Znam da nije za ovde ali ...

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
poslala

181523-1.gif
 
Hocu :)
Imam samo informacije o tome kako je ona, za sada se nigde ne pojavljuje informacija koliko jos novca fali a i mene to jako zanima jer bi onda cini mi se imala osecaj koliko je sve to blizu cilja.
U kontaktu sam sa njom ali me malo sramota da pitam to...

U svakom slucaju znacete kako je i svakom trenutku :) ona zna za ovu temu rekla sam joj danas nemojte se iznenaditi ako i sama dodje nekad :)
 
Honduras:
To se zove crowd funding, ne znam srpsku reč za to. Mnogo ljudi tako skuplja novac za svoje projekte: recimo kažeš da treba da skupiš 50 hiljada evra za snimanje filma do 1.decembra, i objasniš svoj projekat da bi ljudi znali da li žele da ti daju ili ne. Ljudi ti šalju novac, i ako do tog decembra skupiš svotu koju si naveo u početku, novac ti ostaje, a ako nema dovoljno donatora i interesenata, novac se vraća.
Kliknite za proširenje...

Mislim da onanije ni mislila na tako nesto, poznavajuci vec kako komentarise na ostalim temama...i da, ovde nije rec o nikakvom projektu,radi se o coveku, o ljudskom bicu o jednom zivotu, pa i da se ne sakupi, ne daj Boze, taj novac bi trebao ostati njoj.:(, ma kakvo vracanje...
 
Imam ja jedan predlog. Da se promeni naziv teme, da privuče ljude da otvore i da bude u caps locku. I naravno, da bude lepljiva tema.

I još nešto. Svi koji imamo facebook nalog, ne bi bilo loše da ovaj tekst:

"Ovo je pismo koje će Vam oduzeti malo vremena, ali Vas molim da imate u vidu da ono što je za vas malo, za mene je mnogo.Moje ime je Mirjana, imam 31 godinu i imam leukemiju. Udata sam i majka blizanaca Velimira i Vukašina, koji imaju četiri godine. Samo četiri godine, a ja već osam meseci više nisam sa njima nego što jesam.Sada ću Vam reći kako je biti bolestan, kako je bodriti sebe; i sve strahove gurati pod tepih. Sada ću Vam reći kako je kada misliš da je sve gotovo, a u stvari, tek počinje.Kada sam se razbolela, imala sam simptome kao i milioni ljudi na ovoj planeti. Umorna, malo iscrpljena, ali budući da su moja dva dečaka i više nego aktivna, mislila sam da su svakodnevne obaveze uzrok mom umoru. Ali, ne. Vest o leukemiji sam primila koliko/toliko mirno, spremna da pretrpim sve što se istrpeti može, samo da ozdravim, da živim. Moja porodica, muž i prijatelji su podrška, da bolju ne mogu zamisliti.Bogu hvala na divnim doktorima i medicinskim sestrama, na Drugom odeljenju hematologije, jer bez njih ni sada ovde ne bih bila. Divne sestre, koje vam bezmalo postanu kao rod rodjeni, vadile su i mene i ostale iz kriza koje normalno nailaze. A bilo je svega. Od jake hemoterapije; opala je kosa, bilo je mučnina, visokih temperatura, čega sve ne. Postojali su trenuci kada sam se pitala da li ću se mučiti ovoliko, a ipak ne uspeti, i to me je plašilo. Ali, vera i snaga su se uvek vraćale. Bila sam dežurni pozitivac u bolnici. Onda sam završila lečenje, došla kući svojoj deci i čekala rezultate za mesec dana. Osećala sam se odlično, ponovopravila planove za more, i sve ono što svi rade svakoga dana.A onda, šok. Bolest je i dalje tu, lečenje je nije pobedilo, i sada kreću nove terapije, još teže, a onda transplantacija koštane srži. Nažalost, još nešto mi ne ide na ruku- moja sestra ne može biti davalac. Kako mi je bilo, ne može se ni opisati. Obuzela me je tuga, osećaj izdaje, jer ja sam verovala, i bila pozitivna.Dani, skoro sati su bili u pitanju, za odluku kako i šta dalje. I evo, idem u Nemačku, u Flensburg, kliniku sa vrlo velikim procentom uspešnosti u lečenju te bolesti. Transplantacija i lečenje koštaju oko 180.000 evra. Mi nemamo taj novac, odnosno, imamo jedan mali deo, ali verujem da mi je dato da živim. Svi ljudi koji dolaze, prijatelji, familija, podržavaju me, i pomažu koliko mogu, vraćaju mi snagu i veru u život. NE ODUSTAJEM, JER ŽIVOT NEMA REPRIZU!Molim Vas da mi i vi pomognete, ukoliko ste u mogućnosti.Jer ja samo želim malo, želim da ostanem među vama- želim da živim! Želim i dalje da budem majka, ćerka, sestra, supruga, tetka. Želim da ih gledam kako rastu, da ih naučim da u životu ne treba mnogo za sreću, da vidim kako rastu u dobre ljude.Šaljem Vam brojeve računa, otvorenih za ove svrhe na moje ime, kod Vojvodjanske banke:
Dinarski 355000000553253596
Devizni(javite se na ercegmil@gmail.com za informacije)
RS35355000320010813187

u koji treba da dodamo i broj za slanje sms-a 1782, postavimo kao svoj status na profilu, i da ga ponavljamo svakih 2-3 dana!

Život je u pitanju! Mlad život... i dvoje male dece... treba uraditi sve, ali baš sve što možemo, od slanja prijateljima, do postavljanja statusa na fejsu i ažuriranja statusa.
Kome je to gnjavaža, samo neka se, daleko bilo, pupupu, stavi u položaj te žene i neka samo pomisli na svoju decu...
Dovoljno sam rekla, srećno!!! :ok:
 
Moram da kažem da neće da objavi kao status na fejsu. Kaže preveliko je, a status je do 420 karaktera. Svejedno, objavila sam kao belešku i uredila da svima, a ne samo prijateljima bude dostupno da pročitaju!

Hajde, ljudi, ako svi ovo uradimo, zamislite koliko se povećava broj ljudi koji će pročitati i pomoći!!! :ok:
 
atakualpa:
Imam ja jedan predlog. Da se promeni naziv teme, da privuče ljude da otvore i da bude u caps locku. I naravno, da bude lepljiva tema.

I još nešto. Svi koji imamo facebook nalog, ne bi bilo loše da ovaj tekst:

"Ovo je pismo koje će Vam oduzeti malo vremena, ali Vas molim da imate u vidu da ono što je za vas malo, za mene je mnogo.Moje ime je Mirjana, imam 31 godinu i imam leukemiju. Udata sam i majka blizanaca Velimira i Vukašina, koji imaju četiri godine. Samo četiri godine, a ja već osam meseci više nisam sa njima nego što jesam.Sada ću Vam reći kako je biti bolestan, kako je bodriti sebe; i sve strahove gurati pod tepih. Sada ću Vam reći kako je kada misliš da je sve gotovo, a u stvari, tek počinje.Kada sam se razbolela, imala sam simptome kao i milioni ljudi na ovoj planeti. Umorna, malo iscrpljena, ali budući da su moja dva dečaka i više nego aktivna, mislila sam da su svakodnevne obaveze uzrok mom umoru. Ali, ne. Vest o leukemiji sam primila koliko/toliko mirno, spremna da pretrpim sve što se istrpeti može, samo da ozdravim, da živim. Moja porodica, muž i prijatelji su podrška, da bolju ne mogu zamisliti.Bogu hvala na divnim doktorima i medicinskim sestrama, na Drugom odeljenju hematologije, jer bez njih ni sada ovde ne bih bila. Divne sestre, koje vam bezmalo postanu kao rod rodjeni, vadile su i mene i ostale iz kriza koje normalno nailaze. A bilo je svega. Od jake hemoterapije; opala je kosa, bilo je mučnina, visokih temperatura, čega sve ne. Postojali su trenuci kada sam se pitala da li ću se mučiti ovoliko, a ipak ne uspeti, i to me je plašilo. Ali, vera i snaga su se uvek vraćale. Bila sam dežurni pozitivac u bolnici. Onda sam završila lečenje, došla kući svojoj deci i čekala rezultate za mesec dana. Osećala sam se odlično, ponovopravila planove za more, i sve ono što svi rade svakoga dana.A onda, šok. Bolest je i dalje tu, lečenje je nije pobedilo, i sada kreću nove terapije, još teže, a onda transplantacija koštane srži. Nažalost, još nešto mi ne ide na ruku- moja sestra ne može biti davalac. Kako mi je bilo, ne može se ni opisati. Obuzela me je tuga, osećaj izdaje, jer ja sam verovala, i bila pozitivna.Dani, skoro sati su bili u pitanju, za odluku kako i šta dalje. I evo, idem u Nemačku, u Flensburg, kliniku sa vrlo velikim procentom uspešnosti u lečenju te bolesti. Transplantacija i lečenje koštaju oko 180.000 evra. Mi nemamo taj novac, odnosno, imamo jedan mali deo, ali verujem da mi je dato da živim. Svi ljudi koji dolaze, prijatelji, familija, podržavaju me, i pomažu koliko mogu, vraćaju mi snagu i veru u život. NE ODUSTAJEM, JER ŽIVOT NEMA REPRIZU!Molim Vas da mi i vi pomognete, ukoliko ste u mogućnosti.Jer ja samo želim malo, želim da ostanem među vama- želim da živim! Želim i dalje da budem majka, ćerka, sestra, supruga, tetka. Želim da ih gledam kako rastu, da ih naučim da u životu ne treba mnogo za sreću, da vidim kako rastu u dobre ljude.Šaljem Vam brojeve računa, otvorenih za ove svrhe na moje ime, kod Vojvodjanske banke:
Dinarski 355000000553253596
Devizni(javite se na ercegmil@gmail.com za informacije)
RS35355000320010813187

u koji treba da dodamo i broj za slanje sms-a 1782, postavimo kao svoj status na profilu, i da ga ponavljamo svakih 2-3 dana!

Život je u pitanju! Mlad život... i dvoje male dece... treba uraditi sve, ali baš sve što možemo, od slanja prijateljima, do postavljanja statusa na fejsu i ažuriranja statusa.
Kome je to gnjavaža, samo neka se, daleko bilo, pupupu, stavi u položaj te žene i neka samo pomisli na svoju decu...
Dovoljno sam rekla, srećno!!! :ok:
Kliknite za proširenje...

Ja to radim svakih par dana.
Azuriram svoj status i podsecam ...mislim da je to najmanje sto mogu da uradim.
Hvala na podrsci :)
 
Mene je taj prilog mnogo iznervirao.
Na samom kraju glupava novinarka kaze :"ono sto decaci ne znaju jeste da se mama mozda nikada nece vratiti"
Odlepila sam kad sam to cula ...doslo mi da zovem Prvu da ima kazem bravo za novinarku debilusu i njen pametan zakljucak priloga koji je sam po sebi tuzan.
 
Mirka Šizika:
Mene je taj prilog mnogo iznervirao.
Na samom kraju glupava novinarka kaze :"ono sto decaci ne znaju jeste da se mama mozda nikada nece vratiti"
Odlepila sam kad sam to cula ...doslo mi da zovem Prvu da ima kazem bravo za novinarku debilusu i njen pametan zakljucak priloga koji je sam po sebi tuzan.
Kliknite za proširenje...

Vidi, Mirka, ti to shvataš lično i naravno da te pogadja. Ali...
Prvo, ona je novinar i juri senzacije. Njoj je prilog uspeo ako rasplače bar 1% ljudi koji su gledali.
Opet, ne treba to da te nervira. Čovek vidi tudju nesreću, prekrsti se i kaže - ne daj Bože nikom! I nastavi dalje, bez osvrtanja. E, a možda baš ta rečenica, tako patetična i tebi iritantna, možda baš ona navede odredjen broj ljudi da pomognu! Oguglali smo, treba nešto duboko, baš duboko da nas dirne ili lično dotakne, da bismo reagovali. E, ta rečenica ima najviše šanse da dirne ljude. Baš ta, koja je tebe iznervirala.
Jeste surovo, jeste i ružno što čoveku moraš prst u oko da nabiješ da bi te primetio,ali - ako pomogne, ako dovede do toga da se novac sakupi i da žena ode na operaciju i vrati se zdrava svojoj deci i mužu i celoj svojoj rodbini... ma neka objavljuju i patetičnije stvari!
 
Мом ортаку кад је требала да се мења цела крв у организму ја узмем и поставим то на статус на фејс док сам га имао тад, и сви редом су цимали а за кога, а за шта, да не пропусте причу, трачаре мртве, а нико се није запитао па како да му помогнемо.
 
Mirka Šizika:
Mene je taj prilog mnogo iznervirao.
Na samom kraju glupava novinarka kaze :"ono sto decaci ne znaju jeste da se mama mozda nikada nece vratiti"
Odlepila sam kad sam to cula ...doslo mi da zovem Prvu da ima kazem bravo za novinarku debilusu i njen pametan zakljucak priloga koji je sam po sebi tuzan.
Kliknite za proširenje...

Sećam se da je to rečeno...
Ali mi nije bilo bitno šta je ona na kraju rekla, jer je moj doživljaj svega toga već bio dovoljan...mogla je da kaže bilo šta..prečula bih..pred onim slikama koje sam videli, reči su suvišne....
Ja duboko verujem da će se sve dobro završiti.
Nadam se da će na neki način pomoći i pozitivna energija koju ljudi sa ovog foruma svojim postovima šalju.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Slične teme

Nina
Žene,da li znate za nepisana muška pravila
Odgovora
11
Pregleda
355
DarkMoon
DarkMoon
mario80
Gde ima da se kupi svetlo sivi metalik lak za nokte?
2
Odgovora
33
Pregleda
598
mario80
mario80
M
Da li volite da ističete svoje "atribute"?
2
Odgovora
38
Pregleda
1.087
milicica&decko
M

Back
Top