Живот у комунизму, живот у капитализму - разлике

Poruka
5.351
Danas nas, nažalost, ugrožavaju. Cela ta priča o kliničkoj anksioznosti jeste priča o niskom samopoštovanju i o želji da se identitet nikako ničim ne ugrozi, i zapravo postaje pokriće za gomilu sistemskih problema. Svaki politički sistem se bazira na određenom vrednosnom idealu koji može da napravi mentalne probleme. Nekada, u vreme SFRJ, rad pojedinca je bio odvojen od nagrade. To nije bio problem ne zbog velike želje pojedinaca da mnogo zarade, nego zbog nezadovoljstva što su nagrađeni na jednak način kao i oni koji ne rade. Takođe, obezvređena je lična ambicija i ukinut strah od gubitka posla, što je dovelo do poplave funkcionalne depresije među stanovništvom i ogromne upotrebe alkohola u cilju eutanazije nezadovoljstva.

Sistem je produkovao vrstu nezadovoljstva i depresije, a da se o tome uopšte nije govorilo.

Isto tako, današnje potrošačko društvo produkuje stalnu trku, stalnu ugroženost, o čemu se dosta pisalo u društvenim naukama, posebno u sociologiji pod pojmom “prekarijata”, kao nove društvene klase koja mora stalno da obezbeđuje sigurnost dodatnim edukacijama i preterivanjem u radu.


Ta stalna nesigurnost radnog mesta, kao i stalno dokazivanje koje se forsira putem svih medija, društvenih mreža, i celog obrazovnog sistema doprinosi poplavi anksioznosti o kojoj se uopšte ne priča. Ovo je zapravo priča o dva pola društvenih krajnosti – od društva večne sigurnosti, manjka nagrade i depresije, do društva totalne nesigurnosti, viška nagrade i anksioznosti.

U današnjem društvu ne postoji reparativno iskustvo, odnosno, ne postoji prilika za povezivanje sa zajednicom i bliskim ljudima, pošto se sve svodi na takmičenje, ljudi na takmace, a odnosi na robu.

Kada se tako postave stvari, onda se rađa visoka ambicioznost kod stanovništva, baš iz straha da se ne izgubi prihod.
 
Јако занимљиви пасуси, посебно овај болдован део. Нисам имао то искуство живљења у комунистичком систему, стално су ми говорили како је живот био безбрижан, није се много имало, али није било ни толико секирације, проблема и такмичења као данас. Међутим, овај болдовани део ми је осветлио друге перспективе које ми некако нису падале на памет досад. Или јесу у неком магновењу.
 
Мора да је био грозан осећај та немоћ да напредујеш на друштвеној лествици. Хоћеш нпр да идеш у Мексико на месец дана, носиш сомбреро, једеш буритосе и пијеш текилу, али НЕ МОЖЕ. Нема те силе, можеш да преврнеш и небо и земљу али једноставно не може.


Данас макар свако има шансу. Некима је теже, некима је лакше да стигну до тог циља али свако може да се уздигне и напредује.
 
Данас макар свако има шансу...
али свако може да се уздигне и напредује...
Uporedi ove gornje tvrdnje sa cinjenicom da je danas sve veci % drustvenog bogatstva u posedu sve manjeg % stanovnistva i onda zakljuci koliko su gornje tvrdnje o kapitalizmu (gde *svako* ima sansu) istinite... istinite su taman toliko koliko je istinita i tvrdnja da *svako ko kupi listic moze da dobije 10 miliona na lutriji* :mrgreen:
 
Danas nas, nažalost, ugrožavaju. Cela ta priča o kliničkoj anksioznosti jeste priča o niskom samopoštovanju i o želji da se identitet nikako ničim ne ugrozi, i zapravo postaje pokriće za gomilu sistemskih problema. Svaki politički sistem se bazira na određenom vrednosnom idealu koji može da napravi mentalne probleme. Nekada, u vreme SFRJ, rad pojedinca je bio odvojen od nagrade. To nije bio problem ne zbog velike želje pojedinaca da mnogo zarade, nego zbog nezadovoljstva što su nagrađeni na jednak način kao i oni koji ne rade. Takođe, obezvređena je lična ambicija i ukinut strah od gubitka posla, što je dovelo do poplave funkcionalne depresije među stanovništvom i ogromne upotrebe alkohola u cilju eutanazije nezadovoljstva.

Sistem je produkovao vrstu nezadovoljstva i depresije, a da se o tome uopšte nije govorilo.

Isto tako, današnje potrošačko društvo produkuje stalnu trku, stalnu ugroženost, o čemu se dosta pisalo u društvenim naukama, posebno u sociologiji pod pojmom “prekarijata”, kao nove društvene klase koja mora stalno da obezbeđuje sigurnost dodatnim edukacijama i preterivanjem u radu.


Ta stalna nesigurnost radnog mesta, kao i stalno dokazivanje koje se forsira putem svih medija, društvenih mreža, i celog obrazovnog sistema doprinosi poplavi anksioznosti o kojoj se uopšte ne priča. Ovo je zapravo priča o dva pola društvenih krajnosti – od društva večne sigurnosti, manjka nagrade i depresije, do društva totalne nesigurnosti, viška nagrade i anksioznosti.

U današnjem društvu ne postoji reparativno iskustvo, odnosno, ne postoji prilika za povezivanje sa zajednicom i bliskim ljudima, pošto se sve svodi na takmičenje, ljudi na takmace, a odnosi na robu.

Kada se tako postave stvari, onda se rađa visoka ambicioznost kod stanovništva, baš iz straha da se ne izgubi prihod.
Ја се мало сјећам тог времена
Људи су имали сигуран посао и кров над главом ,добијали су станове од државних фирми ,било је важно да се заврши факултет како би добио што боље и плаћеније мјесто у некој друштвеној фирми
Народ је имао јако пуно новца али није имало шта да се купи и на шта да потроши
Понуда роба је била врло сиромашна
Сјећам се почетка осмадестих кад је мој отац купио телевизор Руди Чајевац у боји требало се чекати мјесецима да буде испоручен .готовво сва производња је ишла у извоз,тв су били кавлитетнији него зпадани ,чак су и јапанци долазили да скидају технологију
Није било напрмер банана да се купи ,кафе ,било је и редукација струје .Људи су ишли у Мађарску по храну кобаје и сиреве,у Грац или Трст по фармерке
Посао ниси могао да изгубиш,кад добијеш посао остајеш ту до краја
Ако си желео могао си да покренеш неки мали приватни бизнис кафану,месницу,сластичарну итд
Инфлација је осамдесетих била јако висока мислим чак и 100% годишње тако да су људи могли да узмају кредите које никад неби вратили јер би их инфлација обезвредила
Многи су од кредита куповали имања и градили куће
Пошто је то била масовна појава онда су тражили да се врате станови па је била она велика акција имаш кућу врати стан
Наталитет је био јако висок,народ је имао сигурност и масовно је правио дјецу
У школама смо сви изгледали исто и носили плаве кецеље
Нисам упамтио да је било депресије људи су били опуштенији и далеко срећнији ,сви су имали новца али премало роба у понуди можда се мало патило за робом са запада

Данас си препуштен сам себи ако желиш да преживиш
Људи су принуђени да се селе на запад да би преживјели
Бомбардују те разним рекламама и понуда роба је огромна али већина нема све то да приушти тако да данас влада општа депресија
породица је уништена
 
Ništa novo! I u doba socijalizma se išlo na zapad... jugo-gastarbajteri su izgradili pola Nemačke...
Bilo nekad, sad se propoveda. Sad se svet deli na izrazito bogate (globaliste) s jedne strane, i (prihvatljive) robove u zapadnim zemljama, a neprihvatljive u istocnim zbog niskih plata.

I to ce biti sve gore.
 
Ništa novo! I u doba socijalizma se išlo na zapad... jugo-gastarbajteri su izgradili pola Nemačke...
Пази то су била друга времена
Ишло се на запад али са намјером да се врати
Нису одлазиле читаве породице већ само мушкарци како се тада говорило на привремени рад у иностранству данас људи одлазе да се никад не врате одлазе читаве породице
Људи су одлазили јер су жељели више да зараде али данас одлазе јер морају да би опастали
 
Сјећам се почетка осмадестих кад је мој отац купио телевизор Руди Чајевац у боји требало се чекати мјесецима да буде испоручен .готовво сва производња је ишла у извоз,тв су били кавлитетнији него зпадани ,чак су и јапанци долазили да скидају технологију
Imenica Japanci piše se velikim početnim slovom a u pogledu tehnologiju mogu da kažem samo ovo :cepanje: :cepanje: :cepanje: :cepanje: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :rotf::rotf::rotf::rotf::rotf:
 
Пази то су била друга времена
Ишло се на запад али са намјером да се врати
Нису одлазиле читаве породице већ само мушкарци како се тада говорило на привремени рад у иностранству данас људи одлазе да се никад не врате одлазе читаве породице
Људи су одлазили јер су жељели више да зараде али данас одлазе јер морају да би опастали
Da, živeli smo u neznanju da će ta trula Šugoslavija da pukne kao balon. Mnogi su 90-tih požalili što su se nakon crnčenja vratili i nahebali u ratnom vihoru. Zamisli, čovek kulučio po švabiji, sagradio kuću na Balkanu... koja je sa JEDNOM granatom uništena!! Itd...
Danas mi ZNAMO da do daljnjega za većinu na ovom shebanom Balkanu nema zadovoljavajuće budućnosti pa beži svako ko može....
 
U kapitalizmu, svako živi onako kako zaslužuje. U komunizmu su svi zakucani za dno, osim par partijskih ''genijalaca'' koji nam objašnjavaju kako da nam bude bolje. Ljudska priroda je neumoljivo na strani tržišta
Točno tako, vo kapitalizmot, koj e trudil, tolku zaradil. Vo komunizmot, većinata se natrpala na dno, samo nekolku partijski "genijalci" im objasnuvaat kako da preživeat. Čovečkata priroda neumolčivo e na stranata na pazarot.
 
Pazi nisam procitao nijedan red ali znam da su gluposti....
Ko je video komunizam ?
Ko je video kapitalizam?
Ko razume komunizam?
Ko razume kapitalizam od trenutno zivih?

Tema za budale jednostavno receno.....a da svi misle da je znaju posteno...
Ima ljudi koji znaju dobro sa akcijama i portfolijima, znaju dobro politicko lobiranje, ima ljudi koji znaju dobro organizaciju proizvodnje...ko je blizi sta je kapitalizam..

Ovi prvi imaju ogromne gubitke ove godine u penzionim fondovima, tj hedge fondovima...
Ovi drugi mogu da imaju izuzetne profite jedne godine, a da popucaju kao zvecke druge godine...jer se drze modela, jer ne kapiraju fleksibilnost modela i sistema....koliko je vazno sta je ljaga, sta je odnos cene neke sistemske komponente, koliko je vazno futuristicki proceniti operacione , takticke i strateske promene na trzistu..

Tu sasavo nestabilna i uzasno neproduktivna privreda Srbije nekad ima brzi odziv nego day to day promptna privreda USA ili Danska ili Holandska..
Zasto pominjem ove male drzave, pa zato sto one drze neke monopole u tehnologiji koju ostali ne znaju , tj vrh je USA army ako se plati posteno , ali pravi tehnoloski vrh i komercijalni vrh je nekad daleko od USA....
Jasno je i zasto....jeftinije je kupiti i ugraditi profit u distribuciju...
 
Pazi nisam procitao nijedan red ali znam da su gluposti....
Ko je video komunizam ?
Ko je video kapitalizam?
Ko razume komunizam?
Ko razume kapitalizam od trenutno zivih?

Tema za budale jednostavno receno.....a da svi misle da je znaju posteno...
Ima ljudi koji znaju dobro sa akcijama i portfolijima, znaju dobro politicko lobiranje, ima ljudi koji znaju dobro organizaciju proizvodnje...ko je blizi sta je kapitalizam..

Ovi prvi imaju ogromne gubitke ove godine u penzionim fondovima, tj hedge fondovima...
Ovi drugi mogu da imaju izuzetne profite jedne godine, a da popucaju kao zvecke druge godine...jer se drze modela, jer ne kapiraju fleksibilnost modela i sistema....koliko je vazno sta je ljaga, sta je odnos cene neke sistemske komponente, koliko je vazno futuristicki proceniti operacione , takticke i strateske promene na trzistu..

Tu sasavo nestabilna i uzasno neproduktivna privreda Srbije nekad ima brzi odziv nego day to day promptna privreda USA ili Danska ili Holandska..
Zasto pominjem ove male drzave, pa zato sto one drze neke monopole u tehnologiji koju ostali ne znaju , tj vrh je USA army ako se plati posteno , ali pravi tehnoloski vrh i komercijalni vrh je nekad daleko od USA....
Jasno je i zasto....jeftinije je kupiti i ugraditi profit u distribuciju...
seri seri moj golube beli
 
Imenica Japanci piše se velikim početnim slovom a u pogledu tehnologiju mogu da kažem samo ovo :cepanje: :cepanje: :cepanje: :cepanje: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :hahaha1: :rotf::rotf::rotf::rotf::rotf:
Руди Чајевец је био гигант и понос југословенске електронске индустрије
Поризводио је тв апарате,радио апарате,системе за видео надзор и разне друге уређаје и све се извозило на запад и широм свијета
Имао је 27 фабрика широм БИХ у Бањалуци ,Лакташима,Шипову.Приједору ,Фочи итд где је радило преко 30 000 људи
Имао је и производњу медицинксе елкетронике једини такав погон у Европи ,напримјер производили су се врхунски пејсмекри и све је ишло у извоз

 
Руди Чајевец је био гигант и понос југословенске електронске индустрије
Поризводио је тв апарате,радио апарате,системе за видео надзор и разне друге уређаје и све се извозило на запад и широм свијета
Имао је 27 фабрика широм БИХ у Бањалуци ,Лакташима,Шипову.Приједору ,Фочи итд где је радило преко 30 000 људи
Имао је и производњу медицинксе елкетронике једини такав погон у Европи ,напримјер производили су се врхунски пејсмекри и све је ишло у извоз

Rudi je prdno u cabar, sto bi reko Tihi
 

Kako je propao „Rudi Čajavec“: Od giganta elektronske industrije do sale za svadbe i sahrane​


Kako je propao Rudi Čajavec: Od giganta elektronske industrije do sale za svadbe i sahrane 1
Foto:


ekada je u fabrike i kancelarije banjalučkog „Rudi Čajaveca“ svaki dan ulazilo 30.000 radnika širom Bosne i Hercegovine.

Danas su u halu „Čajevaca“ u Banjaluci smešteni butici, kafići, prostorije političkih partija i isturena odeljenja privatnih fakulteta.

Ovo preduzeće koje je proizvodile elektronsku opremu, televizore, pejsmejkere, mikroprocesore, radio aparate slika je i prilika postjugoslovenske tranzicije.

Osnivanje preduzeća koje je dobilo ime po partizanskom pilotu Rudiju Čajavecu vezano je za 1950. godinu i rešenje Josipa Broza Tita da se u Banjaluci osnuje preduzeće koje će proizvoditi elektroniku za vojnu industriju, a pored toga i radio prijemnike za automobile, računarsko radraske sisteme, kamere, medicinsku elektroniku… Zanimljivo je da je portabl televizor služio kao monitor za računare Komodor 64.



“Rudi Čajavec” je imao fabrički kompleks od 84.000 kvadratnih metara u centru Banjaluke, u kojem je radilo 10.500 radnika.
A proizvodne pogone imao je i u Foči, Laktašima, Čelincu, Šipovu i Ljubiji.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka na vrhuncu svog postojanja „Čajavec“ je imao godišnje prihode od izvoza vredne 30 miliona dolara.

Nekadašnji radnici još prepričavaju da je samo tokom 1965. godine u fabrici zaposleno 3.000 randika od čega 100 inženjera.

Kao i većina velikih fabrika u bivšoj Jugoslaviji i „Čajavec“ je ima ne samo proizvodnu neko i funkciju razvoja regiona u kom je radio.


Ovo preduzeće osnovalo je Elektrotehnički fakultet u Banjaluci, zatim je izgradio stadion malih igara, „Mali Borac“ gde su ponikle generacije Borčevih rukometaša. Na mestu tog stadiona od pre petnaestak godina nalazi se stambeno-poslovni kompleks gde je smeštena Investiciono-razvojna banka RS, a i kako se pisalo po tamošnjim medijima neki istaknuti političari.


“Čajavec” je osnovao i istoimeno kulturno-umetničko društvo, koje je i nakon propasti preduzeća ostalo jedan od najboljih KUD-ova u BiH i na području bivše Jugoslavije.

Bivši radnici nazivaju privatizaciju ovog preduzeća pljačkaškom, a čak je i Komisija za reviziju privatizacije 2009. godine ustanovila da je proces privatizacije bio nezakonit i prosledila ga Specijalnom tužilaštvu Republike Srpske.


– “Čajavec” je propao zbog dva ključna razloga. Prvi je atraktivna lokacija na kojoj su se nalazile njegove fabrike u Banjaluci. A drugi je novac. Kada smo ušli u privatizaciju 2006. godine imali smo 40 miliona dolara potraživanja u inostranstvu. Kad se sve završilo ostalo je desetak miliona. Dakle, 30 miliona dolara je isparilo – rekao je u nedavnom intervjuu Momčilo Vesović, koji je u to vreme bio na čelu sindikata ROS „Čajavec“.

Umesto istrage privatizacije, Vlada Republike Srpske odlučila je da 24 preduzeća nastala iz „Rudi Čajaveca“ podeli imovinu ovog sistema.
Dugovi prema radnicima zbirno mereni stotinama godina neupisanog staža i milionima evra nikada nisu izmireni.


Na 84.000 kvadrata u centru Banjaluke nalaze se sada prodavnice i butici, a u nekadašnjoj menzi sada je sala za proslave. Industrije nema.
 

Kako je propao „Rudi Čajavec“: Od giganta elektronske industrije do sale za svadbe i sahrane​


Kako je propao Rudi Čajavec: Od giganta elektronske industrije do sale za svadbe i sahrane 1
Foto:


ekada je u fabrike i kancelarije banjalučkog „Rudi Čajaveca“ svaki dan ulazilo 30.000 radnika širom Bosne i Hercegovine.

Danas su u halu „Čajevaca“ u Banjaluci smešteni butici, kafići, prostorije političkih partija i isturena odeljenja privatnih fakulteta.

Ovo preduzeće koje je proizvodile elektronsku opremu, televizore, pejsmejkere, mikroprocesore, radio aparate slika je i prilika postjugoslovenske tranzicije.

Osnivanje preduzeća koje je dobilo ime po partizanskom pilotu Rudiju Čajavecu vezano je za 1950. godinu i rešenje Josipa Broza Tita da se u Banjaluci osnuje preduzeće koje će proizvoditi elektroniku za vojnu industriju, a pored toga i radio prijemnike za automobile, računarsko radraske sisteme, kamere, medicinsku elektroniku… Zanimljivo je da je portabl televizor služio kao monitor za računare Komodor 64.



“Rudi Čajavec” je imao fabrički kompleks od 84.000 kvadratnih metara u centru Banjaluke, u kojem je radilo 10.500 radnika.
A proizvodne pogone imao je i u Foči, Laktašima, Čelincu, Šipovu i Ljubiji.

Tokom šezdesetih godina prošlog veka na vrhuncu svog postojanja „Čajavec“ je imao godišnje prihode od izvoza vredne 30 miliona dolara.

Nekadašnji radnici još prepričavaju da je samo tokom 1965. godine u fabrici zaposleno 3.000 randika od čega 100 inženjera.

Kao i većina velikih fabrika u bivšoj Jugoslaviji i „Čajavec“ je ima ne samo proizvodnu neko i funkciju razvoja regiona u kom je radio.


Ovo preduzeće osnovalo je Elektrotehnički fakultet u Banjaluci, zatim je izgradio stadion malih igara, „Mali Borac“ gde su ponikle generacije Borčevih rukometaša. Na mestu tog stadiona od pre petnaestak godina nalazi se stambeno-poslovni kompleks gde je smeštena Investiciono-razvojna banka RS, a i kako se pisalo po tamošnjim medijima neki istaknuti političari.


“Čajavec” je osnovao i istoimeno kulturno-umetničko društvo, koje je i nakon propasti preduzeća ostalo jedan od najboljih KUD-ova u BiH i na području bivše Jugoslavije.

Bivši radnici nazivaju privatizaciju ovog preduzeća pljačkaškom, a čak je i Komisija za reviziju privatizacije 2009. godine ustanovila da je proces privatizacije bio nezakonit i prosledila ga Specijalnom tužilaštvu Republike Srpske.


– “Čajavec” je propao zbog dva ključna razloga. Prvi je atraktivna lokacija na kojoj su se nalazile njegove fabrike u Banjaluci. A drugi je novac. Kada smo ušli u privatizaciju 2006. godine imali smo 40 miliona dolara potraživanja u inostranstvu. Kad se sve završilo ostalo je desetak miliona. Dakle, 30 miliona dolara je isparilo – rekao je u nedavnom intervjuu Momčilo Vesović, koji je u to vreme bio na čelu sindikata ROS „Čajavec“.

Umesto istrage privatizacije, Vlada Republike Srpske odlučila je da 24 preduzeća nastala iz „Rudi Čajaveca“ podeli imovinu ovog sistema.
Dugovi prema radnicima zbirno mereni stotinama godina neupisanog staža i milionima evra nikada nisu izmireni.


Na 84.000 kvadrata u centru Banjaluke nalaze se sada prodavnice i butici, a u nekadašnjoj menzi sada je sala za proslave. Industrije nema.
Ma nema od tog kurc.a nista
 
Руди Чајевец је био гигант и понос југословенске електронске индустрије
Поризводио је тв апарате,радио апарате,системе за видео надзор и разне друге уређаје и све се извозило на запад и широм свијета
Имао је 27 фабрика широм БИХ у Бањалуци ,Лакташима,Шипову.Приједору ,Фочи итд где је радило преко 30 000 људи
Имао је и производњу медицинксе елкетронике једини такав погон у Европи ,напримјер производили су се врхунски пејсмекри и све је ишло у извоз

Super.Ekstra
 

Back
Top