Знамените жене српског средњег вијека

У колективној свијести нашег народа уткана је судбина Оливере, најмлађе кћерке кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Која је у својој младости провела дванаест година (1390 -1402) на дворуу османског султана Бајазита I, као залог миру између породице Лазаревића и Османског царства.

Један сажет текст посвећен Оливери (Свијетли ликови жена српске историје – Принцеза Оливера)
Послије битке код Ангоре 1402.године у којој је татарски кан Тамерлан нанио катастрофалан опораз Османлијама, у заробљеништвиу су се нашли султан Бајазит и Оливера. Оливера је ослобођена током 1403. захваљујући мисији које је њен брат деспот Стефан послао Тамерлану

Вратила се у Србију 1403.године, није се више удавала, провела је живот на двору брата деспота Стефана, којем је до његове смрти била вјерни пратилац, савјетник, подстрекач и тјешитељ. Била је изузетно поштована и уважавана и у Моравској Србији и у околним земљама. Често је путовала у Дубровник, Зету и Херцеговину гдје је увијек била топло примљена.
Упокојилча се послије 1444.године.

Прича о Оливерином и Бајазитовом заточеништву нашла је већ од XVI вијека својед мјесто у популарној култури, најчешће кроз драме и опере. Према причи, Тамерлан је држао Бајазита у жељезном кавезу док је Оливера била присиљена да му служи као роб. Према тој причи, на крају су обоје извршили самоубиство.
Животу и судбини Оливере посвећен је српски дугометражни играни телевизијслки филм Пут ружама посут из 2013.године
На жалост на нету нисам нашао овај филм у он-лајн верзији. Ако нађем приложићу га или ћу приложити линк гдје га могу они који то желе погледати.
 
Свакако се мора помернути света краљица Јелена, у старијој историографији позната и као Јелена Анжујска. Српска краљица, супруга српског краља Стефана Уроша I и мајка краљева Стефана Драгутина и Стефана Милутина. Након Урошеве смрти, за времене владавине својих синова, управљала је једно вријеме Зетом. Помагала је многе цркве, саградила је манастир Градац у коме је и сахрањена. Због бројних заслуга проглашена је за светитељку, а њено житије је саставио српски архиепископ Данило II. У старијој историографији постојала је претпоставка о њеној припадности анжујској династији, али новија истраживања су показала да је са напуљским Анжујцима била тек у даљем, односно посредном сродству.
 
Кроз мађарску историјску серију Rise of the Raven (може се погледати са српским преводом овдје) кроз коју су обрађени лик и чињења Јаноша Хуњадија те догађаји у првој половини XV вијкека, обрађен је и лик Маре Бранковић.
У серији је Мара у младим даним велика љубав Јаноша Хуњадија. Мару Бранковић је утјелотворила мађарска глумица Франциска Торошчик.
 

Back
Top