Злочини четника у Другом светском рату

Укупно је од четника усмрћено на територији коју данас обухватају општине Чачак, Горњи Милановац и Лучани од 1941. до 1945. године 702 особе
znaci ovako
od 41-45 cetnici pobili 702 pripadnika teroristicke organizacije
a sta kaze komisija za utvrdjivanje zlocina posle 44-e, koliko je dakle stradalo ljudi U MIRU od strane tzv komunaca u tom kraju ...

ЛОКАЦИЈЕ ГРОБНИЦА И СПИСАК ЖРТАВА МОРАВИЧКИ ОКРУГ
http://www.otvorenaknjiga.komisija1944.mpravde.gov.rs/cr/#00


Горњи Милановац
Број становника од 1948. год.0
Број локација од 1944. год.
Број убијених од 1944. год339
Број несталих од 1944. год131
Укупно од 1944. год470

Лучани
Број становника од 1948. год.0
Број локација од 1944. год.
Број убијених од 1944. год174
Број несталих од 1944. год71
Укупно од 1944. год245
Чачак - град
Број становника од 1948. год.0
Број локација од 1944. год.
Број убијених од 1944. год676
Број несталих од 1944. год80
Укупно од 1944. год756
Укупно лица:1471


dakle POSLE RATA u MIRU tzv komunci su pobili 1471 lice u tom kraju , bez suda , bez presude, bez dokaza i veci deo pobacali u tajne grobnice !!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
duplo vise su tzv komunci pobili civila nego sto su cetnici pobili izdajnika u ratu .
toliko o tvojim statistikama:mazi:
 
Добро Дошли да ли замишљаш да ови подаци треба да анулирају или негирају оне десетине хиљда људи које сте побили ПОСЛЕ завршетка рата и које је пописала , до сада, државна комисија ?
1594134821581.png

Jovan Škavović (evidentiran čak 4 puta u registru Državne komisije), vojvoda četnika
Koste Pećanca, aktivan saradnik JVuO; osuđen na smrt zbog učešćća u predaji
oko 365 zarobljenih partizana Nemcima, 13.11.1941. Na slici: na suđenju Draži Mihailoviću.


Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine više ne postoji.
I iako još uvek nije poznato da li je komisija i formalno ukinuta, prema saznanjima Danasa, od predsednika komisije Slobodana Markovića je krajem prošle godine zatraženo da vrati pečat komisije, opremu i sredstva kojima je raspolagala.
Za upućene, formalan završetak rada komisije ne predstavlja veliko iznenađenje.
Prema rečima Srđana Cvetkovića, istoričara i sekretara komisije, ona je poslednjih nekoliko godina postojala isključivo na papiru.
Od 2012. godine članovi komisije se nisu sastajali. Predstavnici nove vlasti nisu imenovali članove komisije i obustavljen je priliv ionako skromnih novčanih sredstava. Poslednjih nekoliko godina rad komisije se sveo na entuzijazam volontera i pojedinih članova komisije – kaže Cvetković.
– Dobio sam informaciju da će do kraja godine baza podataka biti skinuta sa sajta Ministarstva pravde. Od početne ideje da osim popisivanja imena i obeležavamo tajne grobnice, na kraju nije bilo ništa. Ni prethodna, a ni ova Vlada nisu bile zainteresovane za taj projekat – navodi Cvetković.

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je bila osnovana Odlukom Vlade Srbije od 9. jula 2009. godine. Jedan od članova komisije je bio bivši državni sekretar Ministarstva pravde
Slobodan Homen, koji je i obezbeđivao sredstva za njen rad.
https://www.danas.rs/drustvo/komisija-za-tajne-grobnice-vise-ne-postoji/
*****************************

Како је та тзв. ,,Државна комисија за ..........'' утврдила тачан број (или приближно тачан) када је завршила свој посао пре него што је и оформљена?
Па јасно, ,,тачни подаци'' су сервирани пре него што је Државна комисија формирана (09.јула 2009.). Чим је ту умешао своје прсте славни манипулатор Слободан Хомен који је и обезбедио материјална средстава за рад комисије чији се чланови и нису састајали, потпуно је јасно да су џелати постали жртве и ,,на правди Бога'' масовно страдали.
ПС: У мом крају је лоцирана масовна гробница настрадалих (и унесена у попис гробница) али се испоставило да су ту одлагане лешине цркнутих рабаџијских коња.
Маните се ћорава посла!
 
Jovan Škavović vojvoda četnika
Koste Pećanca, aktivan saradnik JVuO
; osuđen na smrt zbog učešćća u predaji
oko 365 zarobljenih partizana Nemcima,


Како је та тзв. ,,Државна комисија за ..........'' утврдила тачан број (или приближно тачан) када је завршила свој посао пре него што је и оформљена?
jovan skavovic "aktivan saradnik jvuo" :maramica: je osudjen na smrt na sudjenju koje mu je sprovelo cetnicko sudsko vece istog tog jvuo upravo zbog saradnje sa nemcima , isto kao i njegov rukovodilac pecanac ,
toliko o tome kako je draza postupao sa izdajnicima .

"Како је та тзв. ,,Државна комисија за .......... завршила свој посао пре него што је и оформљена?"
cirkus :cepanje:opet si zabagovao
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЧЕТНИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
Општине: Чачак, Горњи Милановац и Лучани

Биланс четничких злочина (2)
Подсетимо да су ове људске наказе на Чачанском подручју 0д 1941. до 1945. године усмртиле 702 припадника НОП -а.
Од тог броја њих 209 су заклали. Број усмрћених клањем на Чачанском подручју много је већи, јер су они клали и припаднике других формација следбенике Љотића и Недића, без обзира да ли су они били цивили, или униформисани. Неки подаци указују да је на наше подручју око стотину ових злочинаца камом окрвавило своје руке. Уз њих зна се да је још један број људи припадао црним тројкама, али се не зна да ли су и они клали, или су само помагали у том злочиначком послу. Давидовић и Тимотијевић су, по неком свом сазнању, сачинили списак кољаша у својој публикацији. С обзиром да је њихов број знатно већи од броја који су ови аутори навели, у наставку дајемо податке, према нашим сазнањима, о онима који су клали и убијали, мада и они нису потпуни.
У Љубићком срезу: Бојан Ристановић (Доња Горевница), Жарко Боришић (Трбушани), Миодраг Козодеровић Козодер (Трбушани), Милош Гавриловић (Горња Горевница), Љубисав Николић (Доња Трепча), Адам Аџемовић (Доња Горевница), Радојко Јеремић Крмела (Доња Трепча), Превислав Миловановић Ебир (Трбушани), Радаилов Видојевић (Доња Трепча), Алекса Ковачевић (Избеглица из Босне), Милољуб Јелисијевић Гининац (Горња Горевница), Љубо Обрадовић Котур (Миоковци), Мирко Сертић (избеглица из Босне), Милорад Бојовић Шкипа (Доња Трепча), Радивоје Радуловић Тулом (Мрчајевци), Милисав Радовић (Љубић), Христивоје Стојановић (Мрчајевци), Рајко-Рајица Илић (Соколићи), Љубиша Томашевић (Коњевићи), Радомир Младеновић (Коњевићи), Тома Павловић (Мрчајевци), Милан Новаковић Циганин (Мрчајевци), Милосав Васиљевић-Брковац (Доња Трепча)...
Из Трнавског среза: Милош Ђирковић (Атеница), Божидар Божо Васиљевић (Чачак-Кулиновци), Станко Јовановић-Црни Босанац (Атеница), Славиша Ђуровић (Атеница) Давид Којовић Чупо (Лозница), Викентије Мишовић (Кулиновци), Илија Манговић (Атеница), Томислав - Томо Васовић (Кулиновачко Поље), Петар Вукомановић (Стезојевци-Атеница), Милисав Мариновић (Кулиновачко Поље), Слободан Пејовић (Мршинци), Слободан Вуковић (Горичани), Радоје Томић (Балуга), Љубиша Грујанац (Бањица), Раде Брашановић (Избеглица са Косова-Лазац), Жарко Анђелковић (Лазац), Радосав Радоњић Лукинац (Јездина), Драгослав Вучићевић - Црњак (Придворица), Радосав Благојевић (Паковраће), Петар Вујовић (Трнава), Драгутин Драго Полуга (Парменац), Петар Милојевић (Риђаге), Милан Вукосављевић-Ваљевац - Звер (Чачак), Милош Речевић (Јежевица)...
У Драгачеву: Милутин Јанковић (Дљин), Сретен Ковачевић (Дучаловићи), Ратко Ковачевић (Дучаловићи), Милорад Судинац (Дучаловићи), Божидар Обреновић (Негришори), Симо Драмлић (Гуча), Драган Станисављевић - Ћоро (родом из Рајица), Милодраг Шолајић, свештеник (Горачићи), Милан Милићевић (Лиса), Мито Ћебић (Дљин), Милосав Чопица (Гуча), Добривоје Вукајловић-Калуша (Губеревци), Слободан Драговић (Рогача), Михаило Николић (Бели Камен), Милутин Лазаревић Жућо (Крстац), Радисав Николић (Лисице), Милоје Вукашиновић (Крстац), Александар Вуловић (Лисице), Бранислав Пантелић (Лучани)...
У Таковском срезу: Сретен Чутовић (Прањани), Радован Толић Цановац (Прањани), Миломир Брадоњић (Прањани), Миодраг Зеленовић (Прањани), Светолик Павловић (Лозањ), Милосав Николић (Рудник), Милутин Игњатовић Миљур (Горњи Бањани), Светолик Поповић Пурњу (Таково), Предраг Николић Гебо (Леушићи), Драгослав Мркељић (Шарани), Добривоје Аврамовић (Сврачковци), Милован Миловановић (Љутовница), Радован Обрадовић (Доњи Бранетићи)...

Ово су били истакнути злочинци, који су директно клали, убијали, батинали и на други начин усмрћивали људе. Ту су и многи други, који су били чланови „црних тројки", или на неки други начин учествовали у убијању људи. Поред њих, који су непосредно усмрћивали људе, ту су и они који су доносили одлуке и давали налоге кога треба заклати, убити, или на други начин ликвидирати. Били су то најчешће команданти четничких корпуса, бригада и батаљона, који нису ништа мање одговорни од оних који су клали и убијали. Сигурно су на нашем подручју најодговорнији Звонко Вучковић и Предраг Раковић као команданти корпуса. Затим команданти бригада: Драгомир-Гаги Топаловић, Крста Кљајић, Дачо Симовић, Милутин Јанковић, Драгиша Пеливановић, Радиша Чековић, Жико Катанић, Владимир Мартиновић и многи команданти батаљона, као што су Жарко Боришић, Крста Бабић, Новица Цогољевић...

***********************************
Oво је списак џелата који су оргијали у ЧАЧАНСКОМ крају коју је утврдила Државна комисија за утврђивање злочина окупатора и његових помагача формиране 9. јануара 1946.
Стварно, било је много џелата.
 
0д 1941. до 1945. године усмртиле 702 припадника НОП -а.
jedina regularna vojna formacija na teritoriji kraljevine JVuO sprovodila je akciju ciscenja terena od teroristickih bandi,
za cetiri godine 700 likvidirano , dakle svaki drugi dan po jedan terorista je bio osudjivan i likvidiran.
ne moze se reci da su bili nesto narocito uspesni :pop:
 
Pogledajte prilog 726541
Jovan Škavović (evidentiran čak 4 puta u registru Državne komisije), vojvoda četnika
Koste Pećanca, aktivan saradnik JVuO; osuđen na smrt zbog učešćća u predaji
oko 365 zarobljenih partizana Nemcima, 13.11.1941. Na slici: na suđenju Draži Mihailoviću.


Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine više ne postoji.
I iako još uvek nije poznato da li je komisija i formalno ukinuta, prema saznanjima Danasa, od predsednika komisije Slobodana Markovića je krajem prošle godine zatraženo da vrati pečat komisije, opremu i sredstva kojima je raspolagala.
Za upućene, formalan završetak rada komisije ne predstavlja veliko iznenađenje.
Prema rečima Srđana Cvetkovića, istoričara i sekretara komisije, ona je poslednjih nekoliko godina postojala isključivo na papiru.
Od 2012. godine članovi komisije se nisu sastajali. Predstavnici nove vlasti nisu imenovali članove komisije i obustavljen je priliv ionako skromnih novčanih sredstava. Poslednjih nekoliko godina rad komisije se sveo na entuzijazam volontera i pojedinih članova komisije – kaže Cvetković.
– Dobio sam informaciju da će do kraja godine baza podataka biti skinuta sa sajta Ministarstva pravde. Od početne ideje da osim popisivanja imena i obeležavamo tajne grobnice, na kraju nije bilo ništa. Ni prethodna, a ni ova Vlada nisu bile zainteresovane za taj projekat – navodi Cvetković.

Državna komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. je bila osnovana Odlukom Vlade Srbije od 9. jula 2009. godine. Jedan od članova komisije je bio bivši državni sekretar Ministarstva pravde
Slobodan Homen, koji je i obezbeđivao sredstva za njen rad.
https://www.danas.rs/drustvo/komisija-za-tajne-grobnice-vise-ne-postoji/
*****************************

Како је та тзв. ,,Државна комисија за ..........'' утврдила тачан број (или приближно тачан) када је завршила свој посао пре него што је и оформљена?
Па јасно, ,,тачни подаци'' су сервирани пре него што је Државна комисија формирана (09.јула 2009.). Чим је ту умешао своје прсте славни манипулатор Слободан Хомен који је и обезбедио материјална средстава за рад комисије чији се чланови и нису састајали, потпуно је јасно да су џелати постали жртве и ,,на правди Бога'' масовно страдали.
ПС: У мом крају је лоцирана масовна гробница настрадалих (и унесена у попис гробница) али се испоставило да су ту одлагане лешине цркнутих рабаџијских коња.
Маните се ћорава посла!

Код тебе је Добро Дошли све што држава Србија ради или под знацима навода или " такозвано". Ти у стпу партиш свог узора ЈБТ-а да не признајеш ништа што се ради после губљења ваше апсолутне и недодрљиве власти. Честитам на упорности, али то не мења чињеницу да та ваша држава не постоји и да постоји држава Србија у којој ви можете тако да говорите и понашате се, што се у вашем режиму није могло ни да сања.
 
Poslednja izmena:
Добро Дошли да ли замишљаш да ови подаци треба да анулирају или негирају оне десетине хиљда људи које сте побили ПОСЛЕ завршетка рата и које је пописала , до сада, државна комисија ?
Већ у рату је створена нова држава (на три заседања АВНОЈ) а после рата држава нова Југославија, морала да се очисти од антинародних елемената, најпре банди четника и помагача. Хапшени, осуђивани и према тежини злочина - ликвидирани. То су радили регуларни органи новоформиране државе Југославије.Тачан број не знам.
Али ово није тема већ злочини четника у Другом св. рату. А тих четничких злочина било је током целог рата и то злочина против сопственог народа.
Али што ја губим време са тобом, када ти о томе појма немаш! Ево ти прилике да из наставка у наставак теме нешто и научиш.
 
Poslednja izmena:
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЧЕТНИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
Општине: Чачак, Горњи Милановац и Лучани
Биланс четничких злочина (3)
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.

Један исказ Милана Недића, 9. јануара 1946. године пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, пружа праву слику тог споразума, који је постигнут од 1. до 5. септембра 1941. године. Он гласи: „Писмени уговор између мене и те делегације није прављен с обзиром на то да су сва тројца били моји официри мени добро познати, па сам сматрао да нема потребе за писменим уговором, а они то нису ни тражили. Између нас је направљен споразум у следећем:
О сарадњи између мене, односно моје Владе, и Драже Михаиловића за борбу против комуниста у циљу њиховог уништења.
Да одмах издам новчану помоћ да би могли издати плате Официрима и Подофицирима, као и то да би могли купити животне намирнице за исхрану војске.
Да одмах одредим једног Официра за везу који ће стално бити при штабу Драже Михаиловића.
Да преко Немаца издејствујем легализацију Драже Михаиловића и његових четника у томе да их Немци не гоне и да се могу слободно кретати.
Да после чишћења, односно уништења, комуниста у Србији, моја влада укаже потребну помоћ Дражи Михаиловићу ради смирења грађанског рата у Босни и Црној Гори.
Да се после формирања властитих одреда, с чиме се било започело, донесе један операцијски план између мене и Драже за чишћење Србије од комуниста.

Високи немачки официр Херолд Турнер, који је био овлашћен од Главне немачке команде за Србију, подносећи извештај свом команданту 6. новембра 1941. године, говори о разговорима које је Милан Недић водио с врховном командом Драже Михаиловића, јер су разговори вођени по његовом одобрењу.
Он каже: „ Одприлике три дана после ступања на дужност председника владе појавио се код њега пуковник Александар Мишић са још два официра по налогу Михаиловића и изјавио да би овај желео да се са председником Недићем бори против комуниста, те моли наоружање и опрему за 2.000 људи а посебно обућу. Недић је изјавио пуковнику Мишићу да му не може набавити ципеле и предложио употребу опанака. Између осталог ставио је Михаиловићу да очисти област западно од Мораве."
Представник Немачке Врховне команде Турнер оставио је више извештаја који говоре како су текли ови преговори у троуглу Немачке врховне команде за Србију, Владе Милана Недића и делегације Драже Михаиловића. О обавезама који је Михаиловић прихватао да би од Немаца добио оружје и муницију за борбу против комуниста, већ смо на претходним страницама писали.

Већ смо видели: Када су Немци морали да напусте Ужице, пре њиховог одласка четници, према споразуму који су раније са Немцима постигли, улазе у Ужице, где им немачки командант предаје град и власт. Ту су сарадници окупатора - жандарми и комплетна власт, на челу са среским начелником.
Михаиловић одлучује да изврши легализацију својих одреда под окриљем Милана Недића и Косте Пећанца. Спроводећи ту одлуку, првих дана децембра велики број одреда бива легализован, од када заједно са Немцима учествују у борби против остатака партизанских јединица.
Легализовани одреди:
Јелички - наредника Милоја Мојсиловића, Љубићки - поручника Предрага Раковића,
Пожешки - капетана Милоша Глишића и Вучка Игњатовића,
Ужичко-пожешки - мајора Манојла Кораћа,
Црногорски - капетана Николе Младеновића,
Ваљевски - поручника Нешка Недића,
Лознички - Живана Лазовића,
Београдски - капетана Боривоја Рајковића
и Косјерићки - Николе Калабића.
Према подацима Николе Николића, у Србији је било регистровано око 20.000 четника који су примали принадлежности. Легализација је настављена и у 1942. години. Мајор Миодраг Палошевић 5. новембра 1942. године извештава Дражу Михаиловића: „Сви наши команданти у Шумадији, а делимично и они у западној и источној Србији легализовани су и служе Недићу и Пећанцу."
**********************************

Издајник српског народа М.Недић, обавезао се да: ,,....преко Немаца издејствује легализацију Драже Михаиловића и његових четника у томе да их Немци не гоне и да се могу слободно кретати''. И успео је тако да су се четници Д.М током рата све време слободно шеткали по Србији и немилице клали.
Интересантно је да су легализовани четници Д.М. и К. Пећанца кога су нешто касније у околини Сокобање ликвидирали управо четници Д.М.
 
Већ у рату је створена нова држава (на три заседања АВНОЈ) а после рата држава нова Југославија, морала да се очисти од антинародних елемената, најпре банди четника и помагача. Хапшени, осуђивани и према тежини злочина - ликвидирани. То су радили регуларни органи новоформиране државе Југославије.Тачан број не знам.
Али ово није тема већ злочини четника у Другом св. рату. А тих четничких злочина било је током целог рата и то злочина против сопственог народа.
Али што ја губим време са тобом, када ти о томе појма немаш! Ево ти прилике да из наставка у наставак теме нешто и научиш.

Већ у рату је створена нова држава (на три заседања АВНОЈ) а после рата држава нова Југославија, морала да се очисти од антинародних елемената, најпре банди четника и помагача. Хапшени, осуђивани и према тежини злочина - ликвидирани. То су радили регуларни органи новоформиране државе Југославије.Тачан број не знам.
Али ово није тема већ злочини четника у Другом св. рату. А тих четничких злочина било је током целог рата и то злочина против сопственог народа.
Али што ја губим време са тобом, када ти о томе појма немаш! Ево ти прилике да из наставка у наставак теме нешто и научиш.

Отужно је Добро Дошли ово позивање на народ у светлу резултата ваших почињених злочина над тим истим народом, утвђених радом државне комисије. које сте чинили и у току рата и после завршетка рата, а које сте наставили да чините дикатаорским , једнопартијашким терором до год сте трајали.Какво стварање нове државе у току рата Добро Дошли кроз ваше АВНОЈ -е се ти усуђујеш да овде легализујеш и што је још горе легитизујеш.Чин стварања те Нове државе током окупације је једнако превратнички као и стварање НДХ, али то су чинили окупатори, а шта сте ви Добро Дошли?
Вас су такође легализвали Савезници на крају рата , а не народ, сем ако изборе са " ћоравом кутијом " не сматраш изразом народне воље.
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
У српској јавности из познатих узрока потиснути су подаци о злочинима и грозотама која су четници правили у току окупације над српским народом, чиме су нанели огромне штете НОБ-у али и српском народу. Кад се фалсификаторима историје одговарало на нападе у штампи обично су се помињали масовни и свирепи злочини у селима Вранићу крај Брограда и у Друговцу крај Смедерева. То је, свакако, добар пример великих злочина, али није довољан, јер се свео, такорећи,само на та два злочина.Тако је нови стасали нараштај неинформисан о ширини, масовности и монструозности злочина четника по свим ондашњим срезовима а данас општинама Србије (сем Војводине и Космета). По суровости и дрскости ти злочини по селима и градовима Србије ништа не заостају иза ова два злочина у Вранићу и Друговцу, сем по масовности у самом злочину.Све те зочине треба непобитно доказати, а за то је свакако најбољи начин описати по имену и презимену све злочине и начин извршења. Сакупљању тих „расутих" докумената по разној литератури у којој описани постоје и трајним документима у многим архивама. Округли сто је иницирао да се приступи организованијем сакупљању и потпунијем документовању. Рекао бих да је у томе сврха и значај овог састанка.
Четнички злочинци преко летећих бригада и „црних троки" вршили су своје злочине немилосрдно и вешто, као да су се томе учили у школама. Тиме су нанели тешке срамоте српском народу а нарочито нарушили углед српској војничкој и официрској части.


Особености четничког покрета у Мачванском округу
Познато је да су четници у овом крају радили исто што и у Другим крајевима Србије. Хватали, убијали или предавали Немцима н а превару ухваћене или заробљене партизане, при разбијању Мачванског партинзанског одреда, крајем 1941. или почетком 1942. године. То су чинили пре свега легални четници, а мали број их се „крио" односно био нелегалан. За сво време рата четнички стожер у Подрињу био је Драгослав Рачић,артиљерски капетан, а помоћник му је био Војислав Туфегџић, коњички поручник, оба активни официри БЈВ. Поред рада у округу обојица су имали задатак да чувају Дрину од јединица НОВ или појединаца партизана, оносно да кидају партизанске везе између Србије и Босне. Повремено су прелазили са јединицама у источну Босну и вршили злочине над муслиманским и хрватским живљем, а понекад се сукобљавали са јединицама НОВЈ.
Своју „борбу" су почели у Подрињу и ту су окончали као одметници - Рачић новембра 1945. а Туфегџић новембра 1946. Године. Рачић је веома брзо напредовао (прво је постао командант Церског корпуса, па групе Церских корпуса, па командант Четврте групе јуришних корпуса, а на крају га је Дража именовао за команданта Србије и на тој дужности је скончао). Учествовао је у више борби против НОВ у Западној Србији 1944. а и на Копаонику у лето 1944. године. Наравно заједно са Немцима, Бутарима, Добровољцима, Белогардејцима. Као Дражин изасланик више пута је преговарао са Немцима и са недићевцима. Чак је као преговарач ишао у Загреб у пролеће 1945.

Још једна особеност четништва у Мачванском округу јесте што су имали подршку од припадника свештенства.
Велику помоћ су им пружили игуман манастира Троноша,
Бојић Георгије Циџа, игуман манастира Радовашница Јеремић Момчило Мина, свештеник из Драгиња (код Владимираца) Јевтић Милош, свештеник Илија Косијср, Драгомир Обрадовић, капетан, војни свештеник, и још неки мање активни и утицајни свешгеници. Троноша је за све време рата била стециште за окупљање и договарање четника, игуман Бојић је прво био командант Јадарске бригаде, а касније заменик команданта Церског корпуса. Ухваћен је новембра 1945. године и осуђен на смрт од војног суда у Шапцу. Напомињемо да му је мајка Сремица била носилац „Партизанске споменице 1941."
Игуман Момчило Јеремић Мина је такође око манастира окупљао истакнуте четнике из тог краја и учествовао у разним тајним разговорима. У лето 1944. године један сељак, Пандуревић Радосав, из Беле Реке, четнички настројен секиром је убио партизана Војислава Борисављевића. Тих дана Мина је тог убицу водио и приказивао га по селима Мачве и Поцерине, као хероја, великог Србина, којије убио једног антихриста,пробисвета.
Свештеник Милош Јевтић је био постављен од Рачића за команданта округа, а поред осталог је вршио и дужност четничког преког суда и осуђивао грађане на смрт. Испред НОВ побегао је са Дражом у Босну. Тамо је поред осталог завршио курс командоса па је у фебруару 1945. године убачен у Посавотамнаву, као вођа групе заједно са Николом Сикићем, командантом Мачванске барикаде који је убачен у Мачву. Са њима је Дрину прешао и Саша Михајловић, командант Београда. Милошева група је брзо ликвидирана. Милошује суђено у Шапцу. Убрзо је ликвидиран Сокић, а Косијер Илија, који је био председник Равногорског одбора за округ, завршио диверзантски курс и убачен у грпи Милошевој фебруара 1945. године у Мачвански округ. Брзо је ухваћен и суђен у Шапцу и осуђен на најтежу казну.
Свештеник Милош Јевтић је био постављен од Рачића за команданта округа, а поред осталог је вршио и дужност четничког преког суда и осуђивао грађане на смрт. Испред НОВ побегао је са Дражом у Босну. Тамо је поред осталог завршио курс командоса па је у фебруару 1945. године убачен у Посавотамнаву, као вођа групе заједно са Николом Сикићем, командантом Мачванске брикаде који је убачен у Мачву. Са њима је Дрину прешао и Саша Михајловић, командант Београда. Милошева група је брзо ликвидирана. Милошује суђено у Шапцу. Убрзо је ликвидиран Сокић, а Косијер Илија, који је био председник Равногорског одбора за округ, завршио диверзантски курс и убачен у грпи Милошевој фебруара 1945. године у Мачвански округ. Брзо је ухваћен и суђен у Шапцу и осуђен на најтежу казну.

Војни свештеник Драгомир Обрадовић је успео да оде у свој крај у околину Бање Луке, али је брзо откивен и доведен на суђење у Шабац, заједно са Бојићем. И пошто је као судија судио грађане на смрт, тако је и сам осуђен.
**********************************
Посебност четништва у Мачванском крају је велики број ,,регрутованих'' свештеника и игумана манастира. Мобилисани или добровољни приступ четницима свеједно је али су као активисти прихватили четништво као ново ,,занимање''.
 
Код тебе је Добро Дошли све што држава Србија ради или под знацима навода или " такозвано".
meni je najsmesnije sto on iz pocetka kaci iste postove koje je vec ko zna koliko puta stavljao na ovoj istoj temi ...vrti u krug iste falsifikate valjda veruje da ce neko konacno da poveruje u subnorove budalastine :dash:
https://forum.krstarica.com/threads...om-svetskom-ratu.280739/page-27#post-34381150

ocekujem do kraja godine novi krug istih citata , kao sto to obicno radi :cepanje:
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЧЕТНИЧКИ ЗЛОЧИНИ У ЧАЧАНСКОМ КРАЈУ
Општине: Чачак, Горњи Милановац и Лучани
Биланс четничких злочина (3)
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.

Један исказ Милана Недића, 9. јануара 1946. године пред Државном комисијом за утврђивање злочина окупатора и његових помагача, пружа праву слику тог споразума, који је постигнут од 1. до 5. септембра 1941. године. Он гласи: „Писмени уговор између мене и те делегације није прављен с обзиром на то да су сва тројца били моји официри мени добро познати, па сам сматрао да нема потребе за писменим уговором, а они то нису ни тражили. Између нас је направљен споразум у следећем:
О сарадњи између мене, односно моје Владе, и Драже Михаиловића за борбу против комуниста у циљу њиховог уништења.
Да одмах издам новчану помоћ да би могли издати плате Официрима и Подофицирима, као и то да би могли купити животне намирнице за исхрану војске.
Да одмах одредим једног Официра за везу који ће стално бити при штабу Драже Михаиловића.
Да преко Немаца издејствујем легализацију Драже Михаиловића и његових четника у томе да их Немци не гоне и да се могу слободно кретати.
Да после чишћења, односно уништења, комуниста у Србији, моја влада укаже потребну помоћ Дражи Михаиловићу ради смирења грађанског рата у Босни и Црној Гори.

Да се после формирања властитих одреда, с чиме се било започело, донесе један операцијски план између мене и Драже за чишћење Србије од комуниста.

Високи немачки официр Херолд Турнер, који је био овлашћен од Главне немачке команде за Србију, подносећи извештај свом команданту 6. новембра 1941. године, говори о разговорима које је Милан Недић водио с врховном командом Драже Михаиловића, јер су разговори вођени по његовом одобрењу.
Он каже: „ Одприлике три дана после ступања на дужност председника владе појавио се код њега пуковник Александар Мишић са још два официра по налогу Михаиловића и изјавио да би овај желео да се са председником Недићем бори против комуниста, те моли наоружање и опрему за 2.000 људи а посебно обућу. Недић је изјавио пуковнику Мишићу да му не може набавити ципеле и предложио употребу опанака. Између осталог ставио је Михаиловићу да очисти област западно од Мораве."
Представник Немачке Врховне команде Турнер оставио је више извештаја који говоре како су текли ови преговори у троуглу Немачке врховне команде за Србију, Владе Милана Недића и делегације Драже Михаиловића. О обавезама који је Михаиловић прихватао да би од Немаца добио оружје и муницију за борбу против комуниста, већ смо на претходним страницама писали.

Већ смо видели: Када су Немци морали да напусте Ужице, пре њиховог одласка четници, према споразуму који су раније са Немцима постигли, улазе у Ужице, где им немачки командант предаје град и власт. Ту су сарадници окупатора - жандарми и комплетна власт, на челу са среским начелником.
Михаиловић одлучује да изврши легализацију својих одреда под окриљем Милана Недића и Косте Пећанца. Спроводећи ту одлуку, првих дана децембра велики број одреда бива легализован, од када заједно са Немцима учествују у борби против остатака партизанских јединица.
Легализовани одреди:
Јелички - наредника Милоја Мојсиловића, Љубићки - поручника Предрага Раковића,
Пожешки - капетана Милоша Глишића и Вучка Игњатовића,
Ужичко-пожешки - мајора Манојла Кораћа,
Црногорски - капетана Николе Младеновића,
Ваљевски - поручника Нешка Недића,
Лознички - Живана Лазовића,
Београдски - капетана Боривоја Рајковића
и Косјерићки - Николе Калабића.
Према подацима Николе Николића, у Србији је било регистровано око 20.000 четника који су примали принадлежности. Легализација је настављена и у 1942. години. Мајор Миодраг Палошевић 5. новембра 1942. године извештава Дражу Михаиловића: „Сви наши команданти у Шумадији, а делимично и они у западној и источној Србији легализовани су и служе Недићу и Пећанцу."
**********************************

Издајник српског народа М.Недић, обавезао се да: ,,....преко Немаца издејствује легализацију Драже Михаиловића и његових четника у томе да их Немци не гоне и да се могу слободно кретати''. И успео је тако да су се четници Д.М током рата све време слободно шеткали по Србији и немилице клали.
Интересантно је да су легализовани четници Д.М. и К. Пећанца кога су нешто касније у околини Сокобање ликвидирали управо четници Д.М.
jes kad nepromenjiva istoriografija koju nikakvi usraskokomunisticki falsifakti nikako ne mogu da promene ne bi govorila drugacije :cepanje:

prvo i osnovno,
jedina , regularna, legitimna vojna formacija na teritoriji kraljevine jugoslavije bila je tzv JVuO koju je vodio draza mihailovic pod komandom opet jedne i jedine prizante vlade u londonu,
sve druge kvazi vojne formacije su dakle ilegalne, paravojne, teroristicke itd itd .

osnovna obaveza a ne samo pravo svake regularne vojske je da se bori protiv okupatora i svih drugih neprijatelja,
pa samim tim borba JVuO protiv tzv komunista-partizana koja se deklarisala protivnikom kraljevine, poredka i naroda, je bila regularna i legitimna vojno-policijska akcija.

dalje
kao sto se u tom navodnom svedocenju nekakvoj komisiji , sto je naravno budalastina jer ako je neko optuzen pogotovo za teske zlocine njega ne ispituje nikakva komisija nego regularno sudsko vece , stoji "NIKAKAV SPORAZUM NIJE POTPISAN" izmedju strana u tim pregovorima.
dakle vec tu sve pada u vodu , ali idemo daje...

cak i da iako sve cinjenice govore suprotno prihvatimo da je taj sporazum postojao , koje su posledice tog navodnog sporazuma ????
pa isti ti (misic i fregl) koji su bili ucesnici tog navodnog "sporazuma" su pobijeni pod optuzbom da saradjuju upravo sa drazom u cije ime su pregovarali , a samom drazi je dignuta poternica za zivim ili mrtvim.
dakle vec opstepoznata istoriografija obara pricu iz ove kvazi izjave koju naravno niko ne moze da potvrdi jer su i samog nedica ubili u zatvoru, najverovatnije jer je mnogo znao o pripadnicima samog vrha tzv komunistcike stranke i njihovom "drzanju" i raznim pregovorima i saveznistvima koje su sklapali sa okupatorima i njihovim pomagacima.

dakle ovde vidimo jos jedan primer klasicnog falsifikata kakve su posleratne vlasti pravile na hiljade i hiljade u cilju falsifikovanja istorije i skrivanja istine o njihovoj i ulozi svih drugih ucesnika drugog svetskog rata.

jos malo bisera :rotf:
"Када су Немци морали да напусте Ужице, пре њиховог одласка четници, према споразуму који су раније са Немцима постигли, улазе у Ужице, где им немачки командант предаје град и власт. Ту су сарадници окупатора - жандарми и комплетна власт, на челу са среским начелником. "
dakle nemci se predali cetnicima i povukli i onda su cetnici saradnici okupatora :hahaha:

ili jedan jos smesniji falsifikat...
"Мајор Миодраг Палошевић 5. новембра 1942. године извештава Дражу Михаиловића: „Сви наши команданти у Шумадији, а делимично и они у западној и источној Србији легализовани су и служе Недићу и Пећанцу." "
cuj kalabic sluzi nedicu koji mu je ubio oca pod optuzbom da saradjuje sa drazom :udriglavu::dash:
komunisticki cirkus u svom najludjem naponu snage :maramica:
 
Poslednja izmena od moderatora:
чиме су нанели огромне штете НОБ-у али и српском народу.

Кад се фалсификаторима историје одговарало на нападе у штампи обично су се помињали масовни и свирепи злочини у селима Вранићу крај Брограда и у Друговцу крај Смедерева.


За сво време рата четнички стожер у Подрињу био је Драгослав Рачић,артиљерски капетан, а помоћник му је био Војислав Туфегџић, коњички поручник, оба активни официри БЈВ. Поред рада у округу обојица су имали задатак да чувају Дрину од јединица НОВ или појединаца партизана, оносно да кидају партизанске везе између Србије и Босне. Повремено су прелазили са јединицама у источну Босну и вршили злочине над муслиманским и хрватским живљем, а понекад се сукобљавали са јединицама НОВЈ.

Као Дражин изасланик више пута је преговарао са Немцима и са недићевцима. Чак је као преговарач ишао у Загреб у пролеће 1945.
"чиме су нанели огромне штете НОБ-у "
a kome drugome nego neprijatelju drzave, poredka i naroda!

"Кад се фалсификаторима историје одговарало на нападе у штампи обично су се помињали масовни и свирепи злочини у селима Вранићу крај Брограда и у Друговцу крај Смедерева."
u vranicu tzv partizani zaklali 12 cetnicikih ranjenika , dakle falsifikat
u drugovcu tzv partizani izgubili borbu protiv cetnika i sve stradale proglasili zrtvama zlocina , dakle jos jedan falsifikat!

"За сво време рата четнички стожер у Подрињу био је Драгослав Рачић,артиљерски капетан, а помоћник му је био Војислав Туфегџић, коњички поручник, оба активни официри БЈВ. Поред рада у округу обојица су имали задатак да чувају Дрину од јединица НОВ или појединаца партизана, оносно да кидају партизанске везе између Србије и Босне. Повремено су прелазили са јединицама у источну Босну и вршили злочине над муслиманским и хрватским живљем, а понекад се сукобљавали са јединицама НОВЈ. "
dakle sve lepo i uredno objasnjeno,
ofiri regularne vojske bore se protiv terorista i zlocinaca , sto im je i obaveza i pravo da cine.
lep primer si postavio .

"Као Дражин изасланик више пута је преговарао са Немцима и са недићевцима. Чак је као преговарач ишао у Загреб у пролеће 1945."
dragoslav racic u prolece 1945-e bio u zagrebu na pregovorima :hahaha: :hahaha: :hahaha: :hahaha: :hahaha: :hahaha: :hahaha:
pa citas li ti ikad te svoje poruke , dokle ces kao 90-godisnjak da se blamiras pisuci te gluposti :dash:

a sad da se manemo subnorovih budalastina , cisto da se zna sta srbi stvarno misle o dragoslavu racicu:pop:
"Na planini Bobiji u selu Savković 2003. godine podignut je spomenik Dragoslavu Miletiću Račiću."
https://infobirac.net/2019/05/16/parastos-pukovniku-dragoslavu-racicu-u-ljuboviji/
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
1. Богатић - Мачва
Почетком, септембра 1944. (7. септембра) у Равњу, четници Владе Синђића, команданта бригаде, извршили су клање више Равњанаца, од којих су:
1. Влајнић Михаило, адвокат, родом из Равња, а радио у Богатићу,
2. Влајнић Илија, из Равња,
. Банчевић Милорад, из Равња,
4. Баџић Вељко, из Равња,
5. Јованивић Милунка, из Равња,
6. Лаушевић Живорад Жића, није се дао жив, већ је активирао бомбу и убио се. У борби са четницима погинула су још 3 Равњанца за која немам ближе податке.
7. Бучић Милош, земљорадник из Равња, МПО, ухваћен, предат Немцима и отеран у Норвешку где је умро. Августа месеца 1944. године на обали Дрине у Бадовинцима стрељане су:
8. Шљивић Велинка, избеглица у Богатићу,
9. Емил Милена, избеглица у Богатићу,
10. Тадић Зора, из Богатића, заклана крај баре. Ноћу 13/14. октобра 1943. године, тројка Душка Благојевића Брадоње са Петром Чоловићем Шлепаџијем и четником званим Бундева, заклали су у Штитару:
11. Церовчевић Радивоја, обућара родом из Церовца, живео у Дуваништу, заклан,
12. Петков Младена, кафеџију, из Маркушице код Осијека, у Штитару,
13. Радовановић Јелу, из Штитара. Почетком 1944. године, летећа бригада Влајка Антонића из Јадра у Мачви је заклала у Клењу:
14. Нинковић Велимира Веџа,земљор.из Клења,
15. Јокић Перку, из Клења, домаћицу, муж био партизан
16. Перић Арсенија, земљорадника из Клења, заклан почетком 1944.,
17. Којић Зорка из домаћ. Клења, заклана почетком 1944. Новембра 1943. године у селу Глоговцу, тројка Брадоње, Шлепаџије, и Певца у кући Исака Милосављевића поклали су:
18. Петровић Виту, земљор.из Салаша Црнобарског,
19. Голубовић Драгољуба, земљор. из Совљака, и
20. Милосављевић Исака, домаћина из Глоговца.
Прво су их саслушавали, мучили, боли камама, секли делове тела. Сва тројица су пружили отпор јер су били снажни и млади, те нису могли да трпе муке и понижења. Онда су их четници поклали. Призор у соби у којој се злочин одиграо био је језив, као у некој кланици.

У селу Липолисту, ноћу маја месеца 1944. четници летеће бригаде Георгија Бојића Џиџе и Влајка Антонића Ћеде из Јадра, у центру села заклали су:
21. Стојковић Д. Јанка,
22. Стојковић Ч. Љубомира,
23. Поповић И. Слободана,
24. Милутиновић Б.Вукосава и
25. Осећански Драгицу, сви из Липолиста.

******************************
,, Призор у соби у којој се злочин одиграо био је језив, као у некој кланици'' je најбоља оцена шта су тзв. ,,легализовани четници'' радили током целог рата.
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
1. Богатић - Мачва
Почетком, септембра 1944. (7. септембра) у Равњу, четници Владе Синђића, команданта бригаде, извршили су клање више Равњанаца, од којих су:
1. Влајнић Михаило, адвокат, родом из Равња, а радио у Богатићу,
2. Влајнић Илија, из Равња,
. Банчевић Милорад, из Равња,
4. Баџић Вељко, из Равња,
5. Јованивић Милунка, из Равња,
6. Лаушевић Живорад Жића, није се дао жив, већ је активирао бомбу и убио се. У борби са четницима погинула су још 3 Равњанца за која немам ближе податке.
7. Бучић Милош, земљорадник из Равња, МПО, ухваћен, предат Немцима и отеран у Норвешку где је умро. Августа месеца 1944. године на обали Дрине у Бадовинцима стрељане су:
8. Шљивић Велинка, избеглица у Богатићу,
9. Емил Милена, избеглица у Богатићу,
10. Тадић Зора, из Богатића, заклана крај баре. Ноћу 13/14. октобра 1943. године, тројка Душка Благојевића Брадоње са Петром Чоловићем Шлепаџијем и четником званим Бундева, заклали су у Штитару:
11. Церовчевић Радивоја, обућара родом из Церовца, живео у Дуваништу, заклан,
12. Петков Младена, кафеџију, из Маркушице код Осијека, у Штитару,
13. Радовановић Јелу, из Штитара. Почетком 1944. године, летећа бригада Влајка Антонића из Јадра у Мачви је заклала у Клењу:
14. Нинковић Велимира Веџа,земљор.из Клења,
15. Јокић Перку, из Клења, домаћицу, муж био партизан
16. Перић Арсенија, земљорадника из Клења, заклан почетком 1944.,
17. Којић Зорка из домаћ. Клења, заклана почетком 1944. Новембра 1943. године у селу Глоговцу, тројка Брадоње, Шлепаџије, и Певца у кући Исака Милосављевића поклали су:
18. Петровић Виту, земљор.из Салаша Црнобарског,
19. Голубовић Драгољуба, земљор. из Совљака, и
20. Милосављевић Исака, домаћина из Глоговца.
Прво су их саслушавали, мучили, боли камама, секли делове тела. Сва тројица су пружили отпор јер су били снажни и млади, те нису могли да трпе муке и понижења. Онда су их четници поклали. Призор у соби у којој се злочин одиграо био је језив, као у некој кланици.

У селу Липолисту, ноћу маја месеца 1944. четници летеће бригаде Георгија Бојића Џиџе и Влајка Антонића Ћеде из Јадра, у центру села заклали су:
21. Стојковић Д. Јанка,
22. Стојковић Ч. Љубомира,
23. Поповић И. Слободана,
24. Милутиновић Б.Вукосава и
25. Осећански Драгицу, сви из Липолиста.

******************************
,, Призор у соби у којој се злочин одиграо био је језив, као у некој кланици'' je најбоља оцена шта су тзв. ,,легализовани четници'' радили током целог рата.
normalno u subnorovom zabavniku ne postoji nikakav poziv na izvor "informacija" a i kako bi kad su sve to standardni komunisticki falsifikati ... :maramica:
"За неверовати је чињеница да су Немци Синђићу убили оца у селу Ноћају, а брата у Шабачком лагеру. "
toliko o cetniku-nemackom saradniku :dash:
 
Poslednja izmena od moderatora:
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
1. Богатић – Мачва
У селима Мачве Узвећу и Шеварице, 26.августа 1944. годiне, четници команданта бригаде Владисава Синђића, иначе доратног подофицира, стрељали су 14 мештана из Узвећа и 16 из Шеварица. То је била освета због убиства Драгана Ђурића, општинског чиновника који је био претерао у верности окупатору. Све жртве су похватали по кућама, двориштима и по шору и довели пред суднице поменутих села и стрељали без икаквог објашњења.Било је жена које су месиле хлеб па су им руке биле од брашна и теста. Да злочин буде већи, Синђић се о томе злочину договорио са Немцима у Богатићу, где се пре подне грлио са њима, у шетњи и присном разговору. За не веровати је чињеница да су Немци Синђићу убили оца у селу Ноћају, а брата у Шабачком лагеру.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.
Крајем 1943. године четници су ухапсили омладинца Тодића из Бадовинаца, сарадника партизана, извели га на Дрину и мучили не схватљивим мукама.Секли су му делове тела - руке, ноге и сл. и најзад га заклали и бацили у Дрину.
56. Тодић Драгољуб, младић из Бадовинаца, заклан на обали Дрине.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
100. Јевтић Селимир, правни и филозофски факултет, погинуо у борби са четницима.
101. Клас Андрија, столар, ухваћен код Мионице.
******************************

Укупно 101 душа из Богатића је завршила испод каме четника.
Напомена: Нисам наводио појединачно имена и презимена ликвидираних људи из Богатића јер би списак само оптеретио цитирани простор. Убудуће ћу наводити неке карактеристичне догађаје у вези четничких злочина.

2. Лозница - Јадар
Дана 29. априла 1944. године, четници Јадарске летеће бригаде под командом Георгија Бојића Џиџе и Влајка Антонића Ђеде, похапсили су шест лица из Пасковца и организовали суђење. Суђењу су присуствовали командант групе Церских корпуса Драгослав Рачић, командант Церског корпуса Војислав Туфегџић.
Сви суђени су осиђени на смрт и стрељани у Брњцу:
1. Антонић Милорад, из Пасковца,
2. Поповић Богосав, из Пасковца,
3. Ковачевић Димитрије, муж,
4. Ковачевић Живана, супруга,
5. Станковић Радоје,
6. Станковић Селимир, свих шест су из Пасковца и стрељани су 29.4.1944. у Брњцу.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Четници су организовали у Чокешини суђење. Председник суда био је Драгомир Обрадовић, капетан и војни свештеник. Осуђено је на смрт стрељањем девет лица. Стрељани су 27. маја 1944. године:
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
20. Глишић Ратка, земљорадник из Лозничког Поља, заклан Зб.јуна 1944.,
21. Милановић Стана, земљорадник из Лозничког Поља, закланЗб.јуна 1944.

У селу Воћњак код Лознице, срез Јадарски, су четници летеће бригаде Влајка Антонића, упали у кућу Чедомира Михајловића, угледног домаћина и као бесни курјаци уништили целу породицу: Домаћина, супругу, два сина младића ћерку која је била у шестом месецу трудноће, и зета. Кућу опљачкали и запалили. Командант је са собом водио тројицу младића, из села, које су се неколико дана раније као партизани предали јер их је командант уценио униште њем породица ако се не предају. Сада им је наредио да они кољу своје мештане, под претњом смрти:били су то Милоје Антонић, Милорад, Никић и Живан Комарчевић, сва тројица из Воћњака. Од малена су расли са Чедином децом. Они су заповест извршили. Влајко их је потом мобилисао и поставио за своје пратиоце.То је било 23. јуна 1944. године. Разлог овог нечувеног злочина је тај што је домаћин био четнички комадант села, па су га открили као сарадника партизана.
Пре овог масакра у Воћњаку, четници су похапсили један број мештана и отерали у Пецку, где је био смештен штаб Драгослава Рачића, који је судио и наређивао извршења.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
110. Јаковљевић Милутин Мића, земљор. из Воћњака, убијен °Д четника у лето 1944.
111. Јаковљевић Живана, из воћњака,стрељана у кући 1944.
112. Јаковљевић,
синчић, новорођенче, стрељан са родитељима.
************************************

Укупно: 112 житеља из Брњца, Пасковице, Новог села, Чокешине, Лозничког поља, Воћњака, ......
Страшно је што је пресуде изрицао свештеник а још страшније и грозно је да су четници стрељали чак и новорођенче заједно са родитељима. То нису били људи већ звери.

 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
1. Богатић – Мачва
У селима Мачве Узвећу и Шеварице, 26.августа 1944. годiне, четници команданта бригаде Владисава Синђића, иначе доратног подофицира, стрељали су 14 мештана из Узвећа и 16 из Шеварица. То је била освета због убиства Драгана Ђурића, општинског чиновника који је био претерао у верности окупатору. Све жртве су похватали по кућама, двориштима и по шору и довели пред суднице поменутих села и стрељали без икаквог објашњења.Било је жена које су месиле хлеб па су им руке биле од брашна и теста. Да злочин буде већи, Синђић се о томе злочину договорио са Немцима у Богатићу, где се пре подне грлио са њима, у шетњи и присном разговору. За не веровати је чињеница да су Немци Синђићу убили оца у селу Ноћају, а брата у Шабачком лагеру.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.
Крајем 1943. године четници су ухапсили омладинца Тодића из Бадовинаца, сарадника партизана, извели га на Дрину и мучили не схватљивим мукама.Секли су му делове тела - руке, ноге и сл. и најзад га заклали и бацили у Дрину.
56. Тодић Драгољуб, младић из Бадовинаца, заклан на обали Дрине.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
100. Јевтић Селимир, правни и филозофски факултет, погинуо у борби са четницима.
101. Клас Андрија, столар, ухваћен код Мионице.
******************************

Укупно 101 душа из Богатића је завршила испод каме четника.
Напомена: Нисам наводио појединачно имена и презимена ликвидираних људи из Богатића јер би списак само оптеретио цитирани простор. Убудуће ћу наводити неке карактеристичне догађаје у вези четничких злочина.

2. Лозница - Јадар
Дана 29. априла 1944. године, четници Јадарске летеће бригаде под командом Георгија Бојића Џиџе и Влајка Антонића Ђеде, похапсили су шест лица из Пасковца и организовали суђење. Суђењу су присуствовали командант групе Церских корпуса Драгослав Рачић, командант Церског корпуса Војислав Туфегџић.
Сви суђени су осиђени на смрт и стрељани у Брњцу:
1. Антонић Милорад, из Пасковца,
2. Поповић Богосав, из Пасковца,
3. Ковачевић Димитрије, муж,
4. Ковачевић Живана, супруга,
5. Станковић Радоје,
6. Станковић Селимир, свих шест су из Пасковца и стрељани су 29.4.1944. у Брњцу.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Четници су организовали у Чокешини суђење. Председник суда био је Драгомир Обрадовић, капетан и војни свештеник. Осуђено је на смрт стрељањем девет лица. Стрељани су 27. маја 1944. године:
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
20. Глишић Ратка, земљорадник из Лозничког Поља, заклан Зб.јуна 1944.,
21. Милановић Стана, земљорадник из Лозничког Поља, закланЗб.јуна 1944.
У селу Воћњак код Лознице, срез Јадарски
,
су четници летеће бригаде Влајка Антонића, упали у кућу Чедомира Михајловића, угледног домаћина и као бесни курјаци уништили целу породицу: Домаћина, супругу, два сина младића ћерку која је била у шестом месецу трудноће, и зета. Кућу опљачкали и запалили. Командант је са собом водио тројицу младића, из села, које су се неколико дана раније као партизани предали јер их је командант уценио униште њем породица ако се не предају. Сада им је наредио да они кољу своје мештане, под претњом смрти:били су то Милоје Антонић, Милорад, Никић и Живан Комарчевић, сва тројица из Воћњака. Од малена су расли са Чедином децом. Они су заповест извршили. Влајко их је потом мобилисао и поставио за своје пратиоце.То је било 23. јуна 1944. године. Разлог овог нечувеног злочина је тај што је домаћин био четнички комадант села, па су га открили као сарадника партизана.
Пре овог масакра у Воћњаку, четници су похапсили један број мештана и отерали у Пецку, где је био смештен штаб Драгослава Рачића, који је судио и наређивао извршења.
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
110. Јаковљевић Милутин Мића, земљор. из Воћњака, убијен °Д четника у лето 1944.
111. Јаковљевић Живана, из воћњака,стрељана у кући 1944.
112. Јаковљевић,
синчић, новорођенче, стрељан са родитељима.
************************************

Укупно: 112 житеља из Брњца, Пасковице, Новог села, Чокешине, Лозничког поља, Воћњака, ......
Страшно је што је пресуде изрицао свештеник а још страшније и грозно је да су четници стрељали чак и новорођенче заједно са родитељима. То нису били људи већ звери.
standardni komunisticki posleratni falsifkati ,
prozni tekst je ispisan bez i jednog jedinog poziva na izvore tih informacija kao dokaz da je tekst i istinit .
subnorovce tako ponese tema pa se skroz zaborave :udriglavu: :dash:
 
Poslednja izmena od moderatora:
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.
3. Шабац - Поцерина
Четници Поцерске четничке бригде под командом Боре Теодоровића, до рата активног поручника из Поцерског Добрића, вршили су злочине сами или су их понекад у „тежим" приликама замењивали четници из Јадра или из Мачве - Влајко Антонић или Влада Синђић.
1. Миљковић Милица, из Метлића, стрељана 3. септембра 1944.
2. Миљковић Милојка, ћерка, стрељана са мајком. .............
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
У селу Варни Мачвански четници су „помогли" поцерским четницима да скоро униште две породице - Јанић и Лукић у Врани 4.9.1944.године:
6. Јанић Пантелија, земљорадник из Варне, стрељан,
7. Јанић Спасенија, домаћица, супруга из Слатине, стрељана,
8. Јанић Загорка, ћерка, стељана,
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
У мају 1944. године четници су похапсили 30 - 40 Поцераца, млађих домаћина и омладинаца и водали их по селима и приказива- > ли као комунисте, антихристе и пробисвете. На скуповима, где су приказивани, већина је препознавана од присутих као поштени и часни домаћини. После неколико дана све су претерали у Посавотамнаву у село Свилеуву и затворили у школске просторије. Ту су их малтретирали и саслушавали, а потом вршили суђење. Судио им је свештеник Милош Јевтић, са судијама, четницима. На крају, 6 лица су осудили на смрт а остали су ослобођени кривице и пуштени кући. Осуђени су стрељани 30. маја 1944. у Накучанима у Поцерини.
Напомињемо да је свештеник Јевтић био четнички командант Шабачког округа, а у пролеће 1945. године је из Босне убачен са .......
36. Ђурђевић Смиља, из Метлића, девојка, убили је одметници укући,
37. Благојевић Вера, рођена у Београду 1920. Живела у [ Шапцу, студент медецине, Секретар ОК СКОЈ-а, ухваћена од че тника, предата Немцима и стрељана 18. марта 1942. године у Шицари. НХ.
38. Лукић Јован, из Варне, младић, погинуо у борби са четницима.
***********************************

Укупно 37 људи је убијено на правди Бога.
************************
4. Владимирци - Посавотамнава
1. Јовичић Драгољуб, песник и новинар из Јаловика, убијен 1943.
2. Исајловић Љубица, из Белотића, убили је одметници 1946. 3. Миловановић Добросав, опанчар из Суботице.
Новембра месеца 1943. године четничка тројка на челу са Жожом Жабарцом, заклала је пет младића на Стојића брду. Пре клања направили су прави масакр, иживљавали се над жртвама:
4. Спасојевић Никола, из Новог Села, новембра 1943. Заклан са друговима.
5. Спасојевић Радосав, из Новог Села, 6. Спасојевић Панто, из Новог Села,
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Истог месеца ликвидирали су још три младића.
9. Прокић Јована, из Лојаница, обесили,
10. Поповић Живојина, из Лојанице, заклали, и
11. Бајић Раду, избеглицу у Лојаницама, заклали.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::.
Четници команданта Тамнавске четничке бригаде Ратка Перића похаосили су по селима око Посаотамнаве и Тамнаве више десетина сељака и водали их по селима, као комунисте, пријатеље и сараднике партизана. Та „шетња" трајала је четири дана. 29. јуна 1944. године дотерани су у школу у Новаке. Ту су наставили малтретирање и суђење. На смрт су осудили 16 најлепших и снажних младића и у селу у дворишту суднице изводили су по двојицу и стрељали пред народом, који је силом дотеран, не само Новака, већ и других села. Призор је био језив. Неки младићи су ишли на стрељање певајући.
Приликом хапшења сељака, Веселиновић Живота из Новака пружио је отпор и вилама избо четника и побегао. Четници су рањеног четника одвели у Ваљевску болницу где је лежао и лечио се заједно са Немцима.
После завршеног стрељања четници су почели да пијанче и да халапљиво једу у кафани, која је била поред суднице. Смејали су се и веселили, а то је утицало на кафеџију Бајића, који им је гунђаЈући приговарао. Обесни на те приговоре навалили су на кафеџију кундацима и столицама и убили га.
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
48. Веселиновић Радивоје, из Новака,
49. Бајић Бранимир, кафеџија из Новака.
50. Исаиловић Иван, одметник четник, му убацио бомбу у кућу 1946
************************

Укупно 50 душа је угашено што од четничке каме, што вешањем а ретко стрељањем
 
koja je to "drzava stvorena jos tokom rata " :cepanje:
daj nam neki primer na svetskom nivou da na jednoj teriroriji postoje dve svetski priznate drzave :maramica:

Што се питаш Бане каква, па превратничка која се не разликује од НДХ, сам по аспирацајама које су код титоиста веће и односесе начитаву територију Краљевине Југославије.
 
Што се питаш Бане каква, па превратничка која се не разликује од НДХ, сам по аспирацајама које су код титоиста веће и односесе начитаву територију Краљевине Југославије.
to sam i ja rekao, dakle nigde na svetu ne postoje dve drzave na jednoj teritoriji osim one jbt-ove u njihovim politickim pamfletima pravljenim za zasmejavanje domaceg stanovnistva :maramica:
 
Укупно 50 душа је угашено што од четничке каме, што вешањем а ретко стрељањем
nastavak falsifikata ,suplja prica subnorovih peMzionera , pisanije bez ikakvih dokaza , standardno komunisticko glupiranje :maramica:
 
Poslednja izmena od moderatora:
То су Бане њихови дупли стандарди.Свако страдање њих и њихових помагача је увек злочин, а страдање оних који то нису је оправдано и сматрасе малтене хуманитарним радом.
Ту се ништа не може. На том основу су побили он дсетине хиљада Срба ПОСЛЕ рата а то сматрају оправданим.
 
ЗЛОЧИНИ ЧЕТНИЧКОГ ПОКРЕТА У СРБИЈИ 1941-1945.
http://znaci.net/00003/473.pdf
ЖРТВЕ ЧЕТНИКА У МАЧВАНСКОМ ОКРУГУ 1941- 1946.

5. Крупањ - Рађевина
Почетком јесени 1943. године Драгослав Рачић, командант групе Церских корпуса, посалао је у Рађевину команданта Јадарске бригаде, иначе учитеља Душка Јеремића из Текериша, у Рађевини, да ликвидира најактивније симпатизере и сараднике НОП. Требало је да унесе страх у народ и да престану помагати илегалце на терену. Јеремић је у селима Белотићу и Комирићу ухапсио девет лица, које је тројкаш и кољаш из Доње Бадање, Богољуб Вуковић, одвео под Влашић, на Петровића рт. Претходно је малтретираао и масакрирао све приврдене а потом поклао.
1. Мишић Андрија, земљорадник из Комирића, заклан.
2. Мишић Војислав, земљорадник из Комирића, заклан.
3. Мишић Иванка, домаћица из Комирића, заклана.
4. Вуковић Милутин, земљорадник из Комирића, заклан.
5. Вуковић Александар, земљорадник из Комирића, заклан
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
Неколико дана иза покоља под Влашићем, Вуковић је упао у кућу, мајке и сестре Моме Ђурића, у то време команданта Пратећег батаљона Врховног штаба НОВЈ. Сестру су силовали пред мајком, а потом обе заклали, опљачкали покућанство а потом кућу запалили.
10. Ђурић Василија, домаћица из Белотића,
11. Ђурић Загорка, домаћица из Белотића. Маја мeсеца 1944. године поново су упали у село Комирић, ухапсили 9 младића, били их и малтретирали. Тада је наишао командант Драгослав Рачић, био солунски борац и официр БЈВ, у то време мајор код Драже. Младићи су гласно реаговали на мучење и малтретирање. Рачић је тада наредио да се четници удаље и скинуо аутомат и са коња стрељао свих девет младића а потом је наредио четницима да их дотуку. Стрељани су:
12. Гладовић Светислав Шарац,
13. Гладовић Крстивој,
14. Ристивојевић Цветко Шећер,
15. Ристивојевић Живојин,
::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::;
Дана 14.јануара 1944. године у селу Белотићу је извршено је стрељање седам лица из Белотића. Стрељање је наредио командант Рађевске бригаде Панта Пухар, активни капетан БЈВ. Стрељани су:
21. Муцић Љубомир, првоборац из Белотића,
22. Муцић Радојка, домаћица из Белотића,
23. Муцић Милка, домаћца из Белотића,
24. Секулић Душан, земљорадник из Белотића,
25. Секулић Јелисавета, домаћица из Белотића,
:::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::::
************************************

Укупно 29 лица махом жена и стараца заклано!
ПС: Јел' ви збирате ове четничке жртве да на крају усагласимо коначан САЛДО. Наравно ако можемо?
 
ПС: Јел' ви збирате ове четничке жртве да на крају усагласимо коначан САЛДО. Наравно ако можемо?
"најактивније симпатизере и сараднике НОП. "
koga briga za i zakonom oznacene neprijatelje drzave, poredka i naroda :pop:
 

Back
Top