Злочини над Србима у WW2 од стране нациста и фашиста

Крагујевачки октобар или крагујевачки масакр је име за масакр којег су над цивилним становништвом у Крагујевцу починиле јединице нацистичке Немачке 20. октобра и 21. октобра 1941. У овом злочину је страдало око 2800 људи, од тога неколико десетина ђака мушке гимназије.


http://sr.wikipedia.org/sr/Крагујевачки_октобар


Kad su shvatili da im nedostaje ljudi, usli su u Prvu Kragujevacku Gimnaziju (tadasnja Muska Realna Gimnazija), u jednu od manjih ucionica, takozvanu "sibicu" (tako ih mi koji smo tu Gimnaziju ucili zovemo), u koju je u tom trenutku bilo izmesteno odeljenje V-3 (Peto 3). Njihova regularna ucionica je danas tzv. "spomen-ucionica". Zasli su u klupe i birali. Princip je bio prost. Vojnik predje rukom po obrazu svakog pa ako se taj neko brije (lice mu hrapavo), uzimaju ga, a ako mu se jos nije razvila brada, ostavljaju ga. Sve u svemu, skupili su 39-oro djaka i jedan profesor. Kada su izvedeni, bilo 09.40h ujutro, 19-og oktobra 1941-ve. Sat na zgradi Gimnazije je tad stao.


Sat na zgradi Gimnazije je kasnije popravljen, ali se kvario mnogo puta. Svaki sledeci put kad je stao, stao je tacno u 09.40h, ili dvadeset do deset. Kao neka kletva je bilo to kobno vreme u koje je stao. Ali i toj kletvi je dosao kraj. Zadnji put se pokvario 2001-ve, mada nije stao u 09.40h. Necu da zvucim kao neko ko je praznoverac ili sujeveran, ali duhovi te dece su jos uvek u svojoj ucionici i u celoj Gimnaziji. Jos uvek su na tom prokletom casu matematike. .
http://sumadija.first-forum.com/t95-topic
 
Poslednja izmena:
Cetnici Drenovic, Radica,Marcetica....slike sa sajta slobodne dalmacije govore sve. Da li su falsifikari ? Pravi poznavaoci istorije su pokusali da pravdaju kako je Draza pravi koji nije saradjivao, a ostali da jesu.

Наравно, мени ниси одговорила, а кладим се да ми нећеш одговорити ни на ово питање:
Како коментаришеш слике партизана са Немцима и усташама?

НЕМЦИ И ПАРТИЗАНИ - СЛИКЕ:
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12136

''ПРЕС МАГАЗИН'': ЗАЈЕДНИЧКА ФОТОГРАФИЈА УСТАШЕ И ПАРТИЗАНА
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12707

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=18683&sid=00ae038170ea19d4624ee89a6973ec91

У вези четника'-са ким јесу и са ким нису сарађивали, везано за Радића и Дреновића.


ОДНОСИ ИЗМЕЂУ ЧЕТНИКА И ХРВАТА У СРЕДЊОЈ И ЗАПАДНОЈ БОСНИ
http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=12166

и

http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopic.php?t=11811
Из ове теме подвлачим.

У оквиру нацистичке "Независне Државе Хрватске" деловале су две основне формације: домобрани и усташе. Први су сматрани, условно речено, регуларном војском, као и блажом варијантом у вези злочина, док су усташе биле нерегуларне формације подређене директно поглавнику Анти Павелићу. То не значи да у геноциду над Србима нису учествовали и домобрани. Напротив, у геноциду су учествовали и они, као и хрватска полиција, локалне власти, групе цивила, итд, а нарочито свештенство. У распису свим команданима од 15. октобра 1943. године Дража је управо хрватско свештенство означио најодговорнијим за злочине над Србима, рекавши, поред осталог:
У 1941. години Хрвати су издали нашу војску и читаве дивизије предали Немцима. После тога Павелићеви Хрвати поклали су 700.000 Срба, људи, жена и деце на најсвирепији начин. Павелићеви Хрвати знају шта их чека, а исто тако и католичка црква која је предводила у убијању Срба.1
Ову идеју, о највећој одговорности хрватске католичке цркве, у наше време најбоље је обрадио италијански историчар специјализован за Ватикан, Марко Аурелио, у двема књигама: "Надбискуп геноцида" (односи се на Алојзија Степинца, првог човека католичке цркве у Хрватској) и "Бог је с нама".
Елем, како су четници наспрам себе имали десетак непријатељских формација, сем голе снаге морали су примењивати и тактику. У депеши од 22. децембра 1942. године Дража је овим поводом писао Југословенској влади у Лондону:
Услед великог броја непријатеља, тежимо да тучемо једног по једног. Борба против свих њих ођедном била би узалудна и безуспешна.2
Најпогоднијим за политичку акцију, поред Италијана, сматрани су домобрани, због веома ниске борбене вредности. И заиста, што милом што силом, многе њихове батаљоне (сатније), по правилу оне удаљене од Загреба, четници су приволели на сарадњу. Чак је постојао договор да домобранске јединице из Источне Босне пређу на страну четника у тренутку савезничког искрцавања на Јадран.
Тако су са домобранима, као и са представницима локалних хрватских власти (жупницима), четници, од кад су их комунисти пролећа 1942. године напали у леђа, напустивши заједнички одбрамбени фронт против Хрвата - потписали низ споразума. Међутим, ти споразуми никада нису обухватали усташе, што комунистички историчари по правили прећуткују.
Примера ради, у извештају од 13. октобра 1942. године, генерал Фортнер, командант 718. немачке посадне дивизије, о четницима у "Независној Држави Хрватској" пише:
Четници уопште нису за озбиљне противнике узимали хрватске домобране, него су их делимично чак и трпели на својој територији. Насупрот томе, настављали су свим средствима огорчену борбу против усташа...
Споразуми (четника и домобрана - прим. аут) се више не узимају озбиљно. Овде полако али сигурно поново почиње ратно стање између четника и хрватских домобрана. Између четника и усташа није никад ни престајало.3
Стратегију према Хрватима, после издаје комуниста, четници су утврдили на конференцији свих одреда са леве обале Врбаса, одржаној 7. јуна 1942. године. Према речима адвокатског приправника Бранислава Лазичића, шефа пропаганде Команде Босанских четничких одреда, напад комуниста "присилио је вође војно-четничких одреда да се осигурају бар према Хрватима и да на тај начин заштите народ од даљњег клања".4 Лазичићу, међутим, није било по вољи што се у потписаним споразумима формално признаје "Независна Држава Хрватска", која "не признаје српског народа". Он је рекао да је то учињено из невоље, кривицом комуниста, а да Хрвати за своја недела "морају платити кад-тад".
У расправи која је уследила сви учесници конференције сложили су се у основним питањима односа према Хрватима.
Прво, до потписивања споразума дошло је зато што су комунисти изазвали грађански рат и тиме довели у питање опстанак Срба на територији "Независне Државе Хрватске". У тренутку када су јединствене српске устаничке групе постигле највећи војнички успех, партизани су напустили своје положаје према Хрватима и напали четнике. Видевши да се против њих партизани више не боре, четнике истовремено нападају и Хрвати, па је тако српско цивилно становништво поново било изложено геноциду (почетком пролећа 1942. године). Геноцид је заустављен четничким нагодбама са Хрватима.
Друго, признавање "Независне Државе Хрватске" је формална, а не суштинска ствар. Без изузетка четнички команданти су се сложили да Хрватима не треба веровати.
Треће, циљ потписаних споразума био је извлачење "многобројних Срба који су трунули по хрватским затворима", као и спашавање народа од пропадања у збеговима. По питању збегова, Лазар Тешановић је рекао: "Имао сам 11 села која су била избачена из својих домова, а све су то села која су нас хранила. Тај народ требало је спасти, а кавгу су заметнули комунисти. Овим потписом сав је тај народ враћен на своје место и тиме се то (потпис) може правдати. Ако смо се борили, борили смо се за народ, и ја ни ово нисам учинио против воље народа, него баш зато што је то било народна потреба и што је то народ хтео".
Четврто, споразуми су искоришћавани за набавку муниције од Хрвата, "а та ће нам изгледа требати баш за њих", како је то рекао поручник Марчетић. Ово питање образложио је потпоручник Урош Дреновић: "У погледу акције против Хрвата проста је ствар - докле је јак вањски фронт, ми не можемо ништа, јер ће им њихови савезници (Немци) помоћи и ми морамо бити опрезни... Сада је време кад народ треба нешто да ради, јер ја не могу лагати народу да ће нешто доћи и да ће неко послати, и ја рачунам само са оним што ми имамо... Ми морамо што даље изигравати ову политику, док не пукне фронт, а онда..."
Пето, једногласно је одбачен Дреновићев предлог да се од Хрвата, поред муниције, узима и новац. "{то се тиче новца, ја стојим на становишту да сада од Хрвата треба узети све што се може", рекао је Дреновић, изазвавши негодовање осталих команданата, који су се сложили "да би то стварно значило бити плаћеник".
{есто, у сукобу са партизанима "треба штедети животе Срба бораца". Четници су себи ставили у задатак да ове несрећнике привуку пропагандом, да би тако ојачали своје снаге "за коначни обрачун са Хрватима".5

Дакле, четници су потписивали споразуме са домобранским и цивилним властима НДХ, а не са усташама.
Што се тиче Дреновића, он је силазио у Бањалуку јер је имао домобранску пропусницу и тако био под немачком заштитом, па тако усташе нису смеле да га ликвидирају.
У супротном скинули би му главу.
Још једна ствар:особа која пије са домобранима и усташама није Дреновић, а можда није ни четник, јер не видим ознаку на капи, можда су комунисти Италијана прогласили четником.
 
Bundesarchiv_Bild_141-1005%2C_Belgrad%2C_Zerst%C3%B6rungen.jpg



Ovako su nas častili Nemci 1941.

beograd_1941.jpg


800px-Decanska1944.jpg
 
Cetnici Drenovic, Radica,Marcetica....slike sa sajta slobodne dalmacije govore sve. Da li su falsifikari ? Pravi poznavaoci istorije su pokusali da pravdaju kako je Draza pravi koji nije saradjivao, a ostali da jesu.

Prestani ovdje prosipati svoju patolosku mrznju prema Srbima!!!


Tema je zlocini nad Srbima i zna se ko ih je najvise cinio:muslimanske i hrvatske ustase,Nijemci narvno,ali manje,Bugari,albanci,kad god su mogli,...


Bilo je mnogo tema o partizanima i cetnicima i bice ih opet garant,ali sad nije!Partizani i cetnici su se medjusobno ubijali,nazalost,to nije sporno,ali nije to tema!

Posto vidim da pises iz SAD,mislim da ne bi bilo zgoreg da otvorimo temu o genocidu i fizickom istrebljenju sjevernoamerickih indijanaca,starosjedilaca sjeverne Amerike,koje su vlasti SAD genocidom doveli na nivo statisticke greske!
 
Prestani ovdje prosipati svoju patolosku mrznju prema Srbima!!!


Tema je zlocini nad Srbima i zna se ko ih je najvise cinio:muslimanske i hrvatske ustase,Nijemci narvno,ali manje,Bugari,albanci,kad god su mogli,...


Bilo je mnogo tema o partizanima i cetnicima i bice ih opet garant,ali sad nije!Partizani i cetnici su se medjusobno ubijali,nazalost,to nije sporno,ali nije to tema!

Posto vidim da pises iz SAD,mislim da ne bi bilo zgoreg da otvorimo temu o genocidu i fizickom istrebljenju sjevernoamerickih indijanaca,starosjedilaca sjeverne Amerike,koje su vlasti SAD genocidom doveli na nivo statisticke greske!

Могли би и о сјеверноамеричким Индијанцима отворити тему. АЛи, сада причамо о нацистичким и фашистичким злочинима над Србима.
 
Постављајте текстове, фотографије, записе и све остало што свједочи о бројним злочинима над Србима током Другог свјетског рата почињеним од стране Хрвата, Нијемаца, Мађара, Албанаца, Бугара...

" Prvi dan mjeseca avgusta 1941. dolazi u Kladusu ustaski emigrant Baljak sa trideset svojih koljaca i tu uzima dva bataljona Macekove "Zastite" koji su u okolici Kladuse, Cetingrada i Slunja brojali oko 500 ljudi, i u nekoliko srpskih sela pokupi sve odreda, od djeteta u kolijevci do starca u krevetu, pa u nekim barama nedaleko od Kladuse, zvanim " Mehino stanje", iskasape izmedju cetiri i pet hiljada dusa u tri dana. Tu prvi put Macekova "Zastita" polaze koljacki zanat i pretvara se u ustaske bataljone; oni sto ce zatrovati ustastvom skoro sva hrvatska sela u slunjskom srezu". (...)

"Kad je kod "Mehinog stanja" poginuo jedan ustasa, a u Crnom Potoku deset ustasa, Baljak je brzo povukao koljace u Slunj i okolinu dje mu se nitko nije nadao, pa poklao sve slunjske Srbe, i oko sume Blizinice koliko je mogao." (...)

"(...) na sjeveru prelazi Kupu Paveliceva tjelesna garda, pod komandom Moskova, zatim nekoliko elitnih ustaskih bojni i sam Ante Pavelic, koji ce Novu, 1942. godinu provesti u Bovicu. To je bila do tada najbrojnija snaga, oko 3.000 ustasa, koje su ustase izvele na jedan sektor i prvi licni Pavelicev izlaz na bojiste. Poklali su do djeteta u kolijevci selo Prkos na desnoj obali Kupe i dobar dio Dugog Sela, oko 1.500 dusa i spalili oko 2.000 kuca."

Izvor: Stanko Opacic Canica " Srbin u Hrvatskoj" - kazivanja kordunaskog seljaka, ratnika, ministra, osudjenika..., Litera, Beograd 1989.
 
2. OSNOVNI ZAKONI NDH
a) ZAKONSKA ODREDBA O ZABRANI ĆIRILICE
§1.
Na području Nezavisne Države Hrvatske zabranjuje se upotreba
ćirilice.
§2.
Ova zakonska odredba stupa na snagu danom proglašenja u »Narodnim Novinama«, a proveden je povjerava se ministarstvu unutrašnjih
poslova.
U Zagrebu, 25. travnja 1941.
Poglavnik:
Dr. Ante Pavelić, v. r.
Broj XXV-33-Z. p. — 1941.
Predsjednik
zakonodavnog povjereništva
pri Poglavniku:
Dr. Milovan Žanić, v. r.
b) PROVEDBENA NAREDBA MINISTARSTVA UNUTARNJIH
POSLOVA ZAKONSKOJ ODREDBI O ZABRANI ĆIRILICE
§1.
Zabranjena je svaka upotreba ćirilice na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske. To se naročito odnosi na cijelo poslovanje svib
državnih i samoupravnih tijela, na urede javnog poretka, na trgovačke i
njima slične knjige i dopisivanje i na sve javne napise.
Prema tome naređujem:
da se na cijelom području Nezavisne Države Hrvatske odmah obustavi svaka upotreba ćirilice u javnom i privatnom životu. Svako štampanje ma kakovih knjiga ćirilicom je zabranjeno.
Svi javni napisi pisani ćirilicom imaju se neodvlačno, a najkasnije
u roku tri dana skinuti.
NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA, KLERIKALNO-NACIFAŠISTIČKA... 151
§2.
Prekršitelji ove naredbe kaznit će se po upravnim oblastima nov-
čano 10.000 dinara i zatvorom do mjesec dana.
U Zagrebu, 25. travnja 1941.
Broj 34-Z. p. — 1941. Ministar unutarnjih poslova:
Dr. Andrija Artuković, v. r.
(»Narodne novine«, 25. travnja 1941)
 
i) ODREDBA MINISTARSTVA PRAVOSUĐA I BOGOŠTOVLJA NDH
OD 16. AVGUSTA 1941. DA SE DEPONOVANI NOVAC I
DRAGOCENOSTI NE MOGU IZDAVATI VLASNICIMA
SRBIMA KOJI SE ISELJAVAJU, DOK GOTOV NOVAC
I DRAGOCENOSTI MOGU PONETI SA SOBOM DO
KONCENTRACIONOG LOGORA, GDE ĆE
IM BITI ODUZET
1
NEZAVISNA DRŽAVA HRVATSKA
MINISTARSTVO PRAVOSUĐA I BOGOŠTOVLJA
Broj 53.836-1941. Zagreb, 16. kolovaza 1941.
SVIM SUDOVIMA I PRAVOSUDNIM USTANOVAMA.
Povodom upita jednog Kotarskog suda, kako se ima postupiti sa
zahtjevima iseljenika Srba povodom njihova iseljavanja za izručenje pupilnog novca i dragocjenosti položenih u depozitnim mjestima, određuje
se:
Prijedlozi, molbe ili traženja izseljenika Srba povodom njihova izseljavanja, da im se izruči sav pupilni novac i dragocjenosti, imadu se
odbiti —
Prema okružnici Državnog ravnateljstva za ponovu od 29. srpnja
1941. broj P. tk. 18/2641—1941,
2
izsjeljenici Srbi mogu ponieti sobom sav
svoj gotov novac, dragocjenosti, vriednostne papire, uložnice, knjižice i
to koje se nalaze kod njih, i to samo do sabirnih logora, gdje će te sve
vriednosti — izuzevši stanovitu svotu gotovog novca — biti oduzete u
svrhu pohrane i daljnje odredbe, kako će se s njima postupati.
Ova okružnica ne obuhvata pupilni i drugi novac i dragocjenosti,
koje se nalaze u depozitnim mjestima, — pa se stoga takav novac i dragocjenosti ne smiju izdavati na traženje izseljenicima Srbima.
3
Za točan prepis:
[Potpis nečitak] Po odredbi ministra
pravosuđa i bogoštovlja,
pročelnik odjela
u z.
Santek v. r.
(Antun Miletić, Koncentracioni logor Jasenovac 1941—1945, I—III,
»(Narodna knjiga-« Beograd, Spomen-područje Jasenovac, 1986—1987,
knjiga I, str. 74)
 

Back
Top