Ja ne znam s koje strane da pocnem
Prvo, film mi je bio uzasno naporan za gledanje i previse spor, i kao da zbog toga nisam uspela da se uzivim. Taman me neka scena zagolica i umesto da nastupi nesto sto ce pojacati utisak, sledi scena koja se odugovlaci i uvodi neki novi, potpuno levi aspekt. Pri tome me je lik Dzastin nervirala od prve scene.
Prolog me je raspametio i zainteresovao, ali kako je film odmicao, sve manje mi je drzao paznju.
Ja sam izgleda likove i muske i zenske potpuno drugacije dozivela od vas.
Prvo lik Dzastin. Ne mogu da skontam da li je ona uvek bila mracna i depresivna ili je priblizavanje planete na nju tako uticalo, tj. da li ju je planeta nekako promenila? E sad, ja sam skapirala da je ona uvek bila sklona depresiji, jer joj Majkl u jednom momentu kaze "Kada nastupi tvoj tuzan period, pogledaj u sliku i to ce te oraspoloziti" (kada joj u sobi daje fotografiju vocnjaka koji je kupio). Ja pre gledanja filma nista nisam znala o njegovoj radnji, pa tako ni o planeti Melenholiji, a posto se planeta pojavljuje tek u drugom delu filma, Dzastinino ponasanje sam dozivela kao razmazeno foliranje (uspesna, lepa, udaje se za coveka kog voli, a ovamo glumi besne gliste) mozda zato sto mi je vise muka od te usmerenosti na sebe i bezobzirnosti, a sto je tako prisutno svuda oko nas, te neke velike licne drame bez drame. E, sad, tek kad se pojavila planeta, premotavala sam film da opet vidim te scene. Skontala sam da ona takva, po prirodi depresivna, prosto je imala neki unutrasnji radar da oseti i predoseti ono sto nailazi. Zanimljivo je tu sto ona pokusava da razgovara sa svojom majkom, pa sa Majklom, pa sa svojim ocem. Ona svima njima kaze da mora da razgovara sa njima, ali to ne cini. Sa majkom i ocem nema priliku, jer odlaze. Jedinu priliku je imala sa Majklom, ali je ne koristi. Covek sedi pored nje u gacama, ceka sta ce ona da kaze, a ona cuti i onda istrci i otreska se sa nekim nebitnim likom na sred terena za golf (pritom mi ovaj potez uopste nije jasan, jer ako zna da dolazi kraj sveta, zar ne zeli da ima poslednji seks sa likom kojeg voli, a ne sa nekim levim). Mislim da taj momenat jako bitan kada ona odabere da ne kaze Majklu nista vezano za svoje slutnje. Da li to radi da zastiti njega ili sebe? Tj. nece da mu kaze da ga ne bi uplasila, ili nece da mu kaze da u njegovim ocima ne bi ispala lujka?
Sad sto se tice njenog "suncanja". Ja sam to dozivela kao potpuno mazohisticki momenat, to crpljenje energije iz planete koja ce je unistiti. Ne kao predavanje, nego bukvalno kao potpuno iskrivljenu percepciju, da uziva u necemu sto ce unistiti ne samo nju, vec ceo svet. Jedini momenat koji bih kod Dzastin okarakterisala kao naznaku, pa da tako kazem, straha i zelje da stvari budu drugacije je kada ona uporno siba konja i trudi se da ga natera da predje most. Tu jedino kod nje primecujem neku vrstu ocaja nastalog iz bespomocnosti (kao kad Kler uzima sina i seda u autic i hoce da ode u selo). Taj momenat kad znamo da nema izlaza a ipak iracionalno i intuitivno pokusavamo da ga nadjemo. Tako da, ja bih rekla, nije ona bas potpuno pomirena sa tim da ce se Melanholija zakucati u Zemlju i unistiti sav zivot. Shodno tome, njeno ponasanje prema Kler je bas bezveze. Cini mi se da Kler mnogo vise "oseca" i poznaje Dzastin i vise joj je stalo do nje nego obrnuto. Dzastin nju ni u jednom trenutku ne pokusava da utesi, suluda joj je ideja da doceka kraj sveta sa casom vina na terasi. Jeste suluda ideja, a opet i koliko je suluda? Kao da je bitno gde ces biti u momentu kad ces nestati i ti i sve oko tebe. Nije bitno, i Dzastin to zna, a opet nece da eto, ucini sestri bar to, vec je tad kao neki glas razuma, a od toga i nema neke vajde. To mi je ono, bas sadisticki momenat. Zato sam i onu sliku iz Prologa, gde Dzastin koraca u vencanici a vuce je i koci ona crna splacina, ja to nisam skontala kao splacinu vec kao korenje. Jer je ona u sumi, korenje je vuce nazad, a korenje sam povezala kao vezanost za njene korene, njenu porodicu.
Toliko od mene za sad. Dzon i 19. rupa na golf terenu su takodje na mene ostavili neki drugaciji utisak, ali o tome drugi put.
