Када су у питању рукописи грчких аутора средњег вијека, они су колективитете класификовали у расе, у данашњем поимању породице народа, нације (односно народе), племена и родове. Ни и у једном рукопису нећемо наћи да су Србе доживљавали племеном, а истзо важи и за списе на латинском већ би Србе или дефинисали као нацију (ἐθϑνῶν, ἔϑνος на грчком, gente нас латинском) или би из садржаја и контекста били ван сваке разумне сумње да су Срби нација, односно народ. То важи и за рукопис Константина Порфирогенита гдје је аутор или аутори, политичким цјелинама (државама) или нацијама (народима) посветио поглавље. Србима је посветио поглавље 32, као што је посветио нацији (народу) Печенега, Мађара и иних. Коста би у неким поглављима набрајао племена тих нација, а некад и родове, али никад племену није посветио поглавље.
И у првом рукопису у средњем вијеку гдје се помињу Срби, познатом као Фредерегарова хтоника (
овдје стр 154-155)
Pogledajte prilog 1576964
Аутор нам пише;
Дерван, кнез (војвода) нације Срба који су поријеклом Словени (Dervanus dux gente Surbiorum, que ex genere Sclavinorum), Србе дефинише као нацију односно народ.
У времену данашњем нација може бити и политилчка одредница и етничка одредница, зависи да ли гледамо кроз призму политичког или етничког концепта нације. У политичком концепту нације примарна је припадност држави без обзира на културолошке, вјерске и језичке разлике, по етничком примарно је етничко поријекло, припадност културолошкој, језичкој, некад вјерској и иној сфери. По политичком концепту нације за који је прихваћено да почетак сеже од 1789.године (са чиме се апсолутно не слажем) нација = држава, по етничком концепту нације, нација = народ. На западнијим меридијанима углавном је прихваћен (не увијек, рецимо у случају Ираца и Баска) политички концепт нације, на источнијим меридијанима углавном је прихваћен етнички концепт нације. И на нашим просторима, на попису становништва у рубрици националност уписујемо народност, односно етничку припадност.
Но то је тако у времену данашњем, на птф историја, ваља нам поштовати историјске списе,.а у средњовјековним списима када се помињу нације, мисли се готово искључиво на народе.