималним понављањем пређених лекција, док је код девојчица потпуно супротно. Код девојчица одличне резултате даје алгоритам изношења градива без брзих скокова унапред са детаљним понављањем и утврђивањем пређеног. Код девојчица се ради постепено, по шаблону. Код дечака позитивне мотивишуће резултате даје такмичарска атмосфера где увек треба да постоји лидер, али да се он стално смењује. Како се то постиже? Па тако што се директно именује најбољи у датом тренутку. То код других дечака то не изазива љубомору већ порив за такмичењем. Код девојчица такмичарска атмосфера даје негативне резултате јер брзо може да дође до појаве љубоморе и зато се код њих користи приступ сарадње и узајамне помоћи без лидерства. Дечацима треба више простора и пожељна је мала пауза када могу да се истрче низ ходник или неке вежбе у учионици. Девојчице могу дуже мирно да седе и при томе је битно да их нико не омета повлачењем за косу или на друге начине, а што дечаци често раде у основној школи. Нама данас те ситне зафрканције изгледају смешно, али није тако било када смо били мали. Ту често може да дође и до плача, па чак и јачих стресних ситуација за децу у које могу да буду умешани и родитељи. Зато су дечаци бољи када су у свом "жестоком" окружењу, а девојчице су мирније у свом окружењу, па су и резултати бољи.
Следећа јако важна ствар се тиче формирања личности дечака и девојчица сагласно њиховом полу. Научници су открили да данашња модерна школа више штети дечацима него девојчицама, мада су и девојчице погођене само на други начин. У данашњој модерној школи дечаци се постојано унижавају и тиме им се набија комплекс ниже вредности који касније у животу може да резултира у несигурности и разним врстама психоза. Дечаци постају мекушци. Зато је у одвојеним одељењима са дечацима на пример у школи "Хармонија" у граду Железногорску женама предавачима забрањено да понижавају дечаке. То не значи да ако су немирни да не могу да их казне. Напротив! Могу да их казне. Али праведно без понижавања. У складу са овим се и иде на то дечацима углавном предају мушкарци који на дечаке директно преносе мушко начело, што је необично важно. Наравно да има и одличних предавача жена које одлично могу да предају и дечацима. Ту је добро то да дечаци могу некада жени учитељу да помогну да понесе неки тежи наставни материјал и слично и да се тиме код њих развија мушко начела јачег пола које цени жене и помаже им. Такве ситуације могу и да се инсценирају са циљем правилног васпитавања дечака. Код девојчица учитељицама се увек сугерише да на часове долазе обучене као жене и сређене јер девојчице пажљиво гледају на њихову спољашњост и могу да копирају њихов стил.
Поред овога, примећено је да у заједничким мушким и женским одељењима деца брже ступају у сексуалне односе, то јест губе целомудреност што је јако лоше. Деца сексуално превремено сазревају. Коме то треба? Никоме ко жели добро своме детету. Све у своје време.
Ево, то су биле само неке од мношта ствари које иду у прилог одвојеним мушким и женским одељењима.
На пример интересантна је прича из предавања монахиње Нине (Кригине) о експерименту који је вршен када су мушкарци и жене стављани у јаке стресне ситуације и када је јасно доказано да мозак мушкарца много мање бурно реагује од мозга жене који просто "експлодира". Поред тога, а што је најважније у свему, мозак мушкарца и жене не решава проблем на исти начин! Рађена су детаљна испитивања и у Русији и на западу и утврђено је да су у решавању истог проблема укључене различите половине коре великог мозга код мушкараца и жена, то јест различити центри обрађују исту информацију. То је управо један од разлога зашто дечаке треба учити на један, а девојчице на други начин.
А сада конкретно у чему је основа разлика у предавањима дечацима и девојчицама? Основа разлика је у приступу и методологији која узима у обзир полне специфичности. То значи да се настави код дечака и девојчица приступа тако да се има за циљ да се њихове личности максимално развију у сагласности са својим полом! Тако на пример на основу научних истраживања у Русији и ван ње, као и на основу искустава у директној настави у школама, доказано је да дечацима више одговара бржи темпо изношења градива са минималним понављањем пређених лекција, док је код девојчица потпуно супротно. Код девојчица одличне резултате даје алгоритам изношења градива без брзих скокова унапред са детаљним понављањем и утврђивањем пређеног. Код девојчица се ради постепено, по шаблону. Код дечака позитивне мотивишуће резултате даје такмичарска атмосфера где увек треба да постоји лидер, али да се он стално смењује. Како се то постиже? Па тако што се директно именује најбољи у датом тренутку. То код других дечака то не изазива љубомору већ порив за такмичењем. Код девојчица такмичарска атмосфера даје негативне резултате јер брзо може да дође до појаве љубоморе и зато се код њих користи приступ сарадње и узајамне помоћи без лидерства. Дечацима треба више простора и пожељна је мала пауза када могу да се истрче низ ходник или неке вежбе у учионици. Девојчице могу дуже мирно да седе и при томе је битно да их нико не омета повлачењем за косу или на друге начине, а што дечаци често раде у основној школи. Нама данас те ситне зафрканције изгледају смешно, али није тако било када смо били мали. Ту често може да дође и до плача, па чак и јачих стресних ситуација за децу у које могу да буду умешани и родитељи. Зато су дечаци бољи када су у свом "жестоком" окружењу, а девојчице су мирније у свом окружењу, па су и резултати бољи.
Следећа јако важна ствар се тиче формирања личности дечака и девојчица сагласно њиховом полу. Научници су открили да данашња модерна школа више штети дечацима него девојчицама, мада су и девојчице погођене само на други начин. У данашњој модерној школи дечаци се постојано унижавају и тиме им се набија комплекс ниже вредности који касније у животу може да резултира у несигурности и разним врстама психоза. Дечаци постају мекушци. Зато је у одвојеним одељењима са дечацима на пример у школи "Хармонија" у граду Железногорску женама предавачима забрањено да понижавају дечаке. То не значи да ако су немирни да не могу да их казне. Напротив! Могу да их казне. Али праведно без понижавања. У складу са овим се и иде на то дечацима углавном предају мушкарци који на дечаке директно преносе мушко начело, што је необично важно. Наравно да има и одличних предавача жена које одлично могу да предају и дечацима. Ту је добро то да дечаци могу некада жени учитељу да помогну да понесе неки тежи наставни материјал и слично и да се тиме код њих развија мушко начела јачег пола које цени жене и помаже им. Такве ситуације могу и да се инсценирају са циљем правилног васпитавања дечака. Код девојчица учитељицама се увек сугерише да на часове долазе обучене као жене и сређене јер девојчице пажљиво гледају на њихову спољашњост и могу да копирају њихов стил.
Поред овога, примећено је да у заједничким мушким и женским одељењима деца брже ступају у сексуалне односе, то јест губе целомудреност што је јако лоше. Деца сексуално превремено сазревају. Коме то треба? Никоме ко жели добро своме детету. Све у своје време.
Ево, то су биле само неке од мношта ствари које иду у прилог одвојеним мушким и женским одељењима.
Higijenski razlozi su u pitanju.
