У колективној свијести нашег народа уткана је судбина Оливере, најмлађе кћерке кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. Која је у својој младости провела дванаест година (1390 -1402) на дворуу османског султана Бајазита I, као залог миру између породице Лазаревића и Османског царства.
Један сажет текст посвећен Оливери (
Свијетли ликови жена српске историје – Принцеза Оливера)
Послије битке код Ангоре 1402.године у којој је татарски кан Тамерлан нанио катастрофалан опораз Османлијама, у заробљеништвиу су се нашли султан Бајазит и Оливера. Оливера је ослобођена током 1403. захваљујући мисији које је њен брат деспот Стефан послао Тамерлану
Вратила се у Србију 1403.године, није се више удавала, провела је живот на двору брата деспота Стефана, којем је до његове смрти била вјерни пратилац, савјетник, подстрекач и тјешитељ. Била је изузетно поштована и уважавана и у Моравској Србији и у околним земљама. Често је путовала у Дубровник, Зету и Херцеговину гдје је увијек била топло примљена.
Упокојилча се послије 1444.године.
Прича о Оливерином и Бајазитовом заточеништву нашла је већ од XVI вијека својед мјесто у популарној култури, најчешће кроз драме и опере. Према причи, Тамерлан је држао Бајазита у жељезном кавезу док је Оливера била присиљена да му служи као роб. Према тој причи, на крају су обоје извршили самоубиство.
