Злодела власти после Другог светског рата

[Koča]

Ko je gde UPAO 1991.: Hrvati u Srbiju ili Srbi u Hrvatsku?

Opet hocete da farbate mrak u belo?

- - - - - - - - - -

сад су ствари много јасније...

немој само да нас даље засмејаваш причама да си Србин и да имаш било какве везе са овим народом

иначе, сад ми је лакше...стварно ми је било непојмљиво да постаје такви изроди у српском народу...чуј Србин који поставља муџахедине, пљује по СПЦ и шири усташку пропаганду...Србин кога нема да бекне на темама о усташким злочинима, а спрема тему о улози Срба у холокаусту

 

[Koča]

 

[BLAJBI]

Vidim da je ovo SVEZE ODSTAMPANO.

Za DNEVNU UPOTREBU.

I najmanjoj prostoriji u stanu.

 

[Koča]

Parastos žrtvama komunizma sutra u Hramu Svetog Save

Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima pozvalo je sve Beograđane i građane Srbije na parastos, kako kažu "žrtvama krvavog 20. oktobra" koji se nekada slavio kao dan oslobođenja Beograda. Slobodan Đurić, predsednik ovog Udruženja, podseća da je, prema pisanim svedočenjima pripadnika Ozne, ubijeno bez suđenja oko 10.000 Beograđana posle ulaska partizanskih jedinica samo zato što nisu bili po volji novim komunističkim vlastima.

- U Lisičijem potoku organizujemo 22. oktobra čišćenje, jer se planira podizanje spomen obeležija žrtvama koje su ubili komunisti. Procenjuje se da je u Lisičiji potok najveća masovna grobnica u Beogradu sa oko 1.000 žrtava - kaže Đurić.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/parastos-zrtvama-komunizma-sutra-u-hramu-svetog-save/2wsq42h

 

[BLAJBI]

Parastos žrtvama komunizma sutra u Hramu Svetog Save

Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima pozvalo je sve Beograđane i građane Srbije na parastos, kako kažu "žrtvama krvavog 20. oktobra" koji se nekada slavio kao dan oslobođenja Beograda. Slobodan Đurić, predsednik ovog Udruženja, podseća da je, prema pisanim svedočenjima pripadnika Ozne, ubijeno bez suđenja oko 10.000 Beograđana posle ulaska partizanskih jedinica samo zato što nisu bili po volji novim komunističkim vlastima.

- U Lisičijem potoku organizujemo 22. oktobra čišćenje, jer se planira podizanje spomen obeležija žrtvama koje su ubili komunisti. Procenjuje se da je u Lisičiji potok najveća masovna grobnica u Beogradu sa oko 1.000 žrtava - kaže Đurić.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/parastos-zrtvama-komunizma-sutra-u-hramu-svetog-save/2wsq42h

Cuj ovaj KRETENIZAM:

"koji se nekada slavio kao dan oslobođenja Beograda"

A kako se danas taj dan zove?

"Dan tuge sto su oterani fasisti i cetnici, njihove verne sluge"???????????????????

Pu, ebem tima koji su to napisali fasisticko seme.....

Izrodi, gubitnici, menjaci istorije, izdajnici, zlotvori....

 

[BLAJBI]

Parastos žrtvama komunizma sutra u Hramu Svetog Save

Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima pozvalo je sve Beograđane i građane Srbije na parastos, kako kažu "žrtvama krvavog 20. oktobra" koji se nekada slavio kao dan oslobođenja Beograda. Slobodan Đurić, predsednik ovog Udruženja, podseća da je, prema pisanim svedočenjima pripadnika Ozne, ubijeno bez suđenja oko 10.000 Beograđana posle ulaska partizanskih jedinica samo zato što nisu bili po volji novim komunističkim vlastima.

- U Lisičijem potoku organizujemo 22. oktobra čišćenje, jer se planira podizanje spomen obeležija žrtvama koje su ubili komunisti. Procenjuje se da je u Lisičiji potok najveća masovna grobnica u Beogradu sa oko 1.000 žrtava - kaže Đurić.

http://www.blic.rs/vesti/drustvo/parastos-zrtvama-komunizma-sutra-u-hramu-svetog-save/2wsq42h

Svuda, u svim zemjljama sveta gde su fasiti isterani su NAKON RATA LIKVIDIRANI kvislinzi i izdajnici...U Rusiji, Francuskoj, Spaniji, Englesnoj, Japanu, Italiji i U SVIM ZAMLJAMA se to proslavlja kao KONACNO OSLOBODJENJE, tacka na kraju rata.

Samo bi Srbi hteli da vrate fasiste i njihove saradnike...

I posle se neki cude sto je Srbija satanizovana u svetu...

Pa sami sebi to ljudi radite, da li ste vi normalni?

 

[Marko Mare Jaric]

Najinteresantnija je prva slika,gde partizani hrvata tite ulaze u grad kao popišani,nema dočeka,nema naroda,nema cveća,ulaze u grad kao okupatori što su na kraju i priznali da jesu!
U govoru na Banjici novembra meseca Tito je rekao: „Srbija nema čemu da se nada. Za nju neće biti milosti”, dok je prva izjava „poludivljeg” Slobodana Penezića Krcuna glasila: „Premnogo vas je ostalo u životu, ali još imamo vremena da tu grešku ispravimo”. ”Mi se u Srbiji moramo ponašati kao u zemlji koju smo okupirali” (beleži Brozov biograf Dušan Bilandžić njegovu izjavu na sednici Politbiroa KP, 30. oktobra 1944. u Beogradu).Prvih šest mesevi njegovog „oslobođenja“ odnosi više srpskih života nego tri prethodne godine nemačke okupacije. Major Ozne Milan Trešnjić svedočio je da je u kvartu kojim je on komandovao ubijeno 800 civila, a Beograd je imao 16 kvartova.Ali, nije samo u Beogradu bilo streljanja, nema grada gde ih nije bilo.Jovo Kapičić je u medijskim nastupima sam priznao da je učestvovao u zločinima i da je svoju funkciju obavljao bez zakonskih ograničenja!
Najlepša je poslednja slika nasmejanih srpskih devojaka i žena u narodnim nošnjama sa sovjetskim oslobodiocima!

 

[Marko Mare Jaric]

У главни град Југославије је 20. октобра 1944. ушла Црвена армија бројности између 300.000 и 380.000 војника; уз садејство око 35.000 партизана, којима је командовао формално генерал Пеко Дапчевић, а стварно Сретен Жујовић. Командант Црвене армије био је маршал Толбухин. После ослобођена Београда Црвена армија се повукла према северу, преко Војводине и делова Славоније, према Мађарској. На широком току Дунава, код Батине погинуло је више хиљада њених војника.Совјетска војска је, борећи се на тлу Југославије, изгубила око 31.000 војника и официра.

Остаје неизречен одговор на питање зашто је ова војска кренула тежим путем, а не северно од Саве према Загребу? Oдговор је: зато што би се, да је кренула овим правцем, сусрела са десетинама хиљада хрватских хитлероваца, католичких загрижењака, који би се против православног Руса огорчено борили.Oдговор је и то да би на овом путу наишла на хрватске логоре смрти, у првом реду Јасеновачки, који су још увек радили пуном паром, чиме би биле демистификоване деценијске титове антисрпске обмане совјетије и Стаљина.

У Београд су, после одласка Црвене армије према северу, биле задржане само неке југословенске јединице са задатком да главни град очисте од српске „реакције”: Прва пролетерска дивизија и Шеста личка. Главни предводници „чистача” били су лидери Озне на челу са Слободаном Пенезићем Крцуном, Милошем Минићем, Вељком Мићуновићем, Јовом Капичићем. Они су само за неколико месеци уништили велики део београдског горњег слоја, око 30.000 Срба. Ван Србије и у другим српским земљама ови титовски дресирани убили су око 100.000 људи.

 

[Marko Mare Jaric]

Srbiju je u Drugom svetskom ratu oslobodila Crvena Armija.Veoma mnogo se govorilo o general – pukovniku JNA Peku Dapčeviću, koji je ''gotovo sam oslobađao'' Beograd, a veoma malo o general – majoru Crvene Armije, komandantu 4. mehanizovanog tenkovskog korpusa, Vladimiru Ivanoviču Ždanovu koji je, zapravo, i oslobađao jugoslovenski glavni grad od nemačkih trupa.Peko Dapčević uistinu je učestvovao u oslobađanju Beograda. Ali, samo učestvovao.Nije ništa mnogo drugačije bilo i sa ostalim gradovima, uključujući i Niš, scenario je uglavnom bio isti: Rusi ginu, jurišaju i oslobađaju, naši „oslobodioci“ tu služe kao neka vrsta pomoćnih trupa jer šta će prekaljenoj Crvenoj armiji pomoć neobučenih, skrpljenih jedinica čiji pripadnici imaju malo ili nimalo iskustva u borbi? Nakon što Rusi oslobode grad, nađe se neki komesar da na čelu kolone u isti ujaše na belom konju. Frontalnu borbu nisu vodili, niti su imali dovoljno oružja, naravno, ni vojničke snage, već pripucaju, ubiju mučki iz zasede i pobegnu, a narod po običaju ostave na cedilu, na milost i nemilost okupatora.O tome koliko je famozna partizanska vojska bila slaba, neorganizovana i amaterska dovoljno govori tragična (i nepotreba) epizoda Sremskog fronta,gde je stradalo 7.500 srpskih omladinaca
Tito “oslobodioc” je tek uz pomoć Rusa uspelo da zavlada Srbijom i Beogradom. Pre toga pokušao je sam, bezuspešno, tri puta da uđe u Srbiju: u jesen 1943, u martu/aprilu 1944. i u julu/avgustu 1944…
Navedite makar jedno gradsko naselje koje su partizani oslobodili od Nemaca pre nego što je Staljinova vojska prešla Dunav, 4/5. septembra 1944. godine.Bez Crvene armije je bilo nezamislivo da komunisti zauzmu Srbiju.Čet­ni­ci su oslo­bo­di­li po­je­di­ne gra­do­ve u Sr­bi­ji pri­je do­la­ska i par­ti­za­na i Cr­ve­ne ar­mi­je. Do­če­ka­li su cr­ve­no­ar­mej­ce pri­ja­telj­ski i brat­ski, ali je ipak bi­la pre­sud­na ide­o­lo­gi­ja. Srbija i srpski đaci su posle Drugog svetskog rata iz istorije učili da su gradove i mesta poput Loznice, Gornjeg Milanovca, Čačka, Lazarevca, Kruševca i mnogih drugih od Nemaca oslobodili partizani, međutim,to nije tačno,sva ta mesta od fašista oslobodili su četnici Dragoljuba Draže Mihailovića!Treba biti realan i priznati da su nam pobedu donele trube maršala Tolbuhina a ne Bata Živojinović, Prle, Tihi i četa tifusara kako se to lažno predstavlja u opet aktuelnim „antifašističkim“ bajkama.Mi nismo nikog pobedili, naročito ne fašiste i naciste. Mi smo jedino uspešno pobeđivali same sebe…

 

[Koča]

Svuda, u svim zemjljama sveta gde su fasiti isterani su NAKON RATA LIKVIDIRANI kvislinzi i izdajnici...U Rusiji, Francuskoj, Spaniji, Englesnoj, Japanu, Italiji i U SVIM ZAMLJAMA se to proslavlja kao KONACNO OSLOBODJENJE, tacka na kraju rata.

Samo bi Srbi hteli da vrate fasiste i njihove saradnike...

I posle se neki cude sto je Srbija satanizovana u svetu...

Pa sami sebi to ljudi radite, da li ste vi normalni?

СРБИЈА ИЗМЕЂУ СРПА И ЧЕКИЋА

Срђан Цветковић

Уочи 20. октобра: Колико је случај Србије и Југославије упоредив са примерима поратне одмазде у Европи?

Уочи годишњицa ослобођења Београда и Србије у Другом светском рату од фашизма ретко се говори о многим жртвама које су страдале од другог великог зла 20. века - бољшевизма. А када се и пише о овим смутним поратним месецима често се праве компарације и говори како ни у Западној Европи послератна правда није била уједначена. Наводи се обично пример Француске као земље која је иако демократска ето била подложна ,,етосу одмазде“. На жалост такве компарације су крајње неутемељене и нетачне. Србија и Југославија далеко предњаче у броју побијених у време револуциоанрног терора и освете не само у доносу на Француску него и у односу на све земље Источног блока. Како?

Улични перформанс у Београду, Теразије 1945.

Про­цес де­на­цифи­ка­ци­је на­и­ла­зио је на ма­њи от­пор и мно­го је жу­стри­је во­ђен у зе­мља­ма где на­ци­фа­ши­стич­ка иде­о­ло­ги­ја ни­је би­ла опште при­хва­ће­на. У Фран­цу­ској су сна­жан по­крет от­по­ра, друштвено-историјске поделе али и масовна кола­бо­ра­ци­ја усло­ви­ли дра­стич­ни­ји об­ра­чун не­го у дру­гим за­пад­но­е­вроп­ским др­жа­ва­ма, уз при­ме­ре по­ли­тич­ких и лич­них зло­у­по­тре­ба. Ипак све ове по­ја­ве биле су само ,,лева скретања“ и ин­тен­зи­вне само непoсредно по осло­бо­ђе­њу да би про­то­ком вре­ме­на ла­га­но сплаш­ња­ва­ле и биле преведене у систем демократске правне државе. Будући да револуционарни покрети нису нигде преузели власт није било масовне злоупотребе антифашизма у сламању идеолошких и класних противника типичним за Источну Европу где се тежило успостављању тоталитарне власти.

У Источној Европи се процес кажњавања колабораната и ратних злочинаца поклопио се првом фазом револуције па је стога број убијених по том основу углавном немерљиво већи него на Западу. Институције силе а нарочито тајна полиција су ин­стру­мен­та­ли­зо­ване од стра­не ко­му­ни­ста и имале су прецизна упутства за ели­ми­на­ци­ју про­тив­ни­ка ре­во­лу­ци­је и ста­би­ли­зо­ва­ње но­ве вла­сти. Са прљавом водом избацивала се и чиста. За разлику од Француске и других западних демократија ванинституционалнo ,,чишћење“ насиље у Источној Европи па и у Србији и Југославији углавном није било плод ексцеса или ,,ванредног стања“ већ и део детаљно разрађеног револуционарног плана. Политичко насиље је вођено овде етапно (,,салама техника“ како је говорио један мађарски комуниста). У првој фази се заклањало иза обрачуна са ратним злочинцима и колаборационстима, у другој иза прогона ,,шпијуна и издајника“ а у трећој иза издајника у партијским редовима. Затворивши круг терор је овде временом прерасао у трајан, тоталан и савршен репресивни систем који је потрајао деценијама. То не значи да овде ,,етоса одмазде“ попут оних Западној Европи. Напротив.

У Источној Европи је различит интезитет поратних чистки зависно до историјских и друштвених околности. Тако је он био већи у Пољакој, Грчкој, Бугарској а нарочито Југославији за разлику од рецимо Румуније, Мађарске, и Чехословачке. Терор је наравно био условљен и изразитим националним и друштвеним противречностима, великим жртвама и злочинима у рату, снажним и супротстављеним покретима отпора, крвавим грађанским ратом као и јаким снагама колаборације. Али су међу ликвидираним многи елиминисани само као политички и класни противници револуционарне власти, припадници предратне политичке, културне и друштвене елите, председници општина, припадници па чак и симпатизери Југословенске војске у отаџбини, мобилисани војници и жандарми који нису заслуживали смрт, бенигни облици колаборације итд..

Тезу о изетности југословенског случаја у европским оквирима поткрепљују подаци броју осуђених на смрт, односно ликвидираних на крају рата под оптужбама за колаборацију и ратне злочине. У Србији је пописано именом и презименом на око четири милиона становника 1945. близу 59.000 страдалих лица на око 211 локација тајних гробница. У често помињаној Француској око 5.000 на 40 милиона становника. Према броју ликвидираних без суђења на милион становника ако се узму и најопрезније бројке и прецизни пописи у Србији добија се податак да је у Француској ликвидирано око 225 а у Србији око 5.000 лица на милион становника (у Југославији и преко 5.800) што је преко двадесет пута више. Сличан је однос и у броју осуђених на смрт: у Француској 39 а у Србији око 400 лица на милион становника.

Југославија, Србија и Француска: број осуђених на смрт и ликвидираних 1944-1948. на милион становника

Од осталих европских земаља може узети да је нешто слично виђено само у Бугарској где је осуђено на смрт 219 лица а ликвидирано 2.000 на милион становника (што је готово дупло мање него у Србији!). У Пољској је ликвидирано негде око 450 лица на милион, док у свим осталим земљама је ствар знатно другачија и креће се од 4-30 осуђених на смрт на милион становника док су масовне ликвидације без суда скоро непознате. Дакле према сви пoказатељима у Србији је број убијених поглави становника најмање дупло већи од броја убијених у односу на најближу Бугарску док је у односу на Француску а поготову остале европске земље број ликвидираних на крају рата од двадесет па и до неколико стотина пута већи. Ако би пак урачунали у број индиректно убијних тј. оне цивиле који у страдали у логорима и затворима (још најмање око 35.000 у Србији) удео убијених на милион становника би се попео и на 10.000 што је неславан рекорд у европским размерама. Закључак је да бројчани подаци доказују да је режим у Југославији на крају рата био најрепресивнији у Источној Европи (са Француском је поређење бесмислено!) баш као што је после политичког заокрета почетком педесетих и одрицања од стаљинистичког наслеђа био најлибералнији.

Осуђени на смрт и погубљени 1944-1948. на милион становника

http://www.uimenaroda.net/cr/articles/clanci/srbija-izmedju-srpa-i-cekica.html

 

[BLAJBI]

Koco, ponovo cetnicke FANTAZIJE?

Pa ko bre u te podatke uopste veruje?

Ima li takvih budala?

 

[BG5]

Koco, ponovo cetnicke FANTAZIJE?

Pa ko bre u te podatke uopste veruje?

Ima li takvih budala?

Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Francuskoj na milion stanovnika?
Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Jugoslaviji na milion stanovnika?

 

[Koča]

А ево шта је и зашто СУБНОР прослављао ове године. Иако је Крушевац од стране четника ослобођен 14. октобра 1944, СУБНОР је ове године обележио своје "ослобођење" Крушевца 15. октобра

Otkopavanje istine - Otkrivamo nedela vlasti posle II svetskog rata (15) - "Čišćenje" u Kruševcu počelo dan posle oslobođenja. Pod krstom kosti 73 streljana. Tužna oproštajna pisma

Kosti žrtava koje su pale od oktobra 1944. do januara 1945. godine, kao "narodni neprijatelji", rasute su po Bagdali, Garskom potoku, Slobodištu, vrbacima Zapadne Morave, i drugim stratištima oko Kruševca.
Nezavidan je i broj podataka do kojih su došli malobrojni istraživači i istoričari. "Veliko čišćenje" u Kruševcu, počelo je 15. oktobra 1944. godine - drugog dana po ulasku oslobodilaca. Partizani su munjevito krenuli u masovna hapšenja "državnih neprijatelja". Viđenije i imućnije Kruševljane, domaćine, sve privržene monarhiji, simpatizere Dragoljuba Mihailovića i Jugoslovenske vojske u otadžbini, hapsili su noću, bez naloga i optužnice, bez procesa i dokazane krivice. Preki sud je, prema nezvaničnim procenama i svedočenju preživelih potomaka pobijenih, "po kratkom postupku", na ovdašnja stratišta poslao nekoliko stotina rodoljuba iz Kruševca i okoline, iz Paraćina, Ćuprije, Toplice, Niša, Župe Aleksandrovačke.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:243241-Pod-Bagdalom--Vaskrs-pomirenja

 

[BLAJBI]

А ево шта је и зашто СУБНОР прослављао ове године. Иако је Крушевац од стране четника ослобођен 14. октобра 1944, СУБНОР је ове године обележио своје "ослобођење" Крушевца 15. октобра

Otkopavanje istine - Otkrivamo nedela vlasti posle II svetskog rata (15) - "Čišćenje" u Kruševcu počelo dan posle oslobođenja. Pod krstom kosti 73 streljana. Tužna oproštajna pisma

Kosti žrtava koje su pale od oktobra 1944. do januara 1945. godine, kao "narodni neprijatelji", rasute su po Bagdali, Garskom potoku, Slobodištu, vrbacima Zapadne Morave, i drugim stratištima oko Kruševca.
Nezavidan je i broj podataka do kojih su došli malobrojni istraživači i istoričari. "Veliko čišćenje" u Kruševcu, počelo je 15. oktobra 1944. godine - drugog dana po ulasku oslobodilaca. Partizani su munjevito krenuli u masovna hapšenja "državnih neprijatelja". Viđenije i imućnije Kruševljane, domaćine, sve privržene monarhiji, simpatizere Dragoljuba Mihailovića i Jugoslovenske vojske u otadžbini, hapsili su noću, bez naloga i optužnice, bez procesa i dokazane krivice. Preki sud je, prema nezvaničnim procenama i svedočenju preživelih potomaka pobijenih, "po kratkom postupku", na ovdašnja stratišta poslao nekoliko stotina rodoljuba iz Kruševca i okoline, iz Paraćina, Ćuprije, Toplice, Niša, Župe Aleksandrovačke.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.290.html:243241-Pod-Bagdalom--Vaskrs-pomirenja

Jos NI JEDAN takav grob nije otkopan.

Puste fantazije.

Naravno da su likvidirali cetnike, Drazinovce i izdajnike.

Sta je trebalo da ih ostave pa DA NASTAVE GRADJANSKI RAT?

U ratu (i prvih godina nakon rata) su UVEK PREKI SUDOVI KOCO....Naivan si ti meni ko francuska sobarica....)

 

[Koča]

Jos NI JEDAN takav grob nije otkopan.

Puste fantazije.

Naravno da su likvidirali cetnike, Drazinovce i izdajnike.

Sta je trebalo da ih ostave pa DA NASTAVE GRADJANSKI RAT?

U ratu (i prvih godina nakon rata) su UVEK PREKI SUDOVI KOCO....Naivan si ti meni ko francuska sobarica....)

а омиљени за одстрел су вам били имућнији, домаћини и родољуби...истина о секташима је изашла на видело и ту се више ништа не може...твоје копрцање је трагикомично...

 

[BLAJBI]

а омиљени за одстрел су вам били имућнији, домаћини и родољуби...истина о секташима је изашла на видело и ту се више ништа не може...твоје копрцање је трагикомично...

ma lazes brate kao svi cetnici...

Moj deda je bio vrlo bogat pa ga niko posle rata nije dirao...

Bila je gomila velikoposednika u Backoj pa nikoga nisu streljali niti im je dlaka sa glave falila.

Oduzimali jesu ono sto je bilo neophodno da ljudi u gradu prezive, ali to je propadalo drzavi, a ne pojedincima.

 

[Koča]

и некад комуњарски Б92 се опаметио...једноставно, истина о комунистичким џелатима је изашла на видело и то више нико не може да пориче...

Masovne grobnice širom Srbije, zločinci nekažnjeni VIDEO
Beograd i veći gradovi u Srbiji su prepuni neobeleženih masovnih grobnica, građana streljanih bez suda posle 1944. godine.
SUBOTA, 1.10.2016

Državna Komisija za tajne grobnice je na kraju svog rada dokumentovala podatke za više od 59 hiljada ubijenih.

"Nemojte mu više donositi hranu i veš, nije potrebno". To je bila zlokobna rečenica koje su se najviše plašili srodnici ljudi koje su pripadnici Ozne hapsili od jeseni 1944. i dolaska komunista na vlast.

Dobrivoje Tomić je imao deset godina kada je bez bilo kakvog suda ubijen njegov otac Dušan, predratni industrijalac iz Boljevca. Jednog februarskog dana 1945. javljeno im je da ne treba više da dolaze u posetu.

"I onda smo mi došli, poneli smo sveće da zapalimo, međutim tamo smo našli Oznaše koji čuvaju to mesto gde je masovna grobnica. Naravno tu sam video kolce i letve neke krvave i žice kako su bili vezani. Užas jedan sta sam doživeo", priseća se Tomić.

Sličan scenario se događao po celoj Srbiji, od Vranja, Pirota i Leskovca do Subotice i Novog Sada.

Srđan Cvetković, koji je vodio Komisiju kaže da je svega 3800 ljudi od 60 hiljada, pogubljeno po sudskim presudama.

"Mi ako danas želimo, a želimo nadam se, da budemo jedno liberalno demokratsko društvo, da imamo pravnu državu, moramo da nazovemo žrtvom svakog ko je stradao van suda ili je mučen i terorisan od državnih organa bez ikakve presude", navodi Cvetković.

Biti zanatlija, trgovac, industrijalac ili sveštenik, bio je dovoljan greh za komunisticke oslobodice pa da neko izgubi glavu.

Bati Novakoviću, danas advokatu u penziji, nove vlasti su 1944. u Kruševcu ubili strica Jevrema, mesnog sveštenika, dok mu je otac Krsta, kao predsednik opštine, proveo 13 godina u zatvoru.

"Prvo što su uradili to su došli i isterali nas iz kuće. I mi naravno hoćemo nešto, evo taj klavir hoće majka da ga iznese to je donela za miraz, a on kaže a ne ne ostavite to, to ćemo mi da sviramo na tome. I onda nas broji jedan, dva, tri. Tri kreveta, tri stolice, jedan sto, jedan orman. Dosta je", priča Novaković.

Nijedna masovna grobnica žrtava komunistićkog posleratnog terora nije do danas otkopana, kao što nije podignut nijedan spomenik žrtvama. Pitanjem odgovornosti počinilaca do sada se nisu bavila ni srpska Tužilastva, tako da niko od zločinaca nije kažnjen.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2016&mm=10&dd=01&nav_category=64&nav_id=1183013

 

[BG5]

Koco, ponovo cetnicke FANTAZIJE?

Pa ko bre u te podatke uopste veruje?

Ima li takvih budala?

Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Francuskoj na milion stanovnika?
Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Jugoslaviji na milion stanovnika?

 

[BLAJBI]

Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Francuskoj na milion stanovnika?
Koliko je ljudi posle rata ubijeno u Jugoslaviji na milion stanovnika?

Onoliko koliko je bilo saradnika okupatora u svakoj od te dve drzave.

 

[BG5]

Onoliko koliko je bilo saradnika okupatora u svakoj od te dve drzave.

Daj ti prvo broj ubijenih ljudi pa cemo onda da pricamo o saradnicima okupatora.

Imas li ti podatke o broju ubijenih?

 

[Koča]

ЗЛОЧИНИ У ИМЕ НАРОДА

Историчар др Срђан Цветковић о иницијативи да се напокон обелодани истина о репресијама комунистичког режима над народом од 1944. до 1953.

О томе да се власт после Другог светског рата обрачунавала са политичким неистомишљеницима, а затим и са непослушницима у сопственим редовима, одавно се већ јавно говори а од скора документовано и објективно научно истражује. Али праве размере те масовне трагедије сагледавају се тек однедавно, пошто је др Срђан Цветковић, научни сарадник Института за савремену историју у Београду, издао тротомну књигу „Између српа и чекића” о репресији у Србији од 1944. до 1991. и са бројним сарадницима приредио изузетно запажену мултимедијалну изложбу У ИМЕ НАРОДА! у Историјском музеју Србије (април-август 2014).

Мапа са локацијама тајних гробница 1944.

Потврда ОЗН-е о стрељању
Свештеник "народни непријатељ"


Цео текст
http://www.uimenaroda.net/cr/articles/clanci/

 

[BLAJBI]

Sve sto je napisano i "dokazano" nakon 1988. nema BAS NIKAKVU NAUCNO ISTORIJSKU VREDNOST.

Sve je FALSIFIKAT u sluzbi dnevne politike.

 

[BG5]

Onoliko koliko je bilo saradnika okupatora u svakoj od te dve drzave.

Daj ti prvo broj ubijenih ljudi pa cemo onda da pricamo o saradnicima okupatora

Imas li ti podatke o broju ubijenih?

 

[Koča]

Daj ti prvo broj ubijenih ljudi pa cemo onda da pricamo o saradnicima okupatora

Imas li ti podatke o broju ubijenih?

тешко да ће тај сероња икада одговорити конкретно на та питања...а велика је разлика имеђу нас...ми смо свесни трагедије грађанског рата...овај олош свакако не живи у земљи..

 

[BLAJBI]

тешко да ће тај сероња икада одговорити конкретно на та питања...а велика је разлика имеђу нас...ми смо свесни трагедије грађанског рата...овај олош свакако не живи у земљи..

Da svi koji ne volimo cetnike zivimo u zemlji rat bi trajao jos uvek.....